Ko je normalan?

Sad cu da zovem sanitarnu sluzbu i socijalne radnike :)

http://www.belgrade.org.yu/

meni se cini da nije toliko problem (na pojavnoj strani) u tome sto oni skupljaju stvari, nego sto nikad ne ciste. mislim, mozes imati jako mnogo stvari, sve uredno slozeno i organizovano u nekom skladistu ili garazi....

btw. jelena, jel ovi moderatori citaju bas svaki post, da bi videli koga da banuju?

...preterao? Ali kako, ja se na svoj racun nasalih, ponekad sam malo neuredan. Ako je strasno, obrisite, molim vas!

ne govorim o tebi. ti si meni simpatican.:))

ovaj drugi deo komentara se odnosio na to sto je moderator iz nevezanog uleto da banuje Lionsgate na njenom drugom blogu. i niko nema pojma zasto....
......................
Razlog intervencije moderatora na postu Dunav je objasnjen autoru bloga. Lion nije banovan. (moderator)

Kad god kažem on, cenzor zna da sam mislio na njega :)

moderator man. ti si u ovom univerzumu bog, tako da niposto necu da se kacim.sorry for asking...

ali jel stvarno neophodno da citas sve postove? mislis da samoregulacija ne bi odradila posao? recimo dodas opciju, prijavi moderatoru, i onda tek kada se gradjani u vise navrata zale na nekog ti uletis....

ok, ok, ovo nije blog za to. tako da necu vise nista reci...

Nema tu sala, nego sledeci put kada pravis pivsku zurku, onda pozovi i nas, budi malo komunikativan i domacin :)))

http://www.belgrade.org.yu/

da zavrsim izgradnju drakara, pa se okupljamo! Nego morace momci da puste duge kose i brkovobrade, a cure kose u pletenicu, pa svakom po kacigu sa rogovima na glavu i festamo! Deal?

Sto bas sa rogovima???????

http://www.belgrade.org.yu/

...zbog ambijenta, jesmo li Vikinzi ili nismo? Ajte, molim vas, ubedjen sam da su oni najkvalitetnije feste pravili! :-P

AUU, to me podseca na Skandinaviju, hladno u p.....
Daj malo bre da zagrejemo srca, napravimo rimsku toga party. Posebno zbog devojaka :)

http://www.belgrade.org.yu/

_______________

vesela vam priča :)
ali bilo bi lepo da se ubuduće držite teme, a dogovori za žurke mejlom ili kako god...

pa ja kapiram da to najvise i smeta ljudima, jednog momenta krene da se 'oseca' jer ako je to To sto ja gledam samtajms ovde u nemackoj, onda mogu da zamislim miris koji izlazi u hodnik ili na ulicu. ovde sad imaju neke akcije da takve kuce 'srede' jer se valjda komsiluk buni. obcno su starije osobe u pitanju...

Bebo, bebo, nema te :)

Btw, kada vec spominjes Nemacku, bio je pre izvesnog vremena slucaj sa jednom stambenom zgradom u Hanoveru gde su svi stanari bili takav slucaj, zaboravio sam kako se to resilo.

Pozdrav iz MD, Sachsen-Anhalt.

http://www.belgrade.org.yu/

a gde si ti?! ;-) staro drusto, a?

ne znam to u hanoveru ali svaki dan to ima na tv.u! cinimi se ko nemacka specijalnost.
moj cale ima donekle tu varijantu sa podrumom...sve mu nesto zao da baci ali uopste ne zalazi u isti! nije mu zivotni prostor, mislim, njegova radna soba je ok, sve na mestu ali podrum?!?! to je neki drugi 'poremecaj'. takav mi bio i deda, mamin cale...ne znam u cemu je stvar. ako neko zna, evo, slusam (i trepcem uz zahvalnost :-)

znas kako je, studentski zivot, zurke, ucenje, ispiti, slavlje, treznjenje, mamurluk.

U Nemackoj je vec svakodnevni fenomen. Svaki dan kada tramvajem prolazim pored Kaufland-a, na stanici kad se otvore vrata ulazi zadah penner-a. Kada ih vidim kakvi su na ulici, mogu misliti kako im domovi izgledaju.

A to, tvoj cale i deda, slican slucaj sa mojom babom. Valjda sakupljaju pa da prodaju u antikvitete :)

http://www.belgrade.org.yu/

ne, ali ima i najcesci odgovor je 'samo bi bacala nesto! najlakse je baciti!' ali sta sa slomljenom stolicom, mislim, Skroz Slomljenom Stolicom?!

te sto kazes vidjam i ovde na severu, uvek vuku neke kese. nisu beskucnici, razlikuju se. nisam sigurna da su to bas ti isti o kojima jelena prica. volela bih da znam da li to ima neke veze sa materijalnim stanjem, stalzom...ovi koje srecem i ti sa TV.a ne deluju najbistrije, mada ko zna?

Kada si u jako malom stanu, onda se toliko disciplinujes, da se tacno zna gde sta stoji, sve ja kao u apoteci! Jer dovoljno je da tri - cetiri stvari ne stoje na svom mestu ili nisu lepo slozene, te se red pretvori u najgori haos - jednostavno nemozes da se pomeris nigde. E, kada odes u malo veci stan, pa se opustis, onda krece hrcak sindrom sakupljanja stvari... Nekako sam primetio da vecina ljudi koji od malena zive u vecim kucama teze ka kucnoj neurednosti, no naravno to nije pravilo...

to što kaže Klint Istvud, kako je moguće da ste razočarani mojim stavom? Jer ono što sam ja napisala ima isti smisao kao i rečenica koju ste citirali.
Ili nema? Mislim, ja sam i gore samo pitala. Čak i naslov ima upitnik. I sebe sam preispitivala. Ostavila sam tri opcije otvorene. Samim tim jedini moj stav je da niko nije normalan. Tačnije, i o tom stavu želim da diskutujem pa se pitam ko je taj ko globalno određuje norme ponašanja...

Priznajte, niste ni čitali do kraja, kao i još neki komentatori…

Priznajem, možda sam površno čitao.

Ne delim stav da je psihologija na nivou astrologije. Ni stav da je njena uloga da pacijente ukalupi u neku "normalnost" (da nametne Normalca kao uzor).

Ni sa jednom od tri ponuđene opcije se ne slažem. Kompulzivni sakupljači, i drugi bolesni ljudi se ne mogu izlečiti tek tako (1. opcija). Vrač iz nekog plemena ne mora znati lek za taj poremećaj, kao što (vrlo verovatno) ne razume i ne leči mnoge druge poremećaju, na primer šećernu bolest. Treća opcija je šala, ali i najbliža istini - slažem se da niko nije sasvim normalan, obaška što normalnost ne postoji. Kao što ne postoji ni "apsolutno zdrav" čovek.

Te nauke (psihologija, psihijatrija) naravno nisu egzaktne, ima različitih škola, ima lutanja i ćorsokaka, ima zloupotreba i šarlatanstva... Ali u biti se radi o bolesti i lečenju.

Htela sam da kažem da problem i jeste u nametanju normi. Jer kada bi te dve osobe drugi, koji nisu ništa normalniji, prihvatili one bi mogle da žive kako žele. Nije stvar samo u skupljačima, nego i drugim navodnim nenormalnim oblicima ponašanja. Ako čovek želi da se preterano šminka neka se šminka. Ako želi da jako glasno govori, neka govori. Ako se boji da spava u mraku, neka upali svetlo...

Mene interesuje da li bilo ko može za sebe da tvrdi da je normalan?

evo, ja ne mogu za sebe da tvrdim da sam normalna. mrtvasamozbiljna!

postoji nesto sto jesu i trebaju norme ponasanja, tj, radi sta ti prija sve dok ne ugrozis svoju okolinu i druge ko sebe. ali ako neko glasno govori ko sto kazes, a nekom drugom smeta, on ce morati da se potrudi da govori tise :-) naravno ne govorim o hiru tipa sta se dernjas, nisam gluv, vec o nekome ko pokusava da radi nesto pa ga glasan govor dekoncentrise ili neko ko ima problem sa sluhom ili bol u usima pa mu smeta fizicki. za sminkanje je kul,
ali da ako neko nece da se kupa&cisti za sobom (jer tako voli) i zbog takvog nacina zivota se u zgradi npr. pojave bube&pacovi&utomsmislu i krene da 'mirise' ceo sprat na to iz stana, onda moraju da reaguju nadlezni. mislim da nije sasvim adekvatno poredjenje sa prejakim sminkanjem ili npr. neko zeli da se oblaci ko luj 14., ako to nikoga ne ugrozava, ja nemam problem.

ne ugrožavam, to je jako važno dodati. Moja greška je što sam to podrazumevala.

