Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020
Naslovna » blogs » Milica Đilas

Koliko košta kašnjenje?

Milica Đilas (19 Januar, 2007 - 23:15)

Ovo je priča  o ekonomskom opadanju i krizi nekada značajnog tekstilnog centra, u zemlji nadomak Evropske unije, najvećeg tržišta odeće i tekstila u svetu. Ovo je priča o šansama koje nisu iskorišćene i o ceni koju je jedna balkanska zemlja platilia za ostajanje van tokova integracije. Grad je Leskovac, zemlja Srbija, a pitanje – zašto srpska tekstilna industrija, koja je devedesetih bila ispred makedonske i približna sa bugarskom, danas toliko zaostaje za obe? Ili, uopštenije, koja je cena sporosti Srbije u sprovođenju reformi i procesu evropske integracije?

Prethodni pasus je uvod u izveštaj Troškovi ne-Evrope – tekstilni centri i budućnost Srbije, koji je Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) u četvrtak predstavila u Beogradu. ESI je think-tank, jedan od vodećih danas, poznat po analizama iza kojih stoji mnogo istraživačkog rada, prikupljenih i obrađenih podataka, obavljenih razgovora, a koji, na kraju, visoka politička pitanja prevode na nešto ljudima zanimljivo i lako razumljivo i čiji značaj u svakodnevnom životu lako prepoznaju. Tako i ovaj, najnoviji, izveštaj uspeva da našu evropsku priču, koja je od početka devedesetih talac visoke politike - pre oktobra 2000. čekali smo da Evropa shvati da je na krivom putu, a kad smo shvatili da smo mi ti koji su u krivu, isprečili su nam se odnosi sa Crnom Gorom, pitanja prošlosti oličena u potrebi saradnje sa Tribunalom u Hagu i budući status Kosova – prevede u konkretne podatke, kao što su zaposlenost, izvoz, stvaranje bruto društvenog proizvoda. Na taj način, ovaj izveštaj postaje važan doprinos prevazilaženju tautologije kako je evropska integracija dobra jer je dobro biti član EU i jedan od najkonkretnijih pokazatelja toga koliko nas je čekanje da se veliki politički problemi nekako reše, ako može bez našeg mešanja u taj proces, koštalo.

Izveštaj, dakle, pokazuje da je u Srbiji je 2004. 56,781 ljudi radilo u tekstilnoj industriji. U Bugarskoj, broj zaposlenih u tekstilu iznosio je 168,000. Srbija je izvozila tekstila u vrednosti 208 miliona dolara, a Bugarska u vrednosti 1,843 miliona dolara. Ali, nije uvek bilo tako. 1990, Srbija je izvozila približno koliko i Bugarska, sa neznatno manje zaposlenih, i tri puta više odeće i tekstila nego Makedonija. 2004, i Makedonija je izvozila više nego duplo u odnosu na Srbiju.

Koji su razlozi tužne sudbine Leskovca i drugih tekstilnih centara u Srbiji u poslednjih nekoliko godina? Ima ih, svakako, više, ali jedan  se čini dominantnim. Bugarska je potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU 1993, a postala član Svetske trgovinske organizacije 1996. Makedonija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2001. i priključila se Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2003. Srbija još uvek nije potpisala ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju niti je postala član Svetske trgovinske organizacije i do 2005. godine je bila jedina zemlja u Evropi za koju su važile kvote za izvoz tekstila u EU.

Ovo poređenje pokazuje koliko je izolacija Srbije tokom devedesetih, praćena sporim napretkom u procesu evropske integracije i zastojima u tranziciji posle 2000, koštala u broju zaposlenih. Poređenje sa Makedonijom pokazuje da je u Leskovcu lako moglo biti 10,000 više radnih mesta nego što ih danas ima, a poređenje sa Bugarskom da ih je moglo biti i 100,000 više.  

Zato priča o kolapsu srpske tekstilne industrije nakon 2000. pogađa u samu suštinu pitanja ekonomske i društvene budućnosti zemlje i daje ono što nedostaje javnoj debati u Srbiji, a to je cena koju određeni politički izbori imaju - jedno je voleti, recimo, državnu zajednicu SCG, a sasvim drugo zbog nemogućnosti usklađivanja ekonomskih sistema dveju članica čekati do 2005. na Sporazum o tekstilu. Pa kad znate koliko nešto košta, možda se i predomislite.

