Kako ste?

"...Idem, idem, dugim putevima
Nailazim na lepe ljude..."

(idem da na zeni pokusam sa tepanjem "cigancica iz Cacka" pa da vidim da li cu i dalje na rucak kod prijatelja danas ili cu ostati da cuvam kucu i jedem salamu iz frizidera)

I blogovi su ne samo mostovi nego i putevi. Mostovi tamo gde druge za zivota nebismo nasli a putevi u krajeve za koje za zivota nebismo ni znali.

(Postoji cuvar-kuca, i ko zna po cemu i zasto su je tako nazvali?Kazu, postoji to.Mnogi je imaju u svojoj kuci.Ko zna zasto neguju takav cvet?)

je vrsta kaktusa,bez bodlji, veruje se da čuva kuću od zlih duhova i zla uopšte.Zato se obično sadi u blizini kuće. Po Šumadiji ćete je najčešće naći posadjenu u staroj, probušenoj već, emajliranoj šerpi na krovu neke šupe ili kokošinjca, ali i blizu vrata ili na prozoru.

U Sloveniji je zovu "Ušesnik" i ima je u skoro svakoj kući, ne zbog zlih duhova, već kako joj njihovo ime kaže, zbog ušiju. Kada zabole uši, naročito malu decu, odreže se listić i iz njega u uvo kapnu dve-tri kapi, koje umiruju bol...

Čuvarkuća ima više vrsta, od sasvim malih kao dugmence, do onih običnih, koje najčešće vidjamo...ja ih sakupljam, moj muž kaže da sam veštica, ali ja ih u centru grada, držim na prozoru, kao što je red - u plavim lončićima i šerpicama... neka ih, zlu ne trebalo...

Hvala Jelice na odgovoru.

Jedna prjateljica je od tetke dobila na dar tri cuvarkuce.Posadila ih je jedne veceri u dugacku zardinjeru.Uskoro ce ih ,mislim, presaditi u posebnu posudu sve tri da se zajedno druze.Hoce li im to premestanje skoditi?Posto su donesene iz baste, hoce li im goditi da budu u saksiji? Da li ce neko vreme tugovati?Ovo pitam iz razloga sto sam neko sobno cvece presadjivala pa je bilo onako malo savijeno prvih par dana dok se nije naviklo na promenu...verovatno neka emocija.

one su trpežljive, ne fali im ništa u saksiji, jedino što neke kad precvetaju umru...prosto takav im životni ciklus...to su ove obične, najčešće...mada za to vreme isteraju one zmijice kao korenčiće i na vrhu raste nova čuvarkućica. Bilo bi dobro da su napolju ili u negrejanoj prostoriji, one nisu sobne...dobro nisu za neki težak minus (tada ih odneseš u hodnik), ali vole napolje...ne tuguju, jako brzo se primaju, ja ih čupnem kud' god idem i punim šerpice...vole i kad su u gužvi, sve jedna preko druge rastu.

Chuvarkuca je i ono crveno jaje shto se chuva do sledeceg Uskrsa. Chisto da ubacim jedan nebitan podatak.

P.S.
Emancipovanoj zeni titula Veshtice moze biti samo kompliment. Dok god mushkarac misli o zeni kao o veshtici, to znachi da je ova na dobrom putu. Josh ako je omanja pa udenemo i prichu o malim bochicama i otrovu...ojhaa!
Nastavim li sa detaljima, bio bi to opis Biljane Srbljanovic. :)

Do Uskrsa cuvarkuca bar nekoliko puta se zakiti lepim cvetovima.Sta se desava sa tim jajetom za isti period?
Shvatam da je nesto nebitno, ali plasim se da ne ispadne neko pile.Cisto da shvatim nebitno...
Uostalom zasto se stalno ubacuju te stvari,koje ne umeju da se objasne.

Je jedna neverovatno simpaticna biljka koja moze da raste u jako teskim uslovima, sa vrlo malo vode ili zemlje. Moze da izdrzi i velike oscilacije u temperaturi.

Ja sam jednom prenela malu cuvarkucu iz Svajcarske planine avionom u koferu sve do Londona. Ostavila smo je na nekakvom sljunkom pokrivenom krovu i ona se tamo sama primila i eno je raste vec tri godine.

Ponekad se zapati u poplocanim dvoristima oko kuce. Uvek je zelena i ima lepe cvetove.

Mi nju uopste ne moramo da cuvamo da bi nam bila ljupka i zelena cak i kad je sve oko nje sasuseno ili smrznuto.
Verovatno je zato dobila tako dobrocudno ime.

Olga

ali ja sam pre nekoliko godina iz Meksika uspeo da prosvercujem "spider lilly", neverovatnu biljku koja raste na pesku, u zemlji, gde bilo, i kad procveta ima neverovatno prijatan i jak miris. Verujem da mi cuva kucu. Zimi je unosim unutra i stavljam pod svetlo, leti je napolju. I sve je veca i veca. Izgleda ovako:

Lici vise na neki hipertrofiran jasmin nego na ljiljan.
Makar na slici.

