UMETNOST SRECE

:)

Nije valjda da hocete da ukradete Bozic?!
Mi imamo jednu poslovicu koja kaze...Nije Bozic svaki dan. :)

kada covek zivi u usa za bozicne i novogodisnje praznike toplo preporucujem odlazak u centralnu ili juznu ameriku. nije daleko, toplo je, i ne dobijate ospice od cheesy lagane muzikice na svakom cosku (da ne spominjem happy shoppers rumenih obrascica). jedno dve nedelje na suncu u sred zime: milina! non-white christmas rulez.

Moj sin je rodjen na Bozic (srpski - posto vise nisam sigurna da je pravoslavni). Sada ovaj praznik volim jos vise.

Ali...
Bas smo mi ljudi prokleti.
Nikad nisam cekala neki povod da onome do koga mi je stalo iskazem osecanja, poklonim nesto.
A "amerikanci" to tako vole. I, cini mi se, najbolje se snalaze u toj ludnici (potrosacko-kicerskoj).
Tolike su filmove snimili na tu temu.

U sustini: BOLJE IKAD NEGO NIKAD

A NAJBOLJE JE SVAKI DAN

Evo me ,gde na izmaku prijatnog jesenjeg dana ,dok Valeta, gledamje ,sljasti obasjana zrakama zalazeceg sunca .Odzvanjaju Bozicne pesmice okicenim Gradom.uzivancija i oku i uhu.Najkatolickija zemlja na svetu pripremase da i ove godine proslavi
Crkveni Praznik nad Praznicima.Crkve, a ima ih 365 na malti svojim svecarskim enterijerom prosto maame .radnje, te ulicne tezge prepune ponudom.guzve
poprilicne ,prodavci trljaju shake .trosi se nemilice . . .
ljuljam već podugo zacetu temu ucelimi :zashto nas je mnozina koji se vishe divimo onome shto ne razumemo nego onome shto nam je (naizgled) jasno?nije potrebno isticati da se savremeni covek oseca veoma nesigurnim u svemu shto prevazilazi njegovo licno iskustvo posebno danas u vremenu uticaja jer zapasmo, ne svojom voljom ,u vreme nesigurnosti opshte , medjutim zbunjuje me sama lakoca kojom se manipulishe pojedincima u novim, te samim tim, i nepoznatim situacijama , jer stabilni stavovi povezani su neraskidivo sa stabilnim vremenima.ziveo sam podugo u okruzenju gde sam kao pojedinac bio toliko identifikovan sa zajednicom ,pa nesto nisam ni osećao potrebu da sebe oznacim kao nesto razlicito,jer zamishljah, besmo jedno veliko i snazno telo,a mi pojedinci ,organi mu .vele dela Apostolska: ''a u naroda koji vjerova bjeshe jedno srce i dusha jedna''( gl.4 stav 32) potom se pomenuta impresija pokarabasila ,spakovah par knjiga podmishku te bupnuh,dodushe pozvan, u posve novo ostrvsko okruzenje gde su ''kulise vec odavno bile postavljene,a igrokaz zapoceo,te neznajuci teksta naizust,predah se shaptacu''.na srecu ,za razliku od slicnih mi znanih , shvatih ubrzo da veoma malko mogu menjati tok radnje te se sudbini uruke predah te evo vremenom osetih da sam ,nezeleci to, potpao pod uticaj onih koji koriste ideju o promenljivosti ljudske prirode delovanjem spoljasnjih okolnosti te odbacujuci pritom ideju o urodjenim obrascima ponashanja.uocih potom da se na momente,a i ceshce, poceh ocaravati trenutnim okruzenjem, no ne shvatajuci ga upotpunosti ,ali shto je evidentno, polako zaboravljajuci ono gde mi dobar deo zivotnog trajanja protece a koje ostavih poodavno za krilima JAT-ovim.ali kako covekovo pravo na pobunu nikad ne zastareva, otud mi valjda i teme .
ili bolje ovako ,da Praznicno privedem dopis kraju. ugodjaj koji me ovih dana obuzima dovodi me u neki tihi unutarnji sklad verovanja u nadnaravno, a koji slichi senki stvarnog,ali naslikanog na platnu sna.