Ceo izveštaj, koji je rezultat jednogodišnjeg istraživanja podržanog od Erste fondacije, uskoro ćete moći preuzeti na www.esiweb.org .


» Milica Đilas

Gospođo,

Jasna Bogojević... (20 Januar, 2007 - 01:10)

da li ste vi čuli da je podmetnut eksploziv pod kola Čedomira Jovanovića dok ste pisali ovaj blog. Ili je to - kuća gori a baba se češlja?

Jasna Bogojević


»

Narodna Kancelarija & koalicija

Nemanja Smigic (20 Januar, 2007 - 02:04)

Naravno da je cula,ali onu vest na RTS gde je receno,da je u stvari Cedomir Jovanovic to sam pokusao da uradi i to upotrebljenim vatrometom.
A kako gospodja Djilas predstavlja "modernu", "Evropsku",
"demokratsku" i pre svega pozitivnu Srbiju ona se ne bavi ovako bizarnim temama,to ostavlja za onaj drugi deo "narodne".
A i Press ce sutra reci sta o tome misle.


»

To što se desilo

Milica Đilas (20 Januar, 2007 - 11:39)

Čedi Jovanoviću je strašno i mislim da je upotreba ili pretnja silom u političkom životu nešto što treba da osude svi koji žele demokratsku budućnost Srbije. Blog sam, inače, okačila pre nego što sam čula/pročitala vest.


»

draga milice

Dejan Stanković (20 Januar, 2007 - 14:36)

sve i da si blog pustila posto si cula to sto si cula, u tome ne bi bilo nicega nemoralnog.

pozdrav,
dejan


»

Milice,

Jasna Bogojević... (20 Januar, 2007 - 16:25)

drago mi je da ste to napisali. Moram da priznam da malo čudi da se niko od političara ne oglašava. Nije kršenje predizborne tišini osuda atentata.
Mogu da nas pobiju sve i da jave u ponedeljak, jer izborna tišina je, zar ne?

Jasna Bogojević


»

Sta bi sa javnim obecanjem

amater (23 Januar, 2007 - 00:47)

Sta bi sa javnim obecanjem Dragana Djilasa da ce podneti ostavku ako Radikali pobede u Beogradu. Koliko mi je poznato dobili su vise glasova.

Drzi li se zadata rec?


»

Milice, koje su sanse da se

Djole (20 Januar, 2007 - 02:25)

Milice, koje su sanse da se ta tekstila industija ponovo digne do nivoa na kom je bila (u odnosu na Bugarsku i Makedoniju) pre 1990? Devizni priliv ocigledno nije mali. Citao sam neke podatke po kojima Bugardska recimo ima 2.5 puta veci BNP od Srbije (ne znam da li je tacan), a kod nas prosecna plata i dalje veca. U cemu je stos?
Off topic pitanje - pre nekog vremena mi se ucinilo da sam video vase ime na izbornoj listi DS-a?


»

Visina plate

Milica Đilas (20 Januar, 2007 - 11:48)

je nešto što je čudilo i istraživače ESI i oni kao razlog navode nefleksibilnost tržišta rada i činjenicu da javna preduzeća nisu restrukturirana. Što se tiče tekstila, od 2005 imamo Sporazum o tekstilu, što znači da nemamo kvote za izvoz tekstila, pa i izvoz raste. Pomoglo bi i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, članstvo u STO i nastavak reformi.
Nisam na listi DS.


»

tautologije

vosak gepek (20 Januar, 2007 - 16:57)

Postovana Milice,

svakako se radujem novom izvestaju ESIja. Ono sto ih karakterise je hrabrost, direktnost, jasnoca, i sasvim dobra istrazivacka podloga u argumentovanju.

Medjutim, onako kako ste gore izlozili argumente i/ili predstavili njihov novi izvestaj, vise je pokazatelj korelacije nego kauzalnosti, i prema tome nije daleko od tautologije koju ste docarali ispravnim primerom o integraciji u EU 'zato sto je dobro biti clan EU'.