Olga

Ja jednu pokupio na nekoj napustenoj plazi (ima ih, inace, svugde ko korova), miris caroban, jer lepota, kaze Andric, kao i divlje cvece, raste tamo gde ga niko ne sadi.
Ma, ne mogu da opisem taj miris. To je miris koji svi zamisljamo kada su nam kao malima citali bajku o gusarima u kojoj se kaze: "... na tom ostrvu je opojno mirisalo cvece i pevale ptice sarenog perja". Eto, takav, ako me pratite.

ispod Etne, gde je jako bujna vegetacija, jasmin i limunovi rastu kao korov.
Miris tog jasmina je nekad skoro neizdrzivo opojan.

Olga

Nije ni cudo da nas tako magicno privlaci. (Ako se "naljutim" napisacu pooooduzi blog o olfakciji kod lososa:))

ovo je ozbiljna pretnja...šta rade lososi?

Pare se i bacaju ikru.

oni sto putuju uzvodno i onda zavrse karijeru?

That's a question for Nsarski.

oni (lososi) su zanimljivi kod proucavanja uticaja rada gena na ponasanje. Naime, znamo da lososi u jednom trenutku krenu iz mora slatkovodnim putevima (cesto pogibeljnim) ka mestu mresta i nista ih na tom putu ne zaustavlja, ni vodopadi, ni presuseni potoci, ni medvedi, ni covek. Cak i u zivotinjskom svetu ovo ponasanje moze da se svrsta u "upadljivo", kako bi rekli psihijatri. Pitanje je sta ih na ovo nagoni? Odgovor: geni.
Aha!, znaci evo nama prilike da razumemo nesto o tome kako geni uticu na ponasanje.
Navigacija lososa u tom svom pogibeljnom poduhvatu se najvise odvija preko olfaktornog sistema, te je neobicno vazno ustanoviti koji su geni lososa, eksprimirani u olfactory bulb, vise, a koji manje aktivni. Nadati se da ce nam to razjasniti tajnu ponasanja. Nazalost, genom lososa nije jos sekvenciran kompletno, ali se zna koji delovi olfaktornog bulb-a, i u kojim trenucima postaju aktivni, a koji se deaktiviraju. The investigation is still under way. (Ovo je bilo ukratko:))

Ljudi, moram da idem da popravim kompjuter drugaru - riknula mu maticna ploca. Javicu se odande (ako ga popravim).

mi se baš svidja kao reč, onako mehurasto zvuči, k'o da će da pukne...kol'ko shvatam, pitanje je gde se gase lososi?

Light bulb je sijalica.
Bulb je i lukovica (lala, zumbul).
Sta je to olfactory bulb?
Deo mozga bulb-astog oblika? Celija sluzokoze i.e. receptor?
Zasto bulb?

Olga

just for you ovde

Glava vrti gde burgija nece (uzvodno, samoubilacki za lososa).
Thanks Brooklin!

Olga

Olfactory bulb (OB) je centar za miris u mozgu koji je oblika jajeta i pripada delu koji se zove "stari mozak". Otuda ime (i nas centar za miris je slicnog oblika). Posto se ponasanje lososa u ovoj situaciji, tj. kad krenu uzvodno, regulise primarno iz OB-a, to je logicno da se proucavaju promene u aktivnosti gena prilikom promene ponasanja lososa.

Detaljniji podaci se mogu naci ovde

Znam kako zive lososi ali nisam znala da "snifaju" svoj put do naseg tanjira.
Doduse, i mi ljudi to cesto radimo ali mozda ne na tako ocigledno "sudbinski" nacin.

Olga

Lososi se gase na rostilju...ili zavrse u nekoj rerni, ili gde vec...

Aromaterapija je termin koji je smislio francuski hemicar René Maurice Gattefossé koristeci ga da opise postupak upotrebe etericnih ulja dobijenih iz biljaka, cvetova, korenja, semena u lekovite svrhe.
Cvet kada zamirise , kao muzika koja prija, kontrolise sres - izražavaju emocije...i onda pratim svoj put.Ili sta vec...

...feromoni su zakon.

neku biljku za u dnevnu sobu. onda se ispostavilo da sam zapravo kupila zbun koji treba da se izvadi iz saksije i zasadi u bastu. posto nemam bastu ovaj uginuo u saksiji, a ja odlucila da odustanem od oplemenjivanja zivotnog prostora (za sada).

Imam na balkonu cak i malecku maslinu. Nije Bonsai, samo je beba. U stvari imam celu "mediteransku bastu": jasmin, nanu, lavandu, ruzmarin, zalfiju, timijan.... i sve prezivljava u saksijama cak i zimu. Sve osim bosiljka koji je jako nezan i vrlo razmazen, svakog proleca kupujem novi.

Olga

kaze Nastasijevic,
dafinu na grob ne sadi,
tmoli je dah iz nje

i probaj sa taragonom (estragonom) - fantastican za sauce bernaise.

dugo sam razmisljala o bonsai-ju, ali oni su skupi, a ja apparently lack nurturing skills, pa mi se cini da mi je bolje da ne investiram u nista skupo (ili zahtevno). ali bonsai su mi super.

kako ste znali da čuvam crveno jaje do Uskrsa? :)

Ja isto računam da mi to muž u obliku komplimenta (inače ću u žabu da ga pretvorim)...kaže on da ima različitih veštica i da sam ja dobra veštica...samo mu je jednom onako naivno izletelo "A što u našoj kući uvek mora da bude crna mačka?" (tek tada sam i ja to primetila...trenutna mala crna maca se zove Marica i pripada mojoj ćerki, mora dete da radi na sebi od malena)

proveri e-mail...

