Uspeh

Koliko imamo vremena i kilometar-posta? Otkad je misli čovek se isto pita, a koliko ljudi, toliko i različitih viđenja uspeha. Ili bar kultura. Uspeh u Americi, uspeh u Srbiji, uspeh u Darfuru...
Ultimativan uspeh: zdravi ste ti i tvoji najmiliji, srećni ste i živite u izobilju. Da li to postoji? Očin bi ga znao....
U Srbiji uspeti znači biti popularan i namaći pare kako god. Većina "ukućana", recimo, ili zvezda domaće "estrade" (ogadila mi se reč, pa me mrzi da istražujem kakvog je porekla) misli da je već uspešna i da ih čeka još veći uspeh. Tako najverovatnije misle i moje sestre iz Mačve i njihovi roditelji, i zaove iz Crne Bare i sestrići iz Vranja i kuma iz Melenaca...A ja mislim da su totalni luzeri. Šta ti misliš Željko?

si temu koja je stara koliko i civilizacija sama...

Tvoje kratko pitanje je ujedno i kratak odgovor, onda kada nadjes unutrasnje zadovoljstvo i mir. Kako? Svako od nas krije odgovor na svoje pitanje, mislim da univerzalan odgovor ne postoji.

uspeo je onaj ko je uspeo da spasi dusu svoju

da je ovo pitanje zavisno od zivotne dobi. Coveka mogu ispunjavati razlicite stvari, zavisno od socijalnog konteksta i unutrasnjeg emocionalnog i perceptivnog/kognitivnog ustrojstva. Po pravilu (ne i nuzno), u zrelijim godinama dolazi do zaokreta (u odnosu na mladalacko doba), tako da se, uglavnom, covek okrece sebi (svojem najuzem krugu porodice i prijatelja, svojim licnim zadovoljstvima, uzivanjima i nacinima opustanja), ne mareci mnogo za "komsijske krave", odn. na to- kako ga drugi vide: da li je "stekao" bas sve sto pripada paketu sadrzanom u "modelu uspesnosti" odredjenog drustvenog sloja zapadnog potrosackog drustva.

Stoga, Zeljko, mozda bi ova pitanja mogao da sacuvas i ponovo postavis za nekih 5-10 godina.

PS: Ovo nije moja originalna misao, vec parafraziranje nekih starijih autora, kao sto je, npr. K.G. Jung.

Zahvaljujuci unutrasnjem zadovoljstvu i miru mozes da dobro i posteno radis svoj posao sto ti omogucava da steknes stan, kola i ostalo sto je potrebno da bi porodica koju formiras mogla da ti obezbedi da postanes svestan da si stekao unutrasnje zadovoljstvo i mir.

Miloje

je uspeh i unutrasnji mir direktno proporcionalan stvarima koje sam stekao. Otac mi je pre par meseci rekao da postoje stvari koje ima u planu jos od pre 30 - 40 godina, koje ce mozda uraditi, a mozda i nece, a covek je savrseno miran i zivi opusteno.

Imam prijatelja koji svaki drugi dan kupuje igracke svom detetu, ali nema vremena da se igra sa njim.

Stvarno je individualno stanje (ili osecanje) uspeha. Za nekoga je zaista uspeh novac i moc, slava i ... Verujem da ima i takvih uspesnih koji uvece s' mirom odspavaju svoj san i ujutu se bude orni za novi radni dan, ali cenim da je vise onih koji uz takvu slavu neslavno provode zivot sa sobom!
Ipak je uspeh stanje duha, osecanje licnog (nisam napisala sebicnog) zadovoljstva sobom. Kada pronadjete unutrasnji mir (ili kako neko rece nemir), ali u korelaciji sa okolinom. Jer, covek je drustveno bice. Ne moze sam, ili bar nije prirodno.
A kako do toga doci?
Zato je porodica koju imamo i koju kasnije sami stvaramo veoma vazna za postizanje tog uspeha. Jer samo u zdravoj porodici (koja podrazumeva i slaganje i neslaganje, toleranciju i ljubav) mozemo postici unutrasnji mir.
Drugo je pitanje da li taj uspeh uvek podrazumeva stalnu srecu i zadovoljstvo.
Mislim da ne, jer ako ste COVEK ne mozete a da Vas stvari koje se desavaju oko Vas (a ruzne su) ne doticu.
Nekada se ruzne stvari dese i vasim najblizima. Tada ste nesretni, ali vam zivotni uspeh postizanja unutrasnjeg mira u korelaciji sa odnosima u porodici pomazu da sve resite brze, lakse i bolje!

