Nostalgija i kako i da li se lečiti od iste

ja sam zet. Drugo smo mi. Znas koliko je onih koji se samo sa svojim bivsim zemljacima druze?

Zete stranjski,

to jeste donekle istina, laksa je integracija kada se porodicnim vezama prikacimo za novu kulturu. Ali moram priznati da sam od pocetka izbjegavala klopku druzenja samo s "našis". Ostajanje u tim hermeticki zatvorenim krugovima i kukumavcenje za starim krajem me nije privlacilo. Nazivala sam ih mocvarama u kojima nema priliva svjeze vode - svjezih ideja, nego se samo recikliraju poznate price i zalopojke. A zagadjene vode se ne odlijevaju... Kao sto velis, puno je takvih koji se samo sa zemljacima druze. Provedu tako zivot ni na nebu, ni na zemlji - ni tu, ni tamo.

Ali nesto drugo me povuklo da opet dodjem na tvoj blog, bas sada. Doruckujem (malo kasno, al´ noc je bila duga) i slusam Darka Rundeka i Cargo Orkestar "MHM A-HA OH YEAH DA-DA! - Price o seobama/Ljubavne pjesme". Srdacno preporucujem!
Evo sta pise Rundek kao uvod za CD, a to je upravo ono s cime povezujem danasnje selidbe, seobe, odlaske i prelaske:

Rundek, zar ne Dunjice!?:-)))

;o)

s ovim sto je rekao o seobama i modernim nomadima. Artikulirao ukratko ono cemu smo, u stvari, vec dugo svjedocima.

da li je dosadna. ja patim od iste jako jako retko. u avionu, npr. ne stigne da mi dosadi.
od kada imam srpsku Tv, nema sanse da me uvati nostalgija. To je panacea.

I istina je. Da sam tamo (u BG) verovatno bih mnogo manje bio ovde (na blogu). Meni je drugari ovo jedini srpski...

if you can't stand the heat stay away from the kitchen

niko te ne tera da se iseljavas....

"Ali menite kot Slovenc, da je v Sloveniji prevec tujcev?"
("Smatrate li, kao Slovenac, da u Sloveniji ima previse stranaca?")

3% je odgovorilo - NE
20% je odgovorilo - DA
77% je odgovorilo - "Boli me ba kurac, to je vas problem."

done that.

To bi trebala biti prva lekcija za one koji se spremaju da odu... Olaksava zivot veoma...

Dunjice, čerečila tuga pregolema dok nisam presekla. Prestala da se javljam, pišem, sećam se. Proredila odlaske. Emancipovala se od zavičaja.

Tek je tada počela integracija u novo društvo. Nikad dubinski, doduše, ali je razlika ogromna.

Zaboravis, ostavis, prekines, ukines deo same sebe, odlucis da neces nazad, samo napred jer je to jedini nacin. Sad mi nista ne nedostaje osim jedne male devojcice a i na to secanje stavljam lokot da me za jedan tren ne razbije skroz na skorz.

Jao, meni su ova vasa iskustva bolna. Zar je bilo potrebno to rezanje, ukidanje, distanciranje, prekidi, ostavljanje? Da li doista nije postojao neki "njezniji" nacin?

Pre tog reza bila sam raščerečena. Duhovni sam život živela dole, telesni ovde, a zapravo nigde.

Rez nije bio sasvim voljan: više nekako samo od sebe, ali tek onda kada sam novoj sredini konačno dala šansu.

I nije tako strašno kakvim se čini, jer, kada sam konačno oživela medju tudjim svetom počeli su da oživljavaju i kontakti sa ljudima iz bivšeg života. Ne baš sa svima, ali sa mnogima. Uželeli smo se jedni drugih i lako to jedni drugima priznali. Primetili smo se kolko smo se u medjuvremenu promenili i prihvatili jedni druge takvima. Da su nam se te promene dešavale u neprekinutom druženju možda bismo i jedni druge nervirali. Nisam sigurna ali mi se tako sad čini. U obnovljene, a zapravo kvalitativno nove odnose, krenuli s rasterećeni frustracija zbog razdvojenosti.

A onda i deca koja vas primoraju da se preispitate. Traže odgovore od kojih ste do tada bežali. Ali to je druga tema.

Kod mene nije.
Otisla sam jako mlada, puna zelje da se menjam, ucim i stvaram a bez ikakvog zivotnog iskustva. Stavrno nepostojeceg. Prvo prilagodjavanje mi je bilo jako tesko jer sam se nasla u sredini gde nisam ni u Srbiji pripadala a kamo li u dalekom svetu a i zbog finansijskih teskoca isprva nisam mogla da postignem sve sto sam zelela. Onda sam uz enornmne napore postigla uspeh- onako mic po mic, ali zbilja uspeh, jedan, pa drugi i tako sagradila svoj novi zivot.

Sa Srbijom se desio dvosmerni raskol; ja sam vec posle 2 godine u inosranstvu bila potpuno mentalno promenjena. Nestalo je lokalizma kojim se omladina u Srbiji truje od malih nogu i provincijalizma u koji je nevoljno zatvorena. Izjave tipa "Amerikanci su glupi" su me izbezumljivale jer su odlika upravo tog neznanja, neobrazovansti i opste propasti u Srbiji. Dakle, shvatila sam da sam ja otsila na jednu stranu a oni na zalost nigde i spoja vise nije bilo. Povrh svega, bili su puni zavisti, nikad se radovali, nikad bili srecn zbog mog uspeha. Da li je i to 'Srpsko'- ne znam i necu sada o tome. Pri tome imajte u vidu da smo mi generacija Cece i Pinka, nemamo mi nikavih secanja na Istru i Parni Valjak. Mi smo zaista bili deca potpune propasti a uzasne posledice toga sam uvidela tek kad sam otisla- i prekinula veze.

Ovaj primer sa prijateljima mislim najbolje ilustruje tu odluku na prekid. Nije samo ta izolacija i neobrazovanost nekad biliskih ljudi u pitanju vec i cela zemlja koju sam ja u jednom trenutku "nadvladala" tako da mi u njoj nije bilo mesta a svako vracanje bilo bi vracanje u nazad. I pored toga, emotivno sam zelela bliskost koju sam u to vreme povezivala sa ljudima u Srbiji i brutalno mi je nedostajao moj jezik. Onda sam rekla, smiri emocije, zgrabi to sto imas u USA i radi, radi neumorno da iskoristis ono sto ti je dato. Budi kao oni, pricaj sa njima iskreno, zeli da ih shvatis i da oni tebe shvate. Napravi korak napred, budi proaktivna, pokazi zelju, grabi u najboljem smislu te reci. Mani jezik, mani emocije... I kad sam to uradila, ogolila sebe od svakog Srbizma i osecanja (a osecanja su paralizujuca), zaista se desio preokret. U to neko sam dostigla integraciju i nesmetani licni razvoj. Sada da me neko posalje u Indiju, mogla bih otici, raditi, biti srecna. Bilo gde.

Neko ce reci tuzno je. Pa sta? Ovo nije prica o gubitku. Ovo je prica o Pa sta Gubitku koji je bio neumitan da bi se posle njega nesto lepo stvorilo. To je cela poenta.

hvala ti na ovoj divnoj prici! To je prica o ogromnom dobitku, dobitku koji si "zaradila" svojim slobodnim izborom, inteligentnim proaktivnim djelovanjem.

Samo da ti kazem: onakvih ljubomornih prijatelja ima i drugdje na Balkanu, to nam je svima zajednicko, znam. Jedino ono s "Ameri/Englezi/Kanadjani/Francuzi/... (izaberi po potrebi, sve pase) su glupi" sam doista cula samo u Beogradu.

The art of losing isn't hard to master;
so many things seem filled with the intent
to be lost that their loss is no disaster.

Lose something every day. Accept the fluster
of lost door keys, the hour badly spent.
The art of losing isn't hard to master.

Then practice losing farther, losing faster:
places, and names, and where it was you meant
to travel. None of these will bring disaster.

I lost my mother's watch. And look! my last, or
next-to-last, of three loved houses went.
The art of losing isn't hard to master.

I lost two cities, lovely ones. And, vaster,
some realms I owned, two rivers, a continent.
I miss them, but it wasn't a disaster.

---Even losing you (the joking voice, a gesture
I love) I shan't have lied. It's evident
the art of losing's not too hard to master
though it may look like like disaster.

by Elizabeth Bishop

mozda vama i dejanu biva lakse jer ste ipak tu, u evropi. sat-dva leta ili par stotina evra svako moze da si priusti u bilo koje vreme. sta da rade nasi u americi ili jos dalje u australiji? na koju foru ja kao postgrad student da priustim 2 soma evra samo za kartu? nema druge do asimilizacije (ili asimilacije, molim ispravku) a to znaci ovo sto ste rekli:

"...rezanje, ukidanje, distanciranje, prekidi, ostavljanje?"

nostalgija je za mene bolest. leci se jedino amputiranjem.

ne tako nasilno, amputiranjem! Pa to je strasno, mora biti da je ceznja jos strasnija.

Ali ja imam prijedlog: integracija je mnogo, mnogo bolja nego asimilacija. Gdje god odete, svoj ste na svome. Sretno!

(Ne idem ja bas tako puno "dolje", iako je stvarno peanut cijena - Germanwings nudi povratne za 0 Evra, bez taksi, za Zagreb, Rijeku, Zadar, Split. Stari otac zivi jos tamo, pa zbog njega, inace meni dobro ovdje.)

P.S. Ima i jeftinijih rjesenja za letenje od 2 soma. Prekooceanski letovi za Njemacku se nude vec od 300 Evra povratno. A iz Njemacke dalje kako vec spomenuh. Znaci s porezima i taksama od 350 evra amo (Zagreb npr.) i tamo moguce, ukupno. S presjedanjem. Kasnije autobusom ili vlakom do Bgd, stalno saobracaju (bus 6 puta dnevno Zg-Bg i obrnuto). Ima i do Pristine, ako ti je moguce i blize.

kak je teska ova pecalba... ja ne znam za te letove, to vi/ti verovatno pises/te o kanadi ili USA. australija je druga prica. moze da se leti do frankfurta, rima, londona jeftino (sigurno ne manje od 1000€), medjutim kad se putuje do bg preko tih gradova, cena karte je 2500-3000$AU (3000$AU = 2000€). zbog toga nisam nisam bio kuci jedno 2 godine. nekada davno pre rata, JAT je imao let direktno bg-peking-sidnej, svi su leteli na tu foru. sad je druga prica.

ne kazem da je meni lose ovde, naprotiv, posle toliko godina covek nauci da se bori protiv napada nostalgije, ili cega vec...