BTW, ti si meni Bebo legenda :)

trep :-)
:-*

i mogu o ovome u sirem kontekstu, sa raznim aspektima.
Jedino sto obe ove osobe imaju porodice, decu, koju su prilicno ugrozile,
(iako ne namerno, me mogu protiv toga),
i naravno da ne zele da priznaju sta se desava, nego prevode na nesto drugo,
A kod nas se takvi a i tezi poremecaju ostavljaju samoj toj osobi na odlucivanje,
da li da se leci ili ne.
Da ne ponavljam, obe osobe su u svakom drugom smislu izuzetne, tako da je stvarno
neobicno ne uciniti nesto.

Apsolutno podrzavam pravo pojedinca da bude i zivi kako hoce , van ustaljenih, cesto licemernih normi, al' ovi slucajevi bi trebalo da imaju pomoc.

ste u pravu...
Hvala na opservaciji, ali meni ne izlazi iz glave pleme Akan... Šta ćemo sa njihovim ponašanjem?

postoji takva pojava? Cisto sumnjam, ti ljudi zive sasvim drugaciji zivot, ne koriste se "blagodetima" modernog zivota. Sumnjam da uopste imaju vremena da skupljaju stvari, verovatno vecinu vremena trose na puko prezivljavanje, a i kada bi se tako nesto dogodilo, ili bi bilo opste prihvaceno, ili bi "proradile" njihove norme. Skoro sam siguran da bi tek oni izgnali prestupnike opsteprihvacenih normi, jer time ugrozavaju opstanak zajednice. Ili mnogo gresim?

Pokušavam da posmatram planetarno nametanje... u tom smislu i jeste dobro došlo poređenje različitih normi.

Samo postavljam pitanja...
:)

Gledao sam skoro nekoliko emisija na BBC-u o raznim plemenima - jedni su ljudozderi (neverovatna emisija!!!) u Juznoj Americi, zatim o australijskim Aboridzinima i nekim plemenima na Papui Novoj Gvineji. Kod njih postoje norme, kao i u bilo kom drustvu. Ono sto sam primetio je da imaju monolitnije, striktnije norme nego "zapadni" ili "moderan" svet, kako god hocete. Tesko se prihvataju nove stvari, one moraju da budu jako konkretne sa jasnom upotrebnom vrednoscu, i onda se iste primenjuju brzinom svetlosti, i to kroz citavu zajednicu. S druge strane, prestupnici postojecih normi cesto postaju automatski izgnanici, ili se primenjuju razni rituali kako bi se "zalutala ovca" vratila u svoje stado i u tome ucestvuju svi. Cini mi se da komplikovaniji nacin zivota uvodi vise prostora za razlicitost, tj. norme postaju "labavije".

Nije mi samo jasno kako je od nečega iz Opra šoua nastala tema na blogu?

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

________

Atomski, jasno mi je da vam ništa nije jasno. Slobodni ste da diskutujete tamo gde vam je jasna tema... Moj blog - moja tema i nećemo više o tome pregovarati. Nema ljutnje jer je to jako jednostavno.
________

Toliko o nametanju normi... Vaš blog, Vaše norme. Jesam li sad pogodio temu? Dakako, bez ljutnje...

________

E sad ste pogodili temu. Tako može. Jer i gore sam preispitivala sebe, ako ste pročitali do kraja (što se ovde retko čini, čini mi se).
________

Možda zbog stila pisanja... onaj deo o psihologiji je mogao nekoga da isprovicira, pa to o "Normalcima"... a da li neko za sebe može da kaže da je normalan? Hm... reč "normalno" treba koristiti oprezno, radije bih koristio reč "uobičajeno".

_________

Slažem se da je pitanje - Da li teme iz Oprah show treba da budu i za nas teme - dobro pitanje. Ja mislim da treba. Isto tako mislim da kod nas svetske teme najčešće nisu teme i da je i to tema za diskusiju. Lepo ste mi dali šlagvort, možete očekivati blog inspirisan vašim pitanjem.
A sad dosta ove rasprave.
Recite vi meni: jeste li vi uopšte normalni?
:)

Ovo me potseti na masinski fakultet. Kada projektujete neki masinski deo, ili masinsku grupu, celu masinu, postoji nesto sto se zove "nominalna" vrednost. To je neka ideala kojoj se tezi - ali skoro je nemoguce da se stvarna vrednost, tj. realno, krajnje resenje poklapa sa nominalnim vrednostima. Znaci ispadne da je idealno iliti nominalno tesko moguce, a samim tim i nenormalno, a normalno je ono resenje koje odstupa od nominalnog, normalnog. Dakako da postoji propisana tolerancija, koja se mora ispostovati, jer bi deo izgubio svoju funkcionalnost. Eto analogije - nominalna, najnormalnija vrednost je u stvari nenormalna, tolerancija mu dodje norma, a svaki deo je pomalo nenormalan ako je funkcionalan. Ako je van tolerancije, onda je deo skroz nenormalan! :-)

Q.E.D. :)

Da li je to to?
Zbunili ste me sa ovom skraćenicom... :) molim objašnjenje...

pogledaj ovde

quod erat demonstrandum...

Q.E.D. na Vikipediji

ako jos uvek ne znas....

ima veze sa kvantnim teorijama, Ajnštajnom, teorijom relativiteta i sl. (o kojima BTW nemam pojma, kao i inače o fizici)
Bolje da sačekamo Milana...
Vi u Vikipediju gledate, a ja u Enkartu...

Dok ti docekas Milana :)
Kako ovi mladji startuju ja bih uskoro mogao i u penziju :)
______

Uuuuu stvarno! Ali i vi ste brzi :)
Nego šta mislite ima li neko normalan? Osim Vulkanaca, naravno.

Normalnost je vektorski prostor (kada smo vec kod matematike - iako se NSarski mota po blogu a on je Matematicki Fizicar i, ako smo nepazljivi, moze da nam uvuce i tenzorsku algebru u blogove :)
U tom prostoru ima mesta za mnogo milijardi ljudi.

(mene, npr, u UK iritira sto mnogu decu deklarisu kao autisticnu ili hiperaktivnu do mere gde im je potrebna posebna pomoc, a ja mislim da su deca potpuno normalna. Ovako samo vrse sistemski pritisak na decu i familije koji ce, ja se nadam, nestati ubrzo.
Naime, u management teoriji se sve cesce spominje koncept gde se sistem prilagodi pojedincu, a ne obrnutu, a sto moderne tehnologije polako omogucavaju)

tenzor - it is! Lepo receno! ;-)

manje oslanjao na vektorske (tenzorske) prostore - jer tu se sad pokrece pitanje ko je kovarijantan a ko kontravarijantan, itd :)))
Mnogo mi je blizi u tom smislu Serlok Holms. Na jedno Vatsonovo cudjenje o ponasanju izvesne osobe, Holms kaze: "It takes all kind to make the world, my dear Watson". Svakojaki su potrebni da bi svet bio ovakav kakav je. Naravno, ekstremna u upadljiva ponasanja se odmah primete i ljudi, cini se, imaju ugradjene "detektore" kojima prepoznaju "nenormalno" ponasanje.
U prostoru normalnosti ima mesta za mnoga ponasanja.

korisna odrednica prilikom odredjivanja da li je neko normalan i da li mu treba pomoc je da li ga njegovo ponasanje cini nesretnim. a hoarders njihovo ponasanje cini mizernim. oni dobijaju ozbiljne napade panike ako treba da se odreknu omota od zvakace ili 2 god starih novina, i nisu u fazonu, ja sam srecan ovakav kakav sam, sta te briga...

dakle, normalnost moze da bude individualna kategorija, pa da ipak ne obuhvata sve...