You have to have money! Bar da platis internet i boris se recima.

Inace su glavni atributi uspeha zdravlje i deca. Moj favorit je profesor drzavnog univerziteta u SF, Kalifornija. Deca mu zavrsila Yale i Harvard. Zdravlje primerno godinama, a uskoro stize unuk. Pise drugu knjigu. Drugi je uspesan businessman koji dobi troje dece posle 50! Moj uspeh je, da sam dogurao do penzije dobrog zdravlja sa novim kolima! Parkinson ce da saceka...

LP MMM

Pomislio sam ne procitavsi dobro tvoje ime da na blogu B92 pise Zeljko Mitrovic. Pa jos o tome ko je uspeo u zivotu a ko ne...
Moram da nabavim naocare

Hahaha
i ja sam tek sad obratila paznju i videla da nije Mitrovic...
A tema je vrlo zivotna, eto ja znam iz licnog iskustva - samo sto sam ja mislila da sam ja nenormalna sto mi prosto glupo da jasno priznam kad me npr neko nazove telefonom i pita sta radis da trenutno ne radim nista a ni u skorije vreme mi se nije nista ekstra desilo. Bas fino sto sam naletela na ovaj tekst.

Poslati decicu posle uspeshne skolske godine na mesec dana putovanja Evropom a sebi i supruzi priustiti mojito u Havani gde cete joj pokazati gde ste pre koji mesec sa ortacima ulovili sabljarku, decica vam se jave na mob da se super provode i da je sve uredu a prijatelj vas SMSom pita 'cemo na tekmu - Zvezda se plasirala u Ligu Sampiona'

Znas kako,za nas koji smo odrasli u jednoj zemlji/sistemu vrednosti, pa sada zivimo na drugom kraju planete, sto se vidim dogodilo i tvom ortaku, "uspeh" zna da bude veoma kompleksna kategorija koja u sebi treba da obuhvata ono sto se pod tim podrazumeva u, onako, krajnje administrativno, mestu porekla, mestu boravista, plus ono osecanje, koje je tesko definisati, unutrasnje spokojnosti i stabilnosti koje kod svake individue zna da bude izazvano razlicitim okolnostima. Definisati "uspeh" je, stoga, prilicno komplikovan proces, one size fits all does not apply.

tema je prilicno stara. No nikako ne zastareva, jer do sada nismo nasli odgovor. Dve stavke:

1) Odgovor je nuzno individualna stvar
2) Odgovor je nuzno relativna stvar

Jasno je da su one povezane. Sta ce ko smatrati uspehom zavisi od samog tog pojedinca i samim tim svoj uspeh i uspeh drugih ce posmatrati iz tog ugla. Zato odgovora kakvog bi vecina nas zelela (Success for Dummies?) i ne moze biti. Svaki dummy je dummy na neki svoj nacin, manje ili vise.

Licno, svojim najvecim uspehom u zivotu dugom 0.25 veka smatram svoje prijatelje, kojih na moju veliku srecu ima dosta. Oni su tu uvek za mene, tu sam ja za njih. Razumemo se i kada se ne razumemo. Sve ostalo sto sam ostvario samo doprinosi utisku.

I za kraj - veoma je pogresno nametanje modela uspeha kojem smo svi bombardovani svakodnevno, od dana kada pocinjemo da razumemo govor do dana kada udahnemo vazduh poslednji put. Svi nam govore sta nam je ciniti: roditelji, prijatelji, porodica, skola, mediji, ... a retko ko se pri tom stara o tome da ipak zadrzimo svoju individualnost, da zadrzimo svoje zelje, snove i nadanja koje ce nas voditi ka onome sto sami i iskreno mozemo reci da je nas uspeh!