Ciljevi

Imala sam mnoge ciljeve koje, ne mojom krivicom, nisam uspela da realizujem. Ne osećam se loše zbog toga, ne želim da mi živce jedu mediokriteti. Menjam ciljeve u hodu i trudim se i dalje, prilagođavam.

Po meni, i izmedju ostalog, moze se poci od nekoliko pretpostavki:
- Nedovoljno razvijena svest o prolaznosti kao (sve po mom misljenju) posledica iskrvljenog i "nezdravog" pogleda na smrt. Sa ovakvim koriscenjem atributa ja sam u nekoj statickoj kontradikicji sa nekim mojim drugim stavovima no ja, isto tako, mislim da su i kontradikcije donekle deo nase osnovne strukture, no imaju i svoju dinamiku - pojavljuju se i nestaju sa razlogom.
- Hipnoticki sjaj naduvanog koncepta potrosackog i nekih zapadnih vrednosti (npr monetarnog bogatstva, karijere i poslovnog uspeha uopste)
- Nedovoljno razumevanje sa koliko smo mi mnogo i cvrstih niti vezani za nase lokalizovano drustvo, gde ne racunam neku sire prepoznatljivu elitu nego svakdnevne male-velike ljude i male-velike akcije i druzenja.

Uopste, ako moze da se prica o nekoj zajednickoj osnovi filozofije zapadnog zivljenja sada, posto je sve ionako u ubrzanom komesanju, onda je to egzistencijalizam.

Tako, mi imamo negativan pristup prolaznosti a u proseku smo rodjeni optimisti i dok smo mladi u sebi vidimo nekog "boga" koji, eto, polako zakljucuje za vreme onog najproduktivnijeg dela zivota da nije naisao na razumevanje i podrsku sredine koju zasluzuje. I tako nam se neka tiha forma patnje provalci kroz zivot a cesto uzburka u formama raznih kriza.

Vasi "ciljevi", "uzaludno postojanje", "kratkorocno" su meni isto iz tog zbrkanog lonca "zapadnih" vrednosti. Na nivou svakodnivnih, sitnih slicica iz zivota meni se cesto cini da je, uz neke osnovne eticke norme, najbolje prihvatiti i dobro i lose kao nesto sto je tu oko nas sa razlogom. Krupnije stvari su krupnija prica ali tuci svakodnevni zivot redukcijom do absurda je slicno detetu koje razbija interesantnu igracku da bi posle plakalo za njom.

Dakle ko je imao i malo sumnje, poslednji svi događaji (referendum i prethodni) potvrđuju sledeće:
Da bi ostvario svoje ciljeve i realizovao se kao kompletna osoba sa svim odgovornostima koje sa sobom to nosi neophodno je otići iz ovog brloga koji se zove Srbija.
Možeš se i truditi i raditi na sebi, ali nikad ovde nećeš ostvariti uslove koje zaslužuješ poštenim radom i posvećivanjem ciljevima normalnog života.
Bešte ljudi iz ovog brloga.

Na polju ciljeva i ostvarivanja istih ja sam kao muva bez glave.

http://ivana.mojblog.co.yu

Kako ne verujem u reinkarnaciju, zagrobni život i sl., a ipak VERUJEM, i kako sam u onoj većinskoj kategoriji prosečnih (nema ispada tipa- genijalnosti), mislim da je smrt- smrt, da posle nema tih pitanja sa/pred samim sobom:
Da li smo uzalud postojali?
Ko to može da proceni?
I znače li onome ko je umro išta?
Ništa- po meni.
Jedino se trudim da iza sebe ne ostavim pustoš.
To je što se fizičkog bića tiče- za dušu još(?) nisam sigurna :)
Ovo je moj neki opšti stav, što me ne sprečava da strukturišem vreme- ispunim nekim sadržajem svoj život.
Ciljevi- ovi, oni- sama ih biram.
Sloboda izbora- ZAKON!- ako je moguć :)
Plivam celi život uzvodno.
Živim.
Smisao života je sam život.

Za mene su značajniji drugi.
Koliki su oni trag ostavili u meni.

Više puta sam se odricala svojih kratkoročnih ili dugoročnih ciljeva radi muškaraca.
Strast- propast.
Započinjala sve iz početka.
Nisam se nikada pokajala zbog toga.
Posle života samog po sebi, ljubav mi je na pijedestalu u referentnom sistemu vrednosti.

zanimljivo...Šta ostaje iza nas ako ne ostvarimo svoje ciljeve?

