Točak u plamenu i slike na nebu

Nema neke frustracije niti razapetosti. Ja sam za praznike veseliji nego obično. A obično sam vrlo veseo i ne umem od zezanja ni tri ozbiljne rečenice da sastavim u običnoj konverzaciji :) I lepo mi da vidim ovih dana kako su odjednom svi tako veseli.
To praznično raspoloženje koje iznenada dođe i gde su ljudi drugačiji nego obično me podsetilo na strast - da na sve prvo pogledamo kao na lepo - instinktivno i, ljubav po stranu ovom prilikom, podsetilo me na hobije u koje ljudi umeju da se zaljube u trenutku i da ih to drži godinama. Zašto ovako nejasno To je verovatno zbog sitnih sati :) Inače, ja taj točak u plamenu ne vidim uvek u onom šekspirovskom ili uobičajeno metaforičnom "junak-u-tragediji" obliku. Meni je i strast često točak u plamenu i da sam pisao ujutro post bi verovatno bio duži :)

i ja sam citala u gluvo doba noci i na krilima sampanjca.

Olga

hey,trefiš u sentiment jutros
thx4post

"točak u alkoholu" a jutros "dupe u stolici" :)

...malopre ispratili dejana stanovica,bio nam u studiju, pricao o Svom Vrsnom Vinu...
...i on je danas-bas kao i ti-u slicnom ugodjaju
sparkling
((-*

Tek mi sad pade na pamet - Dejanova majka je "Novković", iz istog sela u Lici kao i moj otac. Iako moje znanje o Novkovićima ne ide dovoljno daleko u prošlost da prepoznam rodbinske veze (a i bolje je u ovim teškim blog vremenima ne pričati o porodičnim stablima, pogotovo ne praviti fazone - tj mora čovek ko neki vojni analitičar prvo dobro da razmisli) jedna činjenica je fascinanta - moj otac i stričevi, kao jos par koncentričnih krugova, su svi umeli ozbiljno da popiju !!! Sto bi reko nsarski ko zna kako su ovi geni zalutali u Liku !

...takvo i vino
(-*
priča + vino - pitko ali ne i lagano i na 1. loptu...bez i trunke prevare,"nekršteno" šećerom i belancetom za veštačko bistrenje... kvalitetno + probrano...a sada da ne ofiramo ali- znaš koliko je ljudi ovde s B92 upravo u Nekoj Vezi i srodstvu s njim...?za ne verovati!

Lika/Banija/Kordun..."Zlatni Trougao"...tle u koje su urasli korenovi i razlistala loza mnogih Ovdasnjih Blogera
(-*
(APP...očekujemo ONE tvoje knjige ko ozebli sunce)

knjige spremne; jos samo goluba da ufatim

Lika/Banija/Kordun..."Zlatni Trougao"...tle u koje su urasli korenovi i razlistala loza mnogih Ovdasnjih Blogera

I posle nek' kazu da internet delokalizuje komunikaciju :)

To sigurno. Evo sad, nisam siguran dal me boli glava ili ne od vina sinoć al nesto sam pametniji, to je sigurno :)

..Dr Whu, i ne samo to nego si me potpuno provalio sa rečima "...kad čovek dodje do tacke u zivotu...".
Ono "unchained from the lunatic" sam ja malo proširio reči čoveka koji je pricao o uživanju zrelog doba.

Ovaj poziv na prepustanje je zastrasujuce primamljiv ali i opsan koncept. Nesto kao slobodan pad ili letenje, zavisi od aktera.
Da li ste citali Pripovetke Stefana Cvajga na temu raznih strasti? Starovremenske, a tako intenzivne.

Nisam čitao no stavljam na spisak.
Imao sam i to fino hodanje po tananoj niti što se zove "strast" kao jednu od teza za blog al sam bio lenj i umoran sinoć pa sam skratio pisanje - možda je i logičnije da se odbace "outliers", oni umeju poprilično da zamute vodu.

Preporucujem "Kockara" i "Pismo nepoznate zene" izmedju ostalih.
Liked your vague story. Open to free interpretation.
Ana

kacimo nesto na blogere kad se vratimo...

Mišo?! Imaš špijune u Bgd ili Novom Sadu, priznaj! Cambridge su tradicionalno bili MI5/6 jaslice :)

Kim Philby je amater, :). Pitajte 'zokstera'! Mada ni Vučko nije za bacanje...

A, Goran Targentino Vučković operiše po Beogradu. Čuvaj cipele ! :)

ce ga znati...

Da li u danasnjem Cambridge-u postoji neki ekvivalent Orchard House? Bila sam tamo vise puta, ali uglavnom "na tocku".

naravno, i sada kao i nekad. Orchard House, tu je gde je i bila... challenge za svakog pravog puntera.

