Trajanje romantizma

Vidim ruke a sta nozice rade samo Bog i NSarski znaju :)

Iako mi je blizak argumenat mozda bi se i Po pomucio da kod Tolstoja izdvoji "...istinsko poetsko iskustvo.." od vezivnog.

Meni su interesantne i "fault lines" gde se istinski poetsko sudara sa istinskim nasledjem (umetnost kao intelektualna kategorija protiv genetskog) a moze i istinski poetsko protiv istinski poetskog kako se sudare razne kulture.

i Miltona, ali ga nije sprecilo da ima ogroman uticaj na francuske simboliste i Paunda i Eliota u Engleskoj. To razbijanje kontinuiteta je kljucna stvar.
Ne razumem sta tacno podrazumevas pod sudarom poetskog sa genetskim.
A kad se sudare razne kulture, ako se stvarno sudare, dodje do rata.

Mislio sam da umetnik (cak i obican covek kao umetnik) moze u jednom trenutku da iz unutrasnjeg zivota izvuce nesto istinski poetsko i iskreno. A sledeceg dana, npr, iz prozaicnije svakodnevnice izvuce neku kontradikciju svom umetnickom.

Na sudar kultura sam mislio iz umetnicke perspektive i pitam se da li za bilo koji sudar postoji istinski poetsko koje je transcedentno u odnostu na taj sudar. Plasim se da ne postoji i onda se pitam da li se i u umetnosti mogu praviti kompromisi. Da li umetnicki talenat ima siri svet od neumetnickog i na tim crno-belo fault lines. Da li crni umetnik vidi istinski poetsko u beloj umetnosti.

ali, kako mi se cini, situacija je sledeca (ako sam uopste razumeo tvoj point).
Da "umetnik u jednom trenutku iz unutrasnjeg zivota izvuce nesto poetski i iskreno" - to svi umetnici pokusavaju da nas ubede da rade. Kad je Andric napisao "Ex Ponto" i "Nemire", on ih je sam kasnije zabranio i nastavio da pise stilizovanu prozu.

A za "pitam se da li za bilo koji sudar postoji istinski poetsko koje je transcedentno u odnostu na taj sudar", postoji , recimo, knjizica koju su pisali Ernest Fenolosa (jedini covek u to vreme sahranjen po japanskim obicajima u Japanu) i Jejts (koji je doneo Kabuki i Noh na Zapad) pod nazivom "Kinesko pismo kao najpogodniji izraz poezije" ('Chinese character as a medium for poetry' - izdata 1923 godine), gde grade argument da je jedini pravi likovno-poetski iskaz poezije upravo Chinese character.
Naravno, postoji Jung i poetski arhetip i njegov Mandala simbolizam (mozda bolje Yantra). Postojanje mitopejskih snova je dokaz da je ljudska imaginacija univerzalna. A snovi se, prema poslednjim saznanjima, nasledjuju (genetika).
Daleko ce nas odvesti ovo, Milane, ako smo oupste na pravom putu (ne vuci me za jezik). Al' blog je na mestu. Pravi, kako kazu Bosanci.

Na pravom smo putu :)
Bas si ti sa "trenutkom" i "istinski poetskim" stavio spotlight na pitanja razumevanja.
Fenolosa je bio "enthusiastic orientalist" i ja ne sumnjam da uz dovoljno vremena neka radikalno razlicita kultura moze da nam se "uvuce" pod kozu.
A sta ako nemamo dovoljno vremena?
Kineskim karakterom kao "jedinim pravim likovno-poetskim iskazom poezije " se ogroman deo poetske "odgovornosti" prebacuje na citaoca. Zasto?

da ispravim sitnu gresku: tu knjigu su pisali Fenolosa i Pound (ne Fenolosa i Jejts). Sve ostalo je tacno.
"Radikalno razlicita kultura" nam se stalno uvlaci pod kozu: Picasso/African Art, Debussy/Javanska muzika, Gauguin/Tahiti - ali to je samo dokaz onome sto sam ranije rekao. Jedinstvo (univerzalnost) ljudske imaginacije. Svi smo mi isti ispod te koze, da ti ne pricam o tome koliko se Zapadna kultura "uvlaci pod kozu" onima "tamo", sa sve McDonaldsom i Coca-Colom na celu.

Oni su o Chinese Character pisali kao o vizuelno estetskoj reprezentaciji poetske misli. Smatrali su da pravi poetski trenutak, "istinsko poetsko iskustvo" je nemoguce preneti ovim nasim simbolima vec necim sto je dekorativnije.
Ako hoces, oni su tvrdili da je Hieraticka upotreba jezika pogodnija poeziji nego Demoticka ili Metonimicka. (Auuuuu, gde dodjosmo!). Biblija je Hieraticka. Tablica logaritama je Demoticka. To je sudar svetova, covece.
Mi sada zivimo u Demotic culture, kako bi je definisao Vico. And we have to deal with it.