A,jel' ovo nostalgija ili nedostajanje?
Il' greska u koracima?

ali je lepse kad imas cemu da se vratis.

rekao bih da se razvedrava

ne znam sta je, ali se meni razvedrilo sad kad videh moj kraj:)

- Pesimisti bi rekli:"OBLACI SE" optimisti "RAZVEDRAVA"!
- Ako one oblake VETAR nosi sa Alpa(ZAPADA)-KISA ce;Sa Karpata (ISTOKA)-Sunce.
- Svi smo VETROPIRI;cas NOSTALGICNI cas CEMERNI (cvrsto).
PONEKAD SMO KO NEBO!

be my guest

Mali recnik nostalgije

Iz knjige "Uh, Kanada" Nebojse Milosavljevica

Postoje reci koje imaju dejstvo suvog aperkata. Kresnu te u pleksus, onako nenadano kao grogirani bokser kada udje u klinc, ostave te bez daha za trenutak i posle dugo razmisljas kako to da i posle toliko godina reagujes na njih kao Pavlovljev dzukac. U svakoj od njih nalazi se bar po delic zivota, vesto kamufliran jednostavnoscu pojma koji, naizgled sasvim nevazan i prost, ume da u delicu sekunde izazove reakcije koje nimalo ne prilice osvescenom emigrantu, onom sto sa obe noge stoji na zemlji i gleda u buducnost. Umeju one, onako kurvinski, da se pojave u nekom razgovoru ili prosto u mislima, da zazvece kao praporci, pa ti ne preostaje nista drugo nego da se napijes ili da dugo buljis u prazno, a da bas i nisi siguran zbog cega.

Opasne su one i zato ih treba cuvati na jednom mestu, najbolje pod kljucem, i upotrebljavati ih pazljivo, u malim dozama i samo onda kada si siguran da ti ne mogu nauditi. Inace... Mozes da ispadnes budala, pa da ti se smeju oni koji su sa nostalgijom davno rascistili, ne znajuci da su siromasniji za citavu riznicu uspomena.

Napomena: reci koje slede nisu poredjane po azbucnom redu zbog aljkavosti autora i zato sto su nadolazile u gomili i neredu boreci se za mesto u ovom recniku.

ADA - Recno ostrvo, kakvih ima na hiljade, ali kada se kaze Ada, onda se zna na sta se misli. U njenim vodama plivaju najbolje ribe na svetu.

SKEMBICI U SAFTU - Specijalitet koji samo Srbi mogu da jedu. Nije vazno od cega se pravi. Najbolji je kada prode kroz suber u nekoj zadimljenoj kafani. Vrlo vazan detalj u konzumiranju skembica je beli hleb, koji se obavezno umace u saft.

BASKET - Igra se na betonu, najbolje u "starkama", obicno u predvecerje, kada okolo sve zamirise, ne znam na sta, ali se secam da je bilo nesto lepo. Ekipe se sastoje od ortaka iz kraja, koji mogu da se psuju do mile volje i da posle, onako znojavi, zajedno odu na pivo.

ZVEZDA - "Zvezda" je zivot, sve ostalo su sitnice. Da mi je da dozivim jos jedan Bari...

GRMEC - Kafana u kojoj sede taksisti, novinari i ostali fini i kulturan svet. Ugaoni kamen nekadasnjeg "magicnog trougla". Mesto gde ljudi udju ne poznajuci nikoga, a izadu sa cetiri kuma.

KOSAVA - Sluzi za prirodno provetravanje Beograda. Dolazi na tri, sedam ili na 21 dan. Prodire do kostiju i duva kroz glavu sprecavajuci talozenje glupih misli o smislu zivota. Prica se da bas zbog nje sve Beogradjanke imaju onako bistre oci.

SLJIVA - Drvo zivota za Srbe. Pokriva Sumadiju u velikim kolicinama. Najbolja je u tecnom stanju.

DZIVDZAN - Malo perjano klupko koje slece na terasu i jede iz ruke. Uvek je prisutan i neprimetan. Ne mogu da zamislim svoj grad bez njega.

SLAVA - Drustveno-porodicni dogadaj koji ima religijski povod. Sluzi za jedenje i pijenje, a neretko i za "sizenje" i ludenje. Na njemu se obicno prica o politici i ogovaraju oni koji nisu dosli. Uvek se nadje neki teca koji "udavi" sve prisutne.

GOLUBARI - Posebna kasta ljudi koja obitava na Cuburi i Zvezdari. Provode zivot piljeci u nebo. Nikada mi nije bilo jasno kako bez greske prepoznaju svoju pticu kada se pretvori u tacku. Miroljubivi su i s vremenom pocnu da gugucu kad pricaju.

BUREK - Tvorevina od testa u kome se mogu naci sir, meso, spanac, a dobar je i prazan. Jede se prstima i u kombinaciji sa hladnim jogurtom, a najbolji je kada se po povratku iz kafane u pet ujutru smaze jedno pola tepsije. Srecom, ne pravi se u "low fat" varijanti.

KUM - Neko ko zna sve o vama. Seca se kada ste "dobili korpu" od Ljilje iz cetvrtog dva, bio je prisutan kada ste prvi put zapalili cigaretu i upoznao vas je sa buducom zenom. Ako je pravi, sluzi kao oslonac. Dobar je i ako ima kompletan alat i zna da popravlja sve po kuci.

KALDRMA - Kada sam bio mali, moja ulica bila je poplocana savrseno naredjanim kamenjem koje se nakon kise presijavalo kao duga i po kojem sam voleo da trcim bos. Posle su stavili onu crnu masu koja se zove asfalt i koja se topila na suncu i lepila za obucu. Danas kaldrme ima jos samo na Kosancicevom vencu, ali je meni sada malo tesko da hodam bos.

SPLAVOVI - Nalaze se na Savi i Dunavu, rade nocu i odlicno su mesto za pokazivanje novog para silikona ili usavrsenog modela "duge devetke". Standardni program je zabava sa pevanjem i pucanjem.

KOMSIJA - Blizi je od najblizeg roda. Sluzi za gledanje utakmica, igranje preferansa i popodnevnu rakijicu uz mezetluk. Moze da se iskoristi i da pricuva dete, pogura auto i pomogne kada se unosi regal. Nezamenljiv izvor obavestajnih podataka o ostalim komsijama, pogotovo ako se radi o komsinici.

"POLITIKA" - Jedini list na svetu koji se kupuje tako to se ode na kiosk i kaze: "Komsija, daj jedne novine."

KAJMAK - To je nesto mnogo lepo.

FICA - Secam se kada je ponosni otac uplovio njime u nase dvoriste. Siguran sam da se danas tako ne bih obradovao nicemu sto se kotrlja na cetiri tocka. Mazili smo ga, pazili i zvali ga Ðole. Isli smo njime na more. Nema veze sto je "kuvao" na svakoj vecoj uzbrdici, bio je nas ponos. Video sam da fice i danas zive. Neunistiv je.

KALIS - Kalemegdanski park: idealno mesto za bebe i starce. Mnogi Beogradjani napravili su tu prve i poslednje korake. Velika sahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi - i profesionalnim kibicerima. Grobnu tisinu samo ponekad narusi ocajni vapaj nekog od njih: "Jao, vidi slepca, prevideo topa!"

STRAFTA - Ona u Knez Mihailovoj; ususkana i topla, dusu dala za gluvarenje. Na njoj niko ne zuri. Sluzi za samopokazivanje i gledanje. Najlepsa je u maju, kad se razbije akvarijum i njome proseta nova generacija lepotica.

SMEK - Nesto to se ne uci nego se dobija rodjenjem. Covek koji ima ovu osobinu zove se smeker. Ne znam bas tacno koje su karakteristike, ali takvog tipa mogu da prepoznam na kilometar. Dobro uspevaju u Srbiji. Ovde ih bas nesto i nisam sretao.

LADOVINA - Viseznacna rec: mo e da oznacava hlad koji pruza ona lipa u basti "Vltave" i ispod koje se najlepse pije pivo, a moze da bude i skraceni izraz koji vam pomaze da nekom opisete kako je na poslu.

KESTEN - Vrlo vazan plod u zivotu srpskog naroda. Kada u oktobru ulice zamirisu na peceni kesten, to je najbolji znak da dolazi zima. Od njega se pravi i cuveni kesten pire u poslasticarnici u Sremskoj. Ispod kestenovog drveta se mnogo lepo ljubi.

TURSIJA - Sastavni i neizbezni deo zimskih radosti. Od nje se uvece u domacinskim kucama pravi ikebana koja se zaliva vrucom rakijom.

ORTAK - Nesto izmedu druga i burazera, samo malo jace. Ortak je tu kad treba da se "posiba" zbog tebe, kad od dobre "ribe" treba da se odvoji ruzna drugarica kako bi ti imao prolaz, kad ti treba alibi kod zene; kad izgubis na kocki, pa nemas ni za taksi, onda zoves njega u tri ujutru... Ma, ortak je prosto ortak.

AVLIJANER - Posebna vrsta srpskog psa; vispren i nezavisan, sposoban je da prezivi u svim uslovima. Od ovdasnjih kerova razlikuje se po tome sto je pametan. Ljude koristi onoliko koliko su mu potrebni. Najpoznatija podvrsta je "dorcolski gonic".

FRKA - Problem koji se resava recenicom: "Nema frke."

TARABA - Sluzi za preskakanje kako bi se iz komsijskih basta krale zelene kajsije i rane tresnje.

NOSTALGIJA - Ne znam sta to znaci.

navrata stzalo u inbox u obliku nekakvog JEZIVOG power point fajla, s nekim strahobano kitch navrat-nanos natrpanim fotografijama. Uvek sam se pitaozasto neki diletant upropasti drugom coveku autorsko delo.

s PP ili bez

sto se svakom dopadne, zar ne.
ni mene bas nije taknulo, ali verujem da ima mnogih koje jeste.