... što ovoliko vreme spaljujem čitajući i pišući po ovom blogu? :)

Vučko

does it make you happy? :))

Ne znam šta mi je :)

V.

U UK se krece u skolu sa 5 godina (neka jadna deca i ranije). Moja mladja cerka (sada 10 godina) ima druga. Izuzetno pametno dete. Roditelji stedeli novac za privatnu skolu (britanci kazu da imaju najgore i najbolje skole na svetu - ove dobre se uglavnom placaju) i posle nekog vremena u takvoj jednoj skoli decaku dijagnoziraju ADD (Hyperactivity variant).
Ja gledam decaka - nemoze da bude normalniji ni pametniji.
Bas ona, po meni, najmocnija kombinacija - aktivan, pametan, radoznao. I ja kazem roditeljima, no sistem je ovde surov tako da oni prebace dete u drugu skolu, pa u trecu. Na kraju "sistem" kaze roditeljima (pri uzrastu oko 9 godina) da je decak "izlecen" - "normalan".
I ja nesto razmisljam, "cista ekonomija" se uvukla u sistem na najprljaviji nacin: ovde je reputacija privatne skole sve, a odredjuju je razne tabele i misljenja roditelja. Poneki roditelji, kako ponekad umeju da budu sebicni, ne vole da im se deca druze sa bilo kojom drugom decom koja nisu "top-focused-talent".
I tako skole vrse pritisak na dete i roditelje da bi zastitile svoj "rank". A detetu od 5 godina, IMHO, je vise mesto na igralistu nego u skoli.

u ADHD se uvukla politika, kao sto se uvlaci u sve gde su potencijalno velike pare u igri. Ovde se deci dijagnostikovanoj sa ADHD ili slicnim daju psihoaktivne supstance (ritalin, recimo), i to najcesce bez potrebe. U danasnjem NY Timesu ima clanak o tome.

...je svako dete koje je dijagnozirano sa ADHD (nezavisno od razlicitih ispoljavanja ove "disability") automatski obelezeno za special education. OK, potrebe preterano aktivnog deteta jesu specijalne, kao i potrebe skoro svakog individualnog deteta koje uci na razlicite nacine i na spoljni svet razlicito reaguje, ali je tesko pomiriti se sa cinjenicom da je takvom detetu ponudjeno mnogo manje u samom startu. Prvo, taj label je, koliko god americki sistem insistirao na suprotnom, stigma koja dete prati i koja mu itekako odredjuje zivot. Kvalitet sp. ed. je sumnjiv, ocekivanja su jako niska i od djaka i od nastavnika, tako da je dete prilicno osudjeno na "kaskanje" za svojim "normalnim" vrsnjacima.
Problem dolazi iz dva izvora: porodice i skole, a sve pod svetonazorom sistema, drzavnog i skolskog, i normi koje se svako trudi da dostigne.
Posezanje za lekovima je ono sto se meni najmanje svidja u celoj prici, danas se i na burni prolazak kroz pubertet gleda kao na nesto nenormalno sto treba leciti.

Postoji knjizica R. Feyman-a "QED", i radi se o Kvantnoj Elektrodinamici (preporucijem je svima zainteresovanima - Feyman je dobio Nobelovu nagradu za svoj rad u QED pokazavsi da je ona renormalizabilna) a skracenica je, inace latinski izraz koji znaci "kao sto smo hteli da pokazemo", i stavlja se na zavrsetku dokaza.
Postoji, po ovom uzoru i QCD, tj. Quantum Chromodynamics, a odnosi se na teoriju kratkodometnih sila u nuklearnoj fizici. Za QCD je nobela dobio M. Gell-Mann (kvarkovi i ostalo)

Ne :) Iako i za Quantum Electrodynamics koristimo isti akronim.

Ovako smo mi zavrsavali dokaze u matematici u gimnaziji pre vise od 30 godina i ja sam mislio da je akronim u siroj upotrebi. A znaci:

"Quod erat demonstrandum" - Ono sto je od nas ocekivano da dokazemo

Svašta pametno učim ovde... čak i nešto matematike i fizike :)

Kad smo već zašli u ovde egzaktnih nauka... kada se projektuje neko elektronsko kolo, izračunaju se vrednosti otpornosti, jačine struje, napona... međutim, otpornici se proizvode samo sa standardizovanim vrednostima otpornosti pa se stavi onaj koji ima najpribližniju vrednost... o tome da je nemoguće naći dva tranzistora sa identičnim karakteristikama da i ne govorim. Dakle, realizacija onoga što je zamišljeno nikad ne odgovara "u dlaku" početnoj ideji ali ako stvar funkcioniše... who cares?

**Take your place in history and pray you don't repeat it**

...ali se postavlja pitanje do we care ako stvar NE funkcionise? Onda je to van norme, tj. nema upotrebnu vrednost. Odgovor na pitanje je: yes, we do care indeed, pa postavljamo neke norme. Dobro sada, zupcanik i tranzistor nemaju dusu (nemojte nekom konstruktoru ovo da kazete, naljutice se :-P), a ljudi je imaju! Hmmm, neznam da li se sme uopste ovakva analogija postavljati? :-)

Iz nekog razloga, ne mogu više da uređujem svoj komentar, pa ću da Vam odgovorim na pitanje "Jesam li ja uopšte normalan" ovako:

Sećam se Bate Stojkovića kako izgovara reči "Ako ne znaš ko si, ti reci ko nisi..." u "Profesionalcu"... dakle, mislim da nisam nenormalan - ako je to tačno, da li to sad znači da sam normalan? A da ne govorim o tome kako nije logično da sam sebe ocenjujem jesam li normalan ili nisam... za to postoje stručnjaci, sami ste napisali u tekstu.

Što se Opre i tema na blogu tiče, napravite blog na tu temu, što da ne. Moje pitanje jeste bilo u tom smeru ali je možda izgledalo kao neki napad, sarkazam ili nešto slično, a nije mi to bila namera.

**Take your place in history and pray you don't repeat it**
_____________

Ok mrave, nas dvoje se ne svađamo više, eno i o pivu smo se dogovorili :) Inače, nemam ništa protiv smislene kritike, kao što vidite čak nalazim da je inspirativna.
_____________

Taman posla da se svađamo, nije mi to bila uopšte namera :)

pa ono sto se smatra normalnim kod nas obicnih smrtnika (u vecini slucajeva, orgomnoj vecini htedoh reci) je u stvari ono sto ne Odskace, sto je Najuobicajenije, ono sto Vecina prihvata...(a meni to malo dosadnjikavo :-bü

Ti verovatno misliš na kreativnost u okviru normalnosti, i ja, ali na kreativnost, ne destruktivnost.
I ja ne volim dosadu.
Ali dosade su razne.
Meni nije baš interesantno kada pored mene u bioskopu sedne neki "zanimljiv" tip- masturbator ( al' bukvalno, a nije pornić na repertoaru) i koji posle deset minuta, po završenom razbijanju dosade, izađe iz bioskopa (a nije kraj filma), sa ostavljenim tragovima. Da ne spominjem neke koji se spuste iz predhodnog reda, samo da bi mi dodirnuli cipelu. Premeštanje na drugo mesto ne pomaže. Tuđe cipele prate u stopu, iz reda u red.
Da ih izblamiram glasno?
Izlupam šamare?
Šta sa takvima i sličnim?
Koji se dosađuju?
Da li?
Uglavnom sam ih puštala.
Sažaljiva sam na takve.
Profesionalna deformacija.
A, primera mnogo.

p.s. ako je ovaj post neprimeren blogu zbog izvesnih reči, možete, što se mene tiče, da ga izbrišete

tako ih zovu 'u narodu' ali oni Ugrozavaju druge s toga treba da idu ili na lecenje ili da na sud ili vec...to nisu tihi&mirni koji nikoga ne ugrozavaju, ko sto smo se slozili gore.
pa reaguj kako ti profesija nalaze, u stvari! bolje tebi a i njima samo to jos ne znaju :-)
koliko sam cula (mozda je potpuna glupost, nisam probala na srecu jer nisam imala prilike) da sa onim cuvenim mantilasima-xxibicionistima, da njima samo treba da se nasmejes u facu i da si ih ubio skroz.
ne znam da li bi Javna opomena tih pipacha po bioskopima i prevozu bila od koristi. ti to bolje znas od mene, ne znam mnogo.

nisam mislila samo na kreativnost. ako se neko oblaci zaista kao pre 70 godina a bavi se potpuno 'obicnim' poslom, nisam sigurna da je kreativnost u pitanju, pre nesto Drugo, Drugacije, ali ona nikoga ne pipa da bi bila hepi, zar ne?