Ove prve primere sve karakterise visi nivo "implied" abstrakcije.

A jezik, tj pisana-rec i jeste intelektualni pa tako i emotivni "bleeding-edge". Tj blize je "sustini" umetnika.

Emotivni "signature" ne moze ni priblizno da bude re-facored izmedju umetnika i konzumenta ako se radi o pisanom delu kao sto moze kod muzickog dela. Muzika i pisano jednostavno rezoniraju (primarno) na potpuno razlicitim nivoima svesti.

da te razumem. A imam najbolje namere, veruj mi. Konkretno, ja nemam pojma sta "A jezik, tj pisana-rec i jeste intelektualni pa tako i emotivni "bleeding-edge" znaci. (Uz sve postovanje, mozda na Engleskom ako bi napisao?)

Prvo, rekao sam da te "strane" kulture su se itekako "vlacile" nama zapadnjacima pod kozu, i dao primere za to. Zatim sam rekao da se i mi "njima" uvlacimo pod kozu, a o tome nigde ni reci na Zapadu.

Zatim sam pomenuo upotrebu jezika. Postoji Hieraticki, Metonimicki i Demoticki nacin koriscenja jezika. Prvi je dekorativan, ili Herojski, ili poetski, i teza Fenolose i Pounda je da je tome najprirodniji medijum kinesko pismo. Isto vazi i za hijeroglife.
Nase vreme (poslednjih 300 godina or so) karakterise Demoticka upotreba jezika. Nauka, preciznost, law.

Muzika se zaista dozivljava drugacije nego tekst, ali to je poznato opste mesto. U imaginativnom smislu.
Ako si mislio na neuralne puteve - stvar je radikalno drugacija. Ali, onda ne vidim kako se sve to uklapa. Nadam se da razumes sta hocu da kazem.

let's go back to hedonism...svi se razisli, a ja taman pocela...

Mislio sam da sa jezikom, demotickim, nedekorisanim, za obicnu raju, jedna osoba moze da prenese informacije o svojoj svesti i osecanjima nekoj drugoj osobi na nacin koji to nemoze da uradi koristeci druga sredstva izrazavanja. I to mi je "bleeding-edge" kada je "expressive-power" u pitanju. Abstrakcije imaju strukturalnu "implied" fluidnost i tako su strukturalno potpuno razlicite komunikativne forme o dmanje abstraktnih.
Hieroglifi i kineski karakteri su velikim delom abstrakcije.
Meni Demoticka upotreba jezika nije sinonim za nauku,preciznost,law. Tj konceptualno su misaligned. Demoticka upotreba jezika je samo bogato sredstvo za komunikaciju. Preciznost je esencija bogatstva.
Meni abstraction-density nije proxy za bogatstvo u izrazavannu. Implied abstrakcija, ili moc abstrakcije (deo pisma po definiciji, npr) mi je substitute. (Ovde ne mislim na abstrakcije kao deo umetnicke forme ili sadrzaja)

Ali, sa nekim tvrdnjama se i ne slazem.

Konkretno, kazes: Preciznost je esencija bogatstva. A zasta nam onda sluzi tzv. "krasnopis"? Ta dekorativnost, cemu to sluzi, i kojoj svesti se obraca? To postoji, znas i sam, posebno na bliskom istoku, posebno u Koranu. Sva ona dekoracija teksta - nije to tamo bez razloga.

(Plasim se da smo daleko od teme otisli - brisi sve ovo ako zelis).

Preciznost jeste esencija bogatstva samo u demotickom nacinu koriscenja jezika - inace je djavolov put. Siguran sam da razumes nasta ciljam.

Krasnopist je nova dimenzija. Cisto estetska, za pocetak. Posle zavisi od toga koliko su krasnopisni elementi abstraktni.

Kad kazem preciznost mislim na alfabetsku preciznost komuniciranja. Kao na binarne '1' i '0', vrlo precizno. No zamisli da ih koristi umetnik, pesnik. Evo konkretnog primera - zamisli da pokusavas da komuniciras kompleksna osecanja. Intelektualno umes da ih dekomponujes na neke "opisljive" delove. Ali imas jako abstraktan, simbolicki "alfabet". Ja to onda mogu jako brzo poceti pogresno da tumacim. Tj ti si sa originalnom pricom jedan universe ja drugi. Decohered. Ne razumemo se. Nekad je to ok ali obicno nije cilj.

Nismo otisli daleko u stranu. Jezik je jedna dimenzija nerazumevanja, ili razumevanja. I bas zato sto je "bleeding-edge" je i prvo sredstvo za resavanje problema tamo gde je neka druga dimenzija nerazumevanja dublja i fundamentalnija (kultura, religija, sredina uopste).