..ni mene nije taknulo, samo sam se iznervirala jer nemam koga sad da nadjem da bacimo jedan pref...

taklo. :-) nego su ti previsoka ocekivanja.

evo linka Mjehurove inicijative:
http://www.b92.net/kultura/index.php?view=2&did=22843

zbog tog tipicnog srpskog zlobnog mentaliteta, sa sva sreca sto se burek ne pravi u low fat varijanti. ono, ja necu low fat burek, dakle ne treba da ga ima ni za koga

mislim, sta te briga ako neko pravi i neko jede low fat burek. jel tebe neko tera da ga jedes? mislim, koja netolerancija, uzas...

vot a ju rambling abaut?
:-)

paise kako je sva sreca sto se burek ne pravi u low fat varijanti. ja mislila ti procito pa te nije taknulo.

al me nije taklo a tebe vidim jeste :-)

nemoj da si tako stroga, ipak mislim da je autor samo zeleo da bude duhovit, iako nije uspeo. mislim da tu ipak nema zadnjih namera.

srpski thing to say....nikad ne cujem, recimo amerikance da kazu tako nesto. oni odrastaju sa tim nekim osecajem za toleranciju koji mi nemamo i to se jako vidi i nalazim da je simptomaticno. recimo, ako ne treba da bude low fat burek, zasto bi recimo trebale da budu rampe za invalide, kad meni ne trebaju?

su takvi ti tvoji lokalni, u alabami...

prostodusan narod, srdacan...

al ovi u njujorku i okolini, to sve netolerantno do zla boga, svasta mozes da cujes

pazi s kim se druzis....znas kako kazu: s kim si..... :)))))))))

Ovo nije post da se raspravlja o ovoj prici. Izvinite sto sam je uopste prilozila, nije mi bila namera da bilo koga nerviram.
Sta cete, ja priznajem da sam nostalgicna.

je ste je prilozili.
covek dobro pise. ja cekam cerevicana da priloyi nesto svoje. i T&R da zasviraju.

ali osetila sam grizu savesti sto ovo opet ide bez dozvole autora.
znate, i to sto pratim blog b-92 (iako se retko ukljucujem u diskusije)je iz ciste nostalgije.
p.s.
t&r su moji favoriti na blog diskusijama

pica zena koja bi da lupa samare drugim zenama po blogu, koje, avaj, ne znaju onaj rad "notag img...[/img]"

eeeee, bez`te zenske, dok se nije razgoropadila....

Probaj www.ipref.com

hvala!

potpuno ste u pravu. Jos su i dopisali neke psovke... Zbog toga sam i imala potrebu da napisem ko je autor, jer sam jedna od onih koja obozava njegove price. A mnoge su tek tako prepisane i poslate u svet (Govorite li serglish, Kad prasici utihnu...)
Moram da priznam da vam iskreno zavidim sto ste u Evropi.

I nama koji smo ostali u Beogradu fale neka mesta. Nema vishe Grmecha, Shumne, Lipe, evo i Manjez se bori. Ali zato ima Skice, Pevca, nekih kafica na Vracharu...

Bravo Canuk i Nebojsa:
Osveziste mi nostalgicni DAN!
Nostalgija je za mene;"Lepo secanje"-"sejao" sam ih svuda i kad mi zatrebaju: HOP; evo njih OPET "nazad" ZIVE,SLIKOVITE,PUNE MIRISA-BOJA.
Zivi tu; u MENI i OKO MENE.

P.S.
"Ceo nas zivot je ZAKOPAVANJE NASEG DETINJSTVA"-rekao je Mihajlo Lalic (pisac);Ja, se STALNO "ZAKOPAVAM" i "OTKOPAVAM" i TAKO VEROVATNO mog celog ZIVOTA.

i za mene je nostalgija pozitivno osecanje. srecom, imam divne uspomene pa niti zelim, niti moram da ih se odreknem.
ali, uvek ima neko ali... ono sto meni nedostaje na ovom kraju sveta, to je (bgd) zargon. onaj koji se mozda bas ovog jutra radja u nekom veselom drustvu, onako "nicim izazvan"...

A najgorte je kad tako ides ulicom sa nekim "ovdasnjim" poznanikom i on iz cista mira sretne sestru ili nekog druga iz osnovne skole! Jao, kako ume to da presece.
U svakom slucaju treba se potruditi da se dobro osecas gde god da si. Da pronadjes dobar razlog zasto si tu gde si, jer bez toga ume da bude mucenje...Zivim od pre nekoliko godina u gradu u kome su mi odsekli pupcanu vrpcu, i ne znam da li mi se deslio i tri puta osetim onako bas svojski, ali svakog dana se smejem bar 10 minuta. Sto i vama svima zelim.

to je komentar!!
'Ocemo zajedno da pisemo o Moskopoljcima?
Znaš onu: "Pan metron ariston" odn. "Sve sas mera"

Komentar na komentar:
mene više nervira činjenica da se od Beograda cimam Luftwafeom preko Bloody Frankfurta na Majni pa ili tamo presedim 5 sati cekajuci na vezu ili mi izgube prtljag, ili oba. :-) I brže i jeftinije mi do Brazila.

Kad smo kod autobuske stanice, pratio ja neku prijateljicu na voz, vracala se u Zagreb, proslog decembra.
Pripiskilo se ženi, krenula u WC na stanici. Približila se pa pobegla, glavom bez obzira. Kaže, bolje da se upiški.

...."sve sas mera" izgleda zavisi od onog procenta, kod mene je fiftififti pa je ovo sa merom borba zestoka. A Moskopoljci stvarno vrede price. Niko ne zna ni ko su bili, a svuda su oko nas po Balkanu.
Ostade mi Pekic u Beogradu....

posalji je na WC u Sidu. U odnosu na WC na sidskoj bus stanici je beogradski business lounge.

Postoji, Dejane; uvek gore od goreg.
Zamisli da si leteo preko Frankfurta na Odri ?!? Mozda bi sastavio i cela DVA DANA.
Ja sastavio na Frankfurtu a/M celih 12 casova da dodjem do Beograda. Da sam naumio za Atinu verovatno MENE HOP u Athene; posle dva sata cekanja.
Ali,..
davno kad se Frankfurtski Aerodrom na Majni gradio kao najveci Cargo centar; sada najveca PUTNICKA "Raskrsnica" (sa Amsterdamom) u Evropi; "nama nudili" da Aerodrom Beogad bude u JUGOISTOCNOM delu Evrope "Raskrsnica" i "ODSKOCNA DASKA" za bliski i daleki ISTOK; jer je Beograd geografski,temperaturno,destinacijski,profesionalno, ...
NAJPOVOLJNIJI da to bude. To je sada DAVNO ATHENE;koja ima visoke letnje temperature,guzve,zakrcenja,mnoge NEPOVOLJNOSTI; ali ipak manje no STO IH ima SADA Beograd. A,izmedju ostalog ti i ja.

Tutnjao je tu NEKAD i "Orijental Express" sa Agatom Kristi i mnogim drugim u njemu.
-------
"Skocih" na tvoj blog; posle NERVIRANJA citajuci clanak i komentarisuci o buducnosti naseg DRUGOG (i jedinog) aerodroma u zemlji.
"Ma,ipak komsijama (u Nisu) nek' crkne KRAVA";"a,POSLE da i MENI CRKNE KRAVA"-Jer,ako meni ne CRKNE krava;doci ce komsija da KUPUJE mleko za SVOJU DECU;Ja, HOCU da
KOMSIJINA deca NEMAJU MLEKO.

Svi smo NOSTALGICNI; na svoj nacin.
Nostalgija je i OVO (Prica iz stvarnog zivota);
Prijateljica mi telefonom javi;ja prosledim prijatelju:
"Veceras na Mojmilu (sarajevko predgradje-na trk od stana)Arsen Dedic priredjuje koncert".
Otrcim do hale po KISURNOJ NOCI (ne bas nostalgicnoj).
Arsen na bini otvara koncert recima:"Kad sam poceo da pevam;(pre 20-25 ili ...god.)poceo sam TU po sarajevskim predgradjima-evo mene OPET NAZAD"!
... Raj U NAMA;...;Na stolu NOVINE sa nekim datumima JULA:..
___________

P.S.
Posle dva sata NOSTALGIRANJA; svo troje se CUTKE pogledamo. Nebo cisto-ZVEZDANO-"CISTI" mi.

a nemam problem s identitetom niti s nostalgijom. upražnjavam je rekretivno. ali ima ko nije. ima ko pati. posebno početnici u iseljeničkom zanatu.

ako vec neko pati od nostalgije onda to nisu pocetnici. ti su jos uvek pod utiskom novog okruzenja.
nostalgija se javlja kao ceznja za boljim u poredjenju sa novonastalim. nemoj da se lazemo, da nam je u pechalbi do jaja, i da imamo super nova drustva vecina se ne bi okrenula za zemljicom nam srbijom.
prema tome guzichni interes cini svoje.
oni koji pate od nostalgije su isti oni koji pate od svega ostalog, isti oni sto kukaju i sto im stalno nesto fali, sto se zale,neodlucni ... a u sva ta stanja je daleko lakse uci nego da se pozitivno gleda na nove situacije.
genetika balkanska bre. almost disgusting.
[u celu ovu pricu ne ubrajam ljude koji znaju da su na privremenom radu u inostranstvu tipa usavrsavanja, nauke itd.]

kakva velicanstvena definicija!

Ja svoje poreklo, koje je miks mikseva, uzimam kao privilegiju i baš ništa me ne steže. U toj "mešavini" se osećam baš udobno.

Ja sam tipičan nostalgičar, a to što sam nostalgičar ne znači da kukam, još manje da mi nešto fali, a još najmanje da sam neodlučna ili da me plaši budućnost. Ja svoju nostalgiju vidim kao album lepih uspomena, kojeg s vremena na vreme uzmem u ruke i uživam u toplim uspomenama koje pamtim. Posle album za neko vreme zatvorim i radoznalo očekujem budućnost.

--- potpisujem! ---

ovo ti je nostalgija..Lenka s' pcajzli:-))))))))

'A tek daftilografkinja veroslava zvana duda koja je imala šes prstiju na levoj nogi ,a samo dve sise, što je nepravda, i dušu saseksom darežljivu jako'

Tvorac k'o William Burroughs.

