Spajanje nespojivog: Ojler, Magrit i “dve kulture”

Spajanje nespojivog
ili spajanje dva jednaka
sveta slikarstva i
muzike, ja vidim izmedju
Hieronimusa Bosha i
Paganinija

...tj. odgovor na ovo potonje - samo sto je tu teze dati adekvatnu ocenu, posto bar pop-art i muziku i dalje "zivimo", pa je mnogo teze opredeliti se.

Inace, hvala na pominjanju Pekica i "Hodocasca" - divna knjiga divnog coveka! Da nam je on vise zastupljen u lektiri i drustvenoj svesti generalno umesto raznih mufljuza, svima bi nam bilo i lepse, a bogami i lakse (jer bismo razumeli mnoge stvari, ukljucujuci i dnevnopoliticke, koje nas ovako zbunjuju)...

Uverena sam da Pravim Uciteljima nije tesko.
Nama, roditeljima, je tesko kad deci losim programom obrazovanja pomute logiku i prirodne tokove razmisljanja. I kad se mi tu upletemo, pokusavajuci da "spasimo sto se spasti moze" mogu samo da zamislim kako je nasoj deci.

Moja najveca greska u obrazovanju je kad sam starijem sinu prvog dana skole rekla da MORA da slusa uciteljicu :(

...ste u pravu da ima stvari koje su opsti trend, a takodje i da je malo ucitelja koji su u stanju da to urade. I zato bas kazem da je strasno sto se kod nas na obrazovanje (i ono u najuzem smislu, ali i ono znatno sire, tj. stvaranje opste drustvene klime u kome ce ono biti postovano i stalno unapredjivano) gleda kao na ne desetu, vec negde oko sto desete rupe na svirali. Inace, zbilja hvala na lepim primerima - covek cesto pomisli da su to neka apstraktna pitanja, dok ne vidi da se to manifestuje u porodicnom i svakodnevnom zivotu...

medju gradjanima Hrvatske na temu: "Sta bi trebao biti prioritet ove drzave?" ili "... vlade", ne znam tocno. Obrazovanje i skolstvo je, po ocjeni gradjana i gradjanki "zasluzilo" znakovito 12. mjesto medju "prioritetima".

Kako citam, nisu jedini.

Zaista bi bilo dobro da objasnis Ojlerovu formulu. Ne mogu da se seti gde se primenjuje. To me nervira posto tolike godine provedoh uceci razno razne formule.

ja mislim da tvoje pitanje izvanredno ilustruje nedostatak komunikacije koji postoji izmedju prirodnih i drustvenih nauka. U losim skolama smo "naucili" da se matematicke formule "primenjuju", i ja mislim da takva koncepcija o znacenju formula potice iz vremena alhemije kad se tragalo za onom formulom, koja se primenjuje na pravljenje plemenitih metala. Matematicke formule se primenjuju i svugde i nigde. Konkretno, gde se primenjuje formula 2+3=5? Pa svugde gde je potrebna prilikom brojanja. Svakog dana.
Ojlerovu formulu ti konkretno primenjujes isto tako svugde. Ona, pored ostalog, kaze da ako se okrenes za 180 stepeni videces stvari kao u ogledalu (to se na realnoj osi izrazava stavljanjem negativnog znaka ispred broja). Ta formula se jos zapisuje tako sto se ona jedinica prebaci na drugu stranu jednacine pa dobije minus znak ispred sebe, tj. exp(i*Pi)=-1, i ovo je ta rotacija (okretanje) o kojoj pricam.
Ako se okrenes za jos 180 stepeni, to jest kada dignes na kvadrat levu i desnu stranu te jednacine, vratices se u pocetni polozaj, tj dobijes exp(2*i*Pi)=1. Ako se okrenem pola kruga - vidim invertovanu situaciju. Ako se okrenem pun krug - sve se vrati na pocetak.
Dakle, ta formula nam sazeto izrazava neko znanje koje svi mi imamo. Samo mozemo da zamerimo nasim uciteljima koji su nas na casovima pitali "gde se primenjuje ova formula?", a mi smo odgovor ucili bez veceg razumevanja. U drustvenim naukama je, mislim, malo bolja situacija. Nikome jos nije palo na pamet da pita: gde se primenjuje rec "macka"? Odgovor je, naravno, kao i za Ojlerovu formulu: gdegod je potrebna. Svugde i nigde. Covek moze celu knjigu da napise a da rec "macka" ni jednom ne upotrebi.
Plz, nemoj mi uzeti za zlo ovo popovanje, ja isto toliko i sebi govorim koliko i tebi:))

Ja zavrsih Matematicku GImanziju (iste godine kad i Cirkovic), pa jos i diplomirah elektrotehniku. To sigurno znaci da sam videla i razumela mnooooogo formula.

E sada, kao i vecina inzinjera stalno zelim da nesto apstraktno primenim na svakodnevni zivot. Tako radi moj mali pametni mozgic - :-)

a sto se tice Ojlera, ja bih dodao ovom objasnjenju koje dade kolega i to da prosto nekako i ako bih znao cemu sluzi, nekako mi ne bi bilo vazno, jer to je cista LEPOTA! Dakle, ne znam tacno ni cemu sluze "Mona Liza" ili "Carobni breg" - osim da krase zidove u reprodukciji ili popunjavaju police sa knjigama, sto je krajnje prizemna "primena"! - ali ih volim zbog lepote. A tako nekako i sa Ojlerom, to se ne da u potpunosti iskazati recima, kao i svaka ljubav, zar ne? ;o))

sa kojima se potpuno slazem. Ona s kojom se ne slazem jeste da je - u proseku - materijalna satisfakcija jaca kod predstavnika prirodnonaucne i tehnicke inteligencije. Ako neko ode iz zemlje i uspe u inostranstvu u velikim akademskim i industrijskim centrima, onda je to svakako tacno. Medjutim, to je samo "slag na torti", tj. jako, jako mala manjina. I ta manjina je to postigla obicno po cenu i muku koja je sasvim proporcionalna materijalnoj satisfakciji. Medjutim, ogromna vecina ljudi u ovim disciplinama kod nas ipak nije u takvoj situaciji, mada jako mnogo rade (posebno ljudi na institutima i inzenjeri u R&D), a nisu cenjeni ni materijalno ni "moralno". Naravno, EU je donela niz mera sa ciljem da se ulaganja u nauku i razvoj povecaju na PROSECNO preko 3% do 2012 ili tako nesto, a kad cemo se mi uklopiti u tu pricu veeeeeeeeeeeeeeeeeeliko je pitanje...

i "bjezi" iz Evrope u USA. To je ovdje u Nj. vec prepoznato kao veliki problem, iako se na tome prica zavrsava, tj. nitko da poduzme nesto da se brain-drain zaustavi.

"Nastavnik bez entuzijazma, bez želje da prenese znanje, čovek koji je u stanju da da slabu ocenu za bilo kakvu grešku."
Apsolutno prepoznajem a vidim da se slicno desavalo i mojoj deci tokom skolovanja. Puno zavisi od onoga ko pocne da nas uvodi u matematiku jos od osnovne skole. Otuda mislim da formula izaziva nelagodu u svih nas koji smo imali nastavnike kakve opisujete, jer nas podseca na mladalacku frustraciju, sumnju kako smo glupi i za matis i uopste i sl.

da, entuzijazam nastavnika, tj. nedostatak entuzijazma, je svakako delimično odgovoran za školske frustracije nas iz "humanities". S druge strane, kada malo bolje razmislim, hehe, nije ni loš izgovor za ono što je naša (moja, preciznije) lenjost :)
Ne znam samo da li se nešto u skorije vreme promenilo? Moje školovanje je obeleženo zadnjom fazom soc. samoupravljanja, pa zatim Miloševićevom vladavinom, kada je sve išlo u degradaciju.

Ma ne samo nedostatak entuzijazma, nego cini mi se da ni oni sami (ti takvi nastavnici) nisu razumeli o cemu pricaju - tek onako napamet, po udzbenickoj recepturi. A za lenjost ne znam - postojalo je u tadasnjem Bgd.-u misljenje da lenji i/ili glupi idu na drustveni smer u gimnaziji, ko hoce da mu bude 'lakse' itd. Al' onda ima da bubas istoriju (naravno tu omrzoh istu, takvu na taj bubalacki nacin). Sreca je da kad se izvucemo iz kandzi srednje skole i malo sazrimo pocnemo da cenimo odistinski nauku i zavolimo je (drustvenu., prirodnu, svejedno). Mozda je stvar u tome sto je sve u osnovnoj i srednjoj skoli nametnuto a mlad se svet opire svemu nametnutom u tom uzrastu (pa moze da izgleda kao lenjost). Ko resi da se i dalje skoluje, onda bira sam i to je vec druga prica. Naravno ima i izuzetalka koji prepoznaju svoju vokaciju jos u osnovnoj skoli.

Naravno, to sam potpuno prevideo :) Neznanje profesora je zaista ozbiljan problem. Pa, samo kad pogledam neke univerzitetske profesore, doktorante, čiji je vokabular siromašniji od rečnika bilo kog boljeg studenta. Zaista je žalosno nekada slušati te profesore u situacijama van predavanja, u medijima na primer ili u privatnim razgovorima, kada čovek jednostavno shvati da su oni - neobrazovani. Doktori političkih nauka koji se u proučavanjima državnih ustrojstava nisu makli od teorije nacionalnog suvereniteta i/ili klasnih sukoba. Ili profesori na umetničkim fakultetima koji jednostavno nikada nisu čuli za 90% savremenih umetnika. Kad se vratimo na srednjoškolski nivo ili OŠ, prvo čega se setim su "tetke sa 'ladnim trajnama" i nastavnici sa zadahom iz usta, koji su nas terali da učimo formule napamet, ili datume nekih suštinski irelevantnih bitaka itd. Da, u takvoj situaciji je bunt učenika potpuno smislen, posebno što je taj bunt, u tim godinama, ionako teško izbeći.

Da, meni je cela gimnazija (ona narocito)kada je se secam posle svih ovih godina, ne ono "od kolevke pa do groba, najlepse je djacko doba" nego mracni srednji vek u mom zivotu ili nekakav pritvor, ne znam ni sama (mada smo imali divnu profanku iz latinskog i filozofije - Olivu, to me spaslo - a i nije jedina nosila 'ladnu trajnu' sto je zbilja indikativno). Tek na fakultetu sam zapravo pocela da se osecam kao ljudsko bice.

za nju me veže, hm, mnogo dobrog i mnogo lošeg. Delimično zaglupljivanje i gubitak veoma mnogo vremena. Ipak, bilo je i sjajne zabave, u suštini prilično neiskvarene (u smislu svih onih tegoba, nedoumica i balansiranja koje nam donose godine). Takodje, u to vreme sam uspeo da manje-više diferenciram neka svoja interesovanja, tada se počne sa izgradnjom onoga što zovemo "pogled na svet" itd. Bilo je i nekoliko sjajnih profesora, mada čuo sam da su i oni vremenom splasnuli, utopili se u sivu masu. Haha, inače za OŠ me veže moje prvo veliko razočarenje u nastavnike. Moja omiljena nastavnica, profesorica književnosti, donela je na čas knjigu S. Miloševića, čitala izvode i propitivala za koga će naši roditelji da glasaju na izborima. Od tada mi nije bila omiljena.

Uf, strasno. Ja sam mnogo starija od vas Johnny 011 - imali smi i mi politicki podobnu 'lektiru', ne mogu vise ni da se setim imena tih raznih rezimskih pisaca. Tolstoj, Dostojevski, Stendal i Prust se citali privatno -nasa 'srpkinja' (nastavnica za SH jezik) ih nije marila. To je bila tada nadaleko cuvena Cena Fisher sa nezaboravnom izrekom (uceniku koji odgovara): "Nemoj da mislis svojom glavom - udzbenik misli za sve nas". Pa mozete misliti kako nam je bilo....

Taj dogadjaj s Miloševićevom knjigom desio se na samom početku vladavine "starog režima", čini mi se baš 1990, za prve parlamentarne izbore. Sećam se kako su u nekim učionicama, možda baš i kod ove iz srpskog, stavljali na zid slike Miloševića, negde uz Marksa i Tita, do tada obavezni dekor, a negde bi ovu dvojicu sklanjali, da ostane samo "Sloba". Mada, eto, moram priznati da sam se npr. za francuske simboliste prvo zainteresovao upravo preko školskog udžbenika, u kojem su bili zastupljeni, ako se ne varam, Bodler, Malarme i Verlen. S druge strane, Džojs i Konrad, čak ni preko "Portreta umetnika u mladosti" ili "Srca tame", nisu bili u lektiri. Sećam se da mi je ubedljivo najveći problem bio da učim pesme napamet. To sam uporno odbijao, nisam video smisao te radnje. Valjda zato u životu nisam uspeo da zapamtim dva stiha :)

http://www.youtube.com/watch?v=tC0g-x9_NxY&mode=related&search=

Hahaha, sad zamislite, ako ovo važi za old good britansko obrazovanje, šta bi trebalo reći za ovo domaće, srpsko...