On mi je jedinstveno reprezentativan u ovom kontekstu zbog kombinacije filozofa, doba u kojem je radio i činjenice da je kao filozof bio vrhunski. A bio je na toj granici izmedju jednog točka (o kom ja uglavnom pišem - Russel mu je prilepio "djavoljev ponos") i onog drugog (strast). Ovo, po meni paradoksalno, je filoyofima posebno tesko.
Možda ga se ne bih setio da upravo ne čitam ovu knjigu levo i da zokster nije spomenuo onog klinca kojem daje besplatne časove engleskog dok mu majka radi teške poslove dan i noć (ne znam više gde - potpuno nasumice čitam blogove)

EDIT: Gore stajalo "djavolji ponos" pa promenio u "djavoljev ponos" (izgleda da ce mi ta pismenost ostati "vječita tajna" (akcenat kao sto Crnogorci izgovaraju - bar smo tako mi zezali jednog ortaka kome se na sličan način obratio profesor matematike na ETF-u))

Znate li kako se završava ovaj Wittgensteinov traktat?

"What we cannot talk about, we must pass over in silence."

;)

Da, iako se sa Popperom kačio i oko lingvistike smešno je da je i Popper rekao nešto kao "...šta god da kažemo na kraju ce nas to što kažemo izneveriti...".

A za Traktat - ovo Keynes-ovo "Well, God has arrived. I met him on the 5:15 train." je dok ga je impresivna grupa čekala da se vrati u Cambridge gde je trebao da bude profesor, a nije zadovoljavao formalne uslove (nije imao doktorat) pa je "brže-bolje" doktorirao sa Traktatom (negde oko 40-te godine života)

Koliko ja znam dobio je počasni doktorat posle lobiranja od strane ujka Bertija.

Ja mislim da je branio Traktat kao tezu.

Evo sa Wikipedije

"...Despite this fame, he could not initially work at Cambridge, as he did not have a degree, so he applied as an advanced undergraduate. Russell noted that his previous residency was in fact sufficient for a doctoral degree, and urged him to offer the Tractatus as a doctoral thesis, which he did in 1929. It was examined by Russell and Moore; at the end of the thesis defence, Wittgenstein clapped the two examiners on the shoulder and said, "Don't worry, I know you'll never understand it." (Monk 271) Moore commented in the examiner's report: "In my opinion this is a work of genius; it is, in any case, up to the standards of a degree from Cambridge." Wittgenstein was appointed as a lecturer and was made a fellow of Trinity College...."

Pa sa St Andrews web site-a (jedan od boljih univerziteta u UK)

"..In 1929 Wittgenstein returned to Cambridge where he submitted the Tractatus as his doctoral thesis..."

I sa journals.cambridge.org

"..Wittgenstein's Ph.D. viva, held in June 1929, was a charade, for the dissertation presented by Wittgenstein was his Tractatus Logico-Philosophicus which had achieved the status of a classic in the seven years since its publication and was widely acclaimed as a masterpiece. The viva was treated by all participants as something of a joke, and the doctorate was duly awarded. But suppose that the viva had been properly conducted, and Wittgenstein had been subjected to searching criticism of the content of his dissertation, and the examiners had looked carefully at the question of how original were the ideas... ? I here present, in the form of a drama, that counterfactual viva.
..."

videla se i baš je bila super

Ja sam videla animaciju.
Bas je bila slatka. Steta sto nas je ostavila.

Olga

umeju da vrate slike sa neba...

Super, evo sad sam i ja spasio ovaj image za slucaj da ponovo pobrkas brzine :)

Da, da, sve reci pod navodnicima u mojoj poslednjoj recenici su njegove. Samo iz dve recenice koje sam ja "kreativno" spojio :) I metafora sa lopatom je njegova.

EDIT: Prve reči mrtvog filozofa. Možda je ponovio ono što je isto rekao za života "Čitajući Sokratove Dijaloge - koje zastrašujuće gubljenje vremena"

Mozda su one bile i cutanje i radost i blagost koju prati cinjenica da nema lanaca. I da ih nikada nije ni bilo. Lanaca.

Mamaaa..

Prve reci mrtvog filozofa

Oh, evo ga Heraklitov atom, a vidi i onaj Penrose nije skroz promašio!

O ne, ja nisam bio te srece, ali znam jednog momka( inace vojni pilot ) koji je jos uvek u nekoj garazi u CG okruzen magnetim i vijalicama, i jos uvek se lomi izmedju zica i kanapa. Stvarno, stvarno...a sve zato da bi impresionario Vjecitu Ameriku( inace drugu vrstu Perpetuum Mobile-a)i obogatio se sto je eto nastavio praksu Nikole Tesle.
Kad se samo setim da sam ja pokusavao da ga razumem, cak i da opravdam takav izum...

Super.

Jeste li Vi Duduk kojeg smo u firmi od milošte zvali "Duduče" ?

Ali, da li se srce baca u stranu kada se susretne Bog ?

