2007- POCETAK

najveci broj amera je one paycheck away from being homeless. Ja sam skorije upoznao coveka koji je u roku od 2 meseca izgubio mansion od nekoliko mega$, imanje sa konjima, i sve luksuze koji uz to idu. Iznajmio je stan u losem delu grada i muci se da plati rentu. Zali se da je depresivan.

prvo stedni racun, pa 401(K), pa investicioni racun (mimo 401(K)), pa onda mansion ako se moze...

a kako (zasto) je izgubio?

pa sad da li da se ubijem odmah ili sad jer planiram tu ameriku za nesto 1.5 godinu...? mislim, sto da se mucim?!

ali zasto svi ti ljudi ne stede malo? pa zasto mora najskuplji auto, najskuplji namestaj, najskuplja kuca...???...i ja volim lepo, ali ne moraju uvek cipele da su pradine ili blanik! ima toliko dobrih italijanskih cipela po svetu, zasto moraju bas Najskuplje?

e danas me je zvao drugar 2x da pricamo jer je u depresiji, ovaj post mi je bas za laku noc...da uzmem prozak ili bullet pre spavanje, sta mi preporucujete?

Mila, savetovala bih te al' ce da me banuju :))

Ju! :D

vrlo bitna, onda ti je mozda bolja kanada ili evropa. ovde imas 'termination at will', sto znaci da (osim ako nisi u sindikatu)poslodavac moze da te uvek odpusti effective immediately, bez da ti navede bilo koji razlog. dakle, ako ti je zivot sa takvim stepenom nesigurnosti neprihvatljiv, mozda ti je bolja neka druga drzava.

pa ja jesam u evropi, ali i u nemackoj se steze kais po tom pitanju i sve ce vise...kako me bedaci ova tema, ali mnogo me bedaci :-(((
hvala na savetu.

Ne bedachi se,Bejb. Seti se nas ovde. Odma ima da ti grunu suze :))kiss za laku noc

ma znam, samo kad sam kod kuce pa kad fali, tu je mama...a kad ovde nemam za telefon onda Nemam Za Telefon (sa svim propratnim efektima). uh...kiss to U too. lepi snovi, bebe...

upravo je to big deal u usa. (Covek koga sam ja pomenuo je imao prilicnu nesrecu u zivotu, zena tumor na mozgu - postala psihoticna, sin se overdozirao, on se posvetio njima, zapustio biznis veze...). Veoma, veoma bogati ljudi koje ja poznajem su safe sto se love tice, ali mnogi zive u paklu kakav nikom ne bih pozeleo. Oni, malo manje bogati su najcesce i najsrecniji. To je barem moje, veoooma ograniceno, iskustvo. (Bila Gejtsa ne poznajem).
Da, poznajem dobro muza i zenu (on 95 god. ona 87) koji samo u slikama u kuci imaju $100M, easily. (On ima stalnu postavu svoje kolekcije u najvecom muzeju ovde - uglavnom holandski i engleski majstori iz 16-18 veka). Nemaju naslednike. I sve ce da ostave svojoj macki.

...pocni da ucis da mauces... hitno!

Jel machka chemu?

jel macka seka il bata? evo, ne pitam! sve moze!

sad bih ja lanula...ali sto kaze JJ Beba gore, da se ne igram. ali to macki, to na kraju uzme drzava ili se obori testament ili sta? kao sve propadne, trune...to na kraju uvek neko dobije. malo si me utesio, sarski ali sam se setila ML.a kad mi je jednom pisao (nadam se da mi nece zameriti ovaj citat, ako zameri neka brise, izvinjavam se ali Moram, tako ide uz ovu temu...i ovu depru sto me polako ali sigurno, osvaja):
'...i kapram da je bolje da smo neki planktoni u okeanu,i da lebdimo u tom beskonacnom fluidu...i da jezdimo morima kao planktoncici...sve dok nas neki plavi kit ne prozdere...
...kapiram da je to lepsa stvarnost od ove nase,homo sapiens žvake... ((-*...'