Naime, ne sledi neophodno da potpisivanje sporazuma o Stabilizaciji i pridruzivanju ili ulazak u WTO pozitivno deluju na razvoj tekstilnog sektora u jednoj zemlji, ukljucujuci i eventualno povecanje izvoza i zaposlenosti.
Naravno, sigurno je da poodmaklost Bugarske i Makedonije u procesu integracije u EU i WTO, kao i carke i nemogucnost postizanja sporazuma o tekstilu u SCG su medju vaznim faktorima, ali bi trebalo napraviti i analizu (sto mozda i jeste ucinjeno u izvestaju ESI, ali mi nije ocigledno iz vaseg teksta) obrnute kauzalnosti. Jer, pristupanje WTO (ako vec ne i potpisivanje SAA, koje je znacajno vise politicki proces) je posledica niza trzisnih reformi i restruktuiranja, pa se u tom slucaju mozda moze eventualno tvrditi da su rast produktivnosti/zaposlenosti/autputa u tekstilnom sektoru uzrok ovakvih policy poteza, a shodno tome, i ulaska u WTO, te napretka u SAA procesu.


»

tautologije

vosak gepek (20 Januar, 2007 - 17:01)

Postovana Milice,

svakako se radujem novom izvestaju ESIja. Ono sto ih karakterise je hrabrost, direktnost, jasnoca, i sasvim dobra istrazivacka podloga u argumentovanju.

Medjutim, onako kako ste gore izlozili argumente i/ili predstavili njihov novi izvestaj, vise je pokazatelj korelacije nego kauzalnosti, i prema tome nije daleko od tautologije koju ste docarali ispravnim primerom o integraciji u EU 'zato sto je dobro biti clan EU'.

Naime, ne sledi neophodno da potpisivanje sporazuma o Stabilizaciji i pridruzivanju ili ulazak u WTO pozitivno deluju na razvoj tekstilnog sektora u jednoj zemlji, ukljucujuci i eventualno povecanje izvoza i zaposlenosti.
Naravno, sigurno je da poodmaklost Bugarske i Makedonije u procesu integracije u EU i WTO, kao i carke i nemogucnost postizanja sporazuma o tekstilu u SCG su medju vaznim faktorima, ali bi trebalo napraviti i analizu (sto mozda i jeste ucinjeno u izvestaju ESI, ali mi nije ocigledno iz vaseg teksta) obrnute kauzalnosti. Jer, pristupanje WTO (ako vec ne i potpisivanje SAA, koje je znacajno vise politicki proces) je posledica niza trzisnih reformi i restruktuiranja, pa se u tom slucaju mozda moze eventualno tvrditi da su rast produktivnosti/zaposlenosti/autputa u tekstilnom sektoru uzrok ovakvih policy poteza, a shodno tome, i ulaska u WTO, te napretka u SAA procesu.

Kako bilo (u kom god smeru da se kretala kauzalnost), nama fale dulje ekonomske reforme koje ne zavise kljucno od postojanja ili nepostojanja kvota za izvoz. SPorazum o tekstilu je bio korak u tom pravcu, mada prilicno nesretan i pun nekorisnih kompromisa. Mora se nastaviti i dalje od restruktuiranja bankarskog (i donekle finansijskog) sektora, pivske industrije, SME i lanaca maloprodaje. I treba se ratosiljati price da je ovo poslednja godina privatizacije, cime se navodno reforme zavrsavaju. U mnogim sektorima (energija, recimo), one su tek na pocetku.


»

Evo šta

Milica Đilas (20 Januar, 2007 - 17:26)

izveštaj kaže o razlozima uspeha Makedonije (upoređivani su Štip i Leskovac, kao dva tekstilna centra) - makedonske kompanije nikada nisu bile u situaciji dramatičnog kidanja kontakata sa partnerima iz EU, kao što je to bio slučaj sa onima u Srbiji; transformacija (privatizacija i likvidacija) je u Makedoniji završena do 2002, dok u Leskovcu tek da je započela (Leteks privatizovan tek u decembru 2006), do kada je Makedonija već prigrlila evropsku perspektivu - 2001, potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju; 2004. podnela zahtev za prijem u članstvo i 2005. stekla status kandidata.
Napredak ka EU i STO se u izveštaju posmatra kao zajednički imenitelj ovih reformi. Plus dodatni argument da je u okviru STO 1995. dogovoreno postepeno smanjivanje kvantitativnih ograničenja do potpunog ukidanja u januaru 2005, a da je Srbija tek posle toga dobila Sporazum o tekstilu, koji joj je, kao ne-članici STO, omogućio ukidanje kvota.
P.S. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je najvećim delom trgovinski sporazum, usmeren na stvaranje slobodne trgovinske zone između zemalja članica EU i zemlje sa kojom se potpisuje i dogovaranje roka u kome će doći do otvaranja tržišta. I deo je šireg procesa približavanja EU, što mu daje politički značaj. A kod nas je fakat žrtva nemogućnosti da se političke prepreke prevaziđu.