:)))))protesao si mi "hipofizdin rezzanj"

ja svoje ucim, trebalo- ne trabalo, nek znaju. Jes da malo brljaju, al fino se sporazumevaju. :-)
Kao si inace, dugo se ne sretosmo. :-)

ali da citiram i ja svog sina: mama, ti si koka, a ja sam pilić :)

kad upadneš u rupu između dva jezika onda tvoj elemenat postaje ćutanje (ovo nisam ja tako pametna, nego parafraziram j. kristevu). no, vidiš, i moja ćutanja su samo povremena i mestimična. :)

manje sam ja na jezik mislila, to je jasno. znam ovde već gomilu takve dece ovde, i velike i male; što više čitaju i što češće putuju, to bolje.

nego sam se upitala kako će reagovati kad mu jednog dana objasnim to o emotivnom udelu. kad me upita "šta više voliš?". kad dođemo do veza, utisaka, iskustava, svega onoga što nije, bar ne primarno ili isključivo, jezičke prirode?

ali ni cutati ne moze svako, a cutati se, ipak, moze na vise jezika:)

što se nekad ćuuuuti! :)

Ucenjem jezika ne uce samo jezik, nego i citav jedan kod, jednu kulturu, nacin razmisljanja, pa i funkcioniranja.
Ucim svoju djecu moj jezik da ne bismo jednoga dana postali jedni drugima stranci.

Mjehura. Pitaj mene. Kakav bre gotivan lik? Težak bolid.

A inicijativa da je trula, trula je,

ma znam ga i ja pomalo, nego inicijativa je (takva trula, kakva jeste) za Plejboj, brate!? I vidis li Dejane, u sta se polako pretvara (ocekivano, reklo bi se) u balade o bureku, pa daj da vidim taj plejboj sa 1/4 bureka:)

zbirku pripovedaka o pecalbi

"BALADE O BUREKU!"
SVAKA CAST MAJSTORE.

BUREK RULES!
burek forever, pour toujur, für immer!

nego se sad setih filma A. Tarkovskog - Nostalgija
kakva majstorija! jedan od omiljenih, ipak...
:(

...i postoji li još ana vrsta nostalgije oslikana u "Ljudi sa četiri prsta"?

Drago, ne podsecaj nas na te diletante, molim te:)

jes, vala Zabrane. Pochecu da povracaaaaaaam

...može li onda malo Kudera? Ili, kakva je bila nostalgija Crnjanskoga?
A, nije Bule diletant..o)))
Samo, u Evropi više nema emigracije o kojoj on piše...

Meni je uvek na pameti Kish koji kaze da se ne trudimo da pobegnemo iz i od zemlje, jer cemo je uvek poneti u sebi

zato se ne bih ni usudio da ga dovedem u komparaciju sa kreaturama tipa Bulatovica (Drago ovo nije napad na tebe i tvoj komentar:)

Na spomen tog lika, odma utrnem, prolupam i vrati mi se no vreme kad su takve kreature napadale Kisha. Sitni, bedni, UDBa pisci (narvano da nema veze sa Dragovim komentarem)

Kudera=Kundera ili?
a sto se Crnjanskog tice, on je covek iz druge price...

...razumem ja tebe Zabran. Mislio sam na Milana Kunderu.
A, ovo oko Buleta. Pa ja odvajam lik od dela.
U "ljudima" ima strašnih scena, vrlo upečataljivih surovih detalja iz jednog mnogo nesrećnoga sveta. Ima nekoliko majstorskih dijaloga koje sam zapamtio. Samo, verujem da takav svet i na taj način više ne postoji, i dobro je da ne postoji.
Ja se profesionalno bavim prislinim migracijama i to je čitav jedan kosmos podložan promenama, ali koji uvek nosi u sebi neku nesreću, čak i kad to ne izgleda tako.
Kod druge vrste migracija, onih gde je to ipak čovekov izbor, postoje neki drugi tereti, ali oni su sve manji jer se prosto i biće sveta menja,a sa njim i identiteti.
Zavičajnost, to je sve manje bitna činjenica.

nije bio baš nostalgičar, nego melanholičar. :)

kundera može, svi mi ovde odlično znamo da je život uvek negde drugo :)
samo je on sâm ipak malo komplikovan lik...

nažalost, postoji i to, da, samo nas gastarbajtere ovde na blogu molim da ne smatraš naslednicima takvih tradicija, nego samo posmatračima iz... recimo, neposrednije blizine... :=)

ma to je sve lepo, i drago mi je zbog tebe (zaista), ali ono sto prvo cujem od 'nasih' ljudi u inostranstvu ili iz inostranstva, to je zvuk gusala iz njihovih usta, pa tek onda reci; prvo krece kuknjava, pa red standardnih pitanja: kako ti je ovde? kako si se snasao? jesi li se (u potpunosti) asimilirao, aklimatizovao? i sl. pa tek onda ostalo - lose je takodje, sto to pitaju i kad zovu ljudi koji su ostali u Srbiji - to je ipak jedan, retrogradni i negativan obrazac... bilo cega.

sto zapravo svi mnogo bolje od tebe znaju kako ti je "tamo".
sve go ekspert do eksperta.

pa naravno, to je sustina - otrov i protivotrov za samoiluziju u istoj kapisli...
to je zapravo alibi za njihov precutni zivotni stav: 'Ja nikad necu, ili ne bih (mogao) da odem Tamo...'

КО СЕ НЕ СЕЋА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ?
Била је прво народни непријатељ, па „сумњиво лице”, доушник и помагач, затим лобиста промена, па опет сумњиви конзервативни елемент крив за мирење „старих” и „нових”, патриотски финансијер, емотивни хуманитарац, ирационални улагач, славни књижевник и спортиста, и на крају „економски партнер без повластица у односу на друге странце”. То је „психолошка карта” српске дијаспоре, односно лица у расејању, који су и за старе и за нове владаре, све само не део истог српског народа као и онај унутар отаџбинске границе. Право на политички глас дијаспоре није престајало да бива тражено и обећавано, као да није била реч о одузетом праву које је одавно постојало.
Прво су живели „југословенски клубови”. Затим „заједнице Срба”, по могућности што бројније и што посвађаније. Специјалне екипе вулгарних тајних и јавних „завера” бринуле су о томе. Пуним плућима свога генија вадиле су сахрањене ликове интернационалног подземља из судског заборава, осмишљене у глави лукавог Доланца, не би ли их убацили у патриотску чорбу дијаспоре, као растворљив пара-политички отров... На чело српских организација постављани су људи са „тешким” биографијама, који су били изузетно „лаки” за „сарадњу”...Ни до данас, када погледамо биографије неких «повереника», није много промењено. Имали смо чак и једног «председничког кандидата» који једва да је знао да се потпише, али су службе знале кога је требало избацити као «главу» и залепити је на све бандере. Тактика: минимизуј, оцрни, исмевај.
Ретки писци и духовници који су из матице обилазили свет рецитујући сами себе, спајали су расејање исконским инстинктом изгнаника присутним у сваком песнику, а политичке службе матице су то расејање, преко афективно лабилних, хистеричних и необразованих људи, упорно разбијале. Водила се права дијалектичка борба између Светла и Таме, Добра и Зла.
У време економског ембарга матици, свако из српског расејања ко је просто питао „коме иде моја помоћ?”, желећи да контролише „пут свиле”, био је злотвор. Наравно, такво стање се дало психолошки оправдати. Затим је дошло сентандрејско окупљање, помоћ промени и анонимним, храбрим, момцима из сенке.
Време је, отада, процурило. Одавно више нема „храбрих и анонимних момака”. Већина се претворила у троме бирократе незаинтересоване за народно расејање, али његова бројност још увек им подиже катехоламинску реакцију. Колико су бројни ти људи? Па шта они хоће, зар им нисмо већ све обећали? Смањимо мало те цифре кад већ немамо процену бирачког тела! Доста им је на целом глобусу 57 бирачких места! Нека путују да би гласали, каква пошта, што мање њих гласа то боље! Ко зна, можда су сад постали конзервативни, можда више нису за реформе. Зар и они хоће власт? Зар не знају да овде, у сеоском дворишту, у проклетој авлији, СВИ хоће власт? Па још да нам помуте политичку причу, сведочећи како раде и штеде у Европи! Таман посла, гурај то у заборав.
На Видовданским данима дијаспоре 2006. изађем пред неколико стотина привредника из света и питам реторички : браћо и сестре, зашто смо ми 28. јуна овде а не на Космету?! Бучно одобравање још увек нормалних Срба родољуба, прекида неки помоћник од помоћниковог помоћника, шапћући: Рекао сам вам да јој искључите микрофон...Гђо Алечковић, прекорачили сте минуте!

Дијалектичка борба још увек, пет година после промене престола, и после добијеног права гласа, траје. У ери у којој се у централној Европи гласа електронски преко заштићеног кода, «сиве бубе» у матици и даље мудрују како да се то „технички изведе” и ко ће код кога да путује. Можда им се још увек највише допадају виртуелне поцепане бирачке вреће из којих, од Ванкувера до Свилајнца, „селективно испадају историјски папирићи”.

За шест година демократских реформи и приватизације продато је у Србији 1.450 предузећа, а зарађена је за то релативно бедна сума од 1, 5 милијарди евра. Само за годину дана, количина пара од свих дознака српског расејања (помоћ родбини, путовања, куповина кућа и плацева, исплата пензија итд...) износи око 6 милијарди евра! 4 пута више него што је за шест година продајом предузећа зарађено! Да нема свако село по стрица, ујака, тетку, или сина «негде далеко», умро би народ од транзиционе глади. А мењачнице би биле празне. Али, правимо се да то не видимо, да би успех реформи био већи.
Све се ово збива у добу у коме више нема класичног суверенитета, нити граница, у коме ниједан шеф државе не влада, већ владају моћне олигархијске финансијске групе и у коме светска дијаспора, измештени људи свих нација, постају субјект на врху геополитичког Олимпа. Јерменска дијаспора наметнула је то да је њихова отаџбина важнија од уласка Турске у ЕУ. Руска дијаспора је новац изнет из земље у време Јељцина, вратила натраг. Кинеска је саградила читава насеља око Пекинга. Грчка блокира амерички Конгрес за 24 часа. Једино је српска дијаспора (која жели центар на Космету !) предмет игнорисања и старог психолошког закона: за оно што смета треба рећи да је неважно.
Надживели смо савете дијаспоре у којима су седели исти „људи-глисте” из више режима, они вечити и „неодмењиви”. Надживели смо „спонтане скупштине” које су организовали конзулати (са одређивањем свих ајнштајновских категорија: простора, времена и брзине гласања, а вероватно и „људског, повереничког фактора”). Затим нам је на тржишту капиталистички захуктале матице била нуђена „агенција за дијаспору”. Звучало је неолиберално и изузетно „нео”. Један брат из Швајцарске погодио је у првом маху суштину: „Агенција! Значи ми смо роба!?”