Na žalost, moram sada da idem. Bilo mi je zadovoljstvo pričati s vama, Sleepless, pa se uskoro negde ponovo pišemo :)

Takodje :)

...to je bila tadasnja treca beogradska?

Jeste u G. Zdanova.

..predavao Dzems? Dzeimz kako nas je ispravljao....

Da, Dzems - cini mi se da mu je pravo ime bilo Jakov - meni nije predavao, samo sam cula price. Ja sam u drugoj vremenskoj zoni pa se iskljucujem (sad ce ponoc). Svako dobro Marta I iz Trece :)))

Dzems je bio profesor Jakov Salecic, magistar filologije, autor cuvene tabele vremena u engleskom jeziku (a tabela cista poezija ili matematika; ovo nije samo da zamazem trol;).

Dzems je bio jedan poseban covek, gospodstven, cvrstih principa, strog I pravican, beskompromisan kada je znanje u pitanju. Kod njega se radilo kao na filoloskom, isterivao je iz nas britanski izgovor dok nismo bili spremni za BBC spikere (ili za Lazu, za neke). Strah I trepet, ali istovremeno duhovit I zabavan, zanimljiv. Jedan od retkih sa kojim smo pozeleli da se slikamo na maturi. Govorio je da je za engleski dovoljno da se uci po 11 minuta svakoga dana, a jedna majka mu ljutito odbrusila “kako bre 11 minuta kad moj sin uci po celu noc pred vas cas, propade mi dete nacisto” Sinu je mrtav ozbiljan savetovao da nacrta tabelu na jastucnici, a mama dobila fras. Kljucne reci su naravno bile “svakoga dana”….. naucio nas Dzems zivotu u stvari.
Bilo cetiri godine I tesko I lepo , ali sam zato tu gde sam I ne veruju mi da nisam nijednu diplomu stekla u Britain…..

ovo je izgleda neki pokret - i meni je Dzems predavao engleski. :)))o boy

Delim tvoje mishljenje samo tako :) gimnaziju sam potisnula u podsvest. Sad kad vidim ove komentare setim se...Sa Olivom smo sedeli i Malom Parizu, a ovi drgi, choveche srednji vek. A tek one skamije :))

....covece, tacno, a docekale su me i na fakultetu. Cini mi se da imam jedno 150 godina, mislim tolika je razlika izmedju tih skamija i ovoga sto radim sada

...sto pomenuste "Galaksiju". Eh, kad se setim... (ne znaci da ostatak posta nije sjajan!)

Izlazak svakog broja Galaksije se očekivao sa nestrpljenjem, žurilo se da se kupi odmah čim izadje, a ako se zakasni neki dan, obilazilo se pola grada da se nadje neki "zaostali" primerak. Kad konačno stigne u kuću, opšte veselje i otimačina ko će pre da je se dokopa. U toj borbi nije bilo milosti, jer je svako znao da onaj ko je prvi uzme neće ispustiti iz ruku dok ne pročita sve od prve do poslednje strane, a čekanje je svakom teško padalo.

Nedavno sam Galaksiju pomenula jednom od njenih pokretača V. Ajdačiću. On se jako iznenadio što je se ljudi još sećaju. Čak sam imala utisak da sam ja bila prva koja mu je skrenula mu pažnju na izuzetnu ulogu Galaksije za popularizaciju nauke. To mi je pokazalo koliko malo pažnje naše društvo poklanja izvanrednim ostvarenjima i koliko malo priznanja dobijaju njihovi autori.

ako smem da pripomognem, rekla bih da mi društvenjaci veoma, veoma cenimo prirodnjake, samo se ponekad "pretvaramo" kako smo uobraženi. Inače, u salonskim razgovorima, a i intervjui na TV i u novinama su najčešće upravo neka vrsta salonskog ćaskanja, svakako je lakše pokazati rad nekog slikara i u 2 min. objasniti "šta je hteo da kaže", nego predstaviti rad nekog fizičara, hemičara, matematičara, koji je zasnovan na čitavom prethodnom naučnom znanju i za koji vrlo često nema vizuelne ilustracije. Dakle, kratko vreme i ograničena sredstva za ilustrovanje takodje remete ravnotežu u zastupljenosti ovih stvaralaca u medijima, a zatim i u njihovom ugledu u široj javnosti.

nikako nisam imala namjeru potcjenjivati ili optuzivati. Mene zanimaju drustveni diskursi i pitanje kako i zasto nastaje atmosfera u drustvu, u kojoj je "lakse" 2 minute baviti se umjetnoscu (instant konzum), nego naukom?

U par minuta pokazati i "objasniti" (grozim se te rijeci) rad nekog umjetnika je prije svega uvreda za njega/nju samog/samu.

a i dovoljno dugo te "poznajem", tako da znam da nisi htela ni da potceniš ni da uvrediš. Nisam se tako ni osetila. Nego sam se samo malo našalila.

Naravno da je uvreda većina onog što se o umetnosti govori u medijima, ali je šareno i prolazi kod polu-zainteresovanog gledaoca. Da mu se umesto slike prikaže nešto što nije šareno, npr. neka hemijska formula, on više ne bi bio ni polu-zainteresovan, nego potpuno nezainteresovan.

Do pre mesec-dva, dok nije ugašena TV Politika išla je jedna lepa emisija "Na granicama nauke" (autor i voditelj naš sjajni fizičar Ajdačić) u kojoj su na jednostavan način o nauci govorili izvanredni priznati naučnici, bilo je lepo, prijatno i još šareno od raznih vizuelnih priloga. Prvo pravo predstavljanje različitih nauka za širok krug gledlaca posle gašenja "Galaksije" jednostavno, ali ne toliko da postane nenaučno.

...stvorio utisak da ja nesto optuzujem ili Boze sacuvaj omalovazavam humanisticke i slicne struke. Pa rekoh vec, ali je definitivno, sad kad pogledam, trebalo jace naglasiti da je postojanje procepa samo po sebi lose i potencijalno vrlo opasno za nasu civilizaciju! To znaci da se strane valjaju priblizavati, nikako da je jedna po bilo kom racionalnom kriterijumu "bolja" od druge. Meni je jedan od najdrazih naucnika 20. veka John B. S. Haldane, koji je dao ogroman doprinos gomili prirodnih nauka, od evolucione biologije do kosmologije - a nije imao nijednu jedinu diplomu iz istih, vec je studirao samo klasicnu filologiju i latinsku knjizevnost... ;o))

Problem je u najvecoj meri u (a) obrazovanju, pa onda daleko iza (b) medijima i novinarima, ne u bilo kojoj naucnoj struci. Naravno, cesto ima nerazumevanja i "sitne pakosti" medju strukama u praksi, ali to je zaista samo zanemarljiv epifenomen.

GordanaC, prelijepe su slike! I salju vazne poruke. Kako li ih "cuti"?

Ova slika je naš čulni svet:

...a kad je samo malo "razvučeš" onda "vidiš" delove koji NE ČINE naš čulni svet:

Za pravi utisak, ovaj vidljivi "dugin" deo bi trebao da bude prikazan na ličnoj traci kao njen, recimo, HILJADITI deo..

I jop jedna skica za zabavu:

he, he, uzela si jedan od moja 2 omiljena primjera koje koristim kada ljudima govorim o "stvarnosti".

Drugi primjer je gotovo istovjetan, radi se o spektru zvuka, od kojeg takodjer samo mali dio otpada na one zvukove koje smo sposobni cuti (16 - ca.20000 Hz). I cak je manji od dijapazona valnih duljina koje cuju neki drugi zivi organizmi na Zemlji (psi, delfini, ...)

Hm, zar je ovo stvarno dirac-delta? Meni vise lici na neko dejstvo, zapisano u obliku path-integrala, gde je lambda neki spoljasnji parametar, moguce neko fiktivno polje uvedeno vestacki, samo da bi se, diferenciranjem Z po lambda, generisali visi momenti (tj. korelatori) od x(t)? Mada, to govorim ovako napamet, zapravo nemam pojma o ovoj formuli, ali bi me cudilo da je Z(lambda)=DiracDelta(lambda)...

By the way, jedna sala o tome otkuda naziv za Dirac delta funkciju: ranije se ova funkcija zvala Kronecker kappa fja... :o)))

Kronecker kappa fja?

Posto je Kronecker 1868 uveo delta simbol delta_ij = 1 kad je i=j i delta_ij = 0 kad je i razlicito od j, a dirakova delta fja je, na neki nacin, generalizacija ovog simbola... I onda je stos u tome da je Kronecker taj svoj simbol originalno nazvao Kappa, a posle Diraca se simbol zove Delta... :o))
(mada, po svemu sudeci ova 'urbana legenda' nije tacna, bice da je Kronecker od pocetka simbol oznacio sa delta, dakle ne po pocetnom slovu svog imena... :o)

ne budite tako sitnicavi:) u formuli ima dovoljno "d" i "D", da moze slobodno da se nazove i dirakovom delta funkcijom... zvuci bolje nego zoro;)

...ko ne veruje recima ni formulama, ovde se stvarno moze svojim ocima uveriti! Fantasticno!

ali postoje i umetnosti za koje je potrebno strašno mnogo discipline.
Takodje je i za društvene nauke potrebno jednako discipline koliko i za prirodne, s tim što društvene nauke nemaja ni izbliza tako dobar instrumentarij kao prirodne, što samo pogoršava uslove za istraživanje i rad.

Možda uzroke treba potražiti na nekom drugom mestu.

Da, muzika, na primer. Pada mi na pamet da je i jedan Man pisao o 'demonsko-andjeoskoj' povezanosti muzike i matematimatike (pasazi iz Carobnog brega- vecinom kroz Naftine i Setembrinijeve tirade-, citav Doktor Faustus). Da li to muziku cini, da kazem, 'matematickom' umetnoscu? Ne znam, mozda.

Ovo fizika vs. sociologija je rasprava druge vrste. Ja sam pre imao na umu odredjenu vrstu apstrakcije koja postoji samo u matematici. Jel bese ono Poincare definisao matematiku kao umetnost davanja istog imena potpuno razlicitim stvarima?

Ne vjerujem da je slucajno da su mnogi matematicari ujedno i izvrsni glazbenici. Ili, u najmanju ruku, veliki ljubitelji i poznavaoci glazbe.

Slicno tome, moja je teorija o povezanosti njemackog jezika, posebno gramatike, i matematike. Smatram da njemacki (s reputacijom "teskog" jezika) nije ni malo tezak za nauciti ako znate matematicki, odn. logicki razmisljati. Mozda to ima opet neke veze sto je njemacki izvrstan za precizno tehnicko izrazavanje, kao i objasnjavanje kompliciranih pojmova klasicne filozofije.

na 'interpretatore'. Ne verujem, primerice, da bi jedan Pogorelic bio matematicki um (mada je za razumevanje slozenijih muzickih struktura potrebna velika doza apstrakcije). Ne znam da li bi isto vazilo i za Cecu 'el grande' Velickovic, :).

Da, ovo oko jezika se slazem. Ako je nemacki jezik tehnike, francuski razuma (neki Svajcarci vole da kazu da se njihova zemlja deli na french thinking & german speaking part), onda engleski mora da je jezik- trgovine.

ili mozda samo usput (u najmanju ruku - napisah). Mislila sam prije svega na stvaraoce, jer vjerujem u snaznu vezu izmedju metematike i stvaranja glazbe.

Igra staklenih perli - Hesse ....i sta dalje reci :)

meni se cini da su ti German speaking i French thinking parts u Svici poput ljudskog mozga, gdje su polutke sve slabije povezane i sve manje "kooperiraju". No, to je druga prica, ponio me tok asocijacija...

Ni u pogledu apstrakcije ne mogu potpuno da se složim. Mislim da je svaka nauka na višem i najvišem stepenu približno apstraktna. U "ostatku nauke" sve zavisi od mesta na kom ćeš napraviti presek i izvršiti poredjenje. Na početnom nivou, npr. detetu je lakše objasniti matematičke skupove nego osnovne gramatičke kategorije upravo zbog visoke apstraktnosti gramatike, kasnije, npr. u srednjoj školi, gramatika postaje prostija od matematike.

Po meni bi značajnije od poredjenja bilo usvajanje stava da su nauke komplementarne, a ne različite ili suprotstavljene. Takav naučni sistem su imali stari Grci i on se pokazao veoma plodonosnim. Osim toga, današnja nauka, naročito nove discipline, pokazuje veliku potrebu za multidisciplinarnim pristupom naučnim i naročito praktičnim problemima.