Cak je i blog interesantan primer koliko je kompleksna i osetljiva struktura komuniciranja izmedju ljudi utoliko sto mnogi ljudi koji su se svadjali na blogu bi uzivo brze nasli zajednicki jezik.

Jednom je Feynman (mislim) rekao: Nauka pokusava da prostim nacinom kaze nesto komplikovano - poezija je upravo suprotna.

Ali, razmisli, ti krasnopisom mozes da napises i 00011100, mada je to potpuno bizaran nacin, jer ta dekoracija nema svrhu. Krasnopis tu ne stoji. Suvisan je.

I, zatim, mislim da ima jedna sustinska razlika izmedju nasih shvatanja: ja mislim da je nemoguce pomocu 00011100101 da se iskazu "kompleksna" osecanja, jer ona nisu racionalna i ne daju se kodirati na takav nacin. Ako ti mislis da mogu - onda se razlikujemo. Da bi razumeo ljubav Ofelije prema Hamletu moras da procitas celu dramu, sa sve raznim patnjama, mukama, soliloqui-jima i ostalim - to je prosto nesvodljivo na 000110110001, u bilo kojoj meri. Krasnopis tih likova sa strane, i sve ostalo, je jedino sto ce da docara ono sto je Sekspir hteo da kaze.

Binarno je za kompjutere i ljudi nemogu da citaju. Mozda se jos uvek ne razumemo. Evo, okrenem se na levo i vidim Markesovih "Sto Godina Samoce". Nema dekoracije, nema krasnopisa. Engleski alfabet i sto se mene tice ekvivalentan je binarnom. Tj mozes iz jednog da odes u drugi i da se vratis nazad bez gubitka informacija - ekvivalentan je kao format za persistenciju.
Markesova osecanja u ovoj knjizi su kompleksna i fantazija se mesa sa "realnoscu". I on ih je kodirao tako da tesko da moze bolje. Spanski alfabet, engleski, cirilica, binarni - ekvivalentni su. Ono sto Markes stvarno koristi su reci, jezik. Alfabet je samo obicno sredstvo. Ali, samo u ovakvom slucaju.
Recimo da prevodilac na srpski ima neki hipoteticni i vise simbolicki alfabet od cirilice. Abstraktniji. To ce visestruko povecati problem koji prevodilac ionako ima sa jezikom gde je neke stvari tesko prevesti zbog lexikografskih, sintaksnih i semantickih razlika u jezicima. Neka i pisac bude neka forma prevodioca koji prevodi svoju pricu i osecanja u neku pisanu formu. Sto vise je u jeziku ili alfabetu ostavljeno citaocu da slobodno interpretira, bez obzira koliko citalac uzivao i prepoznavao genije pisca u delu, toliko su vece sanse da ce citalac na momente pogresno shvatiti pisceva osecanja. Neka to budu male razlike ali cemo imati sve vise mesta gde pisac nece uspeti da iskaze kompleksna osecanja precizno kao sto ume da to uradi sa preciznijim alfabetom. Sto ne znaci da pisac nece iskoristiti ovo novo, specificno bogatstvo da kreira neka nova, specificna umetnicka dela.

Sto se tice kineskog (Cantonese), npr. Ja sam misljenja da ako bi covek mogao da normalizuje populaciju i ekonomski razvoj pojedinih regiona da bi obim literalno-umetnickog iz neke sredine bio indirektno proporcionalan trudu koji je potreban da se postane pismen u tako nekoj sredini.

Krasnopis, ilustracije - to je meni nova dimenzija. To novi umetnik improvizuje povrh vec ponudjenog umetnickog dela pa tako dodaje novu umetnicku vrednost.

ali kakav jezik?
Evo cela knjiga:
"Sto godina samoce" - autor nsarski
Bilo jedno selo negde u tropskoj bestragiji, svasta im se desavalo, bog zaboravio na njih.
Kraj.
A Markesu je trebalo 300-400 strana da kaze to sto sam ja napisao u jednoj recenici. I njegova knjiga i moja knjiga (istog naslova) govore o istoj stvari. Taj Markesov jezik nije samo dekoracija oko glavnog smisla koji sam ja tako sazeto uhvatio - njegov jezik ima znacenje koje nas usmerava van ravni osnovne radnje.
Taj isti Blejk, koga je snezana dole citirala je ilustrovao svoje pesme, i te ilustracije su deo pesme. Blejk je takodje tvrdio da je Biblija "great code of art", s cime se ja u potpunosti slazem.

U svakom slucaju poenta je u tom grand smislu zivota. Romantizam je odraz nase spoznaje da takav grand smisao ne postoji. I, kako sam gore rekao, jedino sto u nasoj svesti postoji je iskidana (nepovezana manje-vise) sekvenca intenzivnoh dozivljaja koji su, na prvi pogled, sami sebi svrha (end in itself -rekao bi Blejk).