Све смо, дакле, изнова проживели, до судбинског повратка најједноставније од свих идеја: „Министарства за дијаспору”, наше носталгичне амбасаде у завичају. Желели смо да она буде нерђајућа, као што су трајне све добре ванпартијске институције и да уради најважније финансијске пројекте у отаџбини . До 2007. су ову кућу и даље водили партијски одбори на челу с људима који свет још нису видели, а језике још нису научили. Први демократски председник нам је пружио једну руку, оставивши другу за касније. На прослави доношења највишег акта , српског Устава, како је то прва приметила сестра из Холандије, поред облих певачица, које не би знале да кажу ни шта значи реч Устав, једино представника три и по милиона (од којих бар милион образованих) Срба света света није било. Заборавили су да их позову.
На партијске листе (као што се ради у Европи) нико није хтео да стави нове и неиспрљане људе «споља», који би се жртвовали да бар годину дана узму боцу кисеоника и «уђу унутра». У френетичној кампањи се нико није сетио да их помене, осим што су радикали викнули :Крајишници расути по свијету!.. А и то је нешто. Други су тајним телефонским позивима позвали по неког да гледа победнички спектакл из дубине сале. А онда се одједном ућуташе, одједном је « стала пјесма».
Заборавили су да би народ више волео да види «ујку из Америке» или «бату из Реноа» у Парламенту, а можда и неког Сократа са светских универзитета, него натапиране функционерке и «омаснеле» култивисане шарлатане...

Али, када се, једном, све демократе и недемократе изврте на вртешци српског политичког вашара, ми Срби света ћемо и даље постојати, постојаће наше сеобе у два правца: расејања и сакупљања.

Како да политичким «сивим бубама», објаснимо да смо управо ми део вечности и историјске судбине отаџбине Страдије?
Давно је већ у нашој историји речено: једно је бити краљ Србије, а савим друго краљ свих Срба!

ali realnost je nesto sasvim trece.

ajde vidite ovo, molim Vas
http://blog.b92.net/node/1751

Još dodajem, naši su se pokazali kao paceri za spoljnu politiku. Ima ko misli da smo mi neka sila. Drugi misle da cemo ako jedemo McDonalds i pijemo bljutavu kafdu u tarbacks postići naklonost Velesile. Nikome izgleda nije palo na pamet da upotrebi jedinu polugu koju imamo.

To nikada u zivotu nisam osetila.
Ali, ako volis "nove" (he, "nove"!?) prijatelje ne znaci da ne volis vise one stare, ili starije, bar. Dakle, nedostaju ti.
O porodici da ne govorimo.
Kao sto znamo, distanca moze i da podgrejava, preuvelicava ljubav.
Ergo, cepa ti se licnost.
A jezik, jezik se zove "maternji", lepo kazes Dejane, vazna stavka. Kad govoris maternjim jezikom tvoj jezik sadrzi reci koje si izgovarao kad si bio mali. Kad govoris "stranim" jezikom, ma koliko da si elokventan, govoris kao neko ko nikada nije bio mali. Hej, velika magija.
Naravno, vremenom se to falsifikuje, ali Prava Stvar je Prava Stvar a falsifikat je pateticno inferioran.
Ovde smo pricali o tome?
Ne o raznoraznim prednostima, atrakcijama i navlakama, pa zato ne spominjem sjajnu stranu migracije.

Olga

ni ja ne kapiram nostalgiju. meni da su neki (ne svi) prijatelji ovde na severu i uza familija, mislim da ne bih imala nikakvu potrebu da dolazim dole...ako ti je dobro, onda nema zzala za onim tamo...ali ako ti nesto 'fali' tamo gde si otisao...onda je pitanje da li bi ti bilo sve sasvim potaman i kad bi se vratio. tako mislim ali mozda gresim...

ali pojednostavljujete. nije baš da je ovde dobro a tamo nešto fali ili obrnuto. daleko je zapetljanije. jednostavno je samo ako sebi ne dozvolite da da se na tome trosite... sve do jednom.

g. Dejane, i slazem se samo sto da bi neko lobirao za svoju zemlju taj treba da ima lepa secanja na nju, da nije dok je u njoj ziveo bio sikaniran, potkradan, varan, ucenjivan, ponizavan cak i pred sudom ako bi mu se obratio zato sto ga je neko tukao a sud bio pristrasan prema batinasu..., da je ziveo normalnim zivotom bez straha da li ce imati sutra sta da jede, da plati svoje racune, da nema dosijea.... Sve je to potrebno da bi lobiista prvenstveno postovao svoju zemlju i stao u njenu ''odbranu''. Elem, kako moze neko da lobira za zemlju koju ne moze da postuje? Kako? Mislim da mozes biti vrhunski profesionalan ali ako ti znas koliko u tvojoj zemlji ima korupcije, pa i bezobrazluka, (narocito toga!) onda ti se nekako ne daje da ides protiv sopstvene savesti.
A sto se nostalgije tice, patiti od nostalgije za necim sto te je oteralo je po meni cist mazohizam. Sve zavisi u cemu uzivas a to je tako individualno. Ja sam, primera radi, jos davne 1981.g., bila u najmanjem gradicu sveta Durbuy (nalazi se u provinciji Ardene u Belgiji) i uvek sam potom zelela da se vratim tamo i vracala sam se iako tamo nemam nikoga ali mi je gradic uzeo srce. Ima jednu pekaru, jedan restoran, jedan zamak i pored zamka minijaturni park sa simsirima koji su izrezani u oblicima ljudi, zivotinja, prirode..., dakle zivota, a okolo sume, recica... i to bi bilo to. Bila sam i u Italiji i uvek pozelela da se vratim, u Kanadi takodje, Maryland u Americi, Svajcarskoj, Austriji, Nemackoj, Ceskoj, Slovackoj, a najradije se vracam u zemlju u kojoj zivim jer sam tu srecna.... U Srbiju sam se uvek vracala valda zato sto sma tamo rodjena, nikako sto me vezu grobovi predaka, svakako sto poznajem puteve, reke planine... a volim prirodu i mogu da izdrzim jedno vreme zbog saznanja da cu ponovo da idem odatle i tako dalje. Ne daje se sve ni objasniti u nasem kratkom zivotu.

je valjda kad ljudi nisu srecni pa se secaju vremena kad su bili srecni.
Ja ne bi volela da osecam nostalgiju, mislim da je to tuzno.
ali nedostaju mi dragi ljudi koji su daleko, nekada mi nedostaju neki predeli ili neke radnje. To moze biti pomalo tuznjikavo ali na neki lep nacin.
To je nesto sasvim razlicito od nostalgije.
Drago mi je da vam je mlogo dobro u Los Arandjelovac.
To se zove "Joie de vivre"! That's the spirit!

Olga

e bas sam to mislila u svom komentu malo gore :-) znaci, verovatno sam u pravu!

procitala.
To je to.
Ali, volis ljude, a ljudi rasejani na sve zive strane pa ti nedostaju. God bless Alexander Bell i njegov izum.
Proklet bio British Telecom i visoki racuni.
Ali, sta je tu je.

Olga

ali zar nemas u londri onaj sistem fon preko net provajdera? ja imam za 55€ mesecno flat rate sa nemackom (samo fixni telefoni, naravno), i 500 mindzona sa srbijom. ako platim jos 15€, imam flat rate sa Celom Zapadnom Evropom. dodatak za USA/Canada...7€!! i naravno internet, koliko zelis i kad zelis, too.
nemoguce da toga nema u UK?!?!
ima i dojche telekom, svi ga otkazuju.

imamo neke razne fore ali one bas dzeftine su lose pa izgubis strpljenje da pricas a one kvalitetnije su skuplje tako da ako imas mnogo prijatelja racun bude, hhmmmm ahghhhh, prilican.
Naravno, zvati BG je najskuplje, Evropa je srednja a Amerika je jako jeftina.
Naravno, ima Skype koji je Skupe to Skype sasvim za DZ ali u BG niko nema tu kombinaciju jer ljudi retko imaju broadband a jos redje kartice da bi uplatili kredit.

Olga

jeftinije da sednete na avion, odete do drustva, i da se siti narazgovarate! Odavde ima sema za 6 centi minut sa Bg. Pa, hebote, pricas ceo sat (ako te ne mrzi) i dodje ti racun na $3.5. Nedavno su mi nudili i za 4.8 centi minut, ali sam odbio - mrzi me da se bakcem sa prenosom providera i sve, za par dolara mesecno.

nsarski, koliko te mrzi, zavisi od toga s' kim pricas, sta ti pricaju i kakav im je glas.
Eto.

Olga

ja sa nekima mogu i po 3 sata :-) sto i radim!
ali nije to sto pricas. nisam bila kod kuce 9 meseci, uglavnom zbog vremena (gustish se skupio) i otisla na 3 nedelje...i sve mi je ok i dalje. bio plan da dodjem ceo mart...plan se izmenio. ko zna kad cu da dodjem opet...so? nisu vreme&novac u pitanju. ima nostalgicara i medju evropljanima, mislim nasima.u.evropi. pa dejan je u portugalu, nije u tokiju ;-)

I sama znas da je skype besplatan ako oba sugovornika imaju instaliran isti. No, kao sto rece, rijetko tko u Srbiji ima dobru telefonsku vezu (broadband npr.) koja omogucuje neometanu pricu preko skype. Moje iskustvo je da je razgovor moguc cak i kada nije broadband, u satima kada opterecenje tel. mreze nije toliko veliko.
Druga mogucnost je da jedno od vas prica, a ona/j druga/i salje chat poruke u suprotnom smjeru. To je rjesenja ako jedna strana moze bez ometanja pricati, a druga ima losu vezu. Ja sam tako cesto radila u obje kombinacije: ja pricam na skype, sugovornik iz Bgda pise na skype; i obrnuto. Kad se covjek navikne, sasvim je OK. U svakom slucaju besplatno.

Cao Olga,
08444286565 - Dial Around - 4 penija minut razgovora sa Srbijom.
Veze su odlicne, kao kada zoves preko BTija.
Pozdrav,
Jelena

hvala!

Olga

To sam htela da kazem u mojim prethodnim porukama, nije bitno GDE covek zivi, bitno je KAKO zivi. Gledaj da TVOJE mesto na kojem zivis (kuca/stan) bude tvoja oaza mira sve ostalo je relativno.

