Internet - da ili ne?

Ovih dana je bilo aktuelno da li se izjasniti sa da ili ne, ali u ovom tekstu neće biti o tome reči, dosta je toga o tome već napisano ovde na blogu i na drugim mestima. Ovde bih hteo da se pozabavim pitanjem korisnosti Interneta, da li je i koliko Internet dobar i zbog čega mnogi i dalje nisu Internet korisnici a pritom to i ne žele. Da li i zašto reći da ili ne Internetu?

Ovaj tekst sam hteo i pre da napišem, zbog obaveza i manjka inspiracije nisam već neko vreme ništa pisao na blogu, a pritom me je i dodatno inspirisala emisija Timofejeva. Gosti prethodne emisije su bili profesorka komunikologije Zorica Tomić, muzičar Marčelo i studentkinja Ljubinka Vujičić. Bilo je reči o komunikaciji u modernom društvu. Pošto me zanimaju takve teme, odlučio sam da izdvojim sat vremena i pogledam emisiju. Posebno mi je bilo zanimljivo ono o čemu je pričala profesorka Tomić, autorka knjige Poljubac u doba kuliranja, kako mladi sve manje komuniciraju među polovima i činjenice da su u kafićima za jednim stolom mladići, devojke za drugim i da zbog spravica kao što su mobilni telefoni nema tih magičnih pogleda između mladića i devojaka kao nekada. Spomenut je i Internet.

Slažem se da je ovo doba kuliranja kada su u pitanju muško-ženski odnosi ali nove tehnologije, u najvećem broju slučajeva, sa tim nemaju nikakve veze. Barem ne u negativnom kontekstu. Stvar je u samom društvu i vrednosti koje ono propisuje i favorizuje.

Mnogi kažu kompjuteri i Internet stvaraju asocijalne osobe. Ljudi se sve manje druže a sve više “vise“ po igraonicama igrajući igre ili surfujući na Internetu. Baš u toj emisiji, vlasnik poznate igraonice Mojo je rekao da ima ljudi koji znaju da neku igru igraju neprekidno i 24 sata!? To stvarno jeste zavisnost. Tu je i tekst na Tehnopolisu koji govori o tome kako prepoznati Internet zavisnika (preporučujem da pročitate i komentare pošto su vrlo simpatični).

Ja volim Internet kao medij. To je moj omiljeni medij. Kada bi mi rekli da biram da li hoću da imam TV ili Internet rekao bih Internet. TV sve manje gledam. Neka dobra utakmica, dobar film ili dobra emisija. To je moje gledanje televizije. Pošto sam sigurno 200 sati mesečno na Internetu, pretežno zbog toga što je to jako usko povezano sa onim čime se bavim, ne mogu u nekoj većoj meri da gledam TV. Ne može i jare i pare. Pa i pored niko za mene ne može da kaže da sam asocijalan i nekomunikativan. Obično mi govore suprotno. Inače, kada već pričamo o komunikaciji, Internet mi jako pomaže i oko usavršanja engleskog jezika pošto dosta mejlova pišem na engleskom a i razgovaram preko Skypea.

Onaj ko kaže da Internet utiče na asocijalizaciju ljudi i jeste i nije u pravu. Svaka medalja ima dve strane. Ako je nekom smisao života da ceo dan igra World of Warcraft ili da ceo dan visi po forumima i čet servisima a da pritom da je jako malo u kontaktu sa ljudima u realnom svetu, onda je ta konstatacija opravdana. Ali to ne važi samo za Internet, to važi i za TV. Mnoga deca satima dnevno gledaju TV a na to se nekako posmatra sa manje negodovanja pošto to i “druga deca rade“. Kod Interneta je situacija takva što se koristi kompjuter, gleda se u monitor a monitor “zrači i kvari vid“. I to stoji ali ako se ne zna kako se pravilno koristi kompjuter.

Ja smatram da Internet, ako se koristi na način koji je zamišljen, predstavlja najbitniju stvar koju je čovek izmislio posle otkrića struje i grejanja na gas. Verovatno će i kada se omasovi gorivo u vidu tečnog vodonika ili na sunčev pogon umesto benzina konkurisati ovome. Internet je odlična stvar kao dodatak komunikaciji u stvarnom životu.

