Crtica o nama!

...iliti - kolektivnog nerada. Od Svetog Nikole do Savindana, skoro koliko i post, traje i uzdrzavanje Srba od bilo kakvog rada. Sta se za godinu uradilo do 15. decembra, uradilo se. Budjenje iz zimskog sna pocinje tek u februaru. Ne znam u kojim knjigama satarostavnim to pise, ali otkako radim (ima tome 15 godina, taman koliko i traje vaskresenje Srba iz komunizma u klerikalizam) od Nikole do Save, bolje nista i ne pokusavati. Tako ja juce, iako slomljena bolovima, ne odoh kod lekara. Samo sam zamislila inace neljubazne sestre i lekarke koje me popreko gledaju, sve sisteci - pa, gde bas danas dodjoste? Uzdah se u samolecenje i narodne lekove, koji, eto nekako i pomogose, dokaz: juce nisma mogla ni da sedim, a danas, evidentno, mogu. A i jesam baksuz neki: iz godine u godinu, kako krene uzdrazavanje od rada, meni nesto fali: jedne godine, 31. decembra ujutru, eto me na stomatologiji, jer mi je prethodne veceri pukao zub, prethodne sam od Nove godine do Bozica bila u bunilu, od visoke temperature, one tamo... i bas tad, u to neko nezgodno vreme, uvek mi nesto fali. Bice da me ne stiti ni jedan svetac... pa kad se od istih ogradjujem, tako mi i treba...

Ja mislim da smo jedini narod koji kaze "primam platu", a ne "zaradjujem platu", toliko o svesti da se rad placa.

Srbina "instant vernika"... Imao sam čast sretati se sa sličnim pojavma.Po prirodi su "veći" Srbi od ostalih.Obično oko svoje 25-te,ajd do 20-te dolaze do saznanja o svojim korenima,duhovnosti i hrišćanstvu uopšte.Zatim potrebu za isticanjem pomenutog materijalizuju,oživljavaju kroz razne rituale,uključujući i slavsku žurku.Da,prvo se na brzaka krste,jer,znaš tata je bio član,nije se smelo...Obično se krste "pod Ostrog",jer krstiti se u Ostrogu ili u lokalnoj crkvi nije isto-u Ostrogu ti ubrizgaju veću dozu vere,Bog te više voli i možda se jednom kandiduješ za sveca.Odatle ponesu za nedajbože džak kojekakvih relikvija,suvenira, amajlija,postera sa favorite svecima,krstača i ikonica za kola(sa likom sveca zaštitnika vozača-kad to imaš moš vozit i unazad,žmureći).Tu su i neizbežne svete tečnosti koje se koriste kad nešto boli,jetra od slavskog pijančenja ili duša zbog nesretne ljubavi,whatever.
Slavu slave uz priručnike i uputstva koje crkva prodavaše baš zbog takvih.Nisam razmišljao o razlogu zašto slave(zašto počinju kad nisu do sad).A kako gledaju na Boga ? Kakav odnos imaju sa njim? :/ Da,to je bradonja koji mlati preteći kažiprstom,ovo se ne sme,ovo se sme,dušmane će kazniti,nas će čuvati.Ostali Bogovi su zli,naravno.Bog stanuje u crkvi.To su naučili.
Uglavnom mislim da velika većina ikona na zidovima domova u Srbiji besomučno vrišti "Skidaj me odavde!".

Krsna slava bi svakako trebalo da bude porodična tradicija i kao takvu je vrlo rado prihvatam. Nisam vernik i to ne doživljavam kao neki verski praznik već jedno porodično slavlje. Tako misle i moji roditelji, tako su mislili i njihovi roditelji koji su slavu slavili sve vreme, i to na isti način - porodično, rekao bih svetovno. Dede i bake su bili listom vernici ali nisu "mirisali" popove i na slave ih nikad nisu zvali. Tako je i danas u mom domu. Samo porodica i najbliži prijatelji, kod kojih i mi idemo na slavu. Sve u svemu, ne više od 7-8 ljudi na slavskom ručku. A slobodan dan svakako iskoristim, pa zašto da ne ako već imam pravo. Što se sezone nerada od Sv. Nikole do Sv. Save tiče, meni to liči na uspešan spoj nekada nespojivih stvari: komunizma (socijalizma) - čitaj, nerada i pravoslavlja (naprasnog i novokomponovanog, dabome).