A Northrop Frye jednom od svog najznacajnijih dela posvecenih Bibliji ne daje slucajno naziv "The Great Code".

ima dve knjige istog imena sa razlicitim podnaslovima. Prva "The Great Code - Bible and Literature", druga "The Great Code - Words of Power" izasle su u rasponu od oko 8 godina. Obe mi stoje pored uzglavlja vec godinama - dugujem to coveku (ucio sam kod njega u poslednjoj generaciji kad je aktivno predavao).
Koncepciju o Hieratickoj, Metonimickoj, i Demotskoj upotrebi jezika je razvio u prvoj G.C. knjizi i ja sam ih odatle preuzeo.
Njegova prva knjiga (o Blejku, naravno), pisana jos 1947. se zove "The Fearful Symmetry", sto je takodje Blejkov izraz (iz "Tyger"). Kod nas je najpoznatija "Anatomija Kritike", jer se ona ponegde koristi i kao standardni udzbenik, koliko znam.
Hvala vam sto ste ovo pomenuli. Ja sam sa malom zebnjom ovo gore napisao jer sam (pogresno) mislio da se o Northropu Frye-u malo zna kod nas. (Ali covek je moj licni guru i nisam mogao da odolim). Drago mi je da sam bio u zabludi.
Mislim da je njegova knjiga "The Secular Scripture" najbliza temi ovog bloga.
Izvinite zbog duzine teksta. Kad se povede rec o N.F. obicno ne mogu da stanem.

Pa, naslutila sam da vetar odatle duva, ali vise nekako polusvesno, posto sam Freya (po srpski, Fraja) citala davno. Oci mi je zapravo otvorila Snezana pominjanjem Blejka, i taman htedoh da pomenem "Veliki kod(ex)" (tako je kod nas prevedeno svojevremeno, digla se prasina, prevodioci (dvojica) se isposvadjavali, mislim da se jedan cak i odrekao prevoda...), a kad ono - imam sta da citam i u vasem postu...
Ups, prelazimo na ti, ako je ok, vidim ovih dana da se ovo "Vikanje" na blogovima ne ceni. :)
Elem, da, mislila sam na prvi deo, Bibliju i knjizevnost.
Anatomija kritike je, uzgred, nedavno ponovo prevedena, odnosno prevedena je na srpski (raniji prevod je bio hrvatski). Ne znam da li je knjiga vec izasla.
Zavidim ti sto si slusao Frajeva predavanja! Ne sumnjam da je to bio dozivljaj!
Inace, nisi bio u velikoj zabludi misleci da se o njemu kod nas malo zna. Zna se ime, "Anatomija kritike" poseduje i izvesni autoritet medju ljudima koji se profesionalno bave knjizevnoscu, i to je uglavnom sve.
Hvala za pominjanje "The Secular Scripture", potrazicu. Pozdrav, J.

duhovni guru generacijama kanadjana. Na Univerzitetu u Torontu (Viktorija Koledz, gde je radio), postoji N. F.
centar. Za hrvatski predvod "Anatomije" znam - pisao sam nekad davno o tom prevodu u casopisu "Knjizevnost". "Veliki Kodeks", prva knjiga, je bio preveden u Sarajevu pred rat. Ja sam se bio spremao da prevedem "Secular Scripture" ("Svetovno Pismo", kako bih ga nazvao), i imao sam od Profesora preporuku i dozvolu za to, ali je poceo rat i ceo projekat je pao u vodu. Steta, nepovratna steta, rekao bi A. Dedic. Ako imate problema da nadjete "Secular Scripture a study of the structure of romance" rado cu vam poslati primerak. (Ta knjiga je, inace, prosirenje jedne serije predavanja - Charles Eliot Norton Lectures - koja je on, sa Borhesom, drzao na Harvardu).

P.S. "Ti" je cool, mada ja pogresih gore :)))

da ne zbrljavim neki bezvezni komentar - vikendi su mi kontraproduktivni za blogovanje - otpisacu u ponedeljak, kad svi odu na svoje radne zadatke. :)
ili se javi na mejl preko blog-kontakta.
poz.

"Tiger", sve sa ilustracijom, fotokopija u boji iz nekog starog luksuznog engleskog izdanja na koje sam naletela u jednoj nemackoj biblioteci, - dakle, "Tiger" je zalepljen iznad mog pisaceg stola.
"To je tigrrrr", kaze moj sin, "on je strrraaasssan!" "I divan", dodajem, a mislim "divine".
Pozdrav, J.