Ja sam studirala do pre par meseci sa covekom koji ima Asperger syndrome. prvo je, kad sam dosla pre 2 godine, blenuo u mene kao tele sve sa nekim potpuno sumanuto blazenim osmehom, bez ikakve ideje da to mozda moze da mi smeta, covek koji izgleda kao nemacki turisti u sutomoru 1973, koji se nije redovno kupao, veoma helpfull, visoko obrazovan, inteligentan ali je umeo je da bude jako agresivan u ophodjenju ako mu nesto smeta...dok nisam shvatila sta je s njim, mislila sam da je samo hirovita, staromodna persona. kad sam provalila te dobila i potvrdu profana oko toga, sve je bilo ok kasnije, samo sam pazila kakvog je raspolozenja i kako u tom trenutku da izbegnem konflikt ili kako da s njim popijem kafu najnormalnije :-) inace, dobrica jedna, zaista. nije tajna da sam tu hranila svoj apetit prema psihijatriji :-P
e sad, to je vec Pravi poremecaj, koji se ne lechi koliko sam skapirala vec ih se uci kako da se ponasaju, tj uce ih upravo Te Norme Ponasanja! evo stigosmo na to!!!! :-))))

kada govorimo o ljudima, prijateljima, kolegama, prolaznicima.... sa Asperger syndrome ili bilo kojim drugim sindromom mislim da bi trebalo izbegavati opise kao sto su "blenuo u mene kao tele sve sa nekim potpuno sumanuto blazenim osmehom". drago mi je sto si kasnije sa tvojim kolegom uspela da popijes kafu najnormalnije.
bez zelje za upustanje u bilo kakve diskusije o PC.... mislim da nije tesko zamisliti jednu sestru ili majku autisticnog deteta koja recimo cita blog.....

ali jeste blosko ali opet jako daleko. mozda cica mica moze da objasni tacnu razliku. takodje sam cula/citala da su njutn i ajnstajn imali isto, da ga imaju samo muskarci (?) i da su ti ljudi obicno sa vrlo visokim IQ.

a to sto sam rekla o njemu bih rekla o bilo kojem koji na isti nacin blene, ne vezano za njegov sindrom. taj sindrom nije nista heavy, on zivi upbicajenim nacinom zivota, cak i predaje na fakultetu u estoniji sad.

takodje nisam samo pila kafu s njim vec i radila dosta projekata, vidjala ga u ostoj ucionici, pricala milion puta, bio mi na gajbi par puta, sve sam kul s njim i dalje samo nisam znala u pocetku Zasto je Takav?
takodje, prvi deo price je opisan bas tako kako sam se ja osecala dok nisam shvatila da nije sasvim 'normalan', ako sad ovo nije uvredljivo.
ne vredjam ja sonja, bez brige ;-)

ni najmanje, naprotiv, bas zato sto smatram da ti namerno to sigurno ne bi uradila. jednostavno, govorim iz licnog iskustva, boli, kada neko decu, studente, ljude sa posebnim potrebama opisuje na taj nacin...blenuo i sl.
koliko je meni poznato spomenut sindrom jeste jedna vrsta autizma.

Mislim da je mašinsko- elektronska teorema primerena. Dobra analogija.

Hoću da kažem da sam zaključila da retko ko čita ceo blog pre nego što komentariše. Da ne pričamo o tome da još manje njih pročita ceo blog pre nego što komentariše. To svakako nije normalno, prema mojim normama.

Tako da imam potrebu da se zahvalim Jele, naravno na lepim rečima, ali i na pažljivom čitanju.

to je tacno. mislim da je problem da je blog jako nepregledan:( mora puno da se seta po strani da bi se nasli novi komentari. a to smara...

činjenica. Sretni smo svakako što smo deo novih načina komunikacije.
Ipak, neke stare norme su još uvek za mene potpuno prihvatljive, jer su opravdane praktičnim razlozima, a to je između ostalog norma komunikacije – pažljivo slušaj, čitaj, pročitaj, gledaj, razmisli, pa reci, napiši, pokaži…

Treba takođe uzeti u obzir da se i sama katkad ne pridržavam ovih normi. Ali sam svesna da bi trebalo. I ovaj put – nisam baš kako treba, ali sam svesna da nisam i znam kako bi trebalo – jeste, prema mom mišljenju, put ka ispravnosti, što je opet, prema mom mišljenju, lepši i precizniji izraz od normalnost.

Nadam se da nisam previše zakomplikovala.

Dosadni ženski mozgu :) što voliš da analiziraš i postavljaš pitanja :) budi dobar, miruj! :)

zakljucujem na osnovu slike da je rec o skupljacu biogoriva buducnosti. covek ispred svog vremena. za deset godina bice milioner.

ubode ga u centar, Vlasto.

btw, onomad je Molder pričao da vampiri postoje u različitim oblicima u različitim kulturama iako je sama reč srpskog porekla. Jedino zajedničko, kaže Molder, svim različitim oblicima vampira je da su kompulzivni. Tako da ako hoćete da pobegnete od vampira najsigurniji način je da bacate iza sebe sve što stignete, i vampir će se sigurno zaustaviti da to sve pokupi. Kaže Molder, a ja mu verujem.

posebno ako prilikom ne-gledanja i ne jedes McDonalds "hranu". You're OK in my book. :))

savršena... jer ne gledaš oprin zabavni program... mi nesavršeni i sa manama gledamo i tako neke bezvezne programe, a ne samo strogo pametne, obrazovne i naučne programe.

ali da imam, sigurna sam da bih i to ponekad pogledala. Nije svet oko nas samo ono što je nama lepo i dobro. A svet treba bolje upoznati, ne da bi ga više voleo, već da bi se bolje u njemu snalazio.

dala si odgovor na pitanje koje sam htela da postavim - da li je normalno probrati i pratiti samo određene programe i uopšte medije, ali imati mišljenje uvek i o svemu. Ili se informisati o svemu po malo, o nečemu manje, o nečemu više, i opet se preispitivati i donositi zaključke oprezno.

Ne aludiram sada na nikoga, ali uzmimo za primer najplaćeniju novinarku na svetu. Da bi znao da ne voliš da je gledaš morao bi pogledati najmanje jednu epizodu. Da bi bio siguran, još jednu. Ja sam pogledala više i nisam baš bila na granici samoubistva.
Šta sam naučila od Opre? Ne znam...neke dobre fore za postavljanje stola npr. I to je život.
Imamo mi mnogo, mnogo gorih emisija tipa "talk show" koje niko ne gleda, a svi znaju o čemu je reč, ko su bili i šta su rekli gosti.

dovodi vrlo cesto veooooma zgodnog
dizajnere enterijera da savetuje i sl,
tako da nije lose pogledati ponekad....

njene emisije idu u sred dana, i samo dokone domacice ih u to vreme gledaju. (a dokonim domacicama taman treba neka zabava, kao sto je recimo pravljenje ikebana....)
_________
Brook, za ovo da su domaćice dokone bi vrlo lako mogle ući u raspravu, ali nije sad tema... nekom drugom prilikom...

preporucivala Opru, mada je ponekad pogledam -kada mi je gost zanimljiv,
nego doticnog baju, koji samo kod nje dolazi povremeno u goste.