Kad bismo takve komplementarne pakete prezentovali javnosti, mogli bismo očekivati bolju popularizaciju svake od "upakovanih" nauka.

da matematika unosi jedan potpuno novi aspekt apstrakcije-dok fizika, recimo, radi na nivou aproksimacije stvarnosti, matematiku stvarnost (kao) da uopšte i ne zanima. A njena kompleksnost nije u komplikovanosti formula (što je, pretpostavljam, neki ekvivalent tih gramatičkih kategorija o kojim pišeš), nego upravo u jednostavnosti polaznih aksioma i detaljnom ispitivanju svih posledica početnih pretpostavki (tu se matematičke teorije, pa i sistemi, na vrlo konvolutan način gotovo približavaju gramatičkim).

Što se tiče starih Grka i njihove multidisciplinarnosti, treba imati u vidu da je njihov svet, iako predivan, bio mnogo manje kompleksan od ovog današnjeg (što nikako ne umanjuje lepotu njihovih dostignuća), tako da nama za dostizanje njihovog 'peace of mind' treba značajan tehnološki razvoj. Da li smo do toga došli? Ne znam, moguće.

u svemu, skoro u potpunosti.

Dodala bih samo da je ukupno prikupljeno znanje o prirodi po svoj prilici daleko veće i bolje dokazano (mada, kao što možeš da pretpostaviš nije baš da sam merila). Društvene nauke su u nekom zaostatku i ta distanca se sve više povećaa. To ima dve medjusobno isprepletane konsekvence: Na prvi pogled se čini da je jednostavnije baviti se društvenim naukama, pa se za njih manje izdvaja, manje je dobrih kadrova itd. Istovremeno rastu potrebe društva za primenjivim rezultatima društvenih nauka, a društvene nauke su sve manje u stanju da odgovore na ove zahteve današnjice.

Što se dostizanja starih Grka tiče, ja se nadam da je to apsolutno moguće uz moderne tehnologije i promenu obrazaca mišljenja. Pritom se uzdam i u onih 9/10 (ili više) neiskorišćenog ljudskog mozga.

Osnovni matematicki principi postoje u vizuelnoj umetnosti, u muzici, u knjizevnosti...U slikarstvu postoje odnosi boja, oblika, sta je ispred, sta je iza, odnos svetla, odnos prema pozadini, papiru, ili platnu sve vizuelno razumljivo, a matematicki postavljeno.
Sta se desava dijagonalno, horizontalno, vertikalno....U muzici odnos tonova, ponavljanja...ritam...odvijanje po odredjenom matematickom sistemu. U pisanju odnos reci, njihovo ponavljanje, ili neponavljanje, gramaticke forme.
Ako mi stavite formulu ja je necu u prvom momentu razumeti....moracu da se potrudim da je rasclanim, da je izvedem, pa da se ponovo vratim. Ukoliko se ne razume abstrakcija vizuelne umetnosti, posmatranjem i uocavanjem elemenata doci ce se opet do neke zavrsne tacke u kojoj ce laik reci, ok. video sam slona i oblak, ali nema veze, opet nista ne vidim. Secam se jednog koncerta Filipa Glasa dok sam jos bila student. Sve je kod njega kroz komjuterska nasnimavanja, glasovi, muzika, jedan metez, na izgled, a vrlo usmeren i jasno definisan, ustvari. Neke dve bake koje su sedele ispred nas su se svaki cas okretale i komentarisale kako im nista nije jasno. Ljudi "pljunu" Rotka kada vide njegove slojeve tamnih boja u okviru velikih pravougaonih oblika i povuku se uz uobicajeno pitanje:"Sta je oo?" Ja videh onu formulu u tekstu i procitah je kompletno vizuelno uz obavezno divljenje znaku PI. Najlepse u matematici je pojam beskonacnog. Koliko je samo primenljiv. Evo, u ovim blogovskim raspravama, mozda je bas taj pojam najuocljiviji. Razgovaramo, uocimo razlicita misljenja, odreagujemo potpuno razlicito, vredjamo, ljubazni smo, uocljivi, tihi, bucni...svakakvi do u beskraj:))

Ti pomoću osnovnih matematičkih principa objašnjavaš umetnost. To govori o nerazumevanju teme i diskriminaciji umetnosti, jer, pobogu, za njeno odredjenje, potrebna je matematika.
Ovde se matematika objašnjava osnovnim umetničkim principima.
Matematika je grana poezije. Harmonična, uzvišeno odvojena od materije, ali, njena senka u našoj glavi. Kraljica umetnosti koja se usudila da bude i kraljica nauke.
Beskraj, samo poezijom možemo dotaknuti.

Rekoh...

Umetnost se objasnjava pomocu osnovnih matematickih principa, a matematika osnovnim umetnickim principima. Pa sve je ovo tema teksta. Matematicka formula i jedna slika, izmedju ostalog. Dopada mi se tvoj poetican odnos prema matematici. I zasto odmah ona rec "pobogu." Pa i da nisam razumela, nema razloga ljutnji i nerviranju.

Pa samo sam hteo da tekst dobije na snazi..haha
.:))

Beskraj je uvek sakriven
na vrhu sekundare
razbijenog časovnika.
Na oštrici iskre u pogledu
... i želji da njegovom veličinom
omedjimo sebe

Lepo!

Dajte jos mladjem detetu kocke i odmah ce poceti da istrazuje kako da ih slozi.

...Toliki matematicki umovi :), a da smetnu S UMA gde se ukrstaju umetnost i nauka... Arhitektura. Vrhunska dela arhitekture stvorili su izuzetno disciplinovani umovi, ali istovremeno i veoma spontani...

Ono sto je najlepse kod otkrica ( u bilo kojoj oblasti) je upravo to: vidi se da je proizvod necega sto je istovremeno i uzviseno i primitivno, spotnano i kontrolisano. Intuicije i razuma. Zar to nije uzbudljivo? Zasto deliti um? Tesko da um ima tip. Samo menja vid, zar ne?

Kako je geometrija dobila ime drugari?

Delim zabrinutost za nepismenost iz geometrije, ali bih se suzdrzao da delim umove na tipove. Isuvise je ovaj svet nevidljiv, nepredvidiv i u tehnikoloru.

ne bismo ni mi danas ovako mogli kretati po virtuelnom svijetu ;-)

(binarni sistem kao osnova racunarske tehnike)

...a posebno one legendarne kombinacije e^pi i pi^e, itd. za neke od njih jos uvek nije dokazano da su transcedentni, pa ni iracionalni, brojevi. To su sjajni zadaci!

Sto se 0 i 1 tice, pa jeste, naravno, ima ih i tamo i igraju kljucnu ulogu, ali u doba Ojlera jos ne bese teorije grupa (Galois, Abel su jos bili samo potencijal daleke buducnosti), obaska sto bi pominjanje iste jos vise razjurilo citaoce! ;o))

Sto se tice za politiku potrebnog "alata" i vjestina, pretpostavljam da su ih prije pravnici naucili, nego npr. inzenjeri. Eto, u Hrvatskoj ima ing.gradjevinarstva* svuda u politici (bivsi hrvatski premijer - ´92/93. Hrvoje Sharinic, bivsi hr. ministar obnove i razvitka, te predstojnik Ureda predsjednika Republike Jure Radic; o lokalnoj politici i da ne govorim), ali je to ne cini postenijom ili boljom.

* uzeto kao primjer iz vlastite struke; moze i za bilo koju drugu

i na jednoj i drugoj strani - ovo je zbilja kompleksna tema. Medjutim, ono sto mislim da je bila poenta prethodnog posta, sa kojom ne mogu da se ne slozim, makar ne bio sasvim objektivan, jeste da je *priroda obrazovanja* koje se stekne za razlicite struke takva da nivo kritickog misljenja varira. Ja takodje imam jako snazan utisak da se u pravnim i politickim naukama - opet, to je moj licni utisak, nije nikakva generalna tvrdnja, a svako je vise nego pozvan da se NE slozi - nivo dogmatizma visi, a nivo kritickog misljenja daleko nizi nego *u proseku* u domenu, recimo, prirodnih nauka, pa i inzenjerije. Nije to uglavnom zasluga danasnjih predstavnika ovih oblasti, vise realnog istorijskog razvoja i "filozofije" koja stoji iza odgovarajucih oblasti.

Ove razlike bi bile, imho, sasvim irelevantne kada bismo ovde imali adekvatno i ozbiljno *filozofsko obrazovanje*. Nazalost, to je stvar koja nam verovatno najvise nedostaje...

moram se sloziti sa svakom rjecju.

Moja poruka je bila vezana za ono sto zovemo "integritetom licnosti", a sto ne vidim ni u kakvoj vezi sa strucnoscu. A sto je, opet, vazno za javne licnosti koje su tu da bi poradile na dobrobit sredine (politicari, eto).

Mislim da je greska u granici koji se povlaci izmedju prirodnih i drustvenih nauka. Te dve oblasti moraju da se prozimaju - inace ni jedna nema smisla.

Ne znam ni za jednog naucnika koji je ostvario znacajno dostignuce u bilo kojoj oblasti, drzeci se iskljucivo te oblasti ( to je mozda posledica moje neupucenosti )

Ima li smisla nekoga smatrati dobrim pravnikom, ako ne ume da koristi logiku prirodnih nauka ?
Ima li drustvo koristi od prirodnih nauka ako naucnik ne ume da prezentuje svoje otkrice ?
Ako favorizujemo (ulaganjima u skolovanje, motivacijom radnih mesta i visinom plate) drustvene nauke, postacemo osakaceno drustvo.

Ne znam sta ste podrazumevali pod "filozofskim obrazovanjem" , a nadam se da to podrazumeva takvu strategiju obrazovanja koja podrazumeva podizanje shvatanja Nauke kao sveobuhvatnog znanja koja mami mlade ljude da otkriju sto vise o njoj.

p.s. nekim cudom ne mogu da odvojim ni nauku od umetnosti , a kamoli da je delim na pola :)

Nauka je mnoooogo mlada disciplina i tesko se toliko stvari moze podvesti pod taj i pojam. S druge strane umetnost je stari pojam, koji se danas upotrebljava presiroko. Postoji smislena i besmislena delatonst. Svrisihodna i nesvrisishodna. Svrsihodna delatnost koja je sama sebi svrha je umetnost (Kant).

Sta je to "logika prirodnih nauka"?

Jedina opsta, a nova kategorija koju nauka donosi je naucni metod.

Postoje i druge metode.

Nauka logike je filozofska disciplina.

Na ovu temu meni je bio zanimljiv Bertrand Russell.

ja mnogo vise volim pragmaticni pristup, po kome je nauka ustvari resavanje konkretnih problema (koji mogu biti direktno primenljivi, ali i ne moraju, kao npr. formulacije i dokazi vrlo apstraktnih teorema iz matematike)
Sa tim u vezi, ne bih rekao da se prirodne i drustvene nauke prozimaju, posto se bave razlicitom grupom problema.

Ono sto moze da im bude eventualno zajednicko, to je naucna metodologija (mada je i ona dosta razlicita u prirodnim i drustvenim naukama).

Ono sto po meni jeste zajednicko u svim naukama, i za svako stvaralastvo, to je proces saznanja. Naucnik, pisac, slikar, skulptor, svi oni polaze od konkretnih primera i iskustva, i onda to pazljivo variraju i generalizuju. Formulacija problema, sagledavanje opstih zakonitosti, i njihovo stavljanje u novi kontekst, to je zajednicko za svako saznanje. Pritom stalni pratilac procesa saznanja treba da su kriticnost i zdravi konzervatizam (primer u slikarstvu: kako slikar zna kada je slika zavrsena? Nekada se 'gotova slika' jos godinama 'doradjuje', do svog konacnog oblika, a pritom cesto i znacajno menja...)

Ja razumem komentar Milana Cirkovica u tom smislu: nije stvar u tome da su prirodne i drustvene nauke medjusobno jako prozete, vec da bi svaki proces saznanja trebalo da bude samokritican i konzervativan, bez obzira da li je rec o prirodnim ili drustvenim nukama ili umetnosti...

ali mi se, onako laicki, ipak cini da je zloupotreba jezika veca kod drustvenjaka nego kod prirodnjaka. Npr., pravnici po priodi stvari uce retoriku, tj. vestinu ubedjivanja, koja treba da zvuci plauzibilno bez obzira na to da li je argumentacija tacna ili pogresna. Sa druge strane, prirodnjaci 'jezik' smatraju za orudje kojim se izrazava (apsolutna) istina, pritom namerno simplifikujuci taj jezik maksimalno da se izbegne svaka dvosmislenost, a da poenta tj. sustina dobije centralno mesto...