cece

Kao kada uzmete gutljaj isuvise zasladjene kafe, pa vam se od sve te 'slatkosti' zgadi. Takav je osecaj kada se setate kroz trzne centre i po glavnim ulicama USA u vreme bozica.
Medjutim, WN ne navodi gore da je ovo upravo i vreme najvecih stressova, najvise otkaza s posla, najvise nesreca na putevima, najvise incidenta overdose-a i samoubistva.
Ovo je period godine kada se 'podvlaci crta' i svedu racuni. Ameri trose 30% svoje godisnje kupovne moci u perod izmedju 1 i 25tog Decembra. Ovo je noc pred ispit, i ekonomija i zarade ljudi zavise od toga.
Bozic je postao Monstrum koga niko ne moze (a vecina ne zeli) da kontrolise. I sve je vise tako i u Evropi, dok UK postaje identican s SAD po pitanju Christmas-a.
Japanci - koji su vecinom Budisti/Shintoisti - slave bozic !!! Bozic pospesuje EKONOMIJU. Svakom prodavcu bozic pomaze. Drzavi, ide u korist slaviti takav 'comercijalan' bozic potrosacke kulture. Vise u svacijoj kasi. Ne vidim nista lose u tome.
P.S. - "Learn to enjoy the Kitch!"

U blazenoj atmosferi koja se ovih dana oseca u USA nedavno je na TV-u prikazan decji film o decaku koji navnodno nikada nije mogao da slavi Bozic. Sta ga je u tome sprecavalo, zapitala sam samu sebe. Siromastvo! Bio je jednostavno jako siromasan pa nije mogao da dobija (od siromasnih roditelja), a niti da deli poklone...

Dakle, poruka filma jeste - Bozic je praznik koji je direktno povezan sa dubinom dzepa, tj. Bozic je praznik bogatih, iako se njime proslavlja rodjenje onoga ko je umro za duhovno carstvo...

Sreca je unutarnje stanje dushe i u duhu je proslave Bozica :)

Lep tekst, a ja bih dodao da izgleda da zapadnjacka civilizacija u vreme Bozica cini sve da usreci, odn. "usreci" one koji imaju- da bi se osetili srecnima, barem jedanput u godini. A oni koji nemaju, barem jedanput godisnje, makar na trenutak, zavidece onima koji imaju, i, zbog toga, bice jos nesrecniji.

Proziveh 25 Bozica u Americi... sada vec nekoliko godina zivim u Severnoj Evropi... moram priznati da su mi lepsi bili americki Bozici... zbog atmosfere koju znaju da naprave... svestan sam svega... komercijalizacije i biznisa... (stari njujorski jevrejski vic je da su Jevreji izmislili Hristosa i rodjendan na kraju godine da bi mogli vise da prodaju i poprave godisnju zaradu)... bilo je u mom zivotu Bozica kada sam imao novca i za lepe poklone za ljude koje volim, ali je bilo i Bozica u besparici... ipak sam se uvek dobro osecao u Decembru... i dok sam ziveo u Njujorku a i u toplom Los Andjeleskom vremenu... Amerikanci umeju da reziraju kic, kao i sve ostalo... povrsno ali ipak dopadljivo... ima emocije, koje u Evropi jednostavno nema... (cini mi se da je Beograd nekada davno imao to nesto, specijalno, za Novu Godinu, jer je Bozic bio zabranjen)... slazem se sa WN... uopste Amerikanci znaju da pozitivno misle i da se tako ponasaju... to im olaksava zivot, koji je tamo zapravo veoma tezak i komplikovan jer nema ni malo evropeske socijale... u Americi vlada "surovi kapitalizam", kako su to svojevremeno Komunisti zvali i Ameri se tim "pozitivizmom" bore za opstanak... bez kukanja...