se proizvode, pakuju, reklamiraju i prodaju paste za zube, automobili, i sredstva protiv celavosti. Na isti nacin, i najcesce isti ljudi, proizvode, pakuju, reklamiraju i prodaju politicke kandidate, modne trendove, i javna misljenja (ukus, politicke ideje, itd.). Proces je identican, kako su to Comski i Herman detaljno opisali u knjizi "Manufacturing Consent".
Sou kao sto je Opra sluzi za promociju takvih proizvoda, i nije nista autenticniji od obicne reklame za pivo, samo je kompleksniji u dramaturskom i scenografskom smislu.
Taj sou je namenjen obicnom "normalnom" coveku koji popodne dodje kuci s posla i ukljuci TV da se "odmori". "Obican" covek nema vremena da misli i rasudjuje (treba zaraditi i platiti racune), te sou kao sto je Oprin misli umesto njega, i samo mu servira gotovu stvar, dobro upakovanu, zgodnu za instant konzumaciju.
Takav sou je drustveno "koristan" jer konsoliduje populus oko toga sta je dobro jesti, piti, oblaciti, misliti. Oko toga sta je patriotski a sta ne, sta je moralno a sta ne. Kad se jednom Opra izjasnila o americkoj govedini kao stetnoj (koliko juce je J. Koreja zabranila uvoz USA govedine - dakle, ima neceg u tome), industrija govedine se razjarila i zapretila ozbiljnom tuzbom protiv Opre. Popularna voditeljka je morala da se izvinjava javno za svoju "omasku".
To nam samo govori da je taj sou autentican otprilike isto kao i sou "Mis devicanstva" u Las Vegasu.
Ali, ni sou kao David Letterman, i sl., nije nista bolji: 90% vremena se utrosi na promociju nekog filma knjige ili trenda. U pitanju je obicna reklama, samo malo duza i kompleksnija. Da se Vlasi ne sete, rekli bi kod nas.

mnogo "trulih" stavova, shvatanja, ukusa, sklonosti, itd. to ne postaje problem koji se moze namirisati iz susednog stana. naprotiv, ako sakupljamo predmete, to onda nije prihvatljivo za okolinu. a proces je isti - prodaju se i politicki stavovi i cokolade.
mada, ne mogu reci da se slazem sa idejama o "obicnim" ili normalnim ljudima koji dolaze sa posla i onda jedva cekaju da im neko kaze sta ce misliti. na kraju krajeva, manipulacije glasickim telom se odvijaju na osnovu politickih mitova koji su mnogo starija pojava od masmedija, a ista je prica i sa ideoloskim ratovima koji se svakodnevno odvijaju. na primer, moja baka je odrasla u vremenu kada se stalno nesto spasavalo od unistenja - te narod, te drzava - (da li je to vreme proslo?)pa ona i dan-danas reaguje gotovo automatski kada neko od politicara zlokobnim prorockim glasom pripreti da nam predstoji katastrofa ako se, na primer, ne glasa za to-i-to. sa druge strane, kada se prodaje pivo ovdasnjoj populaciji, onda se reklamni akteri smestaju, na primer, u divlje predele ili rade neke jako muzevne stvari, po principu: puska, meso, suma predstavljaju potentnost, snagu, zivotnost, pravu muskost. onda ljudi nagrnu na tu-i-tu-marku-piva, ali oni samo reaguju onako kako ih je citavo drustvo od rodjenja vaspitavalo-da budu pravi muskarci.
samo sam htela da istaknem da se mediji sluze i onim sredstvima koja nisu izmislili, a igra za ideolosku moc ima veze sa citavim drustvom. i svakim drustvom.
pozzz

"Obicni" ljudi najcesce nemaju nikakve posebne preference ili ocekivanja, sem da se, recimo, "zabave", "opuste", i slicno. A ako covek nije siguran sta zeli, naci ce se uvek neko ko ce tacno znati sta on zeli. Ovo nisam ja izmislio, to je doktrina koje se pridrzavao Edward Bernays, rodonacelnik reklame, PR-a, propagande, komercijalne i politicke, i uopste otac celokupnog reklamerskog cirkusa koji danas postoji.
I za Brook: termin "Manufacture of Consent" je izmislio Bernays, a ne Comski. Konkretno:
1. Bernays je bio kljucna osoba u okretanju javnog mnjenja da se Amerika ukljuci u I Sv. Rat.
2. Bernays je bio kljucna osoba kod popularizacije pusenja medju zenama na javnom mestu.
3. Bernays je bio kljucni konsultant najvecim svetskim firmama (od Koka-Kole do Boing-a) prilikom plasiranja svojih proizvoda.
4. Bernays je covek koji je cinicno smatrao da je "narod" obicna masa, kao glina, koju samo treba oblikovati.

To sto radi Opra i njoj slicni programi, to sto nam vesti citaju Ken i Barbika, a ne realni i normalni ljudi, ceo taj PR cirkus je jedan od kljucnih stubova na kojima pociva Sistem.
Ne upustam se u diskusiju da li je to dobro ili lose (ima argumenata i za jednu i za drugu stranu), samo konstatujem cinjenicu.

verujem :))

ali posto si spomenuo comskog, ja odmah osetila potrebu da branim ameriku (you know how i am :)))

ja na Sistem ne gledam kao na nesto s cim neko upravlja, nego kao na trzisni mehanizam.

moc koju oprah ima nad tim zenama. mislim da se to ne moze porediti ni sa kojom reklamom, ili drugom licnoscu. kada ona kaze da je nesto super, to nesto postane bestseller, neverovatno......narocito knjige....

mislim, nsarski, chomsky this, chomsky that....e sad se setila, i kad krazy chavez preporuci knjigu, ta postane bestseller.....

P.S. skroz se slazem da je njen show sat vremena dugacka reklama, i to ne bas narocito sofisticirana...a najvise reklamira samu sebe, a mene najvise nervira sto je zbog toga pretstavljaju kao sveticu...

veza izmedju medijskih reprezentacija uopste, odnosno uzbudljivog sveta simbola koji proizvode mediji, i ponasanja sakupljaca koji, bar sam takav utisak stekla, opet stvaraju simbolicni svet, ali koji je vise opredmecen nego sto se to moze reci za uvek nestvarnu televiziju... mislim da je sasvim normalno da se i na takav nacin izrazava ili ispoljava poslovicna pometnja savremenog sveta. Jelena, super je tema.
_________

Ljilja - Ljilja??? na koju ja mislim ???
btw hvala! i welcome!

mislim to da vam je moj stav o oprinom programu bio dovoljan da u meni prozrete onu koja gleda "samo strogo pametne, obrazovne i naučne programe" (makar to odgovaralo vašem pojimanju skoro savršenog, mom nikako ne).

moraću ipak da vas razočaram, rado odgledam i dobar zabavni program. oprin to za mene nije.

s druge strane, nije mi jasno kako kao novinar i dokumentarista od karijere imate želudac za televizijsku produkciju koja od ozbiljne ljudske muke pravi narodsku zabavu sračunatu na izmamljivanje uzdaha zaboravljenih domaćica. zaista ne mislite da oprin površan pristup temama koje obradjuje vredja inteligenciju i dostojanstvo kako onih o kojima govori, tako i publike?

Paranormalno je da vi iznosite stav o Oprinom programu, koji je spomenut samo kao povod za tekst na potpuno drugu temu. Mogla sam i da ne spomenem Opru.

I molim vas, kako znate da Oprina emisija nije zabavna? Da biste to zaključili morali ste gledati, bar jednu epizodu.

Na osnovu čega ste zaključili da sam ja gledala više od jedne epizode pa da me prozivate i mene i moj želudac?

Ali ja jesam gledala mnogo epizoda i na pitanje zašto, kratko bih vam odgovorila – niske strasti. Gledam nekada i porno filmove, ali nećemo više raspravljati o tome šta ja gledam, jer nije tema bloga.

da program kakav je Oprin procenite i nakon pet minuta odgledanog materijala. Ne mora se trošiti vreme i živce na čitavu emisiju.

Nisam ni sebe ni vas pitala koliko ste Oprinih emisija odgledali niti zašto ih gledate. I to vam se učinilo, a kao novinarki ne bi smelo. Moje se pitanje ticalo vašeg mišljenja o takvoj vrsti televizijskog programa. I nisam pitala bilo koga već upravo vas - profesionalku. I to ne bez razloga: jedna od retkih stvari na koje kad naidjem odgledam na crnogorskoj bastilji upravo su Urbansove emisije.