radi se o gospodinu Peper-u

i bas tu sliku mi je pokazivao kod njega kuci pre nekoliko meseci. (Ja sam mu montirao internet u kuci - odlucio da se modernizuje). Ali, divan covek. Kaze: "Jel' to mis?", i pokaze na misa. Ja kazem: "Jeste". Pita da li moze da ga drzi. "Moze.". A on ga uzme u ruku, podigne od stola (ko ono V. Draskovic nma slici), i kaze:"I sta sada?". Ma, presladak. Voli da vozi brzo svog Mercedesa. 95 godina.

on the other hand, ako imas cilj i znas zasto si tamo, nesigurnost te samo dodatno motivise...

mene ne. mogucnost - da ;-)

what i meant, a sa opportunity dolazi rizik u paketu, uvek :)

pa jeste...sta reci, shud aj stej or shud aj gou? bi or not to bi i sva ta slicna pitanja...pa u svakom slucaju ne moze mnogo da se izgubi :-)

svakako izaberi da dodjes ovde. Kakogod bilo, videces, saznaces i naucices dragocene stvari kakve ne bi stekla nigde. I pozuri dok jos nije kasno! Posle cemo i onako svi da zivimo u istom kraju u Pekingu.

:-)
pa to sam i mislila, 2008, PhD...pa dokle stignem. i cuvajte mi mesto u Pekingu! da se druzimo :-)

za phd obavezno amerika!

pa da, tako me i tony savetuje (jakomesavetuje) ali mora da se radi posle. mislim da cu morati da se malo preorjentisem na marketing (razmisljam gde sve jedan kompozitor moze da Ima da Jede). mislim, marketing will never die...ich glaube...?

cime se ti bavis? (Btw, stigla ti je posta).

eno vidi gore. sad zavrsavam Master of Multimedia Composition sto podrazumeva i poznavanje malo programiranja i web.a, video, interakcije ali jos uvek komponujem najbolje od svega toga (btw i tebi je stigla posta :-)

ako nije tajna, koji univerzitet je u pitanju? (za Master of Multimedia Composition)

HfMT Hamburg.

Razmotrite i Srbiju kao ravnopravnu opciju. Pošteno?

Uživam i povremeno vrištim dok čitam vašu noćašnju prepisku. (Ovo sa mačkom je za neku antologiju humora.) Nemam reči. Sjajni ste! Zamišljam kakva bi ludnica bila da se vratite!

Pozdrav
Dracena

e dracena, mislim da ne moze sasvim ravnopravno jer uslovi nisu ni priblizni. koliko korupcije je u srbiji? mislim da je to jedan od problema a drugi je nepotizam (a stim po ruku i favorizovanje osrednjosti, negativna selekcija...).
kod nas kad neko dodje 'kuci' sa stranom diplomom, svi ga gledaju ispod oka u fazonu, sto nije kad Nas magistrirao/doktorirao, na Nasem fakultetu, lako je tamo...i ko zna kakav je taj fax gde je taj/ta to zavrsio/la...i tako...bar u mojoj bransi. i onda ide period Dokazivanja sebe kao osobe koja je zaista nesto i naucila, koja moze da prenese znanje a da ista vrsta kontrole ne kachi i ljude koji su master/doktorat zavrsili kod nas. ja sam imala srecu da je moj bivsi profa bio open minded (i jos uvek je) ali sta vredi kad ostali oko njega nisu...a to sto neko rece da se po privatnim i stranim preduzecima radi bar 20% vise nego u evropi, to verujem. znam ljude koji rade po ceo dan/7! nema slobodan dan. ako hoces decu, dajes otak ili ga dobijas, a cula sam da je tako i u usa...
meni nisu nesto neophodni u zovotu ogromna kuca i najskuplji namestaj/auto/stavec. bitno mi je da ne razmisljam previse da li cu imati da platim stan i ono sto je minimum standarda (mislim i na letovanje, ne govorim o prezivljavanju) ali da sto stivi kaze, imam vremena za sebe i porodicu.
a da se svi vratimo? pojeli bi nas domoroci :-))) sto levi, sto desni, jer od njih sve zavisi, a ne od nas, nazalost ;-)

Fair enough. Razmotrila si. Ali evo još jednog ugla:

Što vas se više vrati, veće su šanse da vi njih "pojedete" i da brzo okončamo reforme. Kako mi sami možemo brže, kad ste se svi vi brzi razbežali po svetu, a ovde ostali samo mi sporaći-golaći?