Da li smo onda uzlaud postojali? I zarad čega smo onda spremni da se kratkoročeno odrednemo svojih ciljeva?

to je po meni skoro nemoguce. nepostoji granica u savladjivanju prepreka ka cilju, pa prema tome samo do nas, u zavisnosti koliko smo se ulozili i koliko smo spremni da se odreknemo, zavisi ostvarenost.

je na zalost, glavna pokretacka sila vecine.Roditelji svoju decu odgajaju bez ideje da treba da prepoznaju ko su oni,
njihove talente i prave vokacije, vec samo vode racuna, misleci da je to najvaznije, da budu obucena, nahranjena i dobra, da uce skolu i ona u glavnom, tako ne osvescena ulaze u svoje ozbiljne zivote, gde biraju ono nauceno i ponudjeno, kao i svi drugi, a retko nesto , cemu bi sutinski pripadali, samo da su samosvest razvili.Tako zivotni ciljevi budu mutni i nedefinisani i svode se opet na bazicno ili na lutanje, u pokusaju da se dosegne ono sto je ponudjeno kao primer od sredine.
Tu sada opet postoji slucaj nekog izuzetnog, koga nemir ostvarenja onoga za sta je rodjen, tera da pod bilo kojim okolnostima realizuje svoj talenat,(u kuhinji cuceci na hoklici), i bez tog ostvarenja se ne oseca potpunim.
I slucaj, majke domacice, ciji je put bio poznat od rodjenja, koja svu svoju energiju i ljubav koristi na brigu o porodici i oseca potpuno zadovoljenje, ako su njena deca i covek srecni i zbrinuti.

ps-Primetila sam, da vaseg imena nema vec par dana u spisku na levoj strani, kao ni vasih prethodnih blogova, pa sam htela da vam kazem, da je vas blog meni jedan od najomiljenijih i da se nadam da necete odustati od vodjenja istog.
pozdrav

Potpuno mi je nezamislivo da neko živi ili da razmišlja o životu bez ciljeva. Čemu vodi besciljnost? (nisam baš siguran da je ova reč pravilno napisana). Po meni, postoje ljudi koji su sebi postavili ciljeve i svesni su toga i ljudi koji imaju ciljeve ali ne žele to sebi da priznaju.
Zabrinuo bih se za sebe da mogu sve ciljeve u životu ostvariti sa 100.000 evrića.
Cilj je tu da te vodi i da ti da snage da izdržiš sva iskušenja na putu do njegovog ispunjenja.
Takođe, mislim da ostvorenje cilja za sve u okolini ostavlja trag.
Da ne preteram za prvenac u blogovanju, toliko za sad od mene.

... ko pogodi cilj, promasi sve ostalo.

cilju u zivotu preporucujem esej Tennessee Williams-a "Catastrophe of Success", koji je napisan u tenutku kad je postao slavan, uspesan i bogat posle brodvejskog izvodjenja njegove "Staklene Menazerije". Taj esej nigde nisam mogao da nadjem na internetu, ali ako ga nema tamo u Srbiji (ja sam ubedjen da je negde zaturen), rado cu ga naci i poslati onima koje zanima. (Tekst se, inace, nalazi u mom (engleskom) izdanju drame, kao pogovor).

Ili bi, mozda, neko u ovome mogao da mi pomogne?

Miki je hteo da kaze da ne treba zuruti u ostrvarivanju ciljeva vec da treba uzivati u istom.Pa makar ih ne ostvarili.

Nije to lose ali mislim da ako resimo sve ciljeve postavicemo nove i tako u beskraj odn. do kraja zivota.

Evo B92-ovci ne moze čovek da dopre do vas na drugi način. Zatvorili ste se u svoje caure i necete da čujete ničije mišljenje. Evo vam intervju čoveka muslimana koji je veći srbin od svih vas a ujedno je i kosmopolita, dakle Emir Kusturica. Ako ste i od njega pametniji e pa onda ne znam šta da vam kažem!
http://www.spc.yu/Vesti-2007/01/02-01-07-c.html#kur
Otvarajte brzo jer je ovo hermetički zatvoren sajt za svako drugačije mišljenje i neko ce caskom da izbriše moj post. Što je najgore i ja sam demokrata kao i vi i glasam za Tadica ali ne vredi vama pričati. Sad su demokrate samo čedićevci!