Setite se, moj kratak komentar na vaš blog glasio je: "nisam normalna jer ne gledam Oprin zabavni program". Da ste hteli o njemu da razmislite valjda biste prepoznali sledeće dve provokacije da se promisli:

1. Ogromna gledanost Oprine zabavne emisije mene koja je ne gleda vodi u zaključak da sam ja ta koja iskače iz norme a ne njeni redovni/povremeni gledaoci. Dakle, ako je jedno od merila nečije normalnosti spremnost da vreme provodi uz Oprinu emisiju, ja ispada nisam normalna, bar u toj stvari. Pa kad ste već pokrenuli ovu temu, smatrate li to prihvatljivim ili ako hoćete normalnim? Ostavite niske strasti, bilo je ovo pitanje za profesionalca: vidite li u tome problematičan uticaj medija na naš sistem vrednosti?

2. Otvorili ste zanimljivu temu o percepciji normalnog/nenormalnog u ljudskom ponašanju (olako poredeći psihologiju sa astrologijom, no na to su vas prethodno već upozorili), inspirisani Oprinom emisijom o kompulzivnim skupljačima a da se niste pitali koliko nerazumevanju ljudi sa ovakvim i sličnim poremećajima doprinosi upravo oprinski neozbiljno predstavljanje publici kako tih ljudi tako i njihovih problema. Oprine emisije ne potiču na razmišljanje, one nude u svetlucavi papir upakovan proizvod, sa gotovim odgovorom i nikad neizrečenom ali uvek podrazumevanom porukom: dobro ti je ovako kako ti je, šta bi da si ovakav. Zar zaista ne prepoznajete mehanizme kojima takvi programi pacifikuju radoznalost i potrebu za razumevanjem, saznanjem vi koja postavljate pitanje ko za sebe može da tvrdi da je normalan?

Mogla ste, kako kažete, da ne pomenete Opru, ali jeste i zato ne razumem zašto odbijate da razgovarate o normama koje njena emisija postavlja a tiču se upravo društvenog doživljaja normalnog/nenormalnog, prihvatljivog/neprihvatljivog.

Ok, jer nam ne treba fajt.

Izvolite odgovore:
(uz napomenu da ću brisati sve kometare u kojima govorite o mom iskustvu, profesionalizmu i uopšte o meni, jer to nije vaša briga i ovaj blog nije mesto za to.)

Ne, ne može se ni jedan program koji traje sat i po proceniti na osnovu pet minuta gledanja. U to sam potpuno sigurna. Niti jedan jedini. Sto posto sigurna.

Niste me pitali koliko sam emisija gledala, ali ste me pitali kako mogu da ih gledam, kao novinar od karijere, bla, bla, bla... Ako već pratite rad Urbansa morali ste zapaziti da smo uvek bili veoma oštri, pa ste takav odgovor mogli i očekivati.

Da li ogromna gledanost emisije... a vi ne gledate... pa se pitate da li ste normalni – to je sve ok. Ali to se sad vadite, kao to je vaš odgovor na temu, a ja sisala vesla. Što to niste tako lepo napisali odmah nego sad uvijate?

O olakom poređenju psihologije i astrologije nisam želela uopšte da odgovaram, jer iz vaše primedbe i drugih koji su me upozoravali čitam da niste čitali tekst do kraja, što je baš onako... kako bih rekla... i ne zavređuje pažnju.

I sad ono najvažnije:

Stvarno, ili niste pročitali tekst ili ga niste ni čitali...tako da...

Ipak, u znak dobre volje, sve vam opraštam, zovem vas da promenimo taktiku i nastavimo razgovor na temu. To zato što vidim da razmišljate, a to je, prema mom mišljenju, najvažnije.

Može Jelena i za manje. Doduše za to je potrebno malo iskustva.

Za neke emisije je dovoljno 15 sekundi. Nekada ne treba ni toliko - dovoljno je pročitati imena gostiju, videti koja je tema. Nekada je i scenografija dovoljna da ukaže na to je li reč o narodnoj zabavi ili o ozbiljnoj priči.

Dalje, kao iskusan filmofil generalni stav o kvalitetu filma mogu doneti ne nakon pet minuta nego čak nakon iščitavnaja imena glumaca i reditelja na špici. Retko pogrešim. Verujem da to nije slučaj zahvaljujući nekakvim mojim (nadri)sposobnostima već da to može svako ko se zanima za film.

Konačno, dokumentarne filmove recimo National Geographica ili Briana Lappinga kao i recimo informativni program BBC-a nemam čak šta ni da "ocenjujem", odnosno ne treba mi ni tih pet minuta niti 15 sekundi. Baš kao ni za Oprine uratke. (Na stranu što logika ukazuje da neko ko zarađuje toliku količinu novca svakako neće "talasati" nego će se kretati u zadatim šablonima). Njoj skidam kapu na uspehu - uspela je da zaradi golem novac. Ali to je uspelo, koliko sam shvatio iz nekih napisa u štampi, i izvesnim: Šemsi, Ceci, Indiri... Za ocenu njihovog umetničkog opusa nije mi potrebno ni onih 15 sekundi - dovoljan je pogled na toaletu. Baš kao i u slučaju Opre.

Tačnije, ja ne mogu i neću. Kao što ne mogu i neću da procenim čoveka na osnovu pet minuta poznanstva, tako ne mogu i neću da procenjujem ljudski kreativni rad na osnovu pet minuta. Još tačnije, nekad mogu, nekad ne mogu, nekad neću, nekad hoću.

Primer:
Šta bi se desilo sa Semjuelom Beketom da se procenjivalo na osnovu pet minuta čitanja Čekajući Godoa? I inače, šta bi se desilo sa literaturom i filmom, koji zahtevaju da budu sagledani i procenjeni kao koncepti, ako bi se odustajalo nakon čitanja prvih nekoliko stranica ili gledanja uvodnih scena?

Primer 2:
Gledali smo film Titanik, sa otužnom ulogom Leonarda Di Kaprija. Hoćemo li odbiti da gledamo film Ko je pojeo Gilberta Grejpa zato što smo pročitali podelu uloga?

Primer 3:
Gledali smo Oprinu groznu emisiju... muči ljude... lupeta gluposti da nagrne novac... hoćemo li odbiti da gledamo njenu emisiju o Pakistanu posle zemljotresa? Ja neću, ne vidim zašto bih? Vi kako hoćete.

Sa druge strane slažem se da cece, šemse i mice mogu da se procene na osnovu jednog frejma. Nisam baš potpuno odlepila. Priznajem da sam prenaglila kada sam tvrdila da se ne može... Bilo bi preciznije da sam napisala - ja ne mogu i neću.

Nekada odlepim pa odbijam da gledam film samo zato što mi smeta jezik. Sramota reći. Bilo bi glupo da se sad ovde lažemo kako smo uvek jako intelektualni i ispravni.

Kako hoćete, ja hoću ovako, ostajem otvorena za iznenađenja i za promene... Nemam šta da izgubim. Želim da vidim sve, da bih znala šta mi se sviđa, a šta ne. I radoznala sam. I dozvoljavam da se ljudi i ono što rade menja.

Mogu do sutra da diskutujem na ovu temu. Problem je što nije tema ovog bloga, ali hajde da otvorimo novi blog...? Vi ili ja...? Ili zajednički blog sa dva različita stava? Može: Elitističko i/ili masovno? Ili prosto: Favorite Movie Ever? Ili…? Kako god…

Dogovoreno. Divanićemo (kada se ukaže zgodna prilika) o populizmu i elitizmu. To je onako tema baš za mozganje.

A ovde - pa dobro našli smo se. Ne može sve ni da se poceni baš za pet min. ali dosta toga može.

Glede Titanika - to sam od početka posmatrao samo kao film-spektakl. "Radnja" me nije naročito zanimala, više sam gledao (i vraćao video ko zna koliko puta) kako su neke scene snimljene, kako su rađene masovne scene itd. Tu im skidam kapu. A radnja - čist populizam.