Pozdrav
Dracena

PS: Dobro, možemo i mi mnogo, mnogo brže, ali sa vama bi bilo najbrže, brzinom svetlosti, ili bar zvuka.

Amerikanci zive uvek do svog maksimuma... jer ih socijalna sredina, status, na to teraju... doticni koga je WN odlicno opisala, bio je urednik nekog casopisa ili vec necega i on ima "propisani" nacin odevanja, stil zivota, mesta izlazaka, "obaveznih" putovanja i slicno... to je jednostavno tako, jer ako se ne uklapas u sliku koja se od tebe ocekuje u odredjenom poslovnom "statusu", nesto sa tobom nije u redu... deca moraju da idu u odredjene privatne skole... takav stil zivota, neki izdrze, jer su dugo uspesni pa i uspeju da nesto ustede za kasnije ili naprave svoj uspesan biznis, koji prodaju, pa se tek tada obogate... a neki, koji rade za "gazdu" ako izgube posao, prodju kao ovaj nesretnik iz WN posta... naravno, malo je teze na Istocnoj i Zapadnoj Obali, malo je blaze u Sredini Amerike i nisu sva zanimanja ista... ali da je naporno, naporno je... vise se radi nego u Evropi... neuporedivo vise (ovde ne mislim na Srbiju, ona je jos uvek decija igra za rad i se ostalo)... Kao sto ti rece Brooklyn, ne dolazi u Ameriku jer Amerika vise nije "Amerika"...

da "moras" da se uklapas u neku sliku je vec BS, ne moras nista. ima mnogo imucnih ljudi koji zive skromno.

da se mnogo vise radi nego u evropi je jednostavno cinjenica.

Za nas, obicne ljude, u pravu si... ali ja govorim o ljudima koje opisuje WN...

wn je na planeti all of her own....

ok, ali meni profan iz bostona (veliko mudo, stvarno!) se bas zali da su ameri sve lenji i lenji, da niko vise nece da uci da programira i da se ne otimaju tom trendu koji dolazi sa istoka (indija, kina...). skeptican je...kaze da se amerika pretvara u jednu veliku, tromu zajednicu...tip ima 38, nije deka da mu je svega dosta, naprotiv.

ovde je ljudima obicno radno vreme 9 sati, i 10 dana odmora godisnje. ako radis neki "intelektualni" posao, podrazumeva se da ostajes na poslu preko tog radnog vremena.

u evropi se u proseku radi 35-40 sati nedeljno, i mesec dana godisnjeg, to su jednostavno cinjenice. na to sam mislila.

po drugoj strani, bonusi ovde mnogo veci nego u evropi :))

Outsourcing je buducnost!

Bebi...medu...visokog, nežnog, sa crvenom mašnom oko vrata.

Svugde toga ima, ali na razilcite nacine. U Srbijici na ivici gradjanskog ili nekog drugod rata, na zapadu na ekonomskoj ostrici. Sa tom razlikom sto u Srbijici postoji citav taj socijalni buffer rodbine I prijatelja I nedovoljno mogucnosti za ekonomski prosperitet, a na zapadu, ciji je ekstemni primer Amerika, rodbina I prijatelji cesto dolaze I odlaze u ekonomskom paketu.
Ja uzivam da jednom godisnje odem u Ameriku. Pocevsi od sirokog osmeha nakvarcovanog pilota AA-a (izbeljeni zubi, kaubojske cizme u kombinaciji sa uniformom), pa na dalje, preko preuvelicanog trenutka licne slave (prezentacija ispred 2000 ljudi, svetla k’o na koncertu, predsedavajuci kaze: „what an awsome presentation“, cak i kad to nije istina)... Coveku se cini da je sve moguce.
Ne znam da li bih izdrzala to napumpavanje na duge staze. Hej, „Amerikanci“, da li se osecaj vremenom ofuca?