Naravno, 'pravi drustvenjaci', tj. ozbiljni profesionalci u svom poslu beze od zloupotrebe jezika isto koliko i prirodnjaci, ali mi nekako izgleda da je barem u Srbiji ta zloupotreba poprimila ogromne razmere! Gotovo sve sto procitam na vestima, svaka izjava, ili vest, je upakovana tako da vrlo negativna i mracna poruka bude predstavljena kao neciji uspeh! I ta prokleta relativizacija svega, mislim da je to najveci greh nase danasnje drustvene 'elite'. Ipak, volim da kontriram, i da podsetim da NIJE sve relativno... :o)

Kao "konvertit" od tehnike ka politickoj sociologiji i njoj srodnim znanostima rado naglasavam tu prednost (usudim se reci) nas prirodnjaka u drustvenim znanostima :-)))

Nisu ni pravnici najgori.

Nebojsa Covic je zavrsio masinstvo, Zoran Lilic je zavrsio tehnologiju, Bogdanovic elektrotehniku. Nijedan od njih (IMHO) nije bas moralna stena.

U prvom visestranackom sazivu skupstine Srbije bilo je jako mnogo lekara, izabranih na listi SPS-a. Dzaba Hipokratove zakletve kada su podrzavali Slobu.

I na kraju, Pol Pot je studirao elektotehniku u Francuskoj.

wk, dipl. inz. elektrotehnike

...teren! Svaka cast, tako i treba - puno podrzavam ovu ideju! Ali, kao sto sigurno znate, "i nad Gedelom ima Gedel", tj. ima ono sto je valjda Penrouz nazvao "outGedelization" (kako god biste to preveli na srpski, "nadGedeljivanje" or whatever?), pa cemo da zidamo one krive piramide od sve sirih i sirih formalnih sistema do beskonacnosti! ;o)))))))

Osetiti Gödel Inc logiku nije, u stvari, veliki problem (matematički formalizam je druga priča ali nema potrebe) i podjednako je "logičan" pravniku kao i bilo kom drugom ne-matematičaru.

Dovoljno je samo se skoncentrisati na dimenzionalnost, dimenziju. Ključni pomeraj je ovde nikako ne uzeti neku pravnu dimenziju, te prebrzo posaju izoterične, nego fizičku, jednu od onih koje su nam svima poznate.

Uzmimo 3D prostor oko nas. pa uzmimo 2D, kao list papira.
Zamislimo svet i bića u 2D. Na papiru.

Sad su nam dovoljne samo dve fenomenološke crtice iz perspektive tih 2D bića pa da odmah "spoznamo" Gödela, bili pravnici, umetnici, zemljoradnici ili bilo šta.

- 2D biće ili stvar ne može da se sakrije od nas. Pošto tamo ništa nema debljinu, z osu, mi iz treće dimenzije uvek sve vidimo.
- Stvari mogu da se 2D bićima pojave iz "ničega" i odu u "ništa" (npr dotaknemo list papira nečim ili to nešto povučemo u treću dimenziju.

I, npr, samo jedan za tu 2D ekipu klasičan eksperimenat.
Mi možemo da pritisnemo papir prstom unutar neke hermitički zatvorene 2D sobe. I 2D bića vide nešto. Podignemo prst sa papira i njima smo nestali u "ništa". Ponovo pritisnemo prst izvan kuće i u nekom njihovom "napolju" smo se pojavili iz "ničega", tj prošli smo kroz hermetički zatvorenu sobu bez da se bilo šta otvara.

Ja mislim da je ovo već dovoljno da intuicija "oseti" ozbiljne granice propositional logike u zatvorenom sistemu.

Stvari jednostavno mogu ne da menjaju strukturu potpuno izvan našeg znanja i logike, nego da imaju takvu strukturu da su objektivni "aspekti" i objektivna "stvar" kontradiktorni na najnižem nivou, npr geometrijskom.

Evo kako - zamislite valjak u 3D sa kvadratnom rupom probušenom sa strane.
- mošemo da ga projektujemo u 2D kao krug
- a ako ga zarotiramo možemo da ga projektujemo u 2D kao pravougaonik sa kvadratnom rupom u sredini.

3D vs 4D paralela bi bila sledeća
- Gledamo vajarsko delo u galeriji koje je u obliku lopte. Abstraktno delo zbog jednostavnije ilustracije.
- Trepnemo, i odjednom više nije lopta nego kocka sa kvadratnim rupama po sve tri ose.

I sve ove igre sa dimenzionalnošću imamo i u pravu, ekonomiji, filozofiji itd. Samo, kao što rekoh, igre postaju ezoterične na trenutke. Čak je jezik idealno sredstvo, izoterično sredstvo za izoterične igre.

Ovaj gore Dalijev 3D krst je, u stvari, 4D kocka rasečena 4D makazama.

A svo vreme se igramo sa samo jednom dimenzijom razlike. Zamislite 6D prostor - u svakoj tački oko nas imamo ceo nevidljiv svet sličan ovom koji vidimo. Beskonačno svetova u zrncu prljavštine pod noktom.

Kad porastem i postanem pesnik od ovog ću napraviti pesmu. :))

PS: Evo da započnem odmah, da imam od čega da krenem kad porastem:

Kocka 4D

Kocka 4D makazama 4D rasečena
raspolućena i izgubljena
u magli sveta
aksiomatskih sistema.

Sa rubova rane kaplju iskazi
na površinu mora
nesavršenih, protivrečnih
formalnih sistema.

Na zadnjem zidu kocke
kikot istinitih iskaza
skriveno od sveta
puni okean
savršenih sistema.

Paralela sa 3D-2D je, u stvari, vrlo jednostavna. Običnu 3D kocku možes da isečeš sa 3D makazama tako da dobiješ sličnu, krstastu 2D strukturu (tako smo svi u osnovnoj školi pravili kocke od papira).

Dali & Co. su tu nešto petljali sa pričom o Isusu iako je meni ovo raspeće stašno potentna metafora na malo drugačiji način.

Naime, mi u životu umemo da pravimo sitne, na pravi pogled bezazlene gluposti, probleme, iracionalne poteze i slično. I to radimo danas. I to nam danas ima dimenzionalnost po sebi koje mi nismo svesni.

A sutra, ta glupost može da se iseče, razvije i da nas razapne u nekim novim okolnostima.

Ovako rečeno je potpuno jasno, logično u tačno. Mada nisam sumnjala da je i ranije bilo jednako jasno, ali ne za svakoga.

paradoks je u suštini svega.

Savršen primer, mnogo bolji od mog pisanija.

Na svu sreću ovde smo evolutivno opremljeni pa svi primetimo da nešto nije u redu, iako je i dalje teško primetiti kako je to dubinska (treća dimenzija u ovom slučaju) varka urađena uz pomoć 2D visual cues.

A problem je nisko dimenzionalan.

Nagađam samo koliko višediminzionalnog "materijala" imaju oni kojima je jezičko-logičko zbunjivanje naroda posao.

.

Ovo se samo sećam kako se rađamo sa solidnim "firmwareom" za geometric reasoning, a kako to nije slučaj sa jezikom.

Tako je, po mom mišljenju, raspon sposobnosti baratanja jezikom, u relativnom smislu, mnogo veći nego što je to slučaj sa procesiranjem vizuelnog.

Jezičko je relativno mlado u evolutivnom smislu pa tako, kod "prosečnog" čoveka, mnogo više intelektualno.

Shvatila sam, pa sam obrisala. Kako ti se svidja pesma inspirisana tvojim "4D makazama"? Htela sam da je nazovem "Pesma za dva Milana" (od Dracene Gödel).

Super je pesma. Fali nam još samo muzika pa ćemo Milan i ja da odlučimo ko će da peva, a ko da udara u tamburu :) (Mislim da je Jasmina T. viđena kao trbušna plesačica :)

Zar ćemo i to dobiti? Šta ti je pravi tim!:)

Čekaj, čekaj, pa ovo je elegija, ne može tambura, ne može trbušna plesačica. Smisli nešto bolje.

Nego šta.

NŠarski je džentlmen i on može da bira, dirigenska palica ili aranžman, Modesti se prijavljuje za filharmonijsku podršku, Doctor Wu marketing, Zokster branding i overall management.

(ja sam malo više popio večeras pa, cenim, da mi je bolje da ili sačekam da ispari ili da idem na spavanje :)

Sad ćeš da pobegneš, a onoliko si se hvalio kako lepo pevaš! Evo ja ću da budem prateći vokal, da razbiješ tremu. Kad ja zapevam, više nikog nije blam. Jedino se publika razbeži, ali ja ionako pevam samo za sebe.

Ok, ali onda liriku moras da prepustiš Snežani M. ili Lektorki.

Možda je bolje da prvo odlučimo da li jurimo pare ili umetničku slavu.

Nema tog pratećeg vokala koji ja ne mogu da zasenim svojom izvedbom.

Ps: imaju dva zla čoveka koji su me čuli uživo kako pevam i možda je bolje da pazim šta radim dok se oni ne uključe na blog :)

sto se ti ne bi (audio)snimio u odlicnoj partiji, i postirao to za drustvo? Mislim, ubi nas radoznalost!

Moram da pitam PR konsultante prvo :)

A i da saznam pošto su spin doktori these days.

Nisam mislio nista lose. Al' OK. Konsultuj, pa javi dal' da se nadamo.

Znam da nisi :)

Da vidiš ti šta meni radi jedan od te dvojice zlih ljudi :) I to matematičar, PMF, ima nešto u onoj zgradi.

A još glumio Milo Dijete u osnovnoj školi. Razmišljam šta bi bilo da je glumio Tarzana ili slično :)

sigurno dobro peva. Nego pošto ne podnosi savršenstvo, da ne bi ispalo da je savršen, priča kako eto i on nešto ne ume, npr. da peva.

Frizider ce da strada u ovo kasno doba, a onda ko zna...

kakve on veze ima sa pesmom? Nisam u toku.

Osim toga, ja to ozbiljno mislim.

da "oslobodi" frizider usred noci. Narocito kad je malo nervozan. Posle ima porodicne probleme...

Onda odsad ćutim k'o zalivena.

Sinoć smo prijateljima toliko pomogli oko frižidera da je naš imao day off :)

Samo da ti kažem da oko pojasa ličim na Pavarotija, ako se budeš kladio na moje pevanje (PR kažu da su mi deca još mala i da je bolje da snimak odleži još jedno 7-8 godina)

Liriku prepuštam drage volje, ionako izgleda da meni ne ide.

Jurimo, naravno, umetnost. Na ovom blogu umetnost, a kod Rafailovića pare.

Što se zasenjivanja tiče, dobro, razumeli smo se. Nije meni namera da se istaknem, nego da ti razbijem tremu.

Ona dva čoveka zanemari. Ako su dosad preživeli sve moguće Cece, Seke, Vece, Mece, preživeće valjda i ovo što im se večeras sprema.

samo kratko. Slusao sam pre neki dan onog Joshuu Redmana. Sjajno, setih te se. Nego, evo ti nesto za lepo(?, ovde bozanstveno) nedeljno jutro.

Mis'im, kad je vec trol...

se brzo i lako u coveku prepozna veliki i autentican dar. Ja ne bih mogao da zamislim da on bilo sta drugo radi sem da svira saksofon. Drago mi je da ti se dopao.

Svidja ti se moj komshija Belgijanac T.Thielemans...josh je bolji (za mene, naravno) kada svira melodiku.

Yas je neizlecivi hippie.

- hiljadu reci, pa cak i onih koje se, pace Wittgenstein, ne mogu izgovoriti!

O ucenju:
1
2
3D

ili...o smrti:

2D

Ovaj tvoj tekst 2D-3D-4D-...nD, izazvao mi je asocijaciju u obliku pitanja: "Zašto ljudima nije teško da razumeju i uživaju u filmu "Ko je smestio Zeki Rodžeru?", a (mahom) odbijanjem reaguju na prisustvo "so called" naučne debate o vezama između dimenzija?" A paket informacija je u suštini - isti.Možda zvučim banalno i uvredljivo za znalce, ali meni se čini da je u pitanju prethodna percepcija (neutemeljena na činjenicama, naravno!) da je prvi slučaj zabava, a drugi smaranje. A nije.
I da podelim ličnu anegdotu: jedno od moje dece u uzrastu od 5-6 godina pitalo me (u prisustvu dvoje mojih kolega po struci, mesto događanja lagana žurka): "Zašto sunce sija?" i kad počeh, prekinu me koleginica sa tekstom: "Jao, nemoj tako, neće dete razumeti!" Ma, dete je naravno razumelo, ali smo nas dve imale problem da se razumemo! Različite percepcije o tome čemu ti služi sopstveno znanje...da ga mistifikuješ ili ne...Slušajući decu - svaka "mistifikacija" bilo kog znanja mi je strašno sumnjiva...I tu mi se humanističke (umetnost) i prirodne nauke ne razlikuju - broj onih koji su mi "sumnjivi" po takvom kriterijumu je direktno proporcionalan nedostatku ukupne količine znanja u nekom društvu...