Ophrah je ok. sasvim. I nama bi dobro dosla takva emisija. Kad imam vremena, pogledam, ali mi ti prekidi smetaju da ispratim floskulu iliti kauzalnu notu:))

ascultare et altera pars

Sto pises isto sto i ja to u isto vreme?

hajde da se vratimo skupljacima,
a bez losih vibracija,
nema za to razloga:)

ps,baju iz Opre obavezno videti!

tvoje su reci melem za moju kompulzivnu dusu. da li neko od vas zna kako se u lijecnickoj praxi zaista resava opvaj problem? skupljas, skupljas,i sta? komsije zovu polizei jer smrdi, uhapse te, polizei te puste jer nisi njihov slucaj. stignes na psihijatriju i sta onda? daju ti nesto za smirenje da ne skupljas?

shvatila, niko nema pravo da te uputi na psihijatriju, ako ti neces, a sam problem i nije tako tesko resiv, samo kada bi psihijatri bili voljni da rade svoj posao i da se bave covekom u pacijentu, a ne da ga tretiraju hemijom i to je to.

moguce. iskreno, ne znam koji su nacini resavanja, a verujem i da je razlicito od zemlje do zemlje. tako je u svemu.
dva primera.dve moje moje drugarice.
prva operisana od tumora da dojci. nasi lekari kazu da posle terapije treba i zracenje. ode napolje sa istim rezultatima. kazu ne treba.

drugoj drugarici bude preporuceno da leci dete lekovima. hiperaktivnost. ode napolje, kazu nin slucajno. u najvecem broju slucajeva sredi se u pubertetu.
ne kazem da nasi ne znaju, niti da bi bas svi postupili. prosto, njima se tako dogodilo.

a da ne spominjemo to sto kod nas nije zdravo da otac dodje da vidi tek rodjeno dete dok je u vecini drugih preporucljivo da psisustvuje cak i porodjaju.
ko je covek i po kojoj Normi doneo takvu odluku?
skupljac diploma?

Uz svo uvažavanje vašeg mišljenja nisam razumela zašto mislite da se psihijatri ne bave osobom koja ima problem, već isključivo koriste lekove. To je baš, generalizacija stvari. Stvar je u tome da se mnogim mentalnim bolestima zna uzrok-fiziološki. U zavisnosti od težine se daju i lekovi, koji zaista, na žalost, imaju i svoje neželjene efekte. Često je neophodno koristiti i razgovor kao terapiju(psihijatri najbolje znaju koliko to uspeva) ali i lekove. To je jedna stvar, a drugo je šta je po našem mišljenju normalno. Ja npr. mislim(i ako nisam gledala taj Oprin šou)da tim skupljačima treba pomoć odnosno da njihovo ponašanje nije normalno. Ali dobro je što ja mogu da mislim šta hoću, a oni mogu da rade šta hoće. Moram da kazem(Jelena) da se ovog puta ne slažem sa ocenom da se psihijatrija može poistovetiti sa astrologijom. Dok se astrologija zasniva na nekim neopipljivim, ne dokazivim postavkama u koje mozemo da verujemo ili ne, iza psihijatrije postoje neka konkretna proučavanja i iz toga neki konkretni(opipljivi)zaključci. Druga je priča što na mnoga pitanja nema odgovora, odnosno što za većinu bolesti(poremećaja) u ovom slučaju mentalnih, nema efikasnog leka. Ali to ne znači da sad mogu da tvrdim da je psihijatrija glupost kao i astrologija. A Tom Kruz ako čita ovaj blog, mislim da je zadovoljan temom.

stoji vrlo malo opipljivih, dokazivih postavki, pa tako i vrlo malo konkretnih proučavanja. Konkretnih (opipljivih) zaključaka gotovo nema.

Pa dobro, ali zaista ne razumem poentu. Šta želite da mi kažete? Ako može objašnjenje?

Pa na zalost-to za lekove, imala sam prilike da se u to uverim, posto poznajem neke pacijente , a i neke lekare i cela stvar je stvarno katastrofalna, cak su pacijentima davani lekovi kojim je istekao rok ili svakako samo oni koji ih osamute, ako su hospitalizovani i sve je opravdavano
nemanjem sretstava.Cak se prilicno razlikuju vrste lekova kod nas i u zemljama sa visim standardom-kod nas se jos uvek koriti zastarela vrsta i tako....teska je to problematika i meni veoma potresna.
Na primer, ovde na zapadu, lake oblike shizofrenije ne mozete ni prepoznati, kod osobe koja boluje od iste, jer nova generacija lekova sve drzi pod kontrolom
Kod nas je to obicno, izgubljen slucaj.
Mi ovde govorimo o ne tako dramaticnom poremecaju, koji se u glavnom tretira psihoanalizom i trudom terapeuta i okoline da se osoba suoci sa sobom, ipak u praksi- i na zapadu, ove pacijente lece lekovima, koji ih dovode u omamljena stanja i ne resavaju problem , a imaju i sajd efekte.
A Tom Kruz je svoje frusracije vec poverio
sajentologiji, pa da ne brinemo za njega.

ako bi u ovoj diskusiji razlikovali psihoanalizu i psihijatriju. Ako ovde (u USA) odete kod psihoanaliticara, to vase osiguranje nece pokriti kao medicinsku pomoc, i tretirace vas kao da ste otisli kod astrologa. Psihijatrija je grana medicine, kao kardiologija, ili oftalmologija. Ni jedna ozbiljna skola medicine nema predmet "psihoanaliza".

Ovde u kenjadi imam prijatelje, koji zbog nekih problema,(napadi panike i sl) idu kod psihijatra na psihoterapiju-razgovorom, gde recikliraju kroz vise slojeva strahove, razloge, dogadjaje u zivotu,.... sto je otprilike psihoanaliza.istom problemu su neki njihovi drugi lekari-psihijatri, pristupili, tako sto su im samo prepisali terapiju lekovima, koji su ih dovodili u neka obamrla, vise utupljena stanja.
Ako ste me sada razumeli!?

Kod nas takodje postoje psihijatri koji se bave terapijom razgovorom, ali u svojim privatnim ordinacijama.Na klinikama se prepisuju lekovi.Znaci ljudski faktor, vezan za novac je u pitanju, a gde je tu humanost?

... njemu treba doktor. A kome treba terapija razgovorom, nek dođe ovde na blog :)

V.

Ali to sto ste vi opisali se zove CBT - Cognitive Behavioral Therapy. Insistiram na razlikama jer mi je psihijatrija u opisu posla koji me hlebom hrani.

Dobro, dobro, ja nisam u toj bransi, verovatno se nisam najstrucnije izrazila,
ali, ako vi jeste, svakako verujem da ste me razumeli i prvi put-nismo ovde na seminaru strcnjaka.

'al kada ste vec kvalifikovani, zanima me sta vi mislite, koja je najbolja terapija za napade panike i depresiju-ako ste voljni da odgovorite,
hvala u napred.

E, sad, ima razlicitih tipova depresija, i razlicitih uzroka njima. Od major depression, do bipolar, do reactive, itd. Potpuno razumem vasu zabrinutost zbog toga sto neki psihijatri (ali, zaista, ne svi) prepisu potentne lekove koji nanesu vise zla nego koristi. U ozbiljnim situacijama (a to, opet, nije samo stvar odokalne procene jednog psihijatra), daju se lekovi, najcesce SSRI tipa. U sirem smislu, depresija kao oboljenje je tzv. success story psihijatrije, jer je ipak moguce drzati je pod kontrolom.
Koje tacno lekove treba dati depresivnoj osobi zavisi od mnogih klinickih faktora (istorija depresivnog ponasanja, prisustvo drugih oboljenja, starost, i jos mnogo drugih). Psihijatar sa iskustvom je, verujem, jedini kompetentan da o takvim stvarima odluci.
Da samo jednu stvar razjasnim: ja nisam lekar, ali depresijom i drugim mentalnim stanjima se aktivno bavim u istrazivackom radu (prvenstveno genetskim uzrocima mentalnog funkcionisanja). U tom smislu, o depresiji u klinickom smislu znam vise nego solidno obrazovani laik, ali i ne mnogo vise od toga.
_________