O tome se upravo radi, o kvalitetu zivota. Ali kad se tvoja rodjena ambasada ogradjuje od tebe, nemam pojma sto,( verovatno sto se ogradjuju i od svega ostalog ), nekako ti bude muka. I'l get it over,zivela nostalgija!
Pzdrav

U tim ambasadama rade sitne birokrate koje cim dodju u neku zemlju (zapadnu pogotovo)gledaju da pohvataju veze kako bi ulebili svoje supruge, decu upisali u najbolje skole, svoje rodjake... jer misle da svuda vazi sistem - poznajem coveka. Kad ih neko pozove negde (ako ih pozove!) oni su puni srece sto mogu da izadju iz tih svojih ustajalih ambasada u kojima zavese nisu oprane od vremena Broza ali je bitno da ispred ceka mercedes ili audi da vozi gospodu do kraljeva na novogodisnje koktele.

Ma pusti bre to,sorry ako sam te izbedacio. To za nas nije nije nista novo. Znas onu " Da smo mi zivi i zdravi!"

mislila sam samo da ti je potrebno malo stimulansa da zaboravis na te ''koktele'' na koje te ne pozivaju zato sto nisi milioner. He, he.

Hvala u svakom slucaju,sto se tice miliona, "ja imam sarene oci i novac mi nece doci ".

kako to izgleda? :)))

izgleda otprilike kao Disciplin A Kitschme.

Ajd´ sad pitaj kako se disciplinira kičma!?

...Dunjice, kako se disciplinira kičma? o)))

licno mislim da te komsije u Beogradu nisu mrzele zbog toga sto NISI iz Srbije jer oni znaju da mrze i one koji JESU iz Srbije. Ja sam otisla iz Srbije odmah posle gimnazije, komsiluk je mene i moju najbolju drugaricu iz komsiluka ogovarao i mrzeo iz zavisti jer smo bile super djaci. Danas je ta moja drugarica uvazeni ekonomista, sef pogona jedne hemijske industrije i kada ona progovori mozes cuti muvu dok leti, svi je slusaju otvorenih usta dok bi samnom svi da se druze jer sam uspela u ''belom svetu''. Zato se nas dve sada drzimo na distanci od istog tog komsiluka od kojih mnogih vise i nema dok mi trajemo. Takvi su ljudi i to nema veze sa nacionalnoscu niti poreklom ko je odakle.
Sto se tice nostalgije i ja mislim da je to obicna glupost samo sto to patriJote nazivaju asimilacijom ili cak, nedaj Boze, izdajnistvom pa i stranim placenistvom. Nije da me ne placaju, placaju me za moj posao u struci u kojoj radim ali zato ja radim i to ne malo. Ovde nema po kancelarijama ispijanja kafica, cigarica i gradskih traceva.

Da i ja ovde radim u svojoj struci i to puno, ali ja jako volim svoj posao i uopste mi ne smeta sto sam nine-to-fiver plus plus. Naprotiv veoma sam srecna i zadovoljna - narocito kad odem na plazu (bila sam pre nedelju dana kod prijateljice u Adelaidi i kao potpuno sasave zene trckale po toplom belom pesku, ne ponesosmo kostime pa smo onako sve u odeci bacile se u Pacifik. Ah, kakvi gushti...
Jedna moja studentkinja je rekla povodom sticanje druge kulture u zivotu kako je to kao preskakanje iz aviona u avion koji su u letu, a sve bez padobrana. Mislim mozda je tako samo u pocetku, ali uz strah idu i neka druga lepa osecanja.

A sto se tice one slicice zeke-tigra, mislim da sam jos od detinjstva bila tako neka zvercica, ali to je problem samo onih koji tako posmatraju svet a ne moj.Tacka.

Do sledeceg bloga, ovde je vec dva sata ujutro, upravo je protutnjala prava letnja oluja pa me je moje kuce probudilo - jadno se uplasilo pa sam ga malo pazila i mazila i onda skoknula na blog.

Pozdrav

komsiluk, super djaci, 'mrze nas', muve, otvorena usta, sef pogona bas super... happy end.

i relate. totally.

al ja nisam takve "našis" sretala vani. Prije bih rekla da nas oni koji su ostali tako vide kada navratimo u stari kraj.

Moze biti da je tako.
Ja Vas ponekad vidim kao hrabre i odvazne da se upustite u novu zivotnu avanturu, a ponekad kao pobegulje koje ne izdrzase jaram balkanski!

U svakom slucaju, lepa su Ti ona polja!
A za kicmu, bolje i "ono", nego betonske table :)))

Ponekad se puno ne razmislja kada se odlazi. Vjerojatno bi se onda manje nas odlucilo. Ja sam, doduse, bila od onih kojima je to bio cilj, da ode, cim zavrsi skole.

Ipak nisam bila otisla gdje sam prvobitno zeljela (Down Under), nego tamo gdje sam dobila priliku za jedan super post-diplomski (Likovna akademija u Düsseldorfu).

Ona polja su panonska. Zato sam se valjda tako dobro osjecala u Njemackoj, jer sam dugo zivjela u dolini Rajne, koja jako, jako podsjeca na moju Panoniju. Cak i shume lice.

Sto se kicme tice, onako se stvarno nekada ispravljala kicma, davno, davno. Nisu u pitanju sprave za mucenje, iako tako izgleda ;-)

Volim kad cujem da neko ode da bi se usavrsio u svom poslu, ili da bi radio svoj posao (i za to bio odgovarajuce placen). U mnogim strukama to je ovde gotovo ne moguce.
Jezim se od odlazaka tamo negde da bi se radilo bilo sta i da bi se...(da li me razumes?) Takvi brzo zaboravljaju svoj jezik, prijatelje, poreklo!
Sreca da takvih na ovom ovde mestu nema, ili ih ja ne prepoznajem!

Ti si, primecujem citajuci tvoje postove, zadovoljna :) i to je ono bitno.
btw ljubi Dunjicu :)))

A ono za kicmu? Imali su oni jednu pesmu "Ne moj da bacas betonske table sa vrha svoje zgrade (pa to jedno 1000 puta)
poenta: Razbices kola, a mozda i ljude!!!

hvala za puse za Dunju! Ona se tome uvijek raduje.

Ja jesam zadovoljna, ali zbog citavog mozaika razlicitih faktora. Ne znaci da sam uvijek radila samo ono za sta sam se skolovala i sto volim. Imala sam cak i fazu ciscenja stanova i poslovnih prostora. Zbog novaca, nevjerojatno ali istinito, da sam tako u nekom trenutku bolje zadadjivala nego kao dipl.ing. (diploma verificirana i priznata), s jos skolama pride! Tu ima anegdota o jednoj slatkoj zeni kojoj sam cistila cvjecarnu. Ona se svima hvalila kako joj "butigu" cisti jedan dipl.ing., osim toga jako dobro, a uz to mi svaki puta kuhala fine supice i djakonije, da mi bude lakse u stranom svijetu. Eto, i zbog takvih stvari imam razloga da se osjecamo zadovoljnima, zar ne?

Borise, to ti je samo sada tako ali da zapnes i dobijes stipendiju za neki faks tamo, bilo bi ti bolje in the long run. Amerika je super! Trust me, I've been there. The worst time of my life was that "foreign exchange student" small town life. Ugh...

Ipak, sta ces u Srbiji?
Ne pravi od tuge nauku.

Bilo bi dobro kad bi neko dosao na ideju da snimi film o emigrantima. Po meni bi scenario mogao da bude npr. dvoje mladih koji odlaze sa zel. stanice u Beogradu (moze i iz Kusturicinog drvenog grada pa da i on ne snima vise samo filmove o romima)potom oni ostaju u svetu (jednom od kontinenata) celi svoj zivot i u starosti se vracaju u Srbiju gde zaticu sve osim sto su ocekivali. Tamo nema vise onih i onakvih ljudi koje su za sobom ostavili a ostalo je sve isto, sljivaci, oronule seljacke kuce i stale, zapusteni gradovi ali ogromni bilbordovi sa kojih im se smesi poluobnazena udova nekog krimosa po imenu Ceca Raznjatovic. Reemigranti se razocaravaju i ponovo odlaze...
Otprilike takav jedan scenario filma koji bi sigurno pomogao mnogim emigrantima da se izlece od nostalgije.

Zaboravih da kazem da znam dovoljno primera za jedan film ovakvog scenarija koji sam prethodno iznela jer ljudi zive citav svoj radni vek jednim potpuno normalnim zivotom, rade, stvaraju... i onda se vrate u svoju zemlju koja jos uvek kaska za svetom i vremenom skoro pola veka i osim turbo folka i natapiranih funkcionerki u drustvu presvucenih funkcionera UDB-e/BIA-e i kojih sve jos ''jakih drzavnih isntitucija'' sa njihovim bidzama i palmama nema sta da im ponudi.

Pzd. Nevena,
99' je u Pesti zivela jedna grupa mladih emigranata. Njih 9 - 10 u stanu.Cesto sam odlazio tamo,niko nije imao para za izlaske pa smo smo kao u bioskopu gledali filmove, mtv i pijani od jeftinog vina i piva mastali o sirokim bulevarima New Yorka.Jednog dana, ne secam se vise kako, ali je na vrata tog stana zakucao Zelimir Zilnik. Dosao je sa svojim kamermanom i sve ostalo je legenada.Film postoji, ne znam kako se zove, ja ga na zalost nisam pogledao. U vreme objavljivanja ja sam vec ziveo svoj san. Ne do duse na sirokim bulevarima New Yorka, ali na jos lepsim plazama Novog Zelanda. Ekipa se brzo rasula ubrzo po objavljivanju filma. Zilnik je imao dobar tajming.

uzvracam srdacan pozdrav, dugo se nismo culi :))) ali nisam znala da postoji film i bas bih volela da ga pogledam i uporedim sa ''mojim'' tj. vidim da li je reziser pogodio u ruzu. Tako su ziveli vecina nasih ljudi kao ti momci u Pesti ali ih vlasti u maticnim zemljama tada nisu poznavali. Poznaju ih sada posle toliko vremena i to samo ako su milioneri i samo takve i pozivaju na koktele:):(. Elem, mozda bi i u ovom mom zamisljenom filmu glavnu ulogu mogla da odigra i jedna ovca koja kao jagnje odlazi a vraca se kao ovca sa podebelom vunom koju u matici osisaju za tili cas. Mislim, ja obozavam zivotinje i uopste me to ne bi uvredilo, naprotiv bila bi mi cast da me zameni jedno umiljato janje u tom filmu.:)))

Probacu da saznam ime filma, gde i da li moze da se nabavi. Cudno, ti ( bez persiranja o.k.? )ti si zapocela temu o filmu, i ja bih voleo da ga vidim. Inace, danas sam bio super raspolozen pa sam pozvao ambasadu da ih pitam kako su, sta rade. Guess what? Pozvali me na koktel!
Mozda ce mi uplatiti i neki milion na racun!!!
He,he, jedva cekam cetvrtak, vec od sad sam na najstrozoj dijeti. Sve cu da im pojedem, a onda cu da ih nerviram!

u vezi titoiranja a i bas bi bilo super da i ja odgledam taj vilm pa ako nadjes ti dobaci.
Bas lepo sto su te pozvali u ambassy samo ja bi im sve popila ali sam samo jednom (posle ''promena, he, he) imala i ja tu ''cast'' da se nadjem na koktelu a kad ja tamo a ono picence sluze iz tetra pakovanja. Nije da sam se soknula nego sam pala na oko.:))) Bem ti nostalgiju.