сам већ разумео у потпуности и иако појма немам о науци, чини ми се тачним.
Имамо ли ми заиста светска имена у науци?
Како је могуће бити врхунски стручњак без средстава за истраживање?

gdje ta sredstva slobodno stoje na raspolaganju. Jednostavna i, po meni, sasvim prihvatljiva logika.

ne bih da licitiram imenima danas, ali recimo, u oblasti matematike, da se prisetimo Mihaila Petrovica Alasa i Djure Kurepe. Ono sto je manje-vise svima poznato, to je da su oni bili nasi veliki matematicari, ali ono sto je mnogo manje poznato, to je gde su oni doktorirali, i ko im je bio mentor. Obojica su doktorirali u Parizu, Mihailo Petrovic je za mentore imao Hermitea i Pikara (!!!) a Djuro Kurepa Fréchet-a, sve sama svetska imena sa kapitalnim rezultatima. I sad, vratili su se u Beograd, i tu generisali Beogradsku skolu matematike, sa generacijama dobrih matematicara.

Sta je moja poenta, svaki naucni velikan se ocesao o nekog velikog ucitelja! I onda takvi ljudi generisu taj proces dalje. Tako da cak i sa malo sredstava imate sansu, ako vam je mentor vrhunski strucnjak... (By the way, kod koga i gde je Djelic ucio ekonomiju?? I eto ga, vratio se (i to na svoju stetu) a mi mu i dalje ne damo sansu!! O tome ja pricam!)

Takodje, hteo bih da podsetim i ko je bio mentor Dr. Zorana Djindjica: to je bio Jürgen Habermas. Nisam siguran da su ostali nasi politicari imali tako cuvene naucne mentore, a to niko gotovo ni ne pominje. Ja mislim da ne moze bas svako da bude Habermasov student???

e, pa, da ti kazem da je je lakse biti student jednog velikana nego nekog trecerazrednog prdonje. Opcepoznato, a i iskusila.

To ima veze s onom tezom o skromnosti kao odlici velikih ljudi.

Veliki naucnici mogu mnogo da vas nauce, ali cesto su zauzeti i nemaju mnogo vremena za bavljenje sa studentima (ima izuzetaka, naravno). Za studente su najbolji kao mentori dobri naucnici u usponu karijere, kada teraju i sebe i studenta na vise i bolje. Ovo se, naravno, odnosi na prirodne nauke, jer mi je tu situacija bliska. Ne znam kako je u drustvenim naukama.

Mislim da je najvažnije imati dobar uzor. Čak i prezaposlen mentor ako je dobar uzor može biti vrlo koristan. Mlad čovek odmah pročita sve knjige svog uzora, proučava i upija njegov način mišljenja. Još ako ima ili je imao prilike da sluša njegova predavanja, onda nije potrebno mnogo konsultacija ni usmeravanja. Mladji naučnici u usponu po definiciji imaju više entuzijazma, ali mi se čini da je to manje-više predrasuda.

u grupi Dzona Bardina, on je bio tada vec star, i mi studenti smo se jednom nedeljno sa njim vidjali na 1 sat za rucak. Zato je tu bilo drugih briljantnih ljudi od kojih sam vise naucio. Ali, on jeste davao poseban primer sistematicnoscu i nacinom misljenja. Tesko je bilo drzati seminar kad je on u publici. Nekako atmosfera je bila drugacija.

Njega mnogi smatraju najvećim teorijskim fizičarem što je ikad živeo. Pretpostavljam da su mogli Wikipedia entry i lepše da mu napišu.

Nevorovatno kako neki ljudi inspirišu druge da o njima lepo pišu, a neki nisu tolika inspiracija, bez obzira na kvalitete.

On je bio kul tip. Mi smo se studenti takmicili, i vodili evidenciju, ko je najvise puta usao u WC i zatekao J.B.-a, pa se posle hvalili:)) Znas ono, pijes kafu ceo dan i ne ides u WC - "cuvas" se za Dzona. J**ga, mora i neke zabave da se nadje.

Svaka cast na ovom zapazanju - mentorstvo je od velike vaznosti! Primer sa Djindjicem je visestruko poucan (pored te snazne emocionalne komponente koja je nuzno za njega vezana). Dodao bih da medju nasim ljudima koji su imali velike mentore bio je i Brana Petronijevic (u bioloskom delu svoje karijere, radio je kod Sir Arthura Woodwarda, jednog od najvecih paleontologa XX veka, ako se ne varam) i u skorije vreme recimo moj stari, nazalost pokojni, prof. Jovan Konstantinovic (ucenik francuskog Nobelovca deGennesa). Nazalost, i tu se manifestuju nasi losi maniri da, kao sto zapazate, tesko dajemo sansu ljudima kod su se dokazali po sasvim objektivnim i nesporno racionalnim kriterijumima...

Dr. Zoranom Djindjicem, ja cak mislim da on nije imao siroku podrsku u narodu, zato sto ga mi (tj. narod) nikada nismo potpuno razumeli. Recimo, on nikada nije isticao doktorsku titulu, koju je, medjutim, zaradio na svetski priznatom mestu i kod svetski priznatog mentora -- sasvim suprotno od njegovih brojnih politickih protivnika. Tako da se, gledano povrsno, sticao utisak da on nije naucnik, a to je bio daleko vise od vecine nasih samoproklamovanih naucnika.

Takodje, nikada nismo shvatili da talenat nikada ne ide sam, poznato je da su vrhunski naucnici cesto bili i vrhunski drzavnici (ili sportisti, umetnici...) Dakle, politika i filozofija se ne iskljucuju, a Zoran je bio upravo potvrda toga!

I na kraju, nikada nismo bili u stanju da pazljivo saslusamo o cemu on govori! Uvek smo obracali mnogo vise paznje na nastup i na traceve, nego na sustinu njegovih reci.

Sve zajedno u kombinaciji je i dovelo do tragicnog kraja. Ali bojim se da nismo iz toga nista naucili, ponasamo se i dalje po istom modelu, obracajuci paznju samo na FORMU, a ne na SUSTINU!!

ali ni tih demagoskih rasprava ne bi bilo da su to zaista svetski ljudi, vec su to lokalci koji nigde nisu mrdnuli, nista nisu videli, i sve sude prema svom, vrlo ogranicenom, znanju i iskustvu...

Inace, to me je podesetilo na cuveni 'krug znanja'. Profesor matematike, objasnjavajuci cuvenu recenicu "Ja znam da nista ne znam" nacrta na tabli 2 kruga, jedan mali i pored njega jedan veliki. Pa kaze, zamislite da ovi krugovi predstavljaju 2 osobe. Ovo sto je unutar kruga predstavlja njihovo znanje, a sve sto je van kruga -- to im je nepoznato. I sad, vidite, osoba koja malo zna cesto misli kako je mnogo pametna, i obrnuto, osoba koja zna mnogo svesna je kako ne zna zapravo nista. A zasto je to tako: pa pogledajte obod ovih krugova, vidite li koliki je njihov obim, a on predstavlja dodir tih ljudi sa nepoznatim...

to je duža obala neznanja :)

Konachno da se neko upusti u Ojlerov chvor.:))

brojeva?!?! Pa to je spektakl, moramo nekako stupiti u kontakt da to iskopiram, ja sam tek negde od cca. 60. tog broja pratio (mnogo sam maji bio ranije, a i nemiran) i te potonje sve imam, ali ovo je zbilja kolekcionarski raritet!!

e^Pi=23.14069264....

(uzmes i-ti koren iz obe strane gornje jednacine:)))

Uz svo poštovanje, ovaj citat:

...deluje mi kao ozbiljno preterivanje.

Školski primer:

Matematičkim opisom shvatiti zašto Dišanova "fontana" privlači/odbija posmatrača?

EDIT: Ili, na primer, performans M. Abramović "Umetnost mora da bude lepa, umetnik mora da bude lep" ili video rad R. Todosijevića "Was ist Kunst" ili ovca u formaldehidu D. Hirsta ili "pevajuće skulpture" Gilberta&Georgea?

Jedna od mogucih varijanti odgovora (ne tvrdim nikako da je tacna ili cak najverovatnija!) jeste da posto dosadasnji matematicari nisu ni izdaleka pronasli i opisali sve matematicke strukture, cak ni sve zanimljive, da ce u buducnosti biti pronadjena i takva koja ce odgovarati Disanu, na onaj nacin na koji neke od poznatih matematickih struktura korespondiraju sa, recimo, Partenonom, Mona Lizom ili kubizmom... Drugim recima, niko nije rekao da je matematika uvek ispred umetnosti - moze biti cak suprotno (kao sto podozrevam da je upravo slucaj u primerima koje ste naveli), ali to ne osporava tvrdnju da "ima neka tajna veza"...

Pa, ne mislim da je umetnost ispred matematike, ili obrnuto. Matematika je svakako vrlo zanimljiva nauka, jer se u njoj prožimaju apstrakcija i konkretizacija, prisutna je i u pragmatičnim naukama, filozofiji, umetnostima. Kada su umetnosti u pitanju, to je neko ovde već primetio, muzika i arhitektura su najočigledniji primeri. Veze izmedju estetskog i matematičkog takodje nisu nepoznanica. Vrlo zanimljivo i argumentovano je o tome pisao npr. Umbero Eko u "Istoriji lepote". Estetski ideal u antičkoj Grčkoj bio je u tesnoj vezi sa matematičkim odnosima. Lepota se doživljavala kao jedinstvo harmonija i proporcija. Još Filolaj, presokratovac, u 5. veku p.n.e. je pisao da "sve stvari koje se mogu spoznati imaju broj", a Pitagora je govorio o uredjenju kosmosa po matematičkim principima. "Vrlina je harmonija", kaže Pitagora, misleći pritom vrlo konkretno na harmoniju brojeva. Slično su govorili Boetije, Bonaventura iz Banjoreje, Teon iz Smirne. Renesansna umetnost u velikoj meri takodje počiva na harmoniji i proporcijama. Zlatni presek i perspektiva - dva najveća blaga renesansne umetnosti se u velikoj meri baziraju na matematici. Ljudsko telo, po starim Grcima i resesansnim umetnicima, se takodje može podvesti pod geometrijske odnose. Pa, svi znamo za Shemu proporcija ljudskog tela (Leonardo da Vinči, 1530), mada su slične proračune izvodili pre njega još neki učenjaci. Pa, Plutarh je negde 1-2 veka govorio da postoji 183 sveta, koji su rasporedjeni u vidu trougla sa 60 svetova na svakoj strani.

I tako dalje... Medjutim, ono što je bila poenta mog prošlog posta, je da, barem po mom mišljenju, elementima matematike nije moguće da se analizira svaki umetnički fenomen. "Krevet" Trejsi Emin? "Po ugledu na Vokera Evansa" Šeri Livajn? Intervencije Barbare Kruger? Bejkonov "Papa"? Mrtvi modeli Izime Kaorua? "KKK", "Nomadi" ili "Mrtvačnica" Andresa Serana?

Matematika i umetnost se u odredjenim momentima prožimaju (ili matematički odnosi odredjuju umetničko delo). Ali, generalizovati to je, mislim, pogrešno.

zbilja ste uglavnom u pravu - osim onoga sa slucajnoscu, gde se necemo sloziti, ali nije strashno, to je dovoljno duboka i neistrazena tema da je u redu da se ne slazemo. Ali o matematici i filozofiji - 101% ste u pravu. Vec pominjani najveci matematicar proteklog veka, Kurt Gedel je to vise nego dobro pokazao; mnoge njegove filozofske ideje su i danas daleko ispred naseg vremena i licno verujem da ce tek postati aktuelne u nekoj buducoj eri filozofije (ako se, naravno, ne potamanimo nekim super-oruzjem).

- ali cucemo se kad se vratim sa ove neke mini-konferencije. Ziveo!

... jer tesko mogu zamisliti plodonosnog naucnika koji ima jos i dovoljno vremena da se bavi vlastitom djecom. Znaci, njegova zena je bila jednako plodonosna, samo se to u nasem svijetu ne broji ;-)

on je imao tri zene:))

za uspeh, na naucnom i inom polju! ;o)))

Osim ako nisi ozenjen Milevom Maric, ali i inim drugim malo priznatim i/ili nepriznatim genijalnim zenama.