lako i brzo navikne na sve sto mu odgovara, i posle ni ne shvata sasvim sta ga okruzuje. Primera radi, pre neki dan bilo neko drustvo kod mene, nedelja oko ponoci, i opsetimo se da hocemo da gledamo neki film. Stavim DVD u plejer - ne cuje se zvuk, nesto brlja masina. Ja sednem u auto, za 2 minuta stignem do lokalnog Wall-Marta, za $30 kupim novi plejer, vratim se, prikljucim ga i mi odgledasmo film. Kao da sam otisao po novine.
Hocu da kazem, to u Evropi na mnogim mestima nije moguce uraditi u to doba dana, ili je prodavnica daleko, ili whatever. S druge strane, da smo pozeleli da idemo u kafanu na pice - to bi bilo nemoguce (sve zatvoreno), barem je tako ovde kod mene.
Pre nekoliko meseci letim za Oklahoma City, poslednji let tog dana, zadnja tura posadi. Jedna stjuardesa, na pola sata pred sletanje, podeli svima besplatno pice, uze mikrofon u ruke i zapeva. Peva, covece, ko Areta Frenklin! U pozadini se cuje i pilot da peva. Sleteli smo s pesmom, ko skolska ekskurzija. USA, svasta ima.

a ni vama nije bilo hrdjavo, ako je k'o Areta.

Da li je to bio South West Airline? Oni skoro stalno prave shoowe u avionu... narocito na letovima za Vegas iz LA... Amerika je cudo sa svim vrlinama i manama i neponovljiva je... ne moze covek da je ne voli... naravno izuzimajuci spoljnu politiku i sadasnje vodje...

koliko se ja razumem, ti nisi antifanatik. ti si fixer. fanaticno fixiran. ne?

ne:, xexe.. morao sam nešto da pojedem.. obično me u ovaj sitni sat drmne krupna glad.. a ti me kao svaki perspektivni kompozitor turi u sofizam.. a tu sam ko kod kuće.. volim da posmatram životinje, naročito insekte, svuda okolo.. ali, mene ne interesuje njihovo fiziološko funkcionisanje, tačna anatomija, snalažljivost u citiranju prethodno ugnjetavanih, silovanih.. u trenutku kad im se primakne prst sudbine, vidim da treba da mi je žao i ono malo, što sam lovio, u svojoj ranoj kolektivnoj nesvesti.. žao mi bre, što sad masovno društvo, ipak, ne trpi ništa pojedinačno.. atribute aristokratskog izgleda, koje je nekada štitio dželat i zakon, demokratija je učinila dostupnom svima onima koji nedostatak fantazije zamenjuju taštinom i tuđim perjem.. kao i zvaničnim i organizovanim folklorom.. setih se sad, na pun stomak, onog masačusetskog ostrva martas vajnjards, gde se nalazi imanje kenedijevih..pre nekoliko sezona, tamo se razbiše prodajući majice na kojima je bilo izvezeno neko džonovo predizborno sranjce, tipa - cena neponovljivosti je ekstravagancija koja ne imitira ludilo, već se graniči s njim..

Sta bi sa insektom?

xe xe.. dobio na izborima

Ne razumem sada nista. Mislim, ako je private symbolism i to - OK, ali ako je nesto sto svako zna, well, ja ne znam. Jel' su Kenedijevi u pitanju? (Ima nas i neupucenih ovde, razumi me molim te ko lebac i sunce, razumi me.)

da nisi prepoznao insekte!

(tehnicka greska)

zaista nemam pojma o cemu je rec.

allo bre, maestro.. samo se opusti i prepusti ovom blog-solarisu.. inače i tebi obećavam da ću ti napravim takav doček, kad se budeš vratijo, da ćeš daanima biti u slatkoj zabludi o ovdašnjem raju.. pevaće ti oliver d & vana: novi život se raaaađa.. kuvaće za tu priliku blue,recitaciju jasnaz, shubi će da opali trbušnjak, modesty i ja igrokaz - od nas zavisi, mimi će da izabere vino, jesen će da izigrava proleće, reanimator će da deli besplatnu šminku, mr lions će ti prepusti svoj adsl, koji je ipak sam izbušio..

ali moracu jos mnogo da ucim pre nego sto pocnem da sve pratim. u svakom slucaju, hvala, my mind is open. dobro je biti sa prijateljima.

sarski...
samo da se otvoris...al' ne glavu, nego SRCE...
Sto bi rekla Melanie Griffith u Working girl:
Have a head for business and a bod for sin. Is there anything
wrong with that?