Sa njim se susretoh na faksu, nakon dobrog i za mene napornog iščitavnja pripadnika engleskog klasicizma. Naravno, otrežnjenje je nastupilo u još žešćoj formi, kada se nakon gore navedenog ubaciše i viktorijanci.
Ono što mi je tada, a i sada upadalo je u oči je, da su se ljudi oko mene nekako lagodnije osećali uz ove klasičare i viktorijance, a jako neartikulisano uz Blejka, što i pokazuje posećenost ovom blogu.
Na njihovu veliku nesreću, kraj fakulteta ih je dočekao sa Konradom, Eliotom, Džojsom, Lorensom, Virdžinijom, Orvelom, Hakslijem, Pinterom, i mnogim drugim, da ne nabrajam - ti modernisti nikako nisu legli. Mene su dobro ošamarili.
I ja bih rekla "divine".
I tu nastupa potreba za umetnošću kao večita, neutoljena glad, a paralelno i sa tim, i kao večiti i neporavnat dug koncepta slobode stvaranja u kome ćeš sebe da nateraš da poludiš, da budeš nepraktičan, krajnje neupotrebljiv, a samim tim i odbačen.
Ali, će onaj tigar večito ostati svetlošću da gori u šumi noći...straaaaašan i divan.

pred rucak, samo jos banalna opaska koja zatvara viktorijanski krug - mrrrrzela sam ih, viktorijance, bili su mi dosadni, polupismeni gnjavatori... a ovde dobih koleginicu koja mi na pomen engleske knjizevnosti ushiceno rece da joj je omiljeni roman "vanity fair"! :) nisam joj rekla da mislim da su cak i "orkanski visovi" bolji...

Lektorka, ono otrežnjenje je za nene pod znacima navoda, što se vidi i po šamaru, to jest pravim otrežnjenjem.
Igra reči tipa "freedom is slavery".
Daklem, bez igre reči:
Viktorijanci su i za mene bili jako dosadni, dok su ovi što su me šamarali ostavljali budnom...

tako sam te i razumela, htela sam samo da ilustrujem anegdotom iz svakodnevice. naime, verujem da dobro mozes da zamislis kakve aspiracije ima osoba koja obozava viktorijance... :)

_____
p.s. ono "ovde dobih koleginicu" odnosilo se bukvalno na koleginicu na mom radnom mestu, ne na tebe kao koleginicu s bloga! poz.

videh tek kad pritisnuh enter - al' poruka ode, te je ja ostavih.
Možda je to i jedan od boljih primera, kako Srbi navek u gardu stoje - da se branim ja odma'!
Ne razmišljaj da li te napadaju - brani se za svaki slučaj.
poz

juce videh na tv-u da neki kiberneticar ili kvantni fizicar :) (milane, nije svejedno, znam, ali....) hoce sebi i svojoj zeni da ugradi elektrode u mozak, da bi mogli da komuniciraju na relaciji mozak-mozak. vec su probali s prenosom informacija putem elektroda prikacenih na nerve na rukama, i funkcionisalo super.
no, the point is, nama ne trebaju elektrode, knjige & mozak su dovoljni.
poz, pusti odbrane, reci su nekad nespretne, ali koalicija je osnovana jos na goranovom blogu, na prvu loptu, oma.
:)

Ta veza mozga i elektronike i kompjutera je sada interesantna i radi se dosta istrazivanja da bi se pomoglo paralizovanim ljudima. Rezultati ohrabruju.
Mozak-to-mozak je, po meni i za sada, mesavina "pornografije" i radoznalosti (upravo sam i sam sisao sa Goranovog bloga :)
Iako, sada naucno fantastino, telepatija, po mom misljenju, bi donela jednu novu dimenziju u komuniciranju.
Ja mislim ("verujem" je bolji term) da izmedju ljudi koji se bolje poznaju i cesto druze ima neke telepatske razmene, vrlo rudimentarne. Nazalost, cak je i meni iz elektronike i IT-ja tesko zamisliti elektromagnetnu silu kao nosioca te razmene (milijarde neurona i suma signala a i svaki mozak je poprilicno jedinstveno uvezan). Mozda su samo gestovi, mozda neka hemija, mozda neka sila za koju jos ne znamo - ko zna.
Ali, ako bi telepatija na visem nivou bila moguca bila bi fundamentalno novi kvalitet. Uglavnom zato sto razni ljudi parametrizuju iste informacije na razlicite nacine. A ti nacini su definizani raznim individualnim karakteristikama pojedinca gde su osnovni znanje i interesovanje tog pojedinca.
Tako, ako ti meni nesto kazes vec se tu, na izvoru izgubi neka informacija. A ja zatim parametrizujem ono sto cujem na pomalo moj nacin.
Ove razlike su najcesce kvalitet, kada je drustvo kakvo je sada u pitanju. Ponekak autor bira u kojoj ce meri angazovati slusaoca i to provociranje slusaoca je deo umetnickog dela. Ali i provociranje ima razne forme. Tolstoj nije manje provokativan kad citaocu predoci neku slicicu iz zivota na nacin i uz detalje kako to niko u istoriji knjizevnosti nije umeo. Nije manje provokativan zato sto kada bi takvi detalji (recimo, ovde, u rukama umetnika) uglavnom smetali onda bi nam precesto smetala i sama stvarnost. A mi, kako u fikciji tako jos vise u stvarnosti uzivamo zato sto imamo svest i mastu.
Ta svest i masta nam nebi nestali ako bismo umeli da telepatski komuniciramo. Jednostvano bi brza komunikacija donela vece bogatstvo.