sasvim se slazem; evo prolazi decembar u USA ja radim ovde a pre ovoga u Londonu. Nije mi prvi Bozic u USA ali sad mogu da poredim sa EU. Ne verujem i ne vidim da ovde neko sebe ulaguje kitsch sarenim lazama dok je u stvari ovo drustvo ovakvo ili onakvo. To je sve deo price pune predrasuda koje su nam i otvorile vrata pakla... Ameri su debeli, Ameri su glupi, Ameri su lazni, Ameri su povrsni. Samo manifestacija naseg staklenog zvona i velike pameti koja nas je dovela na vrlo hoch poziciju da mozemo na sve da gledamo sa visine- pa i na te kitsch Amerikance. Ljude kao sto su oni nisam upoznala u Evropi. Meni njihov glitz i entuzijazam nije lazan i glup nego bas lep i ohrabrujuci. Nikad se u Londonu nisam tako smejala, tako zelela da uspem na poslu. Niko me tamo nije prihvatio kao oni.
Moj prvi Bozic ovde je bio divan. I drugi. I svaki posle. I ovaj obecava: Majami, 25C. Bice nam lepo.
Ameri daju poklone iz srca onima kome ih daju i veruju u svoj Bozic kao porodicni praznik i veruju u svoje porodice. Poklone kupuju da budu posebni i da nekog ucine srecnim, ne da se prse dubinom dzepa, mada bih ja svima bogatima pozelala srecno poklanjanje skupih poklona. And why not? Zar je tesko, tako jako jako tesko shvatiti da neko moze iskreno da se nada tvom uspehu, da moze da veruje u nesto kao malo dete, da moze da uziva u kupovini poklona za druge?

Upotrebljavajući ljudsku žedj za lakim idealima, pseudo-umetnost stvara jeftine "umetničke predmete" načinjene industrijski i namenjene masovnoj potrošnji. Kič tako u sebi sadrži estetiku neukusnih, vulgarnih i glupih elemenata, ali je savršeni simbol našeg potrošačkog društva. Kič je prizma kroz koju današnji čovek vidi svet oko sebe. Herman Broh potvrdjuje sveprisutnost kiča kao neke vrste postolja na kome počiva moderno društvo. Njegov "Kitschmensch" nije sociološki fenomen, nego životni stav modernog čoveka koji živi u mediokritetskom društvu, uredjenom tvrdim konvencijama. Inače, veliki uspeh kiča u savremenoj kulturi može da se objasni time što je on preuzeo mitove koji kristališu sve ljudske ideale. "Kičerska interpretacija je zavodjenje stiglo iz kolektivnog nesvesnog; zapovest metafizičkog šaptača; neprekidni društveni zahtev; snaga. Ta snaga ne cilja samo na umetnost, nego na čitavu stvarnost. (...) Ona baca veo opštih mesta da bi nestalo pravo lice stvarnosti – piše Milan Kundera u eseju "Prekršeni zaveti".

kako da lakse podneses bozic i sav taj kic.

dakle, private consumption vuce rast americke ekonomije. zelja za kicastim consumption je omogucila da covecanstvo uopste predje iz subsistence economy u ovo danasnje vreme of plenty i omogucila je da neko izmisli kompjuter. tako ti danas umesto da kopas negde na njivi da se prehranis, filozofiras o kicerajskoj potrosnji.

a ako ti ovo nije dovoljno blisko, pogledaj na primer svoj 401(K), ili ako si domacica, od muza, i proveri koji je deo u retail sectoru. Pa se onda seti da ce ti profiti tih koji prodaju kic placati racune u penziji (bez obzira da li se penzionises u rajskom naselju za seniore ili ne).

feeling better already?

You're probably familiar with the details of the incident: Rabbi Elazar Bogomilsky, of the Seattle chapter of Chabad-Lubavitch, had requested that the Port of Seattle include an electric menorah as part of the airport's holiday display this year. The reaction: The port's managers removed the trees. A public outcry erupted, and the trees were restored. End of story? It is and it isn't.

"This has been an unfortunate situation for all of us in Seattle," Port of Seattle Commission President Pat Davis said in a statement. "The Rabbi never asked us to remove the trees; it was the port's decision based on what we knew at the time. We very much appreciate the Rabbi's willingness to work with us as we move forward."