Nego jos uvek ne razumem sasvim celu ovu razmenu u kojoj se i ti pominjes. Al' OK, nikad nije kasno da se covek osvesti:) (Ma, nije big deal uopste).

pa ja mislim da se vrti oko igrokaza, ali mozda gresim? opet ta fatalna fixacija...da mozda ipak nisam zzbunjena (gurnulimeuzzbun!)?

nek' ostane onda igrokaz.:)

Pre neku godinu...trapavo i na brzinu, mehanicarski, nije bitno sta je, bitno da radi...da bih shvatila krivolinijske koordinate kao i kovarijantne i kontravarijantne predstave tenzora potegnuh za srcem...
Naime...
Sve mi postade jasnije kad shvatih da je jednom kontravarijantnom naprezanju

neophodna kovarijantna promena oblika

da bi zajedno stvorili nesto sto zauvek ostaje nezavisno i od posmatraca i od koordinatnog sistema....energiju

Isto mozes i ti da primenis...nije bitno sta je fixer mislio kad je pisao bitno je sta si ti osetio dok si citao...

A u stvari pokusavam da pronadjem pravu kontravarijantnu meru napona koja ce sa odgovarajucom kovarijantnom merom deformacije da mi da tacno onaj oblik energije koji mogu numericki da integralim a da mi resenje konvergira. Danas u menzi delili flajere za dokumentarac o Helmutu Newtonu negde na Uni...i tako dok sedim i pregledam ispit resih da to spojim pa da vidim sta ce d'ispadne...
I???? Sta je lepse? Ovo gore ili ovo sad...
Za*ebi logiku kad je fix u pitanju...pusti mastu da radi...

for nothing left to lose" - J. Joplin.

jel tebi tako prigodan citat samo padne napamet cim vidis nesto, ono inspiracija od niokud, ili je to vise kao neki database, pa izvuces onaj pravi, od vise kandidata?

mislim, how do you do it, man???!!!

e to sam i ja htela da pitam!

to mi je nekako u glavi stalno, kao Zoksteru slike. I live it all the time. (Nemojte da me terate da vam pricam sta sanjam:)))

moram da nabavim pearl, kad si me podsetio...

What's a pearl? (Osim ako nije biser i nesto o odevanju...)

to je sa tog albuma, pearl, ne? me and bobby mcgee?

a pearl joj je bio i nadimak medju friends, ne?

ajde, nemoj da me blamiras, na toj muziki odrasla, nisam valjda sve pozaboravljala?

ja to nisam nikada mogla da razumem...nju&drugare...ni rege. eto.

Sve tacno sto si rekla. Ja pozaboravljao :))) Povrh toga, I think pearls would look good on you (if I dig your style).

Here is a little present. Me and Bobby Mc Gee.

and it's a nice present too!

angie!
Tvoje misljenje po ovim pitanjima je uvek dragoceno. Fixer je nekako u neodredjenoj realnosti, al' je OK otherwise.

Mik na uvce pre nekog vremena-doduse bila tu neka nevidjena gomila okolo, al' nisam zamerila.
A fixera potpuno razumem iako sam ja ponekad sa te
fatal(isticke)ne strane.

dolazim ti 31. ispod balkona sa svircima, upozori svoje!. šteta je da me neko rokne u sred wild horses.. za pesmu br.2 uvežbavam
sogna fiore mio od lucilla galeazzi, što mi je himna u poslednje vreme..

ovako?

http://www.youtube.com/watch?v=p0zYm2RGGXw

jeste, to je moja ekipa.. razbićemo te od ljubavi.. ti fatalna faltice

su uvek spot- on!

mada svako moze da se obrazuje i dobije bolji posao i u svojoj zemlji.

da ti odgovorim. Lepo si ovo rekao, i korisno je znati to sto ti znas. Ali, vaznije od toga je nauk koji ja znam: nikakva kolicina znanja, mudrovanja, izgovora, reci, objasnjavanja, uvidjanja, pametovanja te ne moze prebaciti sa jedne strane reke na drugu. Jedino sto moze da te prebaci je da skocis i zaplivas sam. Samo to.
Ja sa ove strane to isto znam, a mislim se da idem nazad. Imam prijatelje koji su bili ovde, dobro prosli, otisli u Srbiju, nikad bolje im nije bilo, znam ih koji su se vratili, rade kao raznosaci, znam ih koji se dvoume, pa ni ovde ni tamo - otisli u Srbiju ali vec dva meseca kofere nisu raspakovali (kuca ih ovde jos ceka, nisu prodali). Fino. Znaci, da skocim i zaplivam.
Svaki put kad tako nesto covek preduzme on napravi revoluciju u zivotu. A, kaze S. de Bovoar, "O seksu i revoluciji se ne prica. To se ili radi, ili ne radi".