»

Hvala!

vosak gepek (20 Januar, 2007 - 17:28)

Hvala!


»

Indijanci posjekose pola sume - znaci bice hladna zima :)

cnesko (21 Januar, 2007 - 13:19)

Procitao sam gornji tekst ali ne mogu da shvatim njenu poentu da se tako izrazim.
Zal zato sto se nesto nije uradilo ranije?
Mislim, sta bi bilo da nije bilo ratova tokom 90-tih, pa sta bi bilo da je Srbija/Jugoslavija ostala kranjevina posle WW2, pa sta bi bilo da nije bilo puca u Beogradu pred WW2, sta bi bilo ...
I kao glavna prepreka razvoju tekstilne industrije, bi se iz gornjeg teksta moglo zakljuciti, je kasno potpisivanje sporazuma sa EU (dok to nema veze sa nesposobnim rukovodstvom?). Eto i Kina ima kvote pa se niko ne zali na "probleme" sa Tajvanom ili Tibetom (karikiram ali to je u sustini prilicno dobra analogija).
Jeste, bas je zajednica sa CG bila glavna prepreka za nevjerovatna privredan rast juga Srbije :p

A u vezi ESI ili bar dijelova njihovog izvjestaja navedenih gore - ja do sada nikada nisam cuo za ESI (mada to ne mora nista da znaci) sto opet ne bi trebalo da diskvalifikuje njihove analize ako su dobre.
Zakljucak da je izolacija (a gdje su ratovi?) Srbije tokom devedesetih itd je kostala u broju zaposlenih?! Gdje je ovde Analiza (namjerno velikim slovom)?!

Kolaps tekstilne industrije posle 2000-te?
Prva stvar je da bas nije, bar iz teksta, jasno da li je ovo zakljucak u izvjestaju ESI ili Milice. Bez obzira na to nije navedeno nista sto potvrdjuje ovu tezu. Komparativna analiza (bar u dva reda) sa periodom od prije 2000-te, hocu reci neposredno prije 2000-te, bi bila na mjestu. Zasto ovo pisem?
Pa moj utisak (i uvjerenje na osnovu dostupnih informacija) je da je kolaps nastupi daleko ranije. U tekstu se pominju 2004-ta i 1990-ta. Da li samo ja vidim pogresan zakljucak mislim na osnovu iznesenih podataka jer to ne postoji direktna korelacija da bi se mogao izvesti zakljucak o kolapsu nakon 2000-te jer bih ja napisao polovinom 90-tih.
Meni ovaj tekst vise lici na pokusaj (los) da se neposredno pred izbore (prikriveno) kritikuje vladajuca koalicija.
Mislim da postoji mnostvo stvari vrijedno kritike (cak i nepotpisivanje sporazuma sa EU) ali ne na osnovu gornje argumentacije.


»

E, cnesko

Milica Đilas (21 Januar, 2007 - 15:05)

pa lepo kazem da je danasnji polozaj rezultat izolacije pre 2000, dobro i ratova, sto nisam eksplicitno pomenula, i sporog napretka i zastoja u tranziciji nakon 2000. Sto se tice Kine i kvota, tu niste u pravu, Kina je clan STO od 2001, pa je tako obuhvacena procesom postepenog smanjivanja kvota koji je doveo do ukidanja u januaru 2005. A niste u pravu ni za Sporazum o tekstilu i Crnu Goru - sporazum smo, naime, dobili tek nakon sto nam je EU odobrila dvostruki kolosek i prihvatila nemogucnost harmonizacije ekonomskih sistema izmedju Srbije i Crne Gore. Znaci, kad smo mi dobili Sporazum o tekstilu, na prolece 2005, pa jos nekoliko meseci dok ga nismo ratifikovali, Kina je vec bila u situaciji da izvozi bez kvantitativnih ogranicenja. Kasnjenje sporazuma i cinjenica da smo ga dobili kada su i veci proizvodjaci nego mi vec koristili prednost dobijenu ukidanjem kvota, jeste uticala na polozaj tekstila u Srbiji, pa time i juga SRbije.
Inace, ESI gradi argument na tome da je Makedonija krenula posle 2000, a mi nismo. Mozda ga nisam dovoljno uverljivo izlozila, to je stvar procene onih koji citaju, znaci i vas, ali tvrdnja da je to pokusaj prikrivene kritike vladajuce koalicije je vise stvar zle volje - kritikovala sam ono sto mislim da treba neprikriveno, pre svega necinjenje onog sto je potrebno da bi se potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, a i "dvostruki kolosek" i Sporazum o tekstilu su dosli u periodu ove vlade - sa ili bez mnogo njene zasluge, mozemo da pricamo. Da onda otpisemo tu tvrdnju na vruce izborno vreme i ne svadjamo se.