Mislim da se veoma zanimljiv fokus iliti informativna perspektiva teksta krije u pasusu

Naime, pričajući sa starim Beograđanima (mislim, starim pre svega po godinama), zaključio sam iz preseka njihovih priča da je slava i u vreme kraljizma i u vreme komunizma bila slavljena baš tako u "urbanizovanih Srba" - ode se na sat vremena, pojedu se kolači, eventualno se nazdravi, pa ili kod još nekog na isto to ili kući. Ručak - u krugu porodice. Primalo se, u zavisnosti od toga koliko ko ima bliskih ljudi koje zaista voli, u periodu od posle ručka do malo kasnije uveče. I sve je to bilo jedno, u suštini, porodično slavlje koje na pristojan način obeležava neki dodir sa proslošću, sa korenima - jeste htonski i sve to, ali ima tu neke fine emocije.

Ovo sada je, brate, seljačija. Mislim da ovaj pojam sadrži sve što mogu da kažem, bez potrebe za daljim opisivanjem i epitetima.

BTW, for the record, slavu ne slavim uopšte, nit uzimam slobodan dan. Deklarišem se, po majci, kao Slovenac, iako sam skroz ovdašnji.

Cetiri komentara i svi su barem u delu tacni.

Prvo, nije tacno da je slavljenje slave bilo zabranjeno u komunizmu ( osim mozda u prvoj deceniji "revolucionarnog terora" ).Dakle u vecini slucajeva radilo se o autocenzuri. Na slavu smo isli i na slavu se dolazilo.

Cinjenica je da je prelazak iz komunizma u klerikalizam ( mada ja to ne bih tako nazvao ) bio neosetan, ali komunisticki nacin razmisljanja i iskljucivost koju mozda nosimo u sebi od ranije potpuno su izvitoperili pojam slavljenja.

Naime, trodnevno ili uopste visednevno slavlje je klasican seoski obicaj proistekao iz vrlo prakticnih razloga. Dakle, gosti iz blize rodbine su dolazili peske ili zapregom iz udaljenih sela ili zaselaka po snegu i zimi i zaista su ostajali da prespavaju jer nije bio red da ih posle rucka isterate na mrak i vejavicu da pesace tri ili cetiri sata. U gradskoj sredini to je bilo malo drugacije. Medjutim, vecina i to ogromna stanovnistva Srbije potice sa sela i seca se sela ili je vaspitavana u skladu sa seoskom tradicijom.

Smejao sam se citajuci profil novoverca zato sto ima puno tacnih stvari kao sto je krstenje u Ostrogu ili Studenici umesto u lokalnoj crkvi. Sad ide vreme Bozica i unosenje Badnjaka i kad vidim taksistU sa zataknutim Badnjakom na prednjoj maski ( pa mi recite posle da nema veze sa zapregom ) pomislim da ce se zaleteti kolima kroz zid sopstvene kuce i kad uleti u dnevnu sobu kroz sofersajbnu sav krvav uskliknuti "Srecno Vam Badnje Vece!".

Zato je u pravu svako onaj ko tvrdi da je znatnom broju ljudi Bozic samo zamena za 29.novembar ili nesto slicno i da vecina nema nikakve spoznaje o smislu verskog praznovanja i nacinu na koji se verski praznici proslavljaju.

Zato i imamo debilni obicaj da se na Badnje vece u ponoc zatrci gomila morona pred Hram Sv. Save, ispali tacno u ponoc dva miliona petardi (kao da smo kao docekali Novu Godinu) i razidje se uz zvuke Cece i drugu pinky muziku.

Zato skoro da zalim za "elitistickim" vremenima kada nekoliko desetina ili stotina ljudi oko male crkve Sv. Save stoji u tisini i zna ili se barem ponasa da zna u cemu je stvar.Ovako, vise lici na fudbalsku utakmicu.

Dakle, Bozic je duhovni praznik, slava je pitoma porodicna svetkovina, velicina krsta koji nosite nije u srazmeri sa hriscanskim u Vama. Ako stvarno verujete, Vi verujete u tisini, ne hvalite se time i ne busate u grudi. I na kraju svega i pre svega, zivite u skladu sa opstim etickim normama. Ne solite pamet ljudima i ne sudite se da Vam se ne sudi (mada sam to vec prekrsio u ovom tekstu). I ne cinite drugima ono sto ne zelite da oni cine Vama.

To sto ova zemlja ne zivi 10 dana oko NG i Bozica i jos poneki dan oko Sv. Nikole, posledica je neceg sasvim drugog. Onaj ko zaradjuje platu, ko zaista zivi od onog sto zaradi, on praznuje samo koliko je neophodno.

UZGRED, ZBOG CEGA U OVOJ ZEMLJI TAKO MNOGO LJUDI MORA DA RADI NEDELJOM? DA LI NAMA OSTALIMA BAS SVAKA PRODAVNICA MORA DA BUDE OTVORENA KAD GOD SE SETIMO DA NESTO KUPIMO? U SVETU NIJE BAS TAKO.