Ovo je bila do sada najduza rasprava o nauci, a da neko nije spomenuo da je Ajnstajn zapravo plagijator svoje zene.

i jos nitko nije spomenuo nista o nemoralnom ;-) Einsteinu :-))

Mada, nije lako jer je AE u ovom okruzenju ugrozen dvostruko:
1 - zbog prisustva osvijestenih zena ;-)
2 - zbog prisustva Milevinih sunarodnjaka ;-)

mislim da smo se dotakli bas dosta razlicitih umetnickih zanrova ovde

...vec pozdravite cerkicu i slobodno joj recite da se Pitagorina teorema moze uopstiti i na proizvoljno ZAKRIVLJENE PROSTORE, i onda se dobija Riemannova formula koja je alfa i omega diferencijalne geometrije i cele 20-vekovne matematike (bar tako ja pokusavam studentima da to docaram na uvodnom kursu iz kosmologije ;o)) )

prenela, a o Rimanovim prostorima mozemo mnooogo da pricamo jer sam ja zavrsila mehaniku na PMF-u (doduse davno davno).Diplomski sam napisala na katedri za astronomiju pa ako opet budete pisali neki blog predlazem temu bas iz kosmologije ona je apsolutno i fenomenalno zanimljiva! :)

izgleda da i ja spadam u one umetničke tipove koji će da prpoznaju većinu slika i književnih dela, ali ne umem da ubacim sliku u svoju poruku. Hteo sam da stavim još jednog Magrita, ali bolno mi je da priznam da ne umem. Ako neko hoće da mi pomogne instrukcijom bio bih zahvalan. A i naučio bih nešto novo.

[img]http://www.abc.def/image.jpg[/img] je primer kako da ubacite image.

Rudimentarni flow-control mozete probati sa

[float=left][img]...ovde image url...[/img][/float]

Možete da zadate i dimezije sličice sa

[img=450x300]....[/img]

Kad uđete u ekran za unošenje kometara imate pri dnu i linkove na opširnije instrukcije kako koristiti tags za formatiranje.

;

Kojoj je nedavno posvecena konferencija

karikatura...

svilena kravata...

Andy i Albert...

Albert i Kurt Godel

A. Einstein & K. Goedel

masters of the universe!

I neki mnoooogooo lepi AE citati:

* I have no special talent. I am only passionately curious. *

* Any fool can make things bigger, more complex and more violent. It takes a touch of genius and a lot of courage to *move in the opposite direction. *

* Only a life lived for others is a life worth while *

* Imagination is more important than knowledge. *

* There are two ways to live: you can live as if nothing is a miracle; you can live as if everything is a miracle. *

* If you can't explain it simply, you don't understand it well enough *

* Reality is merely an illusion, albeit a very persistent one.*

* People love chopping wood. In this activity one immediately sees results. *

* The eternal mystery of the world is its comprehensibility. *

Albert Einstein

...

scientists
If my theory of relativity is proven correct, Germany will claim me as a German and France will declare that I am a citizen of the world. Should my theory prove untrue, France will say that I am a German and Germany will declare that I am a Jew.

wonder
The fairest thing we can experience is the mysterious. It is the fundamental emotion which stands at the cradle of true art and true science. He who knows it not and can no longer wonder, no longer feel amazement, is as good as dead, a snuffed-out candle.

science
You imagine I look back on my life's work with calm satisfaction, but from nearby it looks quite different. There is not a single concept of which I am convinced it will stand firm, and I feel uncertain whether I am in general on the right track.

If only I had known, I should have become a watchmaker.

Science without religion is lame, religion without science is blind.

Everything should be made as simple as possible, but not simpler.

mathematics
As far as the laws of mathematics refer to reality, they are not certain, and as far as they are certain, they do not refer to reality.

education
Education is that which remains, if one has forgotten everything one learned in school.

u jednom trenutku prikazao gornju sliku. Pa sam rekao: "Za one koji ne znaju ko je ova osoba pored Kurta Goedela - to je Albert Ajnstajn".

Najbolji nacin da im privuces paznju. Hej, i mi sa Cubure znamo poneki trik :)))

tu, skoro me "kiša" natera u sanu.. i tu je neki baja posegnuo za istom fintom.. inače je zanimljivo predavao.. potsetio me je
delimično na predavanja ričarda fejnmena.. posle mi pade: ee, kad bi se neko rešio i postavio standard o pisanju udžbenika.. celog života mi
se čini da među piscima udžbenika postoji zagonetna univerzalna zavera kako bi obezbedili da određeni materijal kojim se oni
bave nikada ne odluta predaleko od područja blago dosadnog, a da skoro uvek ostane dovoljno daleko od zaista zanimljivog.. zar
niko da pročita uzbudljive i lucidne ričarda fortija ili tima flanerija?. zar da nam deca i dalje imaju frku od formula?.ili
još gore: da budu ravnodušna?!.

Ne znam da li je zavera u pitanju, ali ima izvanrednih naucnika koji ne umeju da pisu udzbenike. I, naravno, onih kao Feynman ("Lectures", ili bilo sta njegovo) ili L. Cooper ("Introduction to meaning and structure of physics"). Takodje, slusao sam kurseve kod svetskih autoriteta koji su bili dosadni.

elem, baja je titula koju dobri predavaci (cuburske provenijencije) dobiju posle doktorata

...imao sam neku crno-belu i musavu verziju, ova je znatno bolja. Najparadoksalnije u svemu jeste sto su njih dvojica poslednjih godina Ajnstajnovog zivota tako dobro slagali, iako je starosna razlika medju njima skoro 27 godina.

Jedan bele razbarusene kose, pramenovi lete na sve strane, narocito na gore, a bas ih je lepo jos onomad prstima sredio, jednom davno, nehotice, brkovi behu tu iz nekog razloga, neciji davni osmeh, sta li, ko bi se sad bas setio zasto........Drugome kosa crna kao zift, kao i uvek zalizana, namazana, podsisana uvek istog dana pre podne, kod istog berberina....na jednom bluza uzeta tog jutra s’vrha, da mu kazete da zazmuri i kaze boju ne bi se setio ni pod razno, ne bi se setio ni da kosulja ispod ima kragnu, a ni zasto bi sad to bilo vazno, a tu mu je negde i olovka, samo gde, ah da, zadenuta za kragnu, bas zgodna bluza zar ne, a i dan je bas lep, naci ce se vec zasto........

Na drugome odelo na dva reda, boja prava, burgundy, od pre dve sezone doduse, ali kako da se odluci za drugu kada su misje siva i nafta podjednako lepe, zlatni sat na svom mestu u malom dzepu, dunkl kravata miri ono drsko svetloplavo sa pitominom burgundca, a pomalo baca i neki odsjaj, bas istog tona kao i kad sunce diskretno dotakne okvir za naocare, kornjacin oklop bien sure (eh , sta bih dala za ovaj okvir), a dan je nekako naporno intenzivan, proci ce valjda pa ce konacno doci i noc......

A cela obojici velika i lepa. Eto formule za spoj nespojivog.

Medjutim, ne bih bas to tako formulisao - on je samo manipulisao stvarnim objektima na nacin koji je nadrealisticki - ali objekti su mu tu, i prilicno su realisticni (lula, covek za stolom, cesalj, jabuka, itd.) - nema "casovnika koji tece" kao kod Dalija, itd. Drugim recima, njegova vizija je bila daleko vise "coarse-grained", sto bi fizicari rekli, a ovih drugih nadrealista koje ste pomenuli vise "fine-grained" (uzgred, i de Chirico je slicniji Magritteu po tome)...

sada se razumemo. Kada pogledate možete uočiti 2 tendencije u nadrealističkom slikarstvu. Jedna je izvorni nadrealizam, onako kako ga je Breton zamislio u književnosti i tu, po meni spadaju samo Iv Tangi i Huan Miro u jednoj fazi. To je gotovo bespredmetno slikarstvo opšte pomešanosti. Čuvena je Stvaranje sveta od Miroa. Na drugoj strani su slikari koji više vuku ka magijskom realizmu. Tu su Dali, spomenuti Magrit i Ernst, a preteča im je De Kiriko. Slike kod kojih je atmosfera značajni činilac (naročito kod Kirika). Zanimljivo je da se "patrijarh nadrealizma" Breton odrekao Dalijevog dela kada je po njegovom mišljenju ono napustilo svoje osnovne postulate i zapalo u kič. Ipak, mora se priznati da je Breton, kao i većina nadrealista bio prilično ostrašćen i jednostran čovek kada je u pitanju nadrealizam.

"Niko se nije naučen rodio" kaže narodna posledica.

Drugačije rečeno, neznanje je čovekovo prirodno stanje.
Medjutim, malo nas je u stanju da ovu činjenicu konstatuje potpuno mirno, a to je neophodno da bismo i neznanje korisno upotrebljavali. Barijera pravilnom odnosu prema neznanju je uloga znanja u definisanju formalnog i neformalnog statusa pojedinca u društvu. Iako je čovekovo neznanje neuporedivo veće od znanja i iako je on toga potpuno "teoretski" svestan, neznanje je u svakodnevnom životu destabilizirajuća i nelagodna činjenica.

Neznanje, s druge strane, nosi veliki potencijal koji se može koristi više i bilje nego dosad. Ovaj potencijal se sastoji od dve komponente: prva je što je svest o neznanju snažan motivacioni faktor za učenje i usavršavanje, a druga što preciznim artikulisanjem predmeta koji ne znamo otvaramo sebi nova polja često vrlo korisnih znanja.

Ovim sam zapravo htela da kažem da bi bilo korisno ići istovremeno u dva pravca: prvi je razvijati toleranciju prema neznanju, a drugi njegovo osvešćivanje i artikulisanje, što je preduslov za sticanje novih potrebnih znanja.

Ne bih se bas usudio da kazem da je neznanje covekovo prirodno stanje, takva formulacija bi se moglo tumaciti na razlicite nacine. Ali potencijal neznanja je formulacija koja mi se veoma dopada. Cak bih se usudio reci da neznanje ne samo da treba tolerisati, vec podsticati, cime i sam dajem povoda svakojakom tumacenju.
Zalim sto tokom obrazovanja nisam imao i takvog profesora koji od mene ne bi samo zahtevao da mu ispricam ono sto znam, vec i ono sto ne znam.

-Hajde Miroljube izadji na tablu pa nam pokazi sta ne znas.

Verujem da bi se neznanje makar u nekim prilikama, dalo jednostavnije i pravicnije (pr)ocenjivati, naravno, ukoliko je profesoru zaista stalo da kvalitetno obavlja svoj posao, koji se ne sastoji samo u tome da se nesto nekome isprica, vec i da se objasni, demonstrira, inspirise.
Pricajuci o onome sto ne zna, ucenik indirektno pokazuje i ono sto zna, cak daleko jasnije, nego kada ponavlja ono sto je cuo od profesora.
Kada se pozivamo na svoje znanje, cinimo to da bi svedocili o necijem neznanju. Zelimo li o svom znanju da svedocimo, mislim da je nase neznanje dobar nacin.

Posle zavrsenog skolovanja, kada sam s' mukom pokusavao da zakrpim mnogobrojne propuste i povezem bezbroj nepovezanih krajeva, osecao sam se kao punjena sarma.

Ovde si se fokusirao (može na ti?) na identifikovanje znanja, tj. popis onog što znamo i onog što ne znamo, a potrebno nam je. To je jako značajna i "pipava operacija" u organizaciji, zato što je svako osetljiv na "čeprkanje" po njegovom neznanju, pogotovu kad to radi neko drugi. Da bi ova operacija mogla da se izvede, potrebno je razvijati kulturu u kojoj će vladati velika tolerancija prema greškama. Kod nas vlada velika netolerancija prema najsitnijim greškama. Evo ti ovde na blogu primera: svako malo neko bude "poklopljen" i ljuto izvredjan zbog neke pravopisne greščice, kao da će se zbog nekog jednačenja po zvučnosti npr. srušiti svet! Čeka nas krupna promena kulture u tom pravcu, ali mislim da će se ona desiti vrlo brzo čim jednom shvatimo zašto je ova tolerancija toliko važna. Nismo mi glupi, samo smo malo svojeglavi i neinformisani.

Znas, nisam pod neznanjem nuzno podrazumevao greske. Moze i greske, delim tvoje misljenje o toleranciji povodom toga, ali govoreci o neznanju imao sam na umu pre svega “ne jos znanje” onaj roviti period kada jos nismo sigurni na koji nacin uklopiti tih nekoliko novih kockica koje smo sakupili u neku opstu pretstavu koju smo gradili do tada.

Moja osmogodisnja bratanica, kada sam joj nesto objasnjavao, kroz plac mi kaze :
-Ti mislis da sam ja glupa, pa da ne mogu da ukapiram od prve, vec treba da mi objasnajavas dva puta.
Kazem joj da brzina kapiranja ne zavisi toliko od pameti onoga koji pokusava da razume koliko od kompleksnosti materije kojom se bavi. Pre cu za nekoga ko kapira sve od prve pomisliti da je glup, jer to znaci da se on uvek bavi samo prostim stvarima.
Ne veruje mi bas sasvim, ali ni ne place vise.