»

nasa tekstilna industrija

germanika (21 Januar, 2007 - 17:17)

nasa tekstilna industrija (mala preduzeca) velikim delom prezivljavaju od tzv. loan poslova (usluzno sivenje). stranci placaju jako malo za takve poslove, a jos kada se rok probije, firma na kraju ima maltene vece troskove nego zaradu. a zasto se rokovi probijaju? uglavnom zbog poznatog problem zastarele opreme i lose radne snage. tu ne zelim da kazem da radnice (uglavnom su to zene) ne umeju da siju, vec da ih ne zanima da rade u firmi gde ce dobiti za citav mesec rada platu koju zarade za nekoliko dana rada u privatnim (citaj neregistrovanim) konfekcijama ili u sopstvenoj kuci. od drustvene konfekcije dobiju socijalno i zdravstveno osiguranje, a novac zaista zaradjuju na crno. sad neko moze da kaze da lose radnike treba kazniti ili otpustiti, ali kako da se to uradi ako na trzistu nema ponude radnika koji bi zeleli da popune tako upraznjena mesta. zbog loseg rada je i kvalitet proizvoda na jako niskom nivou, pa se cesto vraca na doradu, sto naravno niko dodatno ne placa... i tu dodjemo do zacaranog kruga. kako to resiti? lako je reci da to prosto nece moci tako i da to mora da se menja. ali kako? ima tu mnogo naseg mentaliteta koji ni wto ni bilo kakav sporazum sa eu nece moci tako lako da promeni.


»

Siva ekonomija i tekstilna industrija

Saša Radulović (21 Januar, 2007 - 18:39)

Glavna poenta testa je jako važna, pa bih da je podvučem: "kad znate koliko nešto košta, možda se i predomislite".

Kod nas ovo još nije ni počelo da živi među biračima niti vidim ikakve političke posledice npr. za aktere katastrofalno neuspešnog projekta SCG.

Da li analiza sadrži neke podatke i o uticaju sive ekonomije na tekstilnu industriju u Bugarskoj i Makedoniji? Ovo je kod nas ogroman problem za start-up tekstilne industrije: nije konkurentna ni u sopstvenoj zemlji.

Drugo pitanje: da li je tekstilna industrija u Bugarskoj i Makedoniji postigla pomake u brand-iranju svojih proizvoda ili uglavnom rade za strane naručioce?

Saša


»

Kasnim sa odgovorom

Milica Đilas (23 Januar, 2007 - 01:20)

ali ipak stizem... Sive ekonomije nema u sazetku izvestaja, mozda ce je biti u sirem tekstu kad se pojavi na sajtu. A ovo drugo - cini mi se mahom strani narucioci (H&M meni najmiliji...)
Puno pozdrava


»

mora malo provokacije ...

cnesko (21 Januar, 2007 - 20:37)

da pojacam utisak - o (pred)izbornoj kritici :)
Kina?
Kinu sam pomenuo zbog uvodenja kvota za izvoz iz Kine/uvoz u EU prosle (2005) godine. Vise se ne sjecam povoda, cini mi se da je bilo zbog damping cijena (radne snage). Nisam bas detaljno pratio kako se to rijesilo ali bile su velike spekulacije da ce cijene odjece porasti od 20 do 30%. Velike kolicine robe su krajem te godine cekale u lukama da se istovare zbog ispunjenih kvota.