Pre dest godina je Jarmush snimio film (meni izuzetno drag) "Dead Man" (sa Johnny Dep-om), u kome se jedan od glavnih junaka, Indijanac, zove William Blake. Ako ga niste videli - preporucujem najtoplije.
Negde sam nasao da je Blejk pokazivao veliki interes za Bogumile. Znate li neku referencu na tu temu, i da li se o tome vise zna?

...je meni bio isti Sloba Milosevic - one mesnate usi, govor i gestikulacija, umirala sam od smeha. Mada, mislim da sam bila usamljena u uvidjanju slicnosti.

A irski mus'car - komunista Billy Bragg ima album, super kao i skoro svaki, "William Bloke". Asocijacija, omaza i referenci nikad dosta kad su veliki umovi u pitanju.

Kada ste vec spomenuli "...beskompromisni automatizam grupnog cilja..." interesantno je spomenuti i "Libertarianism" (huh, kako li tek ova rec ide na srpskom) ili srodni "Objectivism". Ja imam problemcice sa "sitnicama" u oba ova pogleda na svet (samoodgovornost, npr, kao zamena za neke forme socijalne zastite u nekim granama Libertarianism-a (i stihovi koje ste naveli su odlicna ilustracija) ili struktura realnosti u Objectivism-u).
Interesantan je i high-profile Cato Institute

libertarijansku stranku u srbiji. cisto za ravnotezu...

Problem je sto je zapadni sistem vrednosti takav da stranka nemoze da dodje na vlast ako nema jednu ili vise naglasenih nacionalistickih teza. A problem sa politikom je takav da covek ne ide u taj "biznih" ako ne vidi sebe kako neku od buducih karika vlasti.

jel stvarno mislis da recimo stranka zelenih, ili libertarijanska ili komunisticka ili socjalisticka stranka u USA stvarno sebe vide kao neku od buducih karika vlasti?

ja sam se bas pitala sta je tim ljudima motiv. vise mi deluju kao ekscentrici....

Ja ne poznajem te konkretno stranke pa nagadjam da je odgovor skoro sigurno "da".
Ljudi su kroz istoriju bili spremni da daju zivot (mnogi i davali) da bi tudje jednoumlje zamenili svojim ubrzo posto dodju na vlast.

samo sto je americki sistem 2-party sistem od samog pocetka, i te stranke postoje dugo, i nikad ni jedna nije bila ni blizu da uopste ima predstavnika u bilo kom domu, a kamoli uzme vlast. onda sa stanovista pojedinca, optimalnije bi bilo da se prikljuci jednoj od dve i onda kroz njih gura svoje ideje. ovako, ovi ljudi su potpuno beznacanji u javnom diskursu u americi, a realno nemaju razloga ni da se nadaju da ce u njihovom zivotu ucestvovati u vlasti, pa what's the point?

kod nas je cini mi se nesto drugacije. ko kod uzme da galami dobije medijski prostor....

Posto ja jedva da nesto znam o te dve glavne US stranke tesko mi je reci.
Ali, imam jako ubedjenje da vecina (da ne kazem sve) manjih i mladjih stranaka u zapadnom drustvu sluze kao neka forma (prezentacija) ambicija ljudi koji ih osnivaju i tako postaju njihove vodje. A gde su te ambicije neka forma zedji za nekom vlascu. Kao sto je muz siledzija "gazda" kod kuce kada maltretira zenu i decu tako i ti stranacki lideri su cesto gazde u strankama. Ne moraju da budu nikakve siledzije i mogu da budu sasvim respectable. Ali, da im je samo do ideja, i da im je vlast nevazna, skoro sigurno bi se mnogi od tih (opet, ne svi, moram da se ogradjujem) prikljucili nekoj od velikih stranki pa tako videli vecu sansu za propagaciju svojih ideja.
Sto rece jos davno "stari" Djilas, strast za vlascu je neverovatna. Sex, npr, je igracka kada se "underlying" motiv poredi sa motivima koji cuce iza zedji za vlascu.