P.S. I. sto je najvaznije: koga sretnes na drugoj obali?
Sebe, naravno.

da mislimo o ovome na isti nacin. (Odmah da kazem - ja sam devedesete takodje proziveo u Bg. I primao sam platu koja nije bila dovoljna da kupim flasu sirceta - to mi se istinski desilo.) Hteo sam, zapravo, da kazem prostu stvar: covek ne moze da nauci da pliva ako ne skoci u vodu.
Za suocavanje sa sobom, i to se moze krace reci. Kad ljudi govore o sebi, oni najcesce "lazu" i druge i sebe. E, to suocavanje se sastoji u tome te te taj "sebe" uhvati u "lazi". Jednostavno, nadjes se u situaciji da moras da napravis odluku posle koje nema povratka. Mislim na to suocavanje. Veoma otreznjujuce.
Izvini na opsirnosti, i hvala na odgovoru.

Ima tu jos jedna tajnica, ako je vec nisi vec sam otkrio: kad mnogo mislis, mnogo se plasis. A stvari su, u stvari, lakse nego sto ti se cine. Lak k'o pero zavrsis posao. I posle se pitas: sta mi bi?

mnogim ljudima je lakse da budu okovani nego da budu laki kao pero. Svako preterano "misljenje" je u stvari trazenje opravdanja za, pa recimo, da se laicki izrazim, strah od odrastanja koje neminovno stvara obavezu donosenja odluka.

Aleksandar Makedonski je bio u pravu, preseces jednom i gotova stvar.

varijantu:- ziherash
- Improvizator
- master-onaj koji zna, kada da se skoncentrishe,a kada da se opusti.

da li u nama cuci svako od ova tri tipa, po malo....
Ponekad smo ziherasi, vrlo cesto improvizatori, a masteri? Hm... do sada sam upoznao jako malo mastera. U njih ukljucujem i Yodu, a on je imao (ce imati, ima) obicaj da kaze:

“Do or do not... there is no try.

“Fear is the path to the dark side. Fear leads to anger. Anger leads to hate. Hate leads to suffering.”

"Always in motion is the future."

Mislim...
da se ne salimo, Star Wars su americki Gorski Vijenac i Lucha Mikrokozma...

Yoda je moj omiljeni lik!

"Btw. radeci jedno vreme sa ekonomistima naucio sam da je vreme jedina nenadoknadiva velicina"

To nenadoknadivo vreme je ono sto mene najvise privlaci i zanima! Znaci, pare su OK da se zivi fino i pristojno, ali slobodno vreme za stvari koje volim da radim i za porodicu su ono sto jos vise zelim. I to mi je, uz zdravlje, najvece bogatstvo (da se ne razumemo pogresno - ne gadim se novca i volim da zaradim dovoljno za odredjeni standard, ali ne zrtvujem svo svoje vreme zarad tog cilja).
Ljudi pricaju kako se u Americi puno radi, ali sve zavisi od profesije, ambicija i licnog izbora; vecina mojih prijatelja u Srbiji radi vise od mene i mnogih mojih prijatelja ovde vec poslednje 3-4 godine. Za proporcionalno i dalje manju zaradu od bilo kog posla koji bi ovde mogli da rade, cak i malko ispd svoje struke.
Jedini plus je jos uvek samo cinjenica da ti je mama uvek tu, kao i najveci deo prijatelja. I da, mozda je lakse napraviti neku stambenu "kombinaciju" preprodajama, deobama i sl. Ovde, samo morgage, ili lutrija.