Za neupucene Svedska je do prije 15-20 godina imala izuzetno razvijenu tekstilnu industriju pa je onda zbog otvaranja trzista doslo do kolapsa. Tekstilna industrija (iskljucivo proizvodnja) se nikada nije "oproravila" odnosno skoro svi (sa ponekim manjim izuzetkom) pogoni su zatvoreni i proizvodnja je prebacena sto u balticke zemlje sto na daleki istok.
Danas je svedski modni dizajn (ponovo?) u svjetskom vrhu. Postoji nekoliko vrhunskih marki (brandova), svedski butici su puni "domacih" marki (domcai dizajn - strana prozivodnja), svedski industrijski dizajn je takode medu najpoznatijim i najuspjesnijim na svijetu itd. Takode H&M je jedna od najuspjesnijih lanaca prodavnica odjece u svijetu.

Zasto sve ovo navodim?
Razlog je sto su napredak i visoki standard jako cesto u obrnutoj proporciji sa kolicinom proizvedenog tekstila (ne racunajuci "loan"-zemlje koje krecu sa procesno izuzetno niskog nivoa - daleko nizeg nego sto ga Srbija ima cak i danas). Zal za vremenima kada je bilo mnogo zaposlenih (uglavnom niskoplacenih zena) je, po meni, pogresan zal.
Ono sto Srbiji treba je razvijanje i podstrek preduzetnistva, ulaganje u visoko skolstvo (konkretno u ovom slucaju u skole dizajna na svim nivoima), itd. Najuspjesniji dizajneri ili preciznije dizajnerke su danas u Svedskoj (uglavnom mlade) ZENE. Na sve to bas previse ne utice ni potpisvanje sporazuma sa EU ili clanstvo u STO (pitanje je takode koje sve negativne posledice donosi clanstvo u STO) - mislim indirektno sve ima uticaja, ali na podstrek razvoji skole (ako se o njoj u Srbiji uopste moze govoriti) dizajna ima uglavno marginalne efekte.
Slicno vazi za argumentaciju kako "nas" je zajednica sa CG nesto posebno pogodila.

Kina i druge dalekoistocne zemlje su vodeci=najveci svjetski proizvodaci tekstila i proizvoda od njih ali koliko njihovih poznatih robnih marki danas postoji u svijetu? Kolika je njihova dobit po jedinici proizvoda?
Da li Srbija stvarno zeli da njene radnice imaju plate na nivou kineskih, korejskih itd., da imaju slicne (ne)radne uslove itd.

A Makedonija? Bugarska? Druge bivse istocne zemlje?
Sav njihov rast tekstilne industrije je uglavnom privremen ako idu uglavnom da budu jeftina radna snaga za "zapad" (EU). Za nekoliko godina najkasnije za desetak, zadesice ih sudbina Mancestera, juga Sveske itd. Proizvodnja se prakticno nestati (potpuni kolaps). Zapad (gdje ja ubrajam i Srbiju u odnosu na daleki Istok) jedinu sansu moze naci u razvoju dizajna i usluga - kao i ekskluzivnim modelima sa malim serijama koje onda nisu osjetljive i na visoku cijenu radne snage.
Po mom misljenju je sve drugo utopija i odlaganje kolapsa.
Zato sam napisao moj komntar jer se ESI-jeva analiza fokusira na skroz pogresne stvari.

Mislim ko u Srbiji danas dizajnira tekstil koja ima kameleonske osobine, koji ima ugradenu elektroniku, koji moze da komunicira, koji je osjetljiv na svjetlost ...
Da li ETF u Beogradu saraduje sa *** navedite bilo koji drugi fakultet koji se bavi istrazivanjem u razvoju tekstila, ili recimo medicine, sumarskim fakultetom ...

Pa "moderna" Srbija se sprdala sa devizom "Kupujte srpsko" ili nesto slicno, u trenutku kada je evropski trend kupovina domaceg (prikriveni protekcionicam). U EU su progurani zakoni o obavezi deklaracije proizvoda da bi domaci konzumenti mogli da biraju (domace normalno). U prehrambenim prodavnicama na svakom cosku u Svedskoj i recimo Danskoj vidite svedske/danske zastavice koje oznacavaju "domace" prozvode (koji su obicno dosta skuplji nego "uvozni"). Udruzanje svedskih poljoprivrednika ulaze ogromne pare na reklamu domacih proizvoda - ne konkretnih stvari nego svedskih uopste (jer su kao ekoloski, zdraviji, svjeziji ...).
Na poslu kada razgovaram sa koleginicama navode kako uvijek kupuju recimo svedski paradajiz (ovdije u blizini se uzgaja) iako je bar meni potpuno bez ukusa, domaci krompir, domace meso, jabuke - nema sanse da kupuju u Lidl-u (njemacki lanac niskobudzetskih prodavnica) i skoro se uvrijede kada ih ja malo "bocnem" zbog takvog ponasanja. Posbna je stvar kada placaju drzavnim parama - tek se dana favorizuje domace.

