VRATA RAJA

moze da bude i crnohumorni. (Ovih dana na TV se besomucno reklamira "The Villages" u Floridi). Znao sam neke ljude koji su otisli da zive u takvom nekom naselju, ali ubrzo su pobegli jer su okruzeni ljudima svog godista i starijim, svako malo poneko umre, i onda se prave sale na tu temu.
Takodje, malo je ljudi koji imaju novca da placaju luksuznaj smestaj. Mnogo cesce, stari ljudi zavrse po starackim domovima, a kakva je tamo briga mozemo samo da naslutimo po dogadjajima u Nju Orleansu za vreme Katrine. Citav jedan staracki dom (oko 100 ljudi) se udavio jer je osoblje iskoristilo prvu priliku i pobeglo pred uraganom.

"Naime, ova rajska naselja za seniore su - Age restricted .U njimi ne moze da zivi niko mladji od 50 godina. Nema dece, nema tinejdzera jer deca i mladi, poznato je, mogu da poremete blazeni mir ovih upokojenih dzogera"

..bi se moglo zvati jedno takvo naselje :)

Mnogo veci problem je, cini mi se, sto mnogi ljudi za sistem ne postoje jos od dana kada su rodjeni, i vrlo je tesko postati vidljiv u takvim uslovima.

Eto, u Sloveniji se 'dobri domacini' sada bas trude da jedna 'kategorija' ljudi ostane nevidljiva. A nije nista vidljivija ni kod nas.

A koliko malo fali odatle do konc. logora, to smo vec videli.

u autobusu dvije bakice. gledam ih kako unezvjereno šaraju pogledom po busu, stiščući čvrsto ona kolica za plac među sobom, kao da se nalaze na sasvim stranom i neprijateljskom teritoriju.
gledam ih i mislim kako su neobično... stare.
onda mi sine, nije to što su one stare što me čudi, moja baka ima 90 pa joj se ne čudim ( ustvari čudim se i njoj, ali iz drugih razloga), nego što se stari ljudi u Londonu ne viđaju često.
vjerojatno ih ima u onom starosjedilačkom Londonu, ali u ovom mom imigrantskom ne. moji i prijatelji i ja i većina ljudi s kojima se srećem živimo bez roditelja i baka i djeda i njihovih prijatelja i rodbine. oni su u nekim drugim gradovima i zemljama. njih viđamo povremeno, samo na neke važne datume i u nekim rugim prostorima.

centar Londona dizajniran je za brzo kretanje. pošto je u kapitalizmu svaka sekunda dragocjena, svi stalno kasne, svi kaskaju za vlastitim ambicijama, promet, trube, podzemna, buka, milioni ljudi, sve to podrazumijeva da si mlad, brz i okretan.
pa tako prođu dani da ne vidiš staru osobu i onda se uhvatiš s tako bizarnom reakcijom na dvije plahe pogurene i beskrajno simpatične figure u busu.

a u međuvremenu iz svakodnevnog života nestaje institucija baka i deda i čini mi se da to mora da ima neke veze s količinom agresije među klincima.

se ljudi snadju i na dobar nacin. Pre par godina, u bazenu hotela na Tajlandu upoznam jednog starijeg coveka (cca 60 god.) koji je lezao tu pored bazena i citao novine. Ubrzo pocnemo da razgovaramo, kao "zemljaci" u "tudjini" i on mi isprica svoju pricu.
On se penzionisao sa 55 godina (sto je, u principu, moguce uraditi) i pokusao da zivi u nekom takvom americkom "raju". To mu dosadi, i odluci da dodje na Tajland da tu zivi. Njegovi ukupni prihodi (ukljucujuci i penziju i ostale fondove i rentu koju dobija izdajuci kucu u Koloradu) su oko $4K mesecno. Zivi u hotelu, sa kojima ima dil da stanuje 12 meseci godisnje u apartmanu i placa $400 mesecno. Za taj novac ima redovno ciscenje apartmana, i, najvaznije, ne naplacuju mu uobicajenu tarifu kad dovodi "goste" da prenoce.
Kaze on: "Sta cu nazad? Imam zenu koja se na mene samo dere, deca jedva cekaju da umrem i obrate mi se samo kad traze novac, da zivim u starackom domu - ne odgovara mi. Ovako, ovde imam dobru "pratnju", placam joj $200 mesecno i ona srecna. Jedino sto se posle 6 meseci zivota samnom razmazi pa pocne da trazi sve vise i vise. Ja je najurim, nadjem drugu, mladju, i lepo zivim.
Jedino mi drustvo nedostaje. Nagovorio sam jednog starog prijatelja, i on se preselio na Tajland. Sada vrbujemo treceg, pa da igramo bridz po ceo dan. A ovde leto stalno, uglavnom zivim pored bazena, pratim vesti, ponekad ulozim nesto para u manji biznis - ali nikad vise od par hiljada, ne rizikujem - tek da se nesto desava. Mislim sada da otvorim agenciju za posredovanje u prodaji nekretnina - zvacu je Paradise Found."
E, jedino u ovome nije originalan. Letos sam sreo coveka penzionera koji vec ima agenciju (ova je na Karibima - ostrvo Ambergris Kaye) koja se bas tako zove i moze se pogledati ovde. Covek drzi i internet kafe, pa kadgod dodjete da malo surfujete dobijete i besplatno hladno pivo. Paradise found - zaista!