Hm, evo vec sam se ogresio o ovaj blog, ali, koliko sam razumeo, na ovom blogu moze da se troluje do mile volje:))

Prava škola. Jedino po čemu se razlikuje je što u nju svi dobrovoljno idu i što se bira šta će se čitati. A ako ti se ne čita i ne odgovara, a ti ne moraš, nije frka....

Sta vas muci? Oni sto se nikako i nigde ne uklapaju ili vas muci to sto vi mislite da se vi nigde i nikako ne uklapate?
Nisam razumela.

Olga

Ovlashcen sam da govorim samo u svoje ime. ;)

Vec ste se uklopili. Internet, blog su plasticne, fluidne sredine i svako se uklopi samim cinom skakanja u taj vrtlog.

Uvek cete naci jos "neuklopljivih" i onda sa njima osnujete svoj klub.
S' druge strane, ne izgledate mi "neuklopljivi".
Dobra corba mora da ima razne sastojke, biljcice i zacine.
Ako nema nije jelo vec pomija, ili, "bolnicki jelovnik".
Ali, sta ja znam. Ja sam ipak bloger amater.

Olga

Ja sam ovako razne profile kako si ti, Olga, predivno opisala, uvek sretala u zivotu, u svakoj situaciji gde imate grupu ljudi okupljenu oko slicnog interesa. Prosto je neverovatno kako su "igraci" programirani uglavnom samo za jednu ulogu, od koje tesko odstupaju. Da li je to esencija onoga sto se zove karakter?

Inace, Olga, meni si ti jedna od najdrazih, sto pisaca bloga, a sto osoba koje uvek razlozno, zanimljivo i sa postovanjem, najcesce pozitivno, komentarisu razne teme. Sjajno!

VIP lista blogera izgleda ovako:
1. Oto Oltvanji i Tena Stivcic - duh pisaca (i pismenost, za mnoge nebitna stvar, meni jako vazna) se oseca u najpozitivnijem smislu; odlicne teme, iako mozda ne najposecenije, sjajno pisanje - po mom ukusu. Otovo pracenje pop-kulture - prava stvar.
2. Goran Markovic - senzibilitet, melanholija, mnogo vise od povrsnog i na prvu loptu (i opet nadasve pismeno i stilski savrseno), dobre teme, gospodstvenost.
3. Ivan Marovic - zanimljivo, korisno, duhovito. (Kad ce vise da zavrsi tu tezu?)
4. Queeria - iskljucivo Azdejkovic (Predrag potpuno bez veze), duhovito, iako cesto mozda van granica pristojnog, ali sjajni fiction, veliki plus za formu "dragi dnevnice", odlicno stilski razradjeno.
5. World News - tematski uvek intrigantno, posebno zarad geografsko-kulturolosko-socioloskih odrednica, ali se retko kada nalazimo na istoj strani - informacije cesto nabacane i nepreradjene, ishitreno, cesto netacno, no makar ostavlja puno, puno prostora za komentare i diskusije.
6. Tamara, Jelena i Jelica skroz OK, Tanja Jakobi bila super dok nije navukla horde ljudi koji bi da pricaju o svom detinjstvu. Dejan Stankovic cesto bas dobar, ostale njegove uloge preskacem ovoga puta.
(I Olga, ne zaboravi da si od zena #1!)
Van konkurencije - Milan Novkovic, covek prepametan, uvek mi drhte kolena od straha da nista necu shvatiti niti moci da pratim u njegovim tekstovima. Kakav um!

VIP komentatori:
U stvari, samo jedan koji bas, bas odskace - Dr Wu, slozila bih se sa tobom, moj apsolutni idol je NSARSKI, covek koji za svaku priliku ima odgovarajuci citat, a citira sve nesto super - i knjizevnost, i filmove, i muziku. Uvek, kao Olga, krajnje dobronameran, korektan sagovornik, pametni saveti i pricice na sve moguce teme, a jos zna i da kuva!

Hvala!

Olga

Stevie: "4. Queeria - iskljucivo Azdejkovic (Predrag potpuno bez veze)"

Delim u potpunosti tvoje misljenje, Azdejkovic je cool, Predrag je totalno bez veze.

Stevie: "VIP komentatori:
U stvari, samo jedan koji bas, bas odskace - Dr Wu,"

Jos jedan pun pogodak, kao da mi citas misli, Stevie! Moj blogerski zivot bio bi prazan i siromasan bez Dr Wua.

Jedino mi je zao sto nisi spomenula Cvetkovica, on mi nekako ovde fali na tvojoj listi.

pre nego se uzivis, da ti razbijem iluzije, ili da te prosto podsetim da citas pazljivo i do kraja recenice, sa posebnim osvrtom na kontrapunkciju:

Said Stevie: "U stvari, samo jedan koji bas, bas odskace - Dr Wu, slozila bih se sa tobom, moj apsolutni idol je NSARSKI..."

Zao mi je sto sam te morala razocarati oko Wu-a, a bogami i oko izostanka brojnih tvojih favorita sa MOJE liste.

Mozda da napravis svoju listu, ironicnu ili pravu, kako god zelis, ali, naravno, iskljucivo u prigodnoj slici?