I tako bih ja mogao da produzim i do prekosutra...


»

Idete u potpunosti linijom ESI

Milica Đilas (23 Januar, 2007 - 01:22)

argumenta, zao mi sto ga jos nisu okacili na sajt pa da vidite. A sto se tice svedske robe, taj paradajz me uopste ne inspirise, dok kod H&M stvari malo drugacije stoje...
Pozdrav


»

PERA PISAR IZ ADMINISTRATIVNOG

Dejan Stanković (22 Januar, 2007 - 15:53)

Dozvoljavate li?


»

Samo izvolite...

Milica Đilas (23 Januar, 2007 - 01:03)

... u potpisu Josif iz Trbusnice


»

:-)

Dejan Stanković (24 Januar, 2007 - 01:32)

Ja ništa ne tražim nego da me gospodja ne zaboravi.
:-)


»

Kakvi zaboravi

Milica Đilas (24 Januar, 2007 - 09:13)

daleko si ti od toga...


»

ODLICNO

Dejan Stanković (24 Januar, 2007 - 11:40)

Posle cu ja vec da se dogovorim s ujka Vasom, sta vec bude trebalo.
:-)


»

Koliko košta Evropa?

andrej stanimirović (8 Februar, 2007 - 11:47)

Gospođo Đilas,

malo ću da iskritikujem Vaš tekst kao i tekst organizacije ESI.

Na osnovu kratkog ali sasvim dovoljnog pregleda sajta ESI organizacije, zaključujem da je reč o grupi koja procenjuje da može da zaradi na propagandi projekta evropske imperije. Naročito je u tom smislu instruktivan deo sajta pod naslovom Izgradnja države, gde moderni i klasični idolopoklonici božanske i svemoćne države iznose svoj etatistički kredo. Naravno, kao implicitan i/ili eksplicitan zaključak svih ESI-tekstova nameće se vera da je rešenje svih, a naročito ekonomskih problema - ujedinjena Evropa. Tako stoje stvari i sa pomenutim tekstom o tekstilnoj industriji Leskovca. Koješta.

U jednom se Vi i ja slažemo - više je razloga tužne sudbine leskovačkih i drugih tekstilaca. Ali razlog koji Vi iznosite kao "dominantan" svakako nije čak ni uverljiv. Zar (i Vama) nije smešno da se za problem kvota za prodaju tekstila iz Srbije na evropskom tržištu - koji je upravo nametnut iz Evrope - krivica traži u Srbiji i njenoj "sporosti"? Čini mi se da bi svakom čoveku moralo biti sumnjivo to što se za prodaju tekstilnih (ili bilo kojih drugih dobara) na evropskom tržištu postavljaju mnogobrojni politički uslovi. Moj je (na primer) zaključak da evropski političari ne mare za gubitak koji građani Evrope imaju zato što je kvotama onemogućeno da kupuju jeftin tekstil iz Srbije. U tome su političari svuda isti - dok slobodnom tržištu pevaju ode, regulacijom ga ograničavaju. Nastojanje evropskih političara da nasilnim intervencijama na tržištu sprovode evropsku imperijalnu politiku u meni nikako ne budi želju da se što pre nađem u državi Evropi. Naprotiv.

Još nekoliko reči o propasti tekstilaca. Letimičan pogled na najveću tabelu u ESI tekstu dovoljan je da se utvrdi pravi dominantan razlog propasti - državno vlasništvo. Treba li još nekom objašnjavati (izuzimajući naravno stare varalice - političare) da su državna preduzeća na dugi rok neodrživa ako se njihov monopol ne očuva nasilnom intervencijom države? Nedavno smo mogli da čujemo zahteve tekstilaca da država upravo to i uradi - da spreči da građani Srbije kupuju jeftin kineski tekstil.

Rešenje je naravno vrlo jednostavno: privatizacija, rasprodaja svih državnih preuzeća, uključujući i tekstilna. Ukidanje svih carina i vancarinskih ograničenja. EU - ne, hvala. Samo EFTA.


»