Otkuda detetu od osam godina ideja da mora sve da ukapira od prve ?
Proces saznavanja nije puko sabiranje. Ima sabiranja, ali i oduzimanja, mnozenja i delenja i bog te pita cega sve ne jos.
Nekada se nova kockica bas lepo uklopi u neki slobodan prostor i citavoj okolini daje neki novi, do tada jos neuoceni smisao.
Ali nekada razmestaj postojecih kockica ne omogucava da se nova kockica lepo uklopi, a mi nismo tek tako voljni da prerasporedjujemo nekada sastavljene kockice, plaseci se da cemo time izgubiti nekada steceni smisao.
Ima i takvih kockica koje u pitanje dovode citavu pretstavu koju smo do tada sastavili.
Mislim da se preko tog procesa, koji bi se zaista mogao nazvati “pipavom operacijom” isuvise olako prelazi tokom skolovanja. Ne daje se dovoljno vremena znanju da se razvija, vec se uvodi dekretima. Deca nemaju vremena da sagledaju posledice koje proisticu iz saznanja koja dobijaju i nedovoljno se motivisu da razmisljaju o njima.
Kada sam rekao da zalim sto me neki profesor nije izvodio na tablu i trazio da mu pricam sta ne znam, mislio sam da me potstice u sagledavanju posledica onoga cemu me je ucio, na ispitivanje veze sa mojim vec ranije prikupljenim znanjem, bilo sto ce to novo znanje omoguciti pogled na ono staro iz nekog novog ugla, bilo da ce biti u konfliktu sa njim. To uklapanje novoga i staroga je cesto praceno nedoumicama, novim pitanjima i ta neka nova pitanja sam podrazumevao pod pojmom “neznanje”. Znaci da me potstice da i sam razmisljam, a ne samo da ponavljam necija razmisljanja.

Sedim u restoranu sa svojom devetogodisnjom cerkom, jedno preko puta drugog.
Nudi mi neke igrackice sa stola i pita me :
-Koju ces, levu ili desnu ?
-Ciju levu ili desnu ? Tvoju ili moju ?- kazem
-Kako to mislis ? - pita
-‘Odi kod mene- kazem
Ona dodje, gleda u igrackice i kaze:
-Znaci nema levo desno.
-Nema – kazem ja
Vrati se nazad.
Vidim razmislja. Onda odjednom podigne pogled i ozarena uz smesak kaze:
-Dobro, nema levo desno. Ali zato gore dole ?
I ja se smejem ozaren.
-Ti znas da je Zemlja okrugla. -Ipak kazem
-Znam
-I da se ispod nas negde nalazi mozda Australija.
-Znam – kaze i jos uvek ne razume sta hocu da joj kazem
-I sta to znaci ? - pitam
-Znaci nema ni gore dole. – Posle krace pauze saopstava mi tiho i zacudjeno, kao da me pita “a sta cemo sada ?”

Moj tata je uvijek govorio: odgovori djetetu svaki put na pitanje, ma koliko god puta ga postavilo. A ja ako ne znam, kazem: ne znam, ali cu potraziti u enciklopediji/internetu/..., pa cu ti onda reci. Pa to i uradim. A onda se ponekad ipak desi da kazu moji klinci: ne kuzim. Drago mi je da imaju povjerenja u mene da mi i to mogu reci :-)

je termin iz menadžmenta znanja, tako da se on odnosi na greške u radu, svejedno da li je do njih došlo iz pogrešnog znanja, neznanja ili "ne još znanja", kako kažeš.

Mi odrasli imamo jako loše navike u ovom pogledu. Neke konvencije nas donekle drže pod kontrolom kad se razgovor vodi medju odraslima, ali kad se razgovara sa decom te konvencije se obično ne primenjuju, pa je odnos prema njima gori, umesto da bude bolji.

Ja sam u principu u svemu za miran, trezven odnos bez fiksacija, frustracija, a naročito predrasuda. To važi i za znanje/neznanje. Šta ima loše u tome što neko ne zna koliko stanovnika ima recimo Šangaj? Dok god mu taj podatak nije važan bilo za šta u životu, on to ne mora nužno da zna. Lepo bi bilo da zna, ali šta i ako ne zna?

S druge srane, ako čovek ne zna kako da predje ulicu, to je već veliki problem i za njega i za saobraćaj.

Hoću da kažem da su sva znanja ovog sveta dobrodošla, ali su najvažnija znanja koja su nam potrebna.

Ili još jedamput drugačije i kraće:

Nema suvišnog znanja, nego samo potrebnog.

"Hoću da kažem da su sva znanja ovog sveta dobrodošla, ali su najvažnija znanja koja su nam potrebna.", prelazenje ulice, koriscenje debit/credit kartice itd., slazem se u potpunosti. A koja su ti znanja potrebna da ucestvujes u razgovorima na ovom blogu? Moj odgovor: uglavnom ona iz "malog mozga". I to je prakticno (korisno) znanje:))

Pa, čini mi se da za učešće na blogu u principu nije potrebno nikakvo znanje, jer može da mu pristupi svako, pa još anonimno. Tema ima koliko hoćeš, možeš da kažeš šta hoćeš. Ako i lupiš, većina čitalaca će se samo "spoplitati" o tvoj post, ali neće reagovati, a čak i ako neko negativno reaguje, a to ti se ne svidja, "klik" - i bloga više nema. Znanje iz malog mozga jako "voli" da se aktuelizuje, a ovaj blog je zgodan za to. Meni lično je to znanje interesantno, jer je "prevrelo", ima svoje mesto i odredjeno "životno značenje" u životu njegovog vlasnika, tako da takve stvari najčešće rado čitam.

Koje će se znanje proglasiti potrebnim, zavisi od ciljeva organizacije. Ako joj je cilj da osvoji šangajsko tržište trešanja, onda je broj stanovnika u Šangaju jedna od prvih informacija koja će ući u popis potrebnih znanja. Ako organizacija osvaja belgijsko tržište, onda joj ova informacija neće biti ni od kakve koristi. Ta selekcija ne mora da bude mnogo stroga, može da se "provuče" i odredjena količina znanja koje nije neophodno, ali ipak moraju postojati neki okviri, jer je jedan od najvećih problema današnjice poplava informacijama/znanjem u kojoj se bez odredjenog stepena organizovanosti više niko ne može snaći.

Osim što se identifikuje znanje koje je potrebno, treba utvrditi i mesta gde se ono nalazi (kod kog zaposlenog, na kom "nosaču" znanja u organizaciji), kao i onih potrebnih znanja koja ne postoje u organizaciji, ali postoje na tržištu znanja i onih koja još uvek ne postoje nigde. Ona znanja za koja se utvrdi da su potrebna, a da ne postoje ni u organizaciji ni na tržištu znanja idu u R&D, a ostala se na različite načine pribavljaju, prikupljaju, reorganizuju, konsoliduju i stavljaju na raspolaganje zaposlenim. Takvim pristupom štedi se užasno mnogo vremena i novca, obezbedjuje blagovremeno "snbdevanje" organizacije potrebnim znanjima i olakšava upotreba IS.

Problem sa organizacijama, pogotovo onim velikim, a slucajno imam tu srecu/nesrecu da hleb zaradjujem u jednoj takvoj, je taj sto im vise odgovara opis agregata nego sistema, tako da je tesko I osmisliti primenljivu teoriju, a kamo li primeniti je.
Spolja posmatrano, sve je to povezano u jednu zaokruzenu tehnolosku celinu, nekome sa strane bi se moglo ciniti da sve ide kao podmazano, mogu ti pobrojati puno mehanizama koji imaju zadatak da vode “cilju organizacije” a kada se malo samo udubis, vidis da su sve to Potemkinova sela, papirnati tigrovi I da ljudi koji u tom haosu rade citav formalizam, koji je osmisljen da im olaksa posao, shvataju kao dodatno I nepotrebno opterecenje.
Mi nastojimo da primenjujemo naucne metode, vrsi se bezbroj analiza I proracuna, na prvi pogled nista nije prepusteno slucaju, svi procesi su definisani, sve je terminisano do najsitnijeg detalja, a sve je to puka imitacija, bez istinske implementacije naucnog znanja koje nije posledica nekog protokola vec postovanja nekih principa.
Kod nas se gotovo svake godine vrsi restruktuiranje, vise se ni ne trudim da upamtim kako mi se zove odelenje u kome radim I svaki puta nas ubedjuju kako je ova poslednja organizacija bas ona prava, jer … za razliku od one prethodne koja nije bila dobra jer….
A postovanje naucnog principa nije trazenje pojava koje ce potvrditi indukciju, takvih vec ima dovoljno, da ih nema ne bi se ni doslo do nje, vec upravo trazenje pojava koje bi mogle da ju dovedu u pitanje.
Znaci svo to ubedjivanje o tome kako je nova organizacija prava jer… je samo mali deo necega sto bi se moglo nazvati argumentom.
Ta tvrdnja zahteva proveru posledica koje nuzno moraju da slede ukoliko su pretpostavke istinite, a za koje se ne moze unapred tvrditi da ce slediti vec se to mora ispitati, kao sto se radi u nauci. Inace, cemu eksperimenti ?
I opet dolazimo do neznanja.
Otkrivanje te jedne posledice za koju ne znamo da li ce nastupiti, a znamo da bi morala, ukoliko su nam pretpostavke istinite, vrednije je od velikog broja posledica za koje znamo da ce nastupiti I koje su nas I navele da tu pretpostavku postavimo.
Postovanje naucnih principa nije agitacija, politicki pamflet, nastojanje da se pridobije sto vise biraca, vec iskreno nastojanje da se pronadje neistinitost pretpostavke. To je jedino sto se zaista moze naci, jer jedino neistinit zakljucak garantuje neistinite pretpostavke (uz korektno rezonovanje) sve drugo je otvoreno.
Znaci kada neki menadzer izadje pred nas I prica o svojoj strategiji, ja ocekujem od njega pre svega da mi prica o nacinima na koje je trazio neistinitost u svojim pretpostavkama, a ne samo da mi nabraja pojave koje su ga navele da pretpostavi to sto je pretpostavio.
Nabrajanje pojava mi moze pomoci da razumem ideju koju zeli da mi prenese, ali za ispitivanje pogodnosti same ideje trebaju neki drugi primeri. Ne da, kao sto je pravilo, posle godinu dana na njegovom mestu stoji neki novi menadzer I objasnjava nam zabog cega ono od prosle godine nije bilo dobro, a ovo novo jeste jer…

Nase je iskustvo sa menadzerima je poput iskustva Bosanaca sa novim vezirima i mi iz svih tih reorganizacija nastojimo da izadjemo sa sto manje stete, a to je svaki puta sve teze. Nekog novog menadzera koji tezi Carigradu naneo je put u nasu kasabu i niti je on srecan sa nama niti mi sa njime, ali takav je zivot, trpeti se mora, pa kad’ vec mora onda makar da ne boli vise nego sto stvarno treba, nastojimo I mi I on da svako gleda svoja posla.

Moje je misljenje da je potrebno uvodjenje kulture da svako trazi "neznanje u svom znanju" doprinelo da se dodje do upotrebivih podataka, da ostane zaista ono sto se nije moglo odbaciti, pa da se tek onda, kada nam je ostalo samo ono na sta smo prinudjeni da se oslanjamo, pocne razmisljati o ambicioznijim stvarima.
Mislim da cesto zaboravljamo da se covek ne saplice o planine nego o kamenje, a veliki broj kamenja na koje se mi, u organizaciji u kojoj radim, saplicemo je upravo kamenje koje su postavili neki ljudi pricajuci nam jednako samo o planinama.

U većini preduzeća danas zaista vlada haos ili prividni haos. Ali mislim da on u većini slučajeva nije posledica loše ili nedovoljne primene naučnih principa nego ubitačne dinamike na tržištu i pokušaja preduzeća da kroz neprekidne interne promene adekvatno odgovore na ove promene. (Kod Milana Novkovića sam na nekoliko mesta pisala o ovim pitanjima. Možda sam tamo malo bolje objasnila.) Stalne promene znače i stalni haos. Zaposleni zaista svaku promenu rutine doživljavaju kao veliko opterećenje, ali ove promene su nužne, ako ni zbog čega, ono ponekad samo zbog toga da se omogući stvaranje novog znanja (kreativni haos). Naravno, menadžment takodje často nije idealan. To su ljudi praktičari koji su davno izašli sa fakulteta, a samo mali broj njih je nastavio da se stručno usavršava. Zato oni neke stvari rade po modelu pokušaj-pogreška, tj. eksperimentišu sa ljudima u živo, čak i kad to objektivno nije potrebno, jer za odredjeni broj problema u nauci već postoje proverene metode. Najčešća greška menadžmenta je što pokušava da odjedamput promeni sve. To jednostavno nije moguće. Promene treba da teku brzo, ali planski, izdeljeno u male porcije i sinhronizovano. Zbog ovako visokog zahteva, za planiranje promena je često potrebno mnogo više vremena nego za sprovodjenje.