Citam tvoj komentar i pitam se, je l´ ti to pises o sebi ili o meni (naravno, neki detalji se razlikuju, imana domovina novih i starih, al´ prica ista)?
Pravo osvjezenje i ohrabrenje. Sretno i dalje zelim!

Pisem o nama, naravno. Mislim na sve nas koji mislimo i osecamo da nam je ovaj ceo svet kuca, u kom se god njenom delu zadesili. Mislim da nas ima dosta ali se verovatno ne vidimo previse na mestima gde se raspravlja o nostalgiji. Naravno, ne kazem da je nostalgija sama po sebi losa--ljudi se razlikuju i razlicito reaguju na ono sto im zivot nosi i dobro je sto je tako inace bi bilo monotono.

mi dodju kao neka higijena duse. A i da provjerim gdje sam trenutno, na kojoj krivini ovog uzbudljivog putovanja.

Nisam bas zagledala u recnicku definciju nostalgije ali po meni je ona ceznja za romantikom, za necim sto postoji samo u nasim mislima i snovima a nikako u javi. Ona moze da bude i mazohizam kad nekome ''nedostaju'' sumorni i tmurni pogledi, zavist i ljubomora, tracevi po komsiluku, patoloski medjuljudski odnosi, dosada i monotonija bezbojnih drustava koje je za sobom ostavio jedan prevazidjeni sistem koji nigde nije ni ostvarivan.
Nesto sam se setila bas srpskog filosofa Bozidara Knezevica dok ovo pisem a koji je zbog svog individualizma bio odbacen od ''zajednice''. Ali, neka mene i kao individualiste ako ja mogu da se razvijam, da budem i strucnjak u svojoj struci i da se mimo struke bavim divnim zabavama kao sto su slikanje i stvaralastvo. Ja jesam odjena u Srbiji ali sam isto tako mogla biti rodjena i u Sydneju (kao sto ovde neko rece) i to mesto rodjenja sada vidim samo kao kosmicku ''gresku''. I bila sam letos u mestu rodjenja i videla sam da nista nije lepse od ovog gde se sada nalazim, cak naprotiv.:)))

Zdravo Nevena,
Zasto bre kosmicka greska? Znas onu nasu " Ko zna zasto je to dobro?" Zamisli da si rodjena u Australiji. Mozda bi sad zivela u Uzbekistanu ili Ruandi. Ovako si tamo gde si i super ti je! Ipak ima mnogo gorih mesta od Srbije.
Take care!

Zdravo Mr Vlado,
pa to ''kosmicka greska'' sam samo upotrebila kao ''termin'' ili sam trebala da upotrebim termin kosmicko pravilo? Premda bih mnogo vise volela da sam rodjena u Rio de Zaneiru od oca ministra za poljoprivredu i da su mi dali ime Maxima pa da sam pala u ruke holandskom princu i buducem kralju te prelepe male ali jedne od najbogatijih zapadnoevropskih zemalja sa tradicijom parlamentarne demokratije. Sad bi bila na skijanju u Austriji a ne na poslu:((( Ovako rodih se u SerBiji od oca radnickog samoupravljaca (xaxaxaxaxa...) pa ne sretoh princa nego moradoh ''trbuhom za kruhom''. Bem ti razlike i kosmicke greske/pravila.:)))

Ali takvih je izrazito malo. Statisticki, ti si bolju sansu imala da se rodis kao sirota Indijka koja prezivljava na manje od $1 na dan. Gde god da si i od koga si, ocito si imala neku vrednost i srecu da sada mozes da se dopisujes na blogu, jer draga moja, takvi su u manjini na ovoj planeti.
I mnogo bih voleo kada bi ljudi prestali da se posipaju pepelom zato sto su rodjeni u Srbiji. Nije to ni lose ni dobro. Tako je kako je (a moglo je mnogo gore). A nostalgija ima mnogo vise veze sa tim da li ti je bilo lepo tamo gde si odrastao. Ja nisam nostalgican za vojnim rokom, ali sam nostalgican i za Beogradom, a i za Kiprom na kojem sam proveo 5 godina (a i dalje ne pricam Grcki). Neki su ljudi sentimentalni, a neki ne...

Vlad-man niti je to meni Srbija omogucila. Ali ni to nije razlog niti se ja ''posipam pepelom zato sto sam rodjena u Srbiji''. Elem, ovde ne razume svako humor sagovornika pa je mozda bolje da se vise i ne salim. Kad smo kod statistike ja kao statisticar vrlo dobro znam kako se obradjuju statisticki podaci i mogla bih graficki da prikazem stanje u kojim uslovima deca imaju vise sanse da se razvijaju u izgradjene i zdrave licnosti. Zato ovo sto ja sada jesam nije rezultat mog rodjenja u Srbiji nego mog zivljenja gde se trenutno nalazim i sansama koje mi je ovdasnje drustvo pruzilo odnosno zemlja u kojoj se trenutno nalazim i koju zbog toga izuzetno postujem. Zemlje u kojoj sam rodjena mogu samo da se secam ali ona fakticki vise i ne postoji sto svakako nije moja krivica jer ja nisam participirala u njenom nestajanju. O njoj mogu da sudim samo po njenom trenutnom stanju zbog kojeg ja i ne mogu da je narocito postujem jer se u njoj skriva mnogo toga pod tepihom sto je za svaku osudu. Ja sam sada samo realni posmatrac koji nema afiniteta prema nagomilanim negativnostima dok je nostalgija za mene samo romantizovana emocija.

Rece ja da ti imas neku vrednost (pametna, ambiciozna, hrabra...) a verovatno i malo srece pa si se uspesno otisla u inostranstvo i stvorila karijeru. Tacno je i to da u Srbija i nije najbolje mesto za takvu vrstu uspeha. Ne znam tvoju pricu, tako da necu dalje da nagadjam, ali u mom slucaju ja sam isto emigrant, i radim slicne stvari kao i ti, i u mom kakvom takvom uspehu u zivotu definitivno postoji i delic zasluge od strane Srbije. Ipak sam imao toplu vodu, krov nad glavom, hranu, kakvo takvo obrazovanje, neku bezbednost, naucio engleski, i na kraju se otisao u svet. Moja poenta je bila da preko 3 milijarde ljudi na ovoj planeti nemaju to...
A vrlo malo je njih bogato u poredjenu.

Hoces reci da mi je Srbija indirektno omogucila ovo sto sam sada. E pa nije. Osim ako je nauk citanja i pisanja jedina odskocna daska jer sam ja u Srbiji samo to naucila. I kad sam dosla ovde sve ispocetka. I tek videla da nista ne znam. I videla razliku izmedju kampanjskog bubanja i - ucenja.
O.K. sad sam razumela sta je TVOJA poenta. Mi zivimo u razlicitim sredinama. Mene je na mom zivotnom putu pratio andjeo cuvar i put me je odveo u jednu uredjenu zemlju u kojoj postoji socijalna pravda i gde ljudi mahom imaju osnovni standard dostojan coveka. I gde se stalno u javnosti potencira isto sto i ti potenciras da u svetu ima preko 3 milijarde ljudi koji nemaju to pa im se pomaze preko raznih organizacija.
O.K. slazem se i da je siromastvo sramota bogatstva. Ali nije uvek tako jer se pri bogatstvu uvek misli na ''truli Zapad'' dok u siromasnim zemljama vladari vise imaju nego na ''trulom'' zapadu. To mene strasno nervira i tek bi tu imala mnogo toga da kazem.
Sto se mog iskustva sa rodnom Srbijom tice ono i nije toliko bitno jer ono ne bi bilo jedino. Ja mogu da volim moju zemlju porekla i ja to i cinim. Ali ja ne mogu da je postujem jer se u njoj ne postuje zakon. Mrzim lazi i prevare a u danasnjoj rodnoj mi Srbiji one su na ceni i to visokoj. Ako se nakrades i naotimas ti si ''uspesan''i tebe ce stititi i na (korumpiranom)sudu koji ne mari za gnev opljackanih zrtava. Dok 90% gradjana zivi u oskudici. Ako to nije za osudu ne znam sta jeste.

Taj termin mi se dopao. Mozda najpribliznija definicija nostalgije,bar meni.I nekako mi se cini da to treba negovati. Sto da ne. Moj super friend,blesava Irkinja me pita " Homesickness, what u r tlk about? ".Ali posle par flasa i mojih baljezganja o mestima u Bg-u i ljudima koje uvek znam gde cu naci ne bude joj bas svejedno. Ona je otisla od kuce jako mlada, zivela na svakom kontinentu. Kucu nema,bivse drustvo se rasulo.Super je njoj,ne kazem, samo to je kao i sve u zivotu mac sa dve ostrice.Ja sam veerovatno kukavica,pa sam izabrao onu tuplju!