A direktor drzavne firme kojoj treba da se uplati novac? Pa njemu coveku posao ne treba i zato mu ga treba oduzeti, sto se naravno nece desiti. Da je novac za njega licno ... zaboravio bi na ( Ivkovu ) slavu.

pripreme:
Domaćini postaju bolno svesni da je samo nedelju dana od velikog dana
Nekad se okreči ceo stan/kuća
Normalno je da se sve sredi
Kupovina namirnica i prebrojavanje zvanica
Okretanje n tel. brojeva da se iznadju neki novi recepti
Svake godine se dodaje šest novih jela
Svake godine se domaćini preispituju o kilogramima žive mere - strah ih je da će zafaliti, da se ne obrukaju!!!
Svake godine tenzija dodatno raste, pošto domaćini nagomilavaju zadatke koje treba odraditi.

realizacija:
Jutro je.
Domaćin odlazi u crkvu, preumoran od pečenja, prženja, dimljenja od prethodne noći.
Zima mu se uvlači pod rukave, štipa mu laktove i ramena,
staklastih očiju posmatra kolač koji je domaćica napravila.
Da li je trebalo da kupim još koje kilo?
Malko je nervozan, pa će kasnije da potegne neku za opuštanje.
Nervozu mu potpaljuju i deca (sad već odrasli ljudi) koji, ga stalno opominju da je malo ribe, i da počne od predjela da hvali hranu, sipa ponovo ljudima, da ih dobro najede...
Posle trećeg opominjanja, izmamismo mu osmeh dok je pio kafu, pa se isflekao.
Gosti dolaze u smenama. Domaćica premešta iz tanjira u tanjir, ponovo servira. Jednima kuva kafu, drugima sipa čorbu u tanjir. Neko dete plače, udario ga deda.
Domaćin još uvek dvori goste, odbija da sedne. Gosti hvale nove recepte.Domaćica iz sudopere zahvaljuje.
Oko 8 uveče domaćin sedi, izdale ga noge.
Šesnaesta smena gostiju tek pristiže...
Četrnaesta zove sa stanice da kaže kako su zaboravili nešto, pa da im neko odnese.
Petnaesta se vraća nazad, stao im auto - prespavaće.

Čitavo veče provedoh sa detetom što ga bio deda.
Pričali smo o musketarima, mačevali se, pričali priče...
Iz sobe do nas dopirali su zvuci veselog mljackanja.
Malo se tu šta imalo čuti, a previše za pojesti.

Domaćini su u 1 odahnuli. Prošao je prvi dan...

I svake godine ne mogu a da ne mislim kako se izmedju pravljenja ručkova i jedenja istih izgubio onaj željeni dah čoveka, ljudi, koji za jednim stolom, uz sveću koja lagano dogoreva slave život...
I kao da se od te silne hrane i ugošćavanja niko se nije čestito ni sreo, i pomislim, kako bi, da smo siromašniji, da imamo manje da jedemo, više vremena imali za nas.

I sama sam se nasla ko zna koliko puta u slicnim i najneverovatnijim "slava" situacijama ,izgubila mnogo zivaca ,pomislila da ludim ,bilo je plakanja ,osecaja bespomocnosti,ponizenosti ...a zasto? Valjda zato sto u mom svetu rec "slava" ne znaci nista narocito,taj dan je kao i svaki drugi i naprosto se ne razumemo ja i "slava people" . Najgore sledi kada se pobunite zbog toga sto ne mozete da zavrsite posao ili zato sto ste bez veze dolazili ili zato sto vam je to nesto bas hitno i neophodno. Onda postajete najgori skot koji se usudio da ometa tu svetkovinu (citaj:zdranje i pijenje do iznemoglosti) svi vas gledaju ko` morona ,sa mrznjom i nevericom .
Evo jedan primer :
Na dan slave jedne ustanove "kulture" pokusala sam da izvadim potvrde od kojih mi je zavisila zarada ,elem upala sam u kancelariju u kojoj su se mesali mirisi alkohola i suhomesnatih proizvoda a sluzbenik je zasukanih rukava na nekoj maloj kucnoj masini seckao prsut drzeci ga za oglodalu kost .Ja pitam dal` moze da mi se izda potvrda ,a oni svi zgranuti :"Danas na slavu?!!" ja kazem malo iznervirano : "Hitno mi je molim vas"! A oni : "Pa zar na slavu da nas uznemiravate imamo pravo po ustavu "(????) ..I tako morala sam da dodjem sutra..

Vise ne idem ni na kakve slave , ne pravim svoju -ne pada mi na pamet !!

Kako je to u stvari zanimljivo !

Srbi najcesce slave sveca koji nije Srbin :)

Da imaju neka jaca "nacionalisticka" obelezja, slavili bi Svetog Savu ili sv.Simeona ili nekog treceg...Al' oni izabrashe Vizantijskog heroja.Bash lepo.

I tako se "tiho ugradjuju" u Vizantijski Komonvelt :))