Prebrza smena menadžmenta zbog neuspeha je u principu pogrešna, jer su početni neuspesi česta, gotovo normalna pojava (da ne pominjem da je i suprotna kulturi tolerantnoj prema greškama). S druge strane, već pomenuta dinamika na tržištu ugrožava opstanak preduzeća, te upravni odbori i top menadžment vrlo oštro reaguju na neuspehe, smenjuju menadžment koji je na svojim greškama upravo nešto naučio i dovode novi kom je takodje potrebno vremena za učenje. Da preduzeća ne bi dolazila u ovakvu situaciju, moraju izraditi jasnu srednjoročne (do dugoročnih) ciljeve i strategiju koje će prihvatiti svi zaposleni, a zatim razraditi svaki njihov aspekt poštujući principe postupnosti, sistematičnosti, realističnosti itd. Naravno, ovde se pojavljuje još jedan izuzetno krupan problem: predvidjanje budućnosti, koje je iz mnogo razloga veoma problematično.

Ovaj deo mi se naročito svidja:

Potpuno se slažem. Ovo me podsetilo na moje gimnazijske dane kad sam kod većine profesora bila najomraženiji djak jer sam postavljala pitanja tipa: „Kako se došlo do tog zaključka?“ „Otkud znamo da je to baš tako?“ „Čime dokazujemo da nije ovako i ovako?“ Ova pitanja bi svaki entuzijasta jedva dočekao, ali nastava u školama ih ne podnosi, pa se postavlja pitanje šta se to dešava, ne samo sa školom i naukom, nego i sa čovekovim celokupnim poimanjem sveta.

Na kraju govoriš o kulturi u kojoj svako treba da se bavi svojim neznanjem (dodajem: bez posledica). Takva kultura nam je zaista neophodna. Japanci je grade već vekovima, a još uvek ima posla. Njihova tehnika kaizen npr. o kojoj sam takodje pisala kod Milana Novkovića, stavlja u prvi plan uočavanje pre svega svojih grešaka, racionalan i otvoren odnos prema njima i postupno otklanjanje bez nervoze, osećaja krivice, skrivanja, jednom rečju bez majmunisanja bilo koje vrste.

Samo da kažem o stalnim promenama, planskim promenama i slično.

Stalne promene su najčešće takve da se kroz njih provlači dosta haosa.

Ali, stalne promene su budućnost, bar u nekim poslovima, pa pošto su stalne ne mogu da budu planske. Zato, evo primera iz softwerske industrije:

- Teži se da sistem bude parametrizovan. Da može da se definiše ontologija sistema sa sistemskim modulima, modulskim parametrima itd, koji uključuju modulske i inter-modulske (semi)statičke karakteristike kao i workflows.

- Jednom rečju, da se biznis kao koncept formalizuje.

- Tako formalizovan u tom biznisu može svašta da se meri. Recimo, za primer, neka postoji neka performance metrika.

- Kada smo fleksibilni u merenju mi te rezultate možemo da poredimo sa našim izvornim prognozama, npr na nekom konkretnom poslu.

- Pa onda razlike između realnog i očekivanog možemo da post procesiramo i pretvorimo u sistemske change-vectors.

- Tj, promene u sistemu su stalne i automatizovane, pa tako nisu haotične.

To nama, na lep način, za proces pisanja softwarea definiše Carnegie Mellon University sa njihovim CMMom (Capability Maturity Model) (to je sad CMMI ali tamo imaju linkovi)

pojela moj komentar. I nije se ovajdila, jer nije bio ništa naročito.

Od svega, ostalo samo pitanje: Da li je CMM dopunjavan u poslednje vreme (2-3 godine)?

Poslednjih godina više nije CMM nego CMMI a tranzicija je urađena ne u poslednje 2-3 godine nego neposredno pre toga.

Najbolje je proveriti na njihovom siteu.

„Kako se došlo do tog zaključka?“ „Otkud znamo da je to baš tako?“ „Čime dokazujemo da nije ovako i ovako?“

Da, bas to sam to imao na umu.

"U većini preduzeća danas zaista vlada haos ili prividni haos. Ali mislim da on u većini slučajeva nije posledica loše ili nedovoljne primene naučnih principa nego ubitačne dinamike na tržištu i pokušaja preduzeća da kroz neprekidne interne promene adekvatno odgovore na ove promene."

Ovo sam imao na umu pominjuci na kraju posta ambicioznije stvari.
Neuzimanje u obzir jednog od najvaznijih uticajnih faktora na proces koji se zeli ispitivati ne znam kako drugacije nazvati nego nenaucnim.
Naucnici se raduju svakom relevantnom podatku do koga mogu doci, a mi ovde zatvaramo oci pred pojavom koju svako mora da uoci.
Meni je izuzetno interesantno to spajanje nespojivog, spoj formalnog i fleksibilnog.
Izazov kakav se samo pozeleti moze.
Japanci sa svojom maloserijskom proizvodnjom, sa plitkim procesom kroz koji se sve vidi i svaki problem istog trenutka izlazi na povrsinu cim se pojavi (uz prethodno savladavanje otpora u shvatanjima kakva je uloga kontrole, mora li reglaza masina zaista da traje dva dana ili mozda moze i manje od deset minuta, odnos izmedju koristi i stete zbog toga sto imamo rezerve izmedju pojedinih delova procesa i.t.d.) su jako zanimljivi.
Nas odgovor na to je obicno "nismo mi Japanci", a meni se bas ne upusta u diskusije tipa sta je starije kokoska ili jaje.
Dodamo li tome jos koliko puta godisnje se obrce kapital jednim nacinom, a koliko puta drugim, mene ne cudi da imamo silne probleme (govorim konkretno o mojoj firmi) sa konkurencijom koja dolazi odatle.
Nasa jedina sreca je bila sto su poslovi kojima se bavimo veliki, tako da do skora nije bilo puno konkurencije i svako je radio manje vise u istom haosu kao i mi.
Ali od kako su se znacajnije pojavile firme sa tog podneblja i pocele da nude poslove u pola cene, poceli smo da se ceskamo po glavi.
Oni imaju potpuno drugaciju filozofiju proizvodnje, u odnosu na njih mi smo dinosaurusi, koji jos uvek robuju strogo i samo tehnoloskim normama, a sve ostalo kako ispadne.
Problematika je zaista interesantna, ali treba imati obzira prema domacinu i ne zloupotrebljavati njegovo gostoprimstvo, vec smo se i previse odomacili ovde, nadam se da nam nece zameriti i obecavam da cu biti umereniji ubuduce.

a zasto pesme, pisane u originalu na engleskom, dajete u prevodu:)) Ima neki tajno trik siguran sam, ali ja slabo kapiram, narocito fixera. Please, have mercy on my poor soul.

O my people what have I done unto thee? - T.S.Eliot (Takodje i Micah 6:3).

iliti...3.14
:)
N, srce,
obrati paznju na tacku 3. The Epigraph wiki linka ;)
Dakle, i u originalu (kod Eliota) je na 'talijanskom ;)

Toliko od Modesty-dela ovog

A ova mnozina (dajete) mi se omakla jer sam gore video jos poezije na italijanskom. Scusi svima.

caro mio
;)

ho.. Ho=v/d.. na dan mog rođenja, astronomi su otkrili da su

promenljive cefeide promenljivije nego što su mislili:

bilo ih je dve vrste, a ne jedna!.

2 kulture?

io rideva di me senza saperlo, oh susanna susanna..

...(tj. dve vrste cefeida), svemir se malkice smanjio. Doduse, u medjuvremenu se i dalje siri, pa ce to vec nadoknaditi... ;o))

upadljivo suv i debeo: kontraverzni svemir.. u dosluhu sa mojim stomakom.. a i šire, xe xe..

došao bih, al da me neko čuvaaaa: viš da ovde ima i abažavalaca a a.. reko bih da zakrivljeni prostor je haos.. haos nije muzika.. a a kao glasnik vremena buke i besa?.

tebe neko, uvek! A krivljenje prostora nije haos, nego odstupnica!

(omiljena strip junakinja, inace!), evo uskoro narednog teksta upravo na tu temu, zakrivljenosti svemira...

sam mislila, dragi Milane, da je Modesty "zenska" junakinja...da muskarcima ne "lezi".
Kad ono...na blogu sretoh silne sto realne, sto fiktivne momke koji imaju petlju da kazu naglas: Modesty-omiljena strip junakinja.
Imamo jos ponesto zajednicko.
Vec u petom razredu smo znali sta cemo u zivotu biti! To ja zovem zakrivljenim svemirom!

laički...
mislim da patiš (i to hronično) od prevelikih očekivanja...a i pogrešna ti taktika!
Čini mi se da radiš sa pogrešnom matricom. Sve ovo da se svesti na
1
1
1
7
1
Hoću reći, radiš sa gomilom beskorisnih nula - ili...oči su ti gladne!
Nule, ili popularno ćorci samo jedu prostor!
U koordinatnom sistemu: prostor, vreme, ideal
tebi sedmica na vremenu??
Mada, kad si ti u pitanju...
Rekla bih da koristiš izneverena očekivanja i oreol tragača koji ne nalazi kao Shiseido Basala...Daju ti aromu!

(nule kao tačkice.. kečevi kao crtice.. sedmica, takođe kao crta, ali iskošena.. nekako odmetnuta.. kao jedino zakrivljenje..)
možda je kod većine ljudi mozak čuvar spoznaja o svetu i znanja koja stiču u životu.. moj mozak se bavi nekim meni važnijim stvarima od
pamćenja.. i slova laika.. kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno.. to je sve tu, oko nas.. treba ga samo uzeti.. puuuno
igrati.. puuuuno voleti.. puno uživati.. puno grliti i još punije gledati.. sve što smo jednom videli, čuli, dodirnuli, pročitali i saznali prati
nas u vidu svetlosnih čestica.. meni su te čestice verne i poslušne.. malo mi se po neka otme, zakrivi prema aa teoriji r..
pa kad vidi da je to glupost, a ona bržebolje, sve nogicama u d - natrag.. "ponekad" "uteknem" od "pisaćeg" stola i iz "laboratorije" u "san"..
na jastuk napunjen ljuspicama od heljde.. jabuka je mnogo, ali je jedan njutn.. on je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega..

Oduvek sam se pitala da li je ta jabuka pala pored njega ili ga je Z V E K N U L A u glavu pa ga "prosvetlila"?? Mislim, poznato je da iz bola nastaje najveca lepota!
Kad smo kod jabuke ovaj Bill meni oduvek bio mnogo bitniji. On princip ekskluzivnosti nije primenjivao na jabuku nego na strelu...

pre mnoooogo godina dođe nam u bg majstor kaze.. tada crni pojas sedmi dan.. pravo iz japana, niski, dežmekasti čikica
samo na maternjem jeziku, držao nam je slovo o karateu i delio, posle teškog polaganja ispita, pojaseve i ćuške.. u baticee..
bili su tu braća jorga, nicović, pejević, demijevski i mi, pilići.. kh, kh i prevodilica jedna, ali kad je šećer bila.. mala, nikaka,
kosooka, nako žžuta.. ali posle pola sata svi smo teli da je ženimo.. ja sam, tom prilikom polagao za braon pojas i obavezna figura mi
je bila jedna kata, đije, koja počinje tako što se iz početnog stava, desnom nogom tresne u desnu stranu, tako da vidiš sve zvezde..
kate su mi bile specijalnost, te sam bio posebno ponosan na sebe i svoje izvođenje istih.. e, a onda nam je kaze
pokazao kako se to radi!. dan danji mi se digne ovo malo kose po glavi kad se setim tog velikog praska.. sećam se još par njegovih specijaliteta:
vežu mu ruke pozadi, pa ga napadnu u isto vreme sva ona pobrojana gospoda odozgo, a on ih samo nogama naslaže, ko zimnicu.. tog
leta išli smo s njim na seminar u ulcinj.. beše i letnji kamp.. joj, majko, to je bilo ko u onim idiotskim filmovima o regrutaciji američkih marinaca..
mada su me neke devojke te jeseni nešto lepše, nekako blaže gledale.. e sad na opraštanju, tog prvog puta, sećam se da smo bili svi u nekoj školi na b brdu i
kaze nam reče da mu crnim povezom vežemo oči i ugasimo svetlost u sali.. okrenusmo ga oko njegove ose 70tak puta, stavismo mu luk i strelu u ruke i polegasmo na pod..
strela vrlo brzo fijuknu, mi ustadosmo i upalismo, kad ono: pravo u centar mete na suprotnom zidu.. kako čoveče, mi svi u nesvesti, frka panika..
pitamo ga mi šta oseća, o čemu misli dok odapinje strelu itajrad.. on kao da opsova nešto, prevodilica se zacrvene, mi u ? kad li
najzad progovara malaslatka: gospodin kaze kaže da inače malo misli, ali kad odapinje strelu u mraku, on uvek misli na svoju ženu!

<>
..