Blago srcu sto ko suzanj Dragog strada,blago glavi koja pred njim u prah pada; ne tuguj zbog strela koje Dragi baca, sve je dobro stogod Dragi nam zada!

Lopata je razum, a kamen neka bude Bog ?

u filmu "Thelma and Louise", ima jedna scena kad Thelma kaze:
"I don't ever remember feeling this awake". Na to sam mislio.

Razumem, razumem, samo sam dodao kako mi je interesantno kako ta strast, ili to otvaranje očiju, ume tako iznenada i brzo da se desi. I često je povod umetničko delo, često je takvo neko delo i esencija naše iznenadne pažnje, a ponekad nemamo pojma šta se dešava. I stvarno se osećamo tako "budni". Ali, često možes da gurneš po stranu ne samo telo, nego i dušu no i dalje nešto ostaje. Kao da stvarno postoji nekakav "life-entity".

... na blogu TJ o "knitting" ostavila sam reči, mislim da je na drugoj strani, ako je naravno još uvek interesantno...

zahvaljujem onoliko! Mene te reci zanimaju kao neverovatna mesavina italijansko slovensko i-ne-znam-vec-kog jezika. A i pisma je lipa :))) ("Infizan", recimo, ima isti koren kao "inficiran")
Hvala jos jednom.

Јован Дучић: Човек говори Богу

Знам да си скривен у морима сјања,
Али те стигне дух који те слути;
Небо и земља не могу те чути,
А у нама је твој глас од постања.

Једино ти си што је протуречно -
Кад си у срцу да ниси у свести...
На ком се мосту икад могу срести,
Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

Води ли пут наш к теби, да ли води?
Крај и почетак - је ли то све једно?
Ко печате ти чува неповредно,
Ко твојим страшним границама ходи?

Јесмо ли као у исконске сате
Налик на твоје обличје и данас?
Ако ли нисмо, каква туга за нас,
Ако ли јесмо, каква беда за те.

Мој дух човеков откуд је и шта је?
Твој део или противност од тебе -
Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
И мркне крај твог светила што сјаје.

Самотан свугде и пред свим у страху,
Странац у своме и телу и свету!
И смрт и живот у истоме даху:
Вечно ван себе тражећ своју мету.

" na štivo Artura Kestlera naslovljeno ’ Koreni podudarnosti’ u kojima uočih bliskost shvatanja sa Jungom.sam Kestler ulazeći dublje u nabrajanje mnoštva neobjašnjivih primera sinhronije i sinhroniciteta koje su se jedino mogle vezati za neobične ekstra senzorne pojave.."

Vlasnik izdavacke kuce "Aleksandrije" nedavno mi je rekao da bi zeleo da mu prevedem tu Kestlerovu knjigu, koju odavno zeli da izda.

Postavio bih to pitanje.

Ja mislim da je deo prirode radoznalosti evolutivan a deo je neka socijalna nadgradnja. Ovo evolutivno je na prvi pogled lakše razumeti - što više razumemo i znamo to smo sposobniji da duže živimo i da se više reprokukujemo. I ovo ima meru i ekvilibrijum pošto sa radoznalošću dolazi i rizik.

A kako se rađa ovo socijalno tu bi nam bolje došao neki psiholog. Meni kao laiku liči na neki novi rast iz iste ove prirodne radoznalosti - zadovoljimo neku sitnu radoznalost, okolina nas pohvali za to pa nam je zadovoljstvo još veće, pa još veće interesovanje itd. Neka pozitivna povratna sprega za koju posle nekog trenutka, u nekim slučajevima, ne treba više socijalni feedback.
U ovome je i problem, pretpostavljam, kada nam društvo na sličan način nametne neke norme koje, istinski, od strane naše osnovne prirode nisu viđene kao neka posebna lepota ili vrednosti. Zašto se mi ne borimo protiv ovakvih normi - ponekad nismo dovoljno zreli pa nam se te norme nametnu čak i odjednom i iznenada, a ponekad je to tih jedva primetan proces pa nas zavara.

Što se tiče drugog dela Vašeg posta - ja bih Boga pitao o prostorno vremenskoj strukturi realnosti - tj šta je "iza" ili "izvan" ovoga što mi doživljavamo kao prostor i vreme i kako je nastalo.

No ovaj Vaš predlog za pitanje je interesantan u kontekstu ovog bloga zato sto ako bih se vratio u Akademski Radio Klub pri ETF-u oko 1980-te, npr, ubedjen sam da bi neki ljudi (uglavnom studenti) ovako jedinstvenu priliku za pitanje iskoristili da pitaju kako da povećaju osetljivost radio prijemnika 10-tak puta ili kako da dupliraju pojačanje antene a sa duplo manjom količinom metala u vazduhu (kao u vicu). Neverovatno sa koliko strasti smo se tada bavili ovim hobijem.