na najboljim lokacijama u prvom prstenu oko centra u najprometnijim bogatijim ulicama su locirani retirement home-ovi, sa svim mogucim uslugama i starije osobe, ne da nisu izdvojene, nego se u centru zbivanja jos super provode, mazeni i pazeni, dok oni mladji, k'o ludi jurcaju ceo dan, posao, deca, kupovima, morgidz, racuni, ovo, ono, nikad dovoljno vremena i para.
E sad, ovi stariji gradjani nemaju 50-ak, nego jos 20 i vise na te godine, posto ovde sa pedeset nisi bas za bacanje i svi jedu organik, uzimaju saplemente i sl, trce, yoga i sl.
Posto stanujem u toj eriji, svakodnevno se susrecem sa potpuno skockanim bakicama,( pedikir, manikir, frizure, sminka, nakit,...ulaze vesele i opustene u bus, svi soferi ih znaju i ljubazno popricaju sa njima), koje idu u obliznji dnevni kasino da se kockaju, piju, igraju karte, posle u obliznju luksuznu poslasticarnicu,(srpska),
na domace kolace, pa posle u salu za odmor na film, pa na teleshop da pazare i tako...(sve ostalo im je obezbedjeno, klopa u rastoranu, lekar, maser, sauna...).I jos stalno prave fazone i cerekaju se k'o devojcice.A kada je sa njima neki dekica, toliko ga ubace u masinu, da jadan ne zna sta ce, valjda ga u zivotu ni u jednom drugom priodu , nisu tako razdragano opkoljavale osobe suprotnog pola, a da nece bas nista od njega, zbog cega bi morao da brine.
Tako da imam potpuno suprotno misljenje na zadatu temu.

Svi znamo da bez starca nema udarca. Reklamopisci su smorna kategorija kretena koja je ubedjena da okretanje zemljine kugle upravo zavisi od njih. Mladji od 35 godina jesu impulsivniji kupci, ali su matori pouzdaniji kupci. Kao i u seksu, oni i u kupovini umeju da budu temeljniji, trudeći se da promišljeno produže zadovoljstvo. Najbolja kategorija kupaca (ne računajući CDeje i cigare) jesu baš ljudi izmedju 50 i 70 godina.

kako se bilo ko uopste usudjuje da zivi drugacije, od kako WN misli da bi trebalo????

i mean WTF?????

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
Drukčijim pokretima i navikama
Jer još ti je soba topla
Prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si više ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
Po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljedećeg jutra oko devet do stanice
I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
Kao list niz jednu beogradsku padinu
u večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines

Dugo je pripremano naše poznanstvo
I onda slučajno uz vruću rakiju
I sa svega nekoliko rečenica, lose prikrivena želja
Tvoj je način gospodje i obrazi seljanke
Prostakušo i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
I moja soba obješena u zraku kao naranča
Kao narančasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovič
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva
Upotreba zajedničke kupaonice
I "Molim Vas, ako netko traži"