Poslednja recenica, o Novom Romantizmu, je moja. Berlin se opreznije izjasnjavao. Kao jedan od najvecih, ako ne i najveci, istoricar ideja dvadesetog veka on je zakljucio da iz tog znanja koje je stekao o pojedincima i grupama koje su krojile istoriju nemoze ni da krene na put traganja za jedinstvenom formom zivota, a kamo li da pokusa da sazme neki odgovor. Da pokusa da definise Romantizam nije mu padalo na pamet posto je armija drugih samo cekala tako neku definiciju da bi joj se suprostavila.
Ne mogu da se setim ni da sam u njegovim drugim esejima naisao na pokusaj analize sta raditi kada razumevanje na kraju ipak udari u granice koje namecu kontradiktorne eticke norme.
Ono sto ja licno mislim je da jeste, nema jedinstvenog odgovora, ali svako drustveno uvezivanje je i pre-cursor neke konvergencije. A svet se uveliko uvezuje. A svaka veza je i neka forma podloge za sile kojima jedan segment drustva vuce drugi u svoju stranu, i obrnuto.
Ja neku srednju do dalju buducnost vidim kao povrsinu mora koja u proseku niti raste niti opada, ali se talasa, nekad vise, nekad manje.

Pa da, vidite, pre ili kasnije zavrsimo kod neke slike, predstave, u ovom slucaju jezicki uoblicene, o (buducem) svetu. Naravno da ovim recima tek otkrivam toplu vodu, a ono pametnije sto bih da kazem opet nije nista drugo do parafraza vasih reci o uvezivanjima i konvergenciji. Ja i dalje "volim da vidim" tkanje, niti, mrezu (net, Netz) - to umesto slike Vaseg mora. Moje tkanje se ponekad zgusne u cilim, koji dobije virtuelnu snagu da poleti... I, da ne razvijam dalje tu sliku, i sve njene moguce varijante. U oba slucaja, medjutim, a u tome je verovatno i kljuc nase zajednicke fascinacije I. Berlinom, mi govorimo o otvorenosti nas, i sveta, za promene, kao i o nezaboravu onoga sto nam je - kao recimo romantizam - vec sirilo vidike i menjalo predstave.
No, pre nego sto nastavim, da Vas pitam: kada kazete da se svet UVELIKO uvezuje, mislite li na ovo virtuelno tehnolosko uvezivanje i globalizam? Pitam potpuno neutralno, bez ikakve negativne konotacije, samo da ne bih promasila temu.

Da, mislim na to, pa onda na jeftina putovanja, koja ce pre ili kasnije postati norma i u Srbiji. Sve je to, po meni, osnova, tkanje (posto ste mi pomogli u muci kako prevesti "fabric" kao u, npr, "Fabric of Reality") jednom visem uvezivanju. Meni je uvezivanje i brz pristup znjanju i umetnosti, za iskrenog potrosaca makar i na povrsnom nivou.

Evo, od danas svima predlazem da predjemo na "ti", posto sam videla na nekim blogovima da ljudi ne vole kad im se obraca sa "Vi". Dakle, ja cu da rizikujem, a ti mi udari packu ako nije u redu.
Elem, odvedoh jutros sina u vrtic, sedoh u tramvaj, otvorih Andricevu Na Drini cupriju i na 38.strani procitah (casna rec): "Jer izmedju njih su stalno tkala i talasala nerazumljiva osecanja..." :) Tamo je rec o osecanjima mrznje, ali ja sam se zbog bloga ipak nasmejala.
Apsolutni sam pristalica uvezivanja o kojem govoris. Nisam nekakav "techno-freak" (tako zezam one sto ne mogu bez tehnike), ali volim da uzivam pogodnosti takve umrezenosti. Fascinira me i da citam i mislim o tome, o posledicama, promenama do kojih dolazi na planu socijalnih kontakata medju ljudima itditd.
A povrsnost - s njom smo suoceni na svim planovima i mislim da je tehnoloska i avionska premrezenost sveta jedna od boljih posledica prilicno upadljive infantilizacije kojoj smo izlozeni. Naime, nije problem sto je, npr., internet takav kakav je. Problem je samo kada neko trazi ozbiljne odgovore na ozbiljna pitanja, a nedostaju mu kriterijumi za pravu selekciju. Ipak, pravo receno, taj problem nije manji ni u biblioteci, videoteci, pred televizorom... Uvek je neophodno izvesno predznanje ili "strucni savet".
Ovo, da predupredim one sto na pomenu tehnoloskog tkanja i talasanja prvo moraju triput da pljucnu, pomere se s mesta, prekrste itd.:) Vise uvezivanje, kako kazes, ubrzano talasanje ce, verujem, imati odgovarajuce posledice na politickom planu; ja sam radoznala. Laksi pristup informacijama i svakoj zabiti na ovoj zemaljskoj kugli, medjutim, vidim kao... otvorena vrata. Nije isto "prici" (informacijama, mestima) i "uci" (u svet duha, recimo, ili osetiti ritam, duh nekog mesta). Hocu da kazem, i ako je uvezivanje u izvesnom smislu nivelacija, romantizam na nacin I. Berlina ostaje - individualan. U smislu slobode da se ucini individualan napor da se zagrebe pod povrsinu ustalasanog sveta.