Ja poznajem jednu Madjaricu koja je zivela u Australiji i ona kaze dok je tamo bila i kad na TV-u cuje samo ime Madjarske njoj su rasle usi kao u slona. Kad se vratila u Madjarsku ona se pokajala i to gorko. Ali vise nije mogla nazad. Sto ce reci da svi narodi imaju taj osecaj romantizovanja zemlje porekla. Meni je po tom pitanju dosta komplikovanije jer ja uglavnom kada ovde u medijima cujem nesto o Srbiji to biva negativno. I onda ne znam sta da kazem, kako da se postavim, sta da mislim. Jedno vreme sam okretala glavu od novima u supermarketima jer su mi se naslovi o Srbima i Srbiji naprosto rugali. I onda odem da vidim, da proverim sta je od svega toga tacno i kad ja tamo a ono... lazu pa i sami misle da je istina a ko laze taj i krade. Bracnom paru koji je nota-bene odneo humanitarnu pomoc ukrali auto u sred Beograda. I sad ce neko reci to se dogadja i u drugim svetskim metropolama.
E to me tek dovodi do ludila. To vecito pravdanje za sve i svasta, to moralno propadanje za koje se uvek ima izgovora. Sudovi nagomilali bezbroj dosijea koji zvrje i po hodnicima ''jakih drzavnih institucija'' (sic legalizam) dok se ispijaju kafice uz ooo tako slatke traceve. Udjes u bolnicu u ordinaciju kod hirurga da ga upozoris da mozes najmanje 5 godina da ga zatvoris sto nije dovoljno vodio racuna o pacijentu nekom tvom najmilijem, on ti otvara vitrinu i nudi viski jer ne moze da operise dok ne popije, u banci ti zakidaju, nigde ljubazne reci. I ti se okrenes i odes i jedva cekas da poleti avion prema ''trulom'' zapadu.
Ja se raspricala, zaustavi me.:)))

O tome ne smem ni da razmisljam. Nekako mi se ta Evropa izmice konstantno.Lazem sad, ja se njoj izmicem.Evropa me ceka otvorenih vrata ali jos nisam spreman za nju.
Cini mi se da sam se navukao na Aziju.Ja inace sve radim naopako...

to je kontinent bez granica:))) Zamisli da se vozis u jednom danu kroz vise zemalja (a bice is sve vise:( i da to i ne primetis. Kad idem svojim autom u rodne krajeve (he, he) ja i ne primetim da sam prosla kroz 4-5 zemalja. I onda dodjem na ulazna vrata rodne kuce i o'ma prepoznam. Pored puteva sporeti, duseci, serpe, lonci... I ja vozim, pa vozim i mastam o Holandiji gde sam bila a ona kao apoteka uredjena, cista, puna cvetja...

Eve Hoffman je knjiga koja je potvrdila da nisam usamljena sa pitanjima koja su mi se u jednom trenutku zivota nezaustavljivo nametala. Vrlo ohrabrujuca!

Osim "Lost in Translation" (napisano mnogo prije istoimenog filma. ne znajuci taj detalj, otisla sam pogledati film.) Eva Hoffman je napisala jos mnoge dobre stvari, za ucesnike ovog bloga vjerojatno od interesa.

Bovvered, da li knjiga postoji i na nasem jeziku? Ja sam je citala u originalu, poklon od engleske prijateljice koja mi ju je preporucila.

da li imate ISBN broj te knjige? Ovde ima knjizara koja moze sve, ama bas sve da mi nabavi ako slucajno trenutno nema. Unapred veliko hvala, pozz.:)))

Ceo dan pada, bas i nije helpfull kad razmisljam o nostalgiji.

Zdravo Vlado, ako ti smeta kisa a volis umetnost idi malo na sajt http://www.battlestarserbia.com/smf/index.php?topic=45.new#new tamo imas moje slike (''Mrvica'') na desetak stranica. Ja sam samo na toj ART stranici koju jedino posecujem, inace pojma nemam o ostaloj ''diskusiji'', mislim da se radi o nekom forumu o filmovima buducnosti. Ili...?
Veliki pozdrav i glavu gore.:)))

Super su ti slike!I ja volim umetnost,samo sto sam ja navucen na fotografiju.Proslog meseca smo supruga i ja bili u Vijetnamu. Htela je da me udavi u moru! Za dve nedelje ja sam napravio 850 fotki...nisam normalan.
Pzd!

Hvala, Vlado, drago mi je da su ti se dopale. To je samo insert iz mojih mnogobrojnih radova. Neko u mojim slikama vidi pejzaze iz Sumadije (hahaha...) ali ja kao sto vec znas nisam bas nostalgicna. Jedan novinar (Rus poreklom a ko bi drugo hvalio Srpkinju, hahaha...) je na jednom sajtu o mojoj izlozbi napisao po mom ukusu mnogo naduvanu recenziju. Digao me je u zvezde a ja volim da sam na zemlji.:)))
Blago vama u Aziji, vi idete na plazu a mi ovde na Severnom Moru se smrzavamo i od jakih vetrova ne mozemo ni u setnju. Mi se ovde drzimo cvrsto jedni za drugo kad izadjemo da uzmemo malo kiseonika.:)))
Danas je divan dan iako kisa pada a ja ne volim kisu. Dan je ljubavi i zato je divan. Volite se, ljudi.:)))

Kako ide globalno zagrevanje iako nisi mnogo nostalgicna bojim se da ces postati.Samo ovog puta za hladnim danima!!!Well, to ti naravno nikako ne zelim,a ako ti je za utehu i ovde kod mene je zimoca. Sledece nedelje idemo na skijanje,jedva cekam.
Pozdrav!

i bas moras da prkosis i sa skijanjem.:))) Vi u Aziji (?) imate i leto i zimu u jednom danu. E pa da bas ne budete u tolikoj prednosti mi ovde imamo sva cetiri godisnja doba u jednom danu. Prvo kad ustanemo prosetamo po kisi, onda se suncamo tokom dana, popodne kupimo lisce po basti a nocu se skijamo. Stvarno, bez sale, ovde sneg pada samo nocu.:))))Ako ne verujes meni pitaj skandinavce.:)))

Malopre sam se cuo sa mojima, kao da su znali da kukumacem o kisi i odma me digli sa vescu da pepersi sviraju kod nas!U junu,a ja cu tad biti kuci...juhhhuuu!!!
Zbogom nostalgijo za veceras!

I ja sam dobila poruku na messendzeru da ce Borka Vucic biti predsednica novog parlamenta u Srbiji (valda neka vrsta Markovica bez brade?:). Ukljucim messendzer i popricam sa mladim rodjakom koji nema posla i koji bi da ide glavom bez obzira ali ima malo dete koje je tek poslo u skolu.
Ne znam novopostavljenu predsednicu, znam samo da ima 75 godina (!!! u zemlji sa oko 30% nezaposlenih) i da je bankarka. Bio jednom jedan bankar... i posle bankara - bankarka. I zar neko sa 75 godina mora jos uvek da radi?
Quo vadis Srbijo!? :(((((
A ovde gde je ekonomija za samo zadnjih par meseci u porastu za preko 3%, i gde je nezaposlenost jedva nekih zanemarljivih par procenata, instalirali takodje novu vladu i za ministra za skolstvo postavili vrhunskog naucnika i svi ministri imaju izmedju 35-48 godina. Najmladji je ministar za finansije.:)))))

prvo skupšt. zasedanje otvara i vodi najstariji narodni poslanik, a to je ovog puta Borka Vučić, Miloševićeva bankarka iz Beobanke i sa Kipra.

Nakon toga će biti izabran pravi predsednik. Mada, ne znači ni da će on biti mnogo bolji.

tako je kada se stvore uslovi da se inteligencija rasturi i protera iz zemlje pa skupstinom onda mora da preseda starica od 75 godina. Ocito je u zemlji ostalo samo ono sto nigde nije imalo niti moglo da ode. Imenovanjem gospodje u poodmaklim godinama za prvo zasedanje oni samo dokazuju da se nista nije promenilo i da oni i ne znaju drugacije.
Borka Vucic, Zagorka Golubovic, Smilja Avramov, Brana Crncevic pa i Micunovic... i staracki dom Srbija je kompletan a i vec odavno jednom nogom u grobu. Uskoro mozemo ocekivati i sahranu Srbije zbog tvrdokornosti i zatucanosti stare generacije.
Zao mi je predivnih mladih rodjaka a i mog dobrog oca koji je ovo stradanje doziveo dole, dusa me boli. :(

Ovo su brojevi koje sam nasla u webu, jer je moj primjerak jos od nedavne selidbe spakovan:

ISBN: 0140127739
ISBN-13: 9780140127737

Ali knjizara ima sigurno bolji uvid u trziste knjiga, pa ce naci i preko imena autora i naslova knjige.

PS Eto trazih dalje, pa pronadjoh ISBN od jednog novog izdanja na engleskom:
Michael O'Mara Publications (5. Oktober 2006)
# ISBN-10: 1843172089
# ISBN-13: 978-1843172086

thanks, dunjice, za ISBN brojeve srce ste, ako me nema na blogu onda sam u knjizari ili citam knjigu. :)))

Za one koji vole dobru knjigu iz oblasti psihologije preporucujem knjigu ''The God Delusion'' autora Ricarda Dawkinsa britanskog etologa i evolucionarnog biologa u svetu popularnog naucnog pisca koji predaje na Oxfordu. Jedna anketa je pokazala da je on jedan od 3 vrhunska svetska intelektualca.
ISBN-13:978-90-468-0147-5
a sigurna sam da cete je procitati u jednom dahu iako ima cq. 450 str. Utoliko preporucljivije sto vec u uvodnoj reci Dawkins spominje i Srbe i Hrvate i muslimane ali dalje necu da prepricavam kako vam ne bih oduzela stimulans da nabavite tu knjigu.:)))

je izdala knjigu kod nas, mislim jedno pisem drugo, i dobar je prevod, uziva se u njoj skoro koliko u originalu. Izvini Dunjice sto ti tek sad odgovaram, uzela sam ponovo da je citam. Preporucujem je i Dejanu, ima divnih stvari o prevodjenju.

hvala, nikad nije kasno. mene bi zanimao prijevod, radi usporedbe. to rado radim, pogotovo kada su dobri prijevodi u pitanju.

Mislim da Izgubljeno u prijevodu jos ne postoji. Usporedba ce morati da ceka. A knjiga postoji vec 18 godina!

mislila sam usporediti geopoetikin, ili ciji vec, prijevod sa engleskim originalom. kada kazes da je prijevod dobar, treba, nesto se moze nauciti.
ili je rijec o onoj drugoj knjizi, iz komentara iza "Lost in Translation"?

Izvini, mislila sam da se salis, da te zanima da li je Lost in Translation prevedena i u Hrvatskoj, pa da uporedis srpski i hrvatski prevod.
Onu drugu knjigu nisam citala...

nisam ti ja iz te price.

Nego si me impresionirala da si, misleci da trazim prijevod sa srpskog na hrvatski, ostala cool, nisi odmah navalila na mene, kao, hrvatsku sovinistkinju. Pravo je zadovoljstvo sretati takve poput tebe. To se ovih dana na blogu slabo susrece, na zalost.