Vas dvoje ste stvarno za primer :)
Ostali, kada razmišljate različito, i poželite odmah da se svađate, prvo pogledati ovde kako izgleda pristojan, konstruktivan razgovor dve osobe (i vucka:) koje ne misle isto. :)
Respect!

ti mi sa precanskim bekraundom(za nsarskog samo sumnjam-zbog prezimena, inace ne znam),

trep,trep, blash, blash-k'o Beba,(dobila prava od autorke za upotrebu po potrebi),
to dva puta, jednom za nsarskog, jednom za majself:)))))))

ovde

autor je 'clinical professor of psychiatry' na university of pittsburgh

bas ti hvala, pogledacu, a i prosledicu.

ili, kako bi rekao Mik Dzeger, eeeejndzi, ne gubi vreme: ja se niti zovem niti prezivam nadir sarski - ovo je cisto umetnicko ime. Kao Merylin Monroe umesto Norma Jean :)))
I vec sam rekao: iz preka nisam. Ne da ne bih voleo, ali, eto, nisam.

stvarno si gundjalica, ja i lepo napisala da samo sumnjam, a i vise alegorijski nego sto je to stvarno bitno, i jos treptala ,(a to ne radim ni kad bi trebalo), i crvenela i za tebe, a ti meni- ne gubi vreme,
pa stvaaaaaaaaaaaarno!

(a ceo, gorepomenuti paket bio da zabasurim
pohvalu, od josmalogore)

tvoj trepet zlata vredi. a mislio sam samo da ti ustedim vreme - nema me pod tim imenom i prezimenom nigde. najbolja namera, veruj.

e sad si se izvukao za dlaku:)))))

Ipak da ti priznam: kad dodje do plemenitosti i dobrote, svi smo mi pomalo Lale u dusi. That keeps me going. To, i naglasak koji uzaludno pokusavam da naucim.

huh? :)))

from me to you - slika se zove the lonely tulip (my fave flowers...)

I ucio me taj drugar koji je Tajlandu natrcao na musku zensku. Sedimo na plazi, a ja probam po stoti put: "salash", "salash",.. ali to fenomenalno "sh" mi nikako ne ide. Mislim da pristojno umem da otezem i zavijam, ali "zh", "sh", ono paorski - to mi je najteze.
A dobro dodje kad setash strasti panonskom nizijom.

ja sam iz BGD-a, a moja baka Nemica je bila iz Vojvodine, pa posto sam sa njom provela prilicno vremena, veoma sam vezana i volim
sva obelezja tog kraja i rado tamo odlazim u goste-jer se osecam kao kod kuce.
A naglask nisam ni ja savladala,sto je cudno, jer sam svojevremeno, svaki put kada dodjem s mora, neko vreme imala dalmoski.

our man in Mexico has accomplished his mission. Now, you have no excuses.

:)))

(btw. do you know what i'm doing now? cooking, for real, stake and all....)

Big difference.

well, i can't possibly cook and spell properly at the same time, can i?

Moram da te pitam: Zašto pobogu u sred Njujorka sediš pred kompjuterom? Eeee, da sam ja u Njujorku :)

A sad ozbiljno, o domaćicama: Poznajem žene koje imaju decu i rade domaće poslove - to znači 24 časa ozbiljnog rada i koje imaju vrlo ozbiljne probleme, raspadaju se psihički, pa onda i fizički zbog toga što ih ne uzimaju za ozbiljno i zbog toga što ih nazivaju dokonim. Sada ćeš ti Brook reći: a šta ako same sebe nazivaju? Te koje same sebe nazivaju, ne govorim o njima.

Evo vam temica, brzo ću se vratiti, ispekla sam ruku i tako, teško mi je da kuckam, ali me zanimaju vaša razmišljanja o tome da li je normalno to što se rad ovih žena ne priznaje kao svaki drugi rad.

recimo, proizvodi i usluge koji ljudi proizvedu u okviru domacinstva nisu obuhvaceni u BDP-u. na primer, ako kupis daske i napravis orman, taj orman ce vredeti vise od dasaka, ali to statistika ne obuhvati. u tom smislu rad u kuci nije priznat (uzgrad, tako srbija ima relativno visi stvarni dohodak od recimo neke druge drzave gde se manje proizvede van trzista, kao sto je recimo usa)

e sada, u okviru svakog domacinstva, recimo da imamo zenu koja radi u kuci i muskarca koji radi van kuce. zena proizvodi usluge koje muskarac trosi, a zena trosi novac koji muskarac zaradi. u tim smislu oni trguju proizvodom svoga rada i njen rad je priznat. ako muskarac ima moc da odbije ili ogranici zenim dostup novcu, onda je ona u robovlasnickom odnosu. zakon takodje u tom smislu priznaje rad u kuci, posto pri razvodu zena ima prava na polovinu u braku stecene imovine, dakle pretpostavlja se da je polovina od toga proistekla iz njenog rada.

ako mislis zasto drustvo ne ceni vise taj oblik rada. pa, nemogu da govorim u ime celog drustva, ali pretpostavljam da ima veze sa tim da clanovi tog drustva ne vide taj rad kao nesto narocito tezak.

meni licno nije jasno zasto kod nas zene prave sebi vise posla nego sto je neophodno. to je moj licni utisak.

da ja, sada dok kucam, takodje i pukusavam da vratim komad kamena na moju Tudor fasadu koji je ispao juce. Malter, ekseri, i sve...Impossible we do at once - miracles take a little longer.
Stop whining and get back to work :)))

now you’re making me all self-conscious about my spelling…

you got to ask!

Pa da, u pravu ste da je to teška problematika, a i vidim da dosta znate o tome, pa i nije bilo potrebe da ja sad tu nešto vama objašnjavam, poz!

sam uvredila i čime?
Samo polako, ako sam nekoga uvredila spremna sam na kritiku.

Ne morate galamiti. Evo idem odmah da uzmem bensedin.

Zvek je obrisana zato što je uporno govorila o meni - o nečemu što nije tema.
I vas ću brisati ako budete pričali o nečemu što nije tema. I ako budete vikali.

skromno, potpuno laičko mišljenje je da treba da radite i da se ponašate onako kako je za vas dobro i lekovito, ali, naravno da vodite računa i o drugima. Ako vam pomaže skupljanje zašto da ne skupljate?

Mislim takođe da je umetnost strašno lekovita, čitati, gledati filmove, igrati, pevati, malo glumiti...

Ako će nekome biti lakše, u svima nama ima mali ili veliki Melvin Udal. Ja, npr. ne volim da skupljam, ja volim da sklanjam, ređam i sortiram, do ludila. Ko mi pomeri šampon u kupatilu za 10 cm kao da mi je pomerio srce. A mrvice, ti strašni neprijatelji mog duševnog mira!

Uz svo poštovanje, gubitke smo svi imali, neki manje, neki veće, gledano objektivno, ako je to uopšte moguće. Svima su podjednako teški gubici, gledano iz ugla onih koji su nešto izgubili.

o svim psiholozima mora imati pozitivno mišljenje? Poštujem vaše mišljenje, ali se ne slažem. Jer nema se uvek pozitivno mišljenje o ekonomistima ili o književnicima ili o profesorima ili o novinarima. Zašto bi psiholozi bili izuzetak?

I da, rekla sam (iako ne tim rečima)
- psihologija je kvazi nauka.
Posle sam rekla
- ja nemam pojma o psihologiji.
Ergo
- psihologija nije kvazi nauka.
Logika.

A rečnik, pa slobodni ste da se zadovoljavate definicijama iz rečnika. Ja želim da preispitujem konačnost definicija bezpredmetnog sveta i želim da preispitujem sebe.
Ne treba to da vas opterećuje.

Mislim da će ovo biti dovoljno, niste mi dali dovoljno dobre argumente da nastavimo ovu priču, pogotovo boldovanu priču. Zato vas molim nemojte se više truditi da objašnjavate, jer nam misli teku potpuno paralelno.

I nemojte, molim vas, sada opet menjati nadimak. I ako već menjate da čujemo ime i prezime.

Po profesiji sam psiholog.
Zivim u ubedjenju da je to ipak malo ozbiljnije zanimanje nego astrolog.

justina