Na "ti" je "skroz super" (ovoj frazi su me nedavno naucili mladi iz Beograda :).
Ja "fabric" u engleskom relativno cesto koristim a i napisao sam blog inspirisan jednom drugom dobrom knjigom "The Fabric of Reality" (David Deutsch - kvantni fizicar, kvantni kompjuting) ali ga jos nisam postavio posto je knjiga 7-8 godina stara a covek je kontraverzan poprilicno a "kvalitetan" pa cekam da nadjem vremena da procitam sta drugi o njemu misle danas.
Sto se tice talasanja - mnogi kompleksni sitemi ne bi bili interesantni i bogati koliko jesu da nema tog talasanja. I mnogi bi izgubili i dobar deo evolutivnog ili "slow-moving" dimenzije njihove dinamike strukture. Tj zapali bi u neki, najverovatnije, lokalni ekvilibrijum.
Mi, npr, u simulacijama cesto namerno zatalasamo stvar u trazenju resenja da bismo bili sigurni da nismo zavrsili u nekom manje kvalitetnom resenju.
Sto se tice ljudi koji danas beze od tehnike - sve zavisi kakvu formu unutrasnjeg mira i zadovoljstva oni zive. Ali, ja sam ubedjen da je vecina njih slicna, recimo, "biljci" koju je genetsko-sociolosko isprogramiralo takvom kakva jeste a onda je neko uporno presadjuje. A ta jadna bilja ne ume da pusti korenje nego onako kako je "isprogramirana" (kad kazem genetsko mislim na usadjenu radoznalost i zedj za znanjem, a sociolosko ni ne treba objasnjavati).
Semantic webs (web 2 kako neki kazu) su nova Internet revolucija. Kojom dinamikom ce se desiti tesko je reci. Security i distributed identity management su medju glavnim kocnicama koje sprecavaju kompanije da na tu temu prave novac pa tako doprinesu postizanju kriticne likvidnosti da bi ta forma umrezavanja uzela sireg maha.
Ovde ce vas racunar (i mreza uopste posto smo mi u vremenu gde "network becomes computer") biti "svestan" vaseg profila i vaseg konteksta pa ce vam response od mreze biti kvalitetniji.
Interactive Multimedia kao "predmet" ostavljam za drugi blog, inspirisan "nerazumevanjem" sa NSarskim. Nazalost, ja na temu filozofije umetnosti nisam procitao ni jednu knjigu a umetnici su najinteresantniji "medijum" posto je njima "posao" da "rastezu" sintaksu, semantiku a, posebno interesantno, granice do kojih je "potrosac" umetnosti angazovan kao integralni deo te umetnosti.
I bez toga, a i za manje umetnike (svi mi ostali) interactive-multimedia nudi vise nego dovoljno "tkanja" za tvoje goblene simbola, metafora i mesanje realnog i virtuelnog u raznim odnosima.

uvrežavanje, umrežavanje...talas...fabric...tkanje
Vrte mi se po glavi danima.
Mnoge tekstove sam čitala na engleskom, i reči same, kao da ih nešto iz mene tera,
intrinsic, structure, net/work, wave, impulse...
"iskreni potrošač na površnom nivou"
i dolazi ko zna odakle Margaret Atwood - surfacing
"Jedinstvo (univerzalnost) ljudske imaginacije" - i Chomsky mi se "uvlači pod kožu"
ponovo uvrežavanje - funkcionalnost jezika kroz nefunkcionalne i krajnje subjektivan osećaj, al' nešto se prenosi, kroz nezadrživ talas prepoznavanja.
Mogućnost komunikacije kroz nadilaženje iste, taj CODE, duboko zapisan u svima nama, ta MENTAL GRAMMAR i UNIVERSAL KNOWLEDGE (Ray Jackendoff - The Patterns in the mind) kao početak iz kraja nesvesnog, ono što te vuče u provaliju samo da bi iz nje izašao.
Umetnost kao "zloupotreba" sadržaja, informacije, racionalnog, lako-objašnjivog, taj link sa onim primordial, onim nedorečenim, onim divljim čovekom što te izvlači u pod/tekst.
Još nekoliko puta ću pročitati komentare ovde.
Dišem.
Evo opet, uvrežavanje - muzika / reč: Pat Metheny - We speak the same language.
pozdrav svima