Ne daj se Ines

Evo me ustajem tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno u ovakvom času
Mozart, Requiem - Agnus Dei
Meni je ipak najdraži početak
Raspolažem s još milion njeznih
I bezobraznih podataka naše mladosti
Koja nas pred vlastitim očima vara, i krade, i napušta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi večeru, prevari muža
Odlazeći da se počesljaš u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice

Znam da će još biti mladosti,
Ali ne više ovakve - u prosjeku 1938.
Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta će mi mladost teško pasti
A bit će ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno

A ponovo počinje kiša,
Kao što već kiši u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se miješaju
Glas majke prijatelja, kćeri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Još malo šetnje uz more i gotovo

Ne daj se Ines

Sečam se, kad sam imao 17, bio sam ubeđen da stariji od 40 treba da umru. Svi smo tako mislili - mi ćemo postići velike stvari do 25, a kad čovek pređe 40, više mu ni samom nije važno da li je živ ili mrtav.

Kad sam stekao neko životno iskustvo, na svoje veliko iznenađenje, shvatio sam da je doživljaj života jednako intenzivan, da su životni motivi i izazovi isto tako uzbudljivi u sedamdesetoj kao u sedamnaestoj.

Objektivna situacija u kojoj se nalaze je drugačija.

U starim društvima (do pre neku deceniju) stari su generalno poštovani, i kao članovi porodice i kao članovi društva. Savremena civilizacija ukinula je poštovanje kao kategoriju i "skratila" porodicu - stari generalno više nisu deo porodice. Preostaje im da putuju oko sveta sa svojim vršnjacima trošeći svoju ušteđevinu (niko ih naravno neće subvencionisati za to) - ili, ako nemaju novaca, u suprotnom ekstremu da obilaze kontejnere.

Savremeno društvo nema stvarno, organsko mesto za stare. Možda je to problem. A možda sam ja bio u pravu sa 17. Možda je to opšti stav današnjeg društva.

A stari polako postaju većina. Biće zanimljivo sa neke druge planete pratiti kuda ide ovaj svet,

siguran sam da WN zna sta govori :) ali: koliko znam, marketinske agencije su fokusirane na ciljne grupe od 20-45 godina, u koje spadaju oni koji su impulsivni konzumenti, kao i oni koji svoj manje-vise tesko zaradjeni novac zele, u slobodno vreme, da utrose na poneko zadovoljstvo. uostalom, sve zavisi od nacina oglasavanja. npr, reklame u magazinima tipa TIME ili THE ECONOMIST namenjene su upravo ciljnoj grupi 35-45 godina, kao i one koje se emituju u soap operas (samo, za ove prve su luksuzniji proizvodi, a za ove druge jeftiniji).

Sto se tice ljudi iznad 50 godina, barem onih koji za to imaju novca, to sto im se nude luksuzna naselja zaista mi se ne cini kao problem. imaju slobodu izbora, da li hoce ili nece tamo da zive je samo na njima. uostalom, mozda ce zvucati banalno, ali uvek imaju automobil ako im je do druzenja sa mladjima itd. sve je u slobodi izbora i ne vidim sta je negativno u tome da je jedna od mogucnosti i zivot u takvim 'rajskim' naseljima.

a to sto "drustvo je spremno da vas( u zamenu za novac koji ste stekli dok ste jos bili medju zivima ) sto duze i odrzi u zivotu" - sumnjam da bi se penzioneri u srbiji bunili protiv ove 'nagodbe'...

Prvi komentar je "Kuku istina" a onda se ze malo zamislimo. Mi ustvari nismo matori pa se gubi inyters za "uvaliti nam nesto putem marketinga" mi smo ustvari pametniji. Siguran sam da cu pre izabrati udobne cipele i odgovarajuchu pastu za zube nego se navuci na reklamu koja ide u poluvremenu. To je ono sto ljudi u marketinskim agencijama, ma koliko bili nama bliski godinama, ne znaju sta nas interesuje njihov je problem.

Kada nas izbrisu posle pedesete iz istrazivanja to znaci da ce nas ostaviti na miru. ZVOT POCINJE U 50-OJ!!!!!!!

Samo decu da pripremimo da ce ih ostaviti na miru za nekoliko decenija

Boris D

Najvishe se plashim starosti ! :((
Zivot je, stvarno, kratak..
I ostaje nam da se sa pedeset godina kajemo shto nismo ovo ili ono, uradili, doziveli..
Strashno!