neminovno gubis. Pitanje je koliko si spremna da izgubis u kontinuitetu, godinu, dve, tri, deset... Mada ovo sto pisem mirise na lazno hriscansko moralisanje....

nego mladi izvidjac, pcelica takoreci.
Oslobodjena ja, not to worry.
A vremena nikad dosta, sto jes' jes':)

pa kod nas te u glavnom uche , da se gledash u mutnom, vishe manipulativnom ogledalu, a najbitije je da ti je izoshtrena slika.Ljudi imaju razlichite skale vrednosti i ako su se jasno prepoznali, mogu da delaju u odnosu na
stvari koje su im bitne, manje-vishe u zvisnosti od okolnosti, efektno.Prvaila nema.Tako je nekom vaznije da shetaju strava zensku, sa ispupchenjima od 5-ice pa navishe, a sa laviranom sivom masom, dok drugi traze
kompletnog partnera-i oboje su u pravu.Pa tako neko
juri za lovom i bash voli da se pokaze,(nisam na istu gadljiva i priznajem da si s njom slobodniji), a nekome
su dovoljni ljudi koje voli i kreativnost u radu.
Da ne potcenimo navike, tu pritajenu silu, pa se neko
oseca dobro samo u svojoj kuci i u onome na shta je navikao.Pa mu nije bas da skache i pliva, jer bi se odmah udavio, mogucnosti mutacije,(koja je nepohodna za odlazak i promene), su takodje date u shirokoj skali.
Po meni, odabrati zalogaj koji ti pripada, da bi uzivao u njemu, onaj tudji, ce ti zastati u grlu.
Sve izmedju je put.

zivotnog opredeljenja. A o njemu treba svako za sebe da odlucuje, vec prema sklonostima i svemu ostalom.

mi okolnosti u kojima sile adhezije utichu na nechiji indentitet-nejagora varijanta.
Ok je sve gde si koherentan.

(shto vladam ovom fizikom:)

Zagubiti vreme u razmišljanju je meni ponekad slično zumiranju u prostoru - što vise zumiramo to više se krećemo ka nekoj unidirekcionalnosti, sužava nam se vidni ugao i sabija prespektiva - gubimo dimenzije, informacije i tako nam je ono što vidimo površno.

Iako je ta površnost ponekad potrebna, cilj, zato svesno i zumiramo, sa vremenom je to najčešće jedan manje svestan proces i izvor raznih kontradikcija, absurda i singulariteta uopšte.
Singularitet je nesavršenost u "aparatu" kojim se koristimo.

Evo tipično egzistencijalno (Kami, btw, nije voleo da ga "klasifikuju" iako je sa Sartrom i ekipom dobar deo vremena bio u odličnim odnosima):

I uopšte, ovo gore je meni i jedan interesantan "fault-line" (kulturološki) u zapadnoj kulturi kad se poredi US sa Evropom. Ovo gore je tipično evropsko - vreme ni ne postoji, mi svi želimo da budemo bogovi, nemožemo, i tako osuđeni smo na patnju. A i Ameri bi mu uradili neku žešću, iako i vremensku, dekonstrukciju.

Mi se, jednostavno, kad je življenje u pitanju, mučimo sa trenutkom, lepim događajem - ili ga dekonstruišemo ili ga prebrzo zaboravimo - ne umemo, a često, bar se meni čini, bi baš tako trebalo, da kažemo "this must be for a reason" i jednostavno da tiho i produženo uživamo.

Niste mracni - pravo u centar. Nije mracno nego vrlo mudro.

Dje me nadje ...

Spavaju.
Pustite noćnu smenu da predahne. Potpuno su iscrpljeni.

Pozdrav
Dracena

Ja sam to izveo veoma jednostavno. Zavrsio sam fakultet u Bg., konkurisao za post-diplomske ovde i dosao. To, koliko znam, moze manje-vise svako da uradi (i mnogi rade). Naravno treba da si dobar student, da ti neko napise pristojne preporuke, i da znas engleski.
E, posle sam se setao tamo-vamo, ali to je vec stvar privatnih okolnosti. Cesto ljudi kad zavrse postdiplomske, nadju posao ovde i ostanu. I to je to.

samo sto nisam zavrsila fax kod nas i nisam se setala tamo-vamo. ja samo tamo, uvek...