Stevie, jel' znate gde da nadjem nsarskov neki frisak komentar, vec pola sata prevrcem po blogovima i nigde ga nema???

potrudicu se da pre spavanje posaljem na Milanov blog nesto sto me zulji u glavi od jutros. Jedino, i Olga uletela sa prekrasnom temom, pa se lomim...

a ja vas cekam da raspravljamo o icu i picu.

pricamo. Osim toga, Dejane, ja sam za vinske teme amater (mada vino jedino pijem) i mogu samo nesto da naucim slusajuci (citajuci) tebe i druge istinske connoseurs.

Moj najlepsi dozivljaj vezan za vino se desio kad mi je bilo oko 15 godina. U to vreme smo imali kucu na Kornatima i sve letnje mesece smo provodili tamo. Naravno, oko kuce uvek ima nesto da se radi - ova je bila ona klasicna, dalmatinska, kamena, sa zidovima debljine tacno 103cm (taj mi se broj istetovirao u neokorteks). Jednog leta radili na krovu, menjali ceramidu. Pocnemo pred zoru 4-4:15 pa dok ne ojaca sunce oko 10. Posle je opako, i ne mozes da izdrzis na krovu po vrucini.

E, tih dana, "dok su jos uvek u moj san udarali prozori roditeljske sobe", par nedelja, svako jutro oko 8:30, nailazila je nasa susjeda Marija (predivna zena od koje sam naucio osnovno dalmatinsko kuvanje, i sa cijom sam se cerkom tajno stipkao) sa prostom emajliranom serpicom na bele tufne od cca 2 litra punom bevande (mada je vise to bilo pola-pola). Pruza onu serpicu i kaze :"A, evo van se napit!"
To je bilo prosto domace vino. I ona voda je bila iz gustijerne. Ali, ta kombinacija, u toj serpici, hladna iz Marijinih ruku - e, to nikad nisam doziveo niti kasnije probao.
Nije sofisticirano, ali je rajsko.

P.S. Mr. Dejane, jel' to typo, ili si iz nekog razloga poceo da mi persiras?

pusherka.
C, c, c!

Olga

Otkud vi u pola tri.
Inace ja i deci ponekad persiram. Ali to je mnogo los znak za njih.

tog "persiranja", iz detinjstva.

Olga

nego nisam znao da se ona nastavila u ostatku teksta. Understood, u svakom slucaju :))
Ja nekad imam (debilan!) obicaj tako da se svakom obracam sa "senjor" - nemam pojma zasto, al tako mi dodje. Posle to prodje. Onda u jednom periodu kad sam radio na relativno malom departmentu jednog univerziteta u Njujorku, svi smo se iz zezanja jedan drugome obracali sa "profesore". To mi je toliko uslo u usi da sam u jednom trenutku i sekretaricama i studentima poceo da govorim "profesore". Ljudi u cudu.

I preprodavcima na pijaci, i tetkicama u radnji, majstorima, mami,...
Senjor najbolje kao "Si, senjor", to obozavam u prenosima na meksickom sportskom kanalu, kada se komentatori uzive.

Ja pitam Stivi, kad ono nsarski glavom! :)

koje su to uloge u vezi sa ojom personom pomenute, rad sam znat. Ako nije tajna, naravno i ako je konstruktivno i nije uvredljivo, posto mi nije do prepucavanja.

Ja zavrsila svoj post i posla da pocinem.
Medjutim ovo postaje zanimljivo pa cu ipak jos malo da ispratim. A uzgred i poneka linija (nemojte da se palite, na AutoCadu).
He, he.

Olga

Bloger-pisac (tad najzanimljiviji), bloger-komentator (to je valjda ono za prepucavanje), bloger-lektor, ili onaj koji nas prosvetljuje pravopisnim i drugim jezickim (a i svakakvim informativnim) znanjima, bloger-Zoksterov "drug", bloger-troler.
Ja nikada ne vredjam, ili mi makar to nije namera.
Svaka cast za biti online u Portugalu, vi ste svi nocne ptice.

Kod mene je tek 9:30 uvece i vec sam brain dead. Istina, i ja se budim u 3-4-5 ujutru (to vec dugo radim), sto je vama, pretpostavljam, nezamislivo. (evo poceo sam sa zarezima k'o Crnjanski u "Londonu". los znak.)

Radi se papir za fakultet, plus lekcije za djake, a oci na pola koplja.
Nije ni cudo kada ustajem u 5:15. Zivot naprosto mora biti dosadan sa tim bebecim ritmom.

da li ste vi samo sisitematicna licnost ili radite za neku obavestajnu sluzbu?

kako bih drugacije bila u U.S.

A mislite sistematicna jer sam vas poslagala po pretincima, ili nesto drugo?
Inace, Dejane, nemate razloga za brigu, sve moje opservacije na temu vaseg delovanja na blogu (u raznim ulogama) su veoma pozitivne, cak i kada ne delimo misljenje.
Cheers,
M.

ja sam poznat kao beskicmenjak koji sa svima deli misljenje. Dakle nema sanse da sa vama ne delim. :-)

Stevie: "Ja nikada ne vredjam, ili mi makar to nije namera."

Ja najvise volim da vredjam, cak i kad mi to nije namera.

Otkud nalazis toliko uzivanje u subverzivnim provokacijama?

Hormonalni poremecaj.

Znachi...pogodio sam. :D ;)

P.S.
Ma samo ti udri sa slichkama. One govore o tvom iskrichavom duhu vishe nego milion rechi. Jeste da si za moj ukus za nijansu lascivniji nego shto ima potrebe, ali ko mene hebe.

" ali ko mene hebe."

Kad si neprilagodjen.

trebalo mi je da shvatim ironiju za prvi deo oko Queeria ekipe! Lapsus neverovatni, mislila sam na Predraga Azdejkovica da super pise, a na Bobana da mi se ne svidja.
I propade sve, kako mi je samo promaklo, postala sam suvise laki mamac za dezurnog Zokstera.
Sorry, svima. Kucam iskljucivo u 5 izjutra ili pred spavanje, desava se, eto, i u boljim kucama.

"postala sam suvise laki mamac za dezurnog Zokstera."

kad sam osetljiva na nacose, relativizovanje ociglednih stvari i slicno, kao da mi neko maše crvenom maramom ispred nosa - ne pionirskom:))) O'ma mi se pale lampice:)))

pozdrav

Jasna

imate francusku tastaturu koja ide ABCD-nim redom, ako ste malo bolje srece mozete da nabasate recimo na HP-jevu tastaturu koju su svojevremeno, s pocetka 90-tih uvozili u YU iz Francuske. Jos negde sredinom 80-tih sam imao znatne teskoce na svom starom dobrom HP-41cv sa abecednom tastaturom i od tad vucem probleme sa klasicnom qwerty tastaurom :)
A sto se tice nasih karaktera imate i standardnu yu-tastaturu sa nasim karakterima.

svi su me slagali u vezi tih tastatura,

bas mi je jedan forumas iz Pariza obecao tu tastaturu, dosao je cak u Beogradu, videli smo se, ali tastaturu doneo nije, kazao mi je da je vise u trgovinama nema,

za tu Yu tastaturu isto u Beogradu je nisam nasao, iako svi kazu da je ima, kad im kazem da mi nadju, ispostavi se da je nama,

mene su na jednom patriJotskom forumu kritikovali sto pisem englesku verziju lastinice, i trazili da pisem cirilici, jer su rekli da ih to nervira,

ja sam im rekao, da cu namerno da ih nerviram, sve dok neko od tih KWAZI nacionalista ne napravi cirilicnu tastaturu,

cak sam obecao da cu kupiti sto komada i pokloniti ih forumasima sa B-92 jer oni prosto pate za cirilicnim tastaturama, skoro kao ja,

Standardne Yu tastaure imate skoro u svakoj kompjuterskoj prodavnici u Beogradu. Evo ja kucam sa Chiconyja sa Yu karakterima kupljenim pre mesec dana u Adacomu. A u drugoj sobi imam stari dobri Focus 2001 takodje sa istim karakterima.

Sotire, nema potrebe za posebnim blogom... QWERTY raspored tastature je izmišljen zbog toga što tastature koje su nekad korišćene u pisaćim mašinama nisu mogle da podnesu mehanička opterećenja pri brzom kucanju. Zato su smislili idiotski raspored tastera (slova) kako bi ograničili brzinu kucanja (jer nisu umeli da naprave otporniju tastaturu). Kasnije su se ljudi kako-tako navikli na taj raspored i on nije menjan (tzv. "zavisnost od staze" - path dependency). Jednostavno, QWERTY raspored je postao nezvanični standard. Dakako, postoje i drugi rasporedi, ali to je priča analogna priči o VHS i Beta standardu kod video zapisa...

logike abecedni/azbučni raspored slova tastature za one koji kucaju "slepo". Logika je da najčešće korišćena slova budu smeštena na mestima koja omogućuju što brže kucanje, tj. što manje pomeranje šake sa osnovnog položaja.

Naravno, učestalost upotrebe slova rezlikuje se od jezika do jezika, tj. nije univerzalna, ali nam računari bar omogućuju da na jednostavan način izaberemo raspored slova koji nam najviše odgovara (što nije bilo moguće kod pisaćih mašina.

Sasvim konkretno, kada bi "A" bilo na položaju "Q", morali biste da podignete levu šaku i pomerite je iz osnovnog položaja svaki put kada biste hteli da ga pritisnete. Sada to radite malim levim prstom bez pomeranja ostatka šake. Pomislite samo koliko češće pritiskate "A" nego "Q".

Aha, to je rađeno da se smanji fizički posao u vreme kada je ačačačačačač moglo da se smatra srodnikom dizanja tegova. Ko je učio "pravopis" na mehaničkoj pisaćoj mašini, zna o čemu pričam :)

Naša latinična tastatura je inače QWERTZ, a ćirilična je ЉЊЕРТЗ. Z je stavljeno ispod kažiprsta umesto dijagonalno ispod malog i domalog prsta potpuno namerno :)

Francuska tastatura je, koliko se sećam, AZERTY, a ne QWERTY, tako da eto, zvečkice, i toga ima. Posebno u jezicima gde skoro svaka upitna rečenica počinje sa "QU"...

Sotir - super ti je ova trol-diverzija, totalno si nas zaludeo ;)

V.

(plus "c" sa cediljom) muka je i sa dijakritikom. Ja sam pribegla švajcarskoj varijanti francuske tastature u kojoj nije bitno izmenjen redosled slova u odnosu na englesku ili našu. Od francuske francuske mogu samo da se razbolim.

Prelasci sa jednog rasporeda na drugi čupaju živce kad jednom naučite da je tastatura za pipanje ne i za gledanje, a sve to zajedno, nažalost, nema veze sa seksom.

Najgori je nov raspored.

Ja držim Serbian (Latin), Serbian (Cyrillic), Danish, English (US) i English (UK) (u koji prelazim samo da bih otkucao "£", do duše). I osim ovog poslednjeg, na koga nisam navikao, kako prebacim tastaturu, tako mi se nešto preklopi u glavi - i sve radi. I sve na pipanje, bez gledanja - tako još od srednje škole - a takođe nema veze sa seksom :)

Ali zato sam pre par godina, na moru, po Internet kafeima 'video sve zvezde' sa francuskim rasporedom - otuda moja AZERTY trauma :)

V.

Simptomatichno je da je to bash slovo "E". Ti, kao onaj junak iz Radovana Treceg, kad si stigao do slova "e", reche...

Donalde,

ti koji slovo Č piseš sa dva slova CH ,

ovde baljezgas o tačkama i ostalim kučinima,

nije to dobro, beži,

Ch und Sh. :)

Nego, boga ti, znash li onih "tridesetak", al' bez Google-a. :p

manite se tacki i zareza. Pa Sotir je covek ekspresionista, na krilima inspiracije. To vam je, recimo, kao nemacki ekspresionisticki film, uzmite Frica Langa, setite se Kabineta Doktora Kaligarija, sve je malo nahereno da bi utisak bio jaci.
Gde je zurka bez Sotira na ovom blogu?

Olga

PS: Sotire, jesam li te cime uvredila? Gde mi pobeze sa onoga Macabre bloga?

Olgo,

naprotiv, nisam bezao ni sa Solunskog fronta, ni sa Igmana i Bugojna na -19 sto bi pobegao od tvojih tolih reci !?

sta znaci "tolih reci"?
Lapsus calami? Toplih?

Olga

a ne lapsus,

drugarice Olga,

sto bi rekla nasa B.S. upao mi trun pored slova P,

Ahaa, neshto kao film iz jednog kadra. ;)

Ne znam moze li dvosmislenije od ovoga, :)?

Poslednja recenica je trebala da glasi:
Zaista, sve je stvar perspektive, i ja kad blogujem imam osecaj kao da, sa mesavinom straha i divljenja, izbliza gledam planetu Mars.

(Dr Wu, znao sam da ovo moze dvosmisleno da se shvati, ali to mi palo na pamet tek kasnije, kad sam se vec vozio u prodavnicu da kupim sampanjac, sir, kavijar...slavim nesto danas, i kad sam se vratio vec se nasao neko ostrouman da primeti tu omasku. A zaista nisam hteo da budem dvosmislen. Hvala, Dr Wu :))

stvarno nisam mislio nista lose! Mnoga rec Sarskog je na samoj granici umetnosti i ja mnogo uzivam u citanju omiljenog mog VIP blogera (mali izliv iskrenosti/ bas kao i urednici bloga ja imam svoje VIPove). Gornje shvatite kao uzdah iskrenog odusevljenja. Stvarno nisam znao na koju se crvenu planetu misli: na onu u kojoj Nadir zivi, ili na onu koju (vrlo posredno) komentarise. Edit je jos lepsi.

Sad videh dopis, pa da se i ja pridruzim zeljama BoL. Neka je sa srecom, sta god da je!

sta god slavis :-)

Komentar nsarskog nije ni najmanje dvosmislen. Mozda je malo "ekspresionisticki" pa ostavlja prostora za raznorazno tumacenje.

Ali, bar u mom tumacenju, to sto je hteo da kaze "osecaj....planeta Mars" je jako tesko izraziti. Mislila sam da toj temi posvetim post.

Ako zivite daleko od svoje rodne zemlje i maternjeg jezika vas odnos i prema jednom i prema drugom vremenom poprima sasvim fantasticnu, surealnu dimenziju.
Vi imate nekakav osecaj pripadnosti ali u isto vreme ne pripadate fizicki tom "svom" svetu.

Posete, odrzavanje odnosa sa prijateljima i potodicom etc. su izolovane epizode, nedovoljne da materijalizuju, opredmete tu nasu "pripadnost".

Onda, otkrijete blog. To je sasvim kao putovanje kroz vreme, ili prostor, sasvim fantasticno, SciFi, tako reci "planeta Mars", u najpozitivnijem smislu.

Olga

referenca je malo kompleksnija, zapravo. Prvo sam rekao da mi je ovo "prvo blog iskustvo", onda sam se setio Nepodnosljive Lakoce Postojanja i one scene kada je Tereza prvi put imala odnos sa onim inzenjerom po povratku u Prag, i tada rekla da je gledajuci u sve to imala osecaj "kao da izbliza gleda planetu Mars".
E, ja sam se pomalo tako i osecao i to sam rekao. (Znam, znam, bice sr*** posle ovoga, i raznih aluzija. Well, let it be, bar sam iskren.)

Potpuno tacno Olga. Ja sam redovno pratila “nase vesti” na B92 sajtu, i primetila sam da postoji link za blog ali me nije zanimalo da vidim o cemu se radi sve negde do referenduma onomad. Cujem se sa prijateljima u Beogradu relativno cesto, ali oko referenduma mi neke stvari nisu bile do kraja jasne, pa odoh na blog B92 sa idejom da vidim sta “carsija” kaze. I tu otkrijem da je ova ‘carsija’ zapravo mnogo veca nego ona moja nekadasnja beogradska, i da ima vrlo zanimljivih ljudi koji se javljaju - ne mislim samo na ove sa punim imenom i prezimenom (volim da citam npr. J. Tesanovic, Kusovca, Skrozzu, G. Markovica…) nego i na ove koje znam samo po nadimku (nsarskog, brooklyn, vucka, dr wu, hag, nikad ne propustam). Referendum je dakle bio i prosao ali ja nastavih da pratim – a zasto? Mislim da se ste u pravu da je rec o osecaju pripadnosti a da se pri tom ne mora ‘prevoditi’, a pri tom ne mislim samo na jezik. Kada sam otisla da zivim u drugoj zemlji, jedna meni draga osoba sa preko 50 godina ‘emigrantskog staza’ mi je rekla: ”Dobro, ali samo da znas da je tesko ziveti van svoga jezika”. To sam razumela u potpunosti tek posle par godina (kratki boravci u inostranstvu, par meseci - do godinu dana nisu dovoljni da se to razume, tim pre sto znate da se vracate). S duge strane, koji je to jezik? Maternji? Ima ljudi na ovom blogu sa kojima iako govore vasim maternjim jezikom nebiste ni kafu popili. Radi se dakle o necem drugom, ‘talasnoj duzini’, itd. A opet kada bi komunicirali licem u lice pitanje je koliko bi pogled, body language, izgled oduzimao ili dodavao osecaju da ste na istoj talasnoj duzini. Ko zna. G. nsarski je u pravu za ono o Marsu.

ja sam siguran da bi se jasna silno naljutila kad bi svoj nik videla uz moj. a mene ste citali samo zato sto the subject on which I could be persuaded not to give my opinion has yet to be found (ovo je zapravo citat iz jucerasnjeg guardiana i tice se, meni licno, izuzetno odvratnog (u2)bonoa- smejao sam se juce ceo dan pa nisam mogao da ne podelim ovo s vama).

Dragi dr wu, ni moji nevirtuelni poznanici pa i bliski prijatelji nisu to medjusobno i automatski zato sto su moji, cak se nekad i ne trpe uopste (zalosno ali takav je zivot). Da li se moze biti na slicnoj talasnoj duzini a 'neistomisljenik". Valjda moze jer i sami funkcionisemo na vise t. duzina. Neki prijatelji nas kapiraju odlicno u vecini stvari neki manje, i obrnuto naravno, itd. Jedna od mojih najboljih drugarica jos iz studentskih dana je sjajan i odan prijatelj ali je totalno neelasticna (ne mislim netolerantna nego bas to - neelasticna,no valjda i ja njoj tako izgledam...). Kad se upustimo u neke diskusije po izvesnim pitanjima, stvarno kao da smo s dve razlicite planete. Ali to nista nije smetalo - godine su prosle (mnoooogo...) a mi ostadosmo bliske cak i sada kada zivimo hiljadama milja daleko.
Ovo sve povodom vaseg pitanja da li bi se Jasna naljutila da vidi vas i njen nick jedan pored drugog.

Ima u vezi sa blogiranjem jos jedna zanimljiva stvar. U prirodi je coveka da makar pokusa da zamisli svog sagovornika, to je stvar ljudske psihologije. I, naravno, kako to najcesce biva, te vizuelne predstave koje imamo su potpuno pogresne. Ipak, ne mogu da odolim a da sa vama ne podelim jednu.

Jedna od mojih omiljenih blogerki je BebaoL. U njenim postovima ima toliko radosti da ponekad pomislim: "Pobogu, Bebo, srece i radosti ima u ogranicenim koicinama u kosmosu, ostavi malo i za nas!". Kad sam prvi put video njeno ime, to me je asociralo na staru pesmu iz Harlema (cca 1930)

is you is
or is you ain't
my baby

Zbog svega toga, ja BoL zamisljam obucenu u nesto iz 1930, sa pantljikama i nojevim perjem, kako igrucka carlston i bloguje her heart out. Eto.

Nsarski: "Zbog svega toga, ja BoL zamisljam obucenu u nesto iz 1930, sa pantljikama i nojevim perjem, kako igrucka carlston i bloguje her heart out. Eto."

Eto.

genije ostaje genije.

Ko se ne seća melodije, nek zamisli mačka Toma kako peva svojoj maci, stojeći ispod prozora i udarajući po kontrabasu ;)

... Or is my baby still my baby truuuuueeeee :)

V.

pa se smejem ko luda na brasno :))

kudos, vucko!!

I razvaljeni klavir u pozadini...BoL u prvom planu. Or'ginal.

A evo i još jedan citat Duška Radovića, prigodno:

Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.

my baby?

Mene ova melodija neizbrisvo, neraskidivo, neminovno, uvek i samo podseca na jedan crtani film koji je bio vise puta na TV-u kad sam bila mala.

Sasvim surealan, mozda, u stvari metafizicki....

Na gradilistu (ha, posebno zanimljivo meni) radnik u temeljima nalazi zakopanu skrinjicu a u skrinji zaba. Kad otvoris, zabac iskoci, sa sve cilindrom i stapom, pocinje da igra i peva:

is you is
or is you ain't
my baby

peva u vrlo karizmaticnom baritonu.

Zidar se obraduje, ponada naglom bogacenju i pocinje da obilazi pozorisne agente. Avaj, kako gde ode, ubedi ih da je u pitanju cudo, ubedi ih da mu dodele audiciju, otvori kutiju i: ratatataaaaam, iskoci zaba i kaze mlitavo kreeeekeke.
I tako ....sve do prosjackog stapa...........
A sve to je sasvim nemi film, koliko se secam.
Da ne pricam dalje.

Ovaj crtani film imao je veliki uticaj na moj zivot (i rad).
Da li ga se neko seca?

Olga

Ta melodija koju žaba peva je:

Hello my baby, hello my honey,
hello my ragtime girl
Send me a kiss by wire,
Baby my heart's on fire.

Evo ovde ceo tekst.

V.

ti si car!

koga je napravio Chuck Jones, jedan od najznacajnijih autora u crtanom filmu. Glavni lik je Michigan J. Frog:

i zaista mislim da ima metafizicku vrednost. Jones-ovi junaci su svi takvi, inace: propustene prilike (sanse), uzaludan trud, Sizif.

Pre par dana, na TV bio kviz i pitaju klinca (svrca, 5 godina), koja je najbrza zivotinja na svetu. On kaze: "Ptica trkacica!". Nije, kazu stroge sudije - gepard. A on, mali, zna za "road runner-a", koga Willie the Coyote ne moze nikad da uhvati. I Willie i RR su likovi koje je kreirao Chuck Jones. Razumem te u potpunosti Olga.
A stroge sudije nek' se j*!

To je nas zabac!
Zvesda si!
Road runner, aaaaah. Coyote, arhitipski luzer.
Ovde se ti stari crtani filmovi ne prikazuju, nazalost.
Moram spomenuti i neke stare Pink Pantere, kasnije su promenili stil.
Na primer, bio je jedan gde P.P. bezi kroz neka silna vrata a juri ga dzinovski beli zec da ga ljubi u usta. Frojdovska nocna mora.

Olga

Ja sve ovo znam da pevam

1.
Hello, my baby, hello, my honey
hello, my ragtime gal.

Send me a kiss by wire
baby, my hearts on fire

if you refuse me, honey, you'll lose me
then you'll be left alone

Oh baby, telephone
and tell me I'm your own.

2.
Everybody do the Michigan Rag
everybody likes the Michigan Rag
every Mame and Jane and Ruth
from Weehawken to Duluth
slide, ride, glide the Michigan
stomp, romp, pomp the Michigan
jump, clump, pump the Michigan Rag
that lovin' rag.

3.
"Throw him down, McCloskey,” was to be the battle cry,
"Throw him down, McCloskey, you can lick him if you try”;
And future generations, with wonder and delight,
Will read on hist’ry’s pages of the great McCloskey fight.

4.
Won't you come over to my house,
Won't you come over and play,
I've lots of playthings, a dolly or two
We live in the house 'cross the way,
I'll give you candy and sweet things,
I'll put your hair in a curl,
Won't you come over to my house,
And play that you're my little girl.

5.
Please don't talk about me when I'm gone,
Oh, honey, though our friendship ceases from now on

It makes no difference how I carry on
Remember, please don't talk about me when I'm gone

samo fali:trep, trep :)

onda cemo da ga damo ovde:

trep, trep :-)))

lj,lj,
A

ovo vam je odlicno!

Olga

I po meni.

Razlozi zbog kojih sam se navukao na ovaj blog su otprilike isti samo ne verujem da bih umeo tako da napišem.

Srdjan Kusovac: "Razlozi zbog kojih sam se navukao na ovaj blog su otprilike isti samo ne verujem da bih umeo tako da napišem."

Ti bi mogao da probas da dajes svoje komentare samo u slici :)
Mnogo si sasav!!!
Poz

Poz

Uf, kako se ovde prevodi ona naraodna "Čelo do potiljka"

Ili, gde boli ona Monti Pajtonovska - "my brain hurts"

...

potpisujem svaku rec (samo u ponekoj da promenim rod :)).

mislim da je za vas, kao i za mene, omiljeni VIP bloger Goran Marković. Evo, kršim obećanje, zbog toga što želim da kažem da se nažalost najbolji VIP bloger (čuj najbolji, ne da je najbolji nego možemo mi ostali samo da ga crtamo po zidovima) povukao upravo zbog neshvaćene emocije.

Draga Jelena,
ja se toplo nadam da se Goran Markovic nije povukao zauvek, zaista bi bilo steta. Ali... nije moj komentar njemu upucen. :) I ova toplina koju bih mimo svojih obicaja da skuckam u Vas blog nema veze s kvalitetom pojedinih blogera, nego, eto, prosto s covekom. "Talasna duzina", rece ovde neko, to je valjda to.
Pozdravljam Vas, uradili ste pravu stvar ovim blogom (postom, sta li je)
Vasa takodje Jelena

Sto bi bilo lepo da sam ja!
Makar slazi - sto bi rekli u slagerima. :-)

lazi, lazi, vere,
lazi koj te laze...

tj. pa nisam luda ovamo da kazem ko je!
:)