The explanation does give one a sense of relief: It's not the Rabbi's fault - if he never asked to remove the trees, there was no reason to remove the trees.

It doesn't solve, though, the problem of public perception of this incident. The reporting on this story in most news outlets gives one the impression that the trees were taken off "because of the Jew." Look at these examples:

From the Chicago Tribune: "Fourteen plastic trees were removed after Rabbi Elazar Bogomilsky of Seattle threatened to sue if an 8-foot menorah wasn't also added to the display."

From Fox news: "Officials had ordered the trees taken down over the weekend after a local rabbi threatened a lawsuit if a menorah wasn't also displayed at the airport."

From the Seattle Post Intelligencer: "By removing Christmas trees on display to satisfy a rabbi who wanted an electric menorah next to the trees..."

This is not the first public clash over the traditional symbols of Christmas.

For years, judges — including those of the U.S. Supreme Court — have been sorting out disputes over how nativity scenes and Christmas trees can be displayed in the lobbies of public buildings, in downtown plazas and in parks.

The furor has been building for years. Last month, the Alliance Defense Fund, a religion-based legal-aid group in Arizona, announced it had lined up an army of attorneys who were prepared to defend the tradition of Christmas in schools and on public property.

"Frankly, it's ridiculous that Americans have to think twice about whether it's OK to say 'Merry Christmas,' " said Alan Sears, the group's president.

Next week, after a lighting Hanukkah ceremony, a menorah will accompany that tree in the rotunda, said Steve Valandra, spokesman for department of general administration.

Capitol Christmas Tree

Ja volim da kupujem poklone prijateljima i rodbini. Volim da smisljam danima sta bi ko od njih voleo, kakvu boju voli, kakvu literaturu cita, sta je ciji hobi. Volim da im pokazem da ih poznajem i razumem.I volim svoje radovanje kad nadjem adekvatno.Sitnice su to, ali vredi ritual kupovine, pakovanja, radovanja. Meni vredi. Sta cu.

Nedostaje mi atmosfera bozica u Americi. Neka je sto puta kic, lepse je nego gledati smrknuta lica.

Sada kada ponovo zivim u Beogradu ja ne odustajem, ja sebi priredjujem radost bozicnog kupovanja. Pokusavam da ne primetim razliku iako ne zvone zvoncici dok kupujem,iako vecinu poklona ne stavljam pod jelku nego saljem postom u Ameriku sto iskljucuje sarene papire i mashnice.

Ostajem radosna u poklanjanju cak i pred mrzovoljnom sluzbenicom poste koja pregleda carinsku dekleraciju koju sam morala da popunim (velicine kao da saljem tanker nafte), koja tu dekleraciju uporedjuje sa sitnicama koje sam stavila u paketic i koja me ironicno pita da li u Americi ima majica i gumenih igracaka u obliku zabica. "Ne verujem" odgovaram seretski mrzovoljnoj resena da mi ne pokvari radost sto sam u Beo-izlogu pronasla majicu na kojoj su naslikane ribice ispod kojih pise: Najbolje su ribe, Beogradske ribe. Majica putuje mom zetu, mladom coveku koji voli moje dete (moje i beogradsko) i znam da ce se slatko nasmejati kad poklon dobije. I gumene zabice, putuju mojoj cerki, jer nas dve znamo, zasto bas zabice.

Ja verujem u deda mraza u inat namrstenoj.

Svako može da kaže šta želi, za to smo se valjda i borili-slobodu govora. Sada zamislite šta državljani SAD-a kažu na jedan tekst o proslavi božića u Srbiji. Ne kažu ništa. Oni su srećni sami sobom i ne treba im da vire u tuđa "dvorišta" i time se naslađuju.
Ako se uopšte piše o proslavama božića u Srbiji i ako se isti i slavi uopšte ovde?

WN, ostali ste dosledni sebi. Pronicljivo, vrcavo, šarmantno, cinicno... uvek provokativno, dvosmisleno. Vaš stil pisanja mi istovremeno budi najrazličitije emocije, ideje ... često nespojive. U svakom slučaju utisak je snažan. Sjajan način da se naoko dopadljivim nijansama izazove utisak oporosti.