DA za Internet

Kako da se često dopisujete sa nekim ko živi na drugom kontinentu ako ne koristite email? Može i SMS-om ali nije to to i nije jeftino, ali i SMS spada u nove tehnologije.

Kako da se često čujete sa svojim najbližima koji žive u dalekim krajevima ako ne koristite Voip i Skype kao najpopularniji servis tog tipa? Da li je bolje ne koristiti Internet i čuti se nekoliko puta godišnje, na kratko?

Ako želite da radite od kuće za neku stranu firmu ili firmu u Srbiji, bez Interneta je to gotovo nemoguće. Bez Interneta, posetilac je i uskraćen za pravovremene informacije o novim ponudama radnih mesta.

Kako imati pristup besplatnom obrazovanju i sajtovima kao što je Wikipedia i zagovarati jednakost šansi za uspeh bogatih i siromašnih ako se ne populariše sve više da Internet treba koristiti i da omogućuje slobodan pristup informacija za svakog ko ima Internet pristup? Stanford, kao jedan od najpoznatijih svetskih univerziteta je od nedavno postavio neka predavanja besplatno na Internet. Bez Interneta, mnogi ljudi ne bi imali ni mogućnost čitanja objektivnih informacija.

Mnogim firmama je web sajt pomogao u procesu prodaju firme pošto su kupci na njima našli na njihovom web sajtu informacije o firmi. Ovde možete pročitati jedan od skorašnjih primera na tu temu. Bez obzira da li je glavni faktor prodaje web sajt ili ne, sa takvim pričama bi trebalo upoznati što je moguće veći broj privrednika.

Kada je reč o socijalizaciji, jedan od razloga sve većeg broja Internet korisnika su i servisi za nalaženje partnera i novih prijatelja. Protivnici ovakvog načina nalaženja partnera će reći “a što se devojka ne nađe u realnom životu?“. Odgovor na to pitanje je u tome šta jedno društvo favorizuje. Treba svako da se trudi da svoju srodnu dušu nađe u realnom životu, upoznavanjem zanimljivih osoba ali ako zbog bilo kog razloga to ne može onda Internet može biti od velike pomoći. Strani servisi poput Match.com, Plentyoffish.com i Friendfinder.com imaju nekoliko miliona članova. Najpoznatiji domaći sajtovi ovog tipa su Romance Cafe, Lovedelux, Upoznavanje.

NE za Internet

Internetu je još potrebna određena regulativa na raznim poljima, da se zna šta se sme a šta ne sme. To ne znači da neka organizacija ili vlada treba da bude isključivi Internet sudija ali pre svega neko mora u vrlo skorije vreme mnogo ozbiljnije da se pozabavi sa slanjem neželjene pošte (spam) i sa pošiljaocima takve pošte (spameri). U svim zemljama takvo ponašanje treba veoma da se sankcioniše. Spam veoma utiče na gubljenje radnih sati zaposlenih i samim tim pravi velike gubitke svetskoj ekonomiji.

Kada imate negde milijardu korisnika kao što ima Internet, određeni broj tih ljudi su sigurno bad guys. To je činjenica. Tu ne mislim na spamere koji će vam zatrpati mailbox nego crackeri (to nisu hakeri) koji će da uzmu vrlo poverljive informacije sa vašeg kompjutera ili prevariti u smislu da dođu do informacije o broju vaše kreditne kartice. Mnoge svetske banke su imale iskustva sa kompjuterskim kriminalom a cifre su kretale i po desetina miliona dolara. Zato je jedan od veoma traženih poslova poslovi vezani za sprečavanje kompjuterskog kriminala.

Nažalost, zbog slobodne komunikacije i mogućnosti relativno anonimne komunikacije Internet je jako dobar medij i za distributere dečije pornografije. To spada u samo dno korišćenje Interneta i takve aktivnosti se prate od strane FBI-ja i drugih velikih organizacija i veoma se sankcionišu.

Naravno u cilju popularisanja korišćenja Interneta, treba budućim korisnicima da se predstavi realna slika Interneta a ne da se potencijalne opasnosti koje vrebaju na Internetu koriste za senzacionalističke naslove. Primer jednog takvog teksta, možete pročitati na blogu Svakodnevica gde se komentariše tekst iz Blica.

Ne znam za vas, ali ja bih uvek glasao DA za Internet. Zato mi nisu jasni oni koji imaju mogućnosti da koriste Internet a ne koriste ga.