Batina je iz raja izašla?

Tu "najstrasniju" kaznu zvali smo "karantin".
Za ranopubertetsku nadobudnost kaznjena sam par puta tako sto sam imala zadatak da resim tokom letnjeg raspusta, kad god ja nadjem za shodno, celu zbirku matematickih zadataka za narednu godinu.
Tada sam i ja mislila da su batine iz raja izasle.

Olga

uce francuski - as we speak. Bune se, kao Grci u apsu, kao sta ce im francuski, to vise niko ne govori. Sta da im radim, i ja sam bubao latinski koji bas niko ne govori, pa se ne zalim.

majstore, mnogo nam nedostajes.

"jesam li te zato od kila mesa podigla"? pa udri, mlati.

kako to "kilo mesa" nisam ni ja muzu mogla da objasnim.

copy right banjicki komsiluk
(nisma znala da su psovke isle na srpskom)

nema sanse da se to na nemackom tako lepo iskaze, da bude socno. a, s obzirom na to koliko nas ima u vienni, nase psovke su se vrlo odomacile...zato i ostade u zivom secanju...

Scena iz jedna samoposluge u Cikagu. Starija Bosanka sa unukom koji stalno nesto trazi: Nano nano, kupi banane. Nano, nano kupi cokoladu. Nano nano ... I tako jedno 10-15 minuta. Nana ga uglavnom strpljivo ignorise. Na kasi, oni iza nas i posle jos jednog "nano, nano" ona ostavi stvari, okrene se prema njemu, rasiri ruke i izdere se "Sta je bolan. Prestani. Ovim cu te rukama zadaviti." Ja i muz dobro nismo pali na zemlju od smeha. Mali se ucutao, a nana kad je videla da smo je razumeli malo se postidela, slegla ramenima i kaze "Sta da mu radis. Nista ne slusa."

zivele nane!

Od tatine "kile mesa"...........

pozdrav

..molim bez "galame"......hvala

kad se onda skupi "delegacija dece" iz parkica i dodje ti na vrata da moli roditelje da te puste ipak da se igras? Evo samo saaaada...:)) A roditelji neumoljivi.

to sam skroz zaboravio!
njih pet-sest prasnjavih!

sapatniče, slatka prijo...eee...kad dobiješ treće dete provališ u čemu je osnovna teškoća - imaš samo dve ruke. Ne mož' to sa'vatati, strava...
Elem, otvori se prvi soping centar u Ljubljani sa reklamom sloganom - Grad u kome se ne mozete izgubiti! Odlično. Krenemo mi tamo da tražimo neke detinje andramolje. Sin prvenac 5 godina, za njim tapka ćerka 1,5 godina i beba-sin u kolicima...U jednom trenutku prvenac nestao! Bio tu i nema ga! Držao mi se za pantalonu i nema ga! Mislila sam da cu da umrem tu i odmah...da skratim, naravno našli ga posle, dovela ga neka baka, mladić se okrenuo i otišao za nekom zanimacijom i onda prišao njoj...baka se slatko smeje, prestolonaslednik trepće k'o svračak na jugovinu, a ja bi' sve nešto da ga otmem od bake i istamburam ga...
Falim ti se bože tad se izgubio i nikad više, ni ovi mlađi se nisu gubili...sve, sve, ali to gubljenje je previše za mene.

tebe cekam!

ćerka mi prokašljala ovo dana, juče baš jako... pa sam se bacila na čajeve od 18 trava i lišća, propolise, medove svih sorti, supe...dve noći ne spavam...madmoazel spava kod nas u krevetu i pokašljuje mi u uvo...moj mačak ne razume što bi njegovo mesto bilo zauzeto zbog njene bolesti, pa se ugurava i on...njena maca Marica ne kapira zašto je gazdaričin krevet prazan, pa se i ona utrpava kod nas...razmišljam da pređem i spavam u mačećoj korpi...trenutno žmu spava ko šišmiš na suprotnom rubu kreveta, u sredini se širi bolesna princeza, kojoj na stomaku spava maca, uz njih se stiska mačak na leđima, a ja kičmom na ivici i marici pokušavam da ne padnem u policu sa knjigama...upravo sam je potopila čajevima, pa svratila da vidim šta se dešava...

kad mi je mladji bolestan spavam na krevetu na sprat, gore!
pre jedno par meseci, ja na spratu, u pola noci zacujem neke urlike (stariji ima nocnu moru!) skocim, okinem glavom u plafon, krenem nizbrdo, u mraku se okliznem i skrzim se ko nko moj.
kad sam stigao do deteta u agonji on je vec mirno spavao a ja sam danima copao. da sam slomio vrat nasli bi me tek ujutro.

zaboravih...delegaciju musavih, kad stoji, s' noge na nogu, pred vratima i počinje uvodno izlaganje sa "Teta...jel može...napolje...samo malo...", a ti čekaš u sobi rezultat pregovora i onda nevezanih pertli utrčavaš u lift, a za tobom delegacija, koja te jedva stiže.

najteze bilo kad mi se zabrani crtani u 19:15!

E da secam se i ja delegacije, a moja baba ih terala da cekaju napolju dok se unutra pregovara :)

Inace, i ja sam samo jednom u zivotu popio batine od caleta, i to je bilo bas za gubljenje. Krenuo iz skole pa zaboravio gde je kuca. Posle par sati cale se zabrinuo znao gde sam pa isao i trazio me po celom kraju. Konacno vraca se kuci, a ja stojim ispred vrata. Nije ni pitao gde sam bio, samo pljas! :)

nju ne tucem, al tebe cu da tucem.
Meni nije jasno kako ti prosvetni radnici vas zene mogu tako d aisteraju iz takta.
Lucija se tako ponekad vrati iz skole sva porazena. Prigovaraju joj da joj dete suvise izrazava misljenje!
Place, sumnja u sebe.
Kako da nema misljenje? Pa mi na tome radimo od rodjenja da ih naucimo da misle svojom glavom i sad bi neka budala da ih ucutka posto joj je lakse da radi s ovcama. Pa ko voli s ovcama, nek ide nek cuva ovce.
Ja kad sa svojim urodjenim stavom odem u skolu, stoje mirno kao djacici. Vljda shvate da znam da imam prava da zahtevam da svoj posao obavljaju kako treba i u skladu sa osnovnim pravlima moderne pedagogije.

Najvažnija uloga roditelja (za mene) je da nauče
(daju dozvolu) detetu da misli i da oseća.

u skoli postanu ozbiljne, ja posaljem muža tamo sa strogim odelom stečajnog upravnika i one se smanje ko mišovi. U školi večito postoji tretman majki kao "previše emotivnih", čitaj - histeričnih. Mene se doduše boje, prošli put se stara razredna mog sina sakrila iza aparata za vodu kad sam ušla u zbornicu...ali to ponekad nije dovoljno, mora da ode muško u školu, tek tada shvate da je stvar jako ozbiljna.
Meni su recimo prebacili da moj mlađi sin ima previše mašte...na moje pitanje kako to negativno utiče na njegovo ponašanje ili učenje, nisu znali da odgovore. Poslednji put mi je učiteljica prebacila da je sa istim tim sinom teško razgovarati kada se pomenuti sin bori za neka svoja prava i stavove, jer ima za svoje zahteve i mišljenja uvek i argumente (?!!)Ostala sam bez reči, na kratko...a onda sam sručila kamion argumenata protiv te njene izjave, da ne bude sumnje na koga je dete.

komentar.
kakvi su mu roditelji, on je jos i dobar.
Ni Lucija nije za bacanje, i ona je cvrsta, argumentovana i nepokolebljiva. al posle dodje kuci pa pati.
Mozda imas parava, mozda je ipak musko na ceni.

sretnem na ulici neki profanku mog starijeg. presrete me zena uzbudjena: (ocigledno joj ovaj ometa nastavu, z asta je potom bio kaznjen, no nije to tema). elem kaze ona meni da mi je sin suvise opinativan, da se stalno nesto buni, da ima komentare koji nisu primereni, mada su istniti. pitam ja - daj primer. kaze ona, prokomentarisao je naglas da sam na brzinu pregledala test i da sam pri pregledu poghresila. Pitam ja - jel to istina. Ona kaze jeste, ali nije morao da kaze. Nije morao, ali mogao je, kazem ja.

NO, malo mesto, pa se svi poznaju i ogovraju. ja sam njenom sinu, kada sam dosao ovde, drzao casove engeskog jedno 6 meseci. pametno dete, al ubijeno u pojam. Sad ima 25 godina, zivi s kevom, cuti ko tutumrak, a kod kuce nema pristup internetu da ne bi gledao pornografiju.

pa ti vidi! ne da mu mama u 25 godina da gleda gole zenske?
i ona oce da moj sin bude kao njen. pa ne moze, sestro, a placena si da radis sa svakakvima, i s onim ko gleda gole tete i ko gleda gole cike, i ko nema misljenje i ko ima misljenje, i ko prica i ko cuti. takav ti je zivot.

Ja se iskreno nadam da moji nece sa 25 godina ziveti kod mame i tate, a za internet cemo lako.

pa sta si to htela da mu uradis kad ga je zena sakrila iza aparata za vodu...

zaboravi pitanje, bolje je ovo:

kod vas u skolama imaju APARATE ZA VODU????

mene su nastavnici stalno tuzili kod roditelja da sam "lider". to je tada bilo nesto najgore sto moze da ti se kaze. znaci, stalno se nesto izdvajas, nesto kao mislis i to jos i kazes. dobro - i navodis drugu decu na hohstapleraj. "liderstvo" kad ti zapisu u disciplinskoj svesci, gotov si.

4ku iz vladanja jedne godine jer nisam htela da odam ko je maznuo mindjuse na xxurziji. kao ja znam, oni ne mogu da provale, ona nece da se prijavi...i ko treba da na*ebe? pa ja, normalno...sto je povuklo posledicu da nisam dobila ni jednu diplomu na kraju osnovne skole.
ps. nisam ja krala, da se razumemo ni cuvala strazu, samo mi se riba 'pohvalila'...jbga.

...ONA se sakrila iza aparata za vodu(promaklo ti "SE")... ona se navatala strave od mene, valjda...šta god je pitaš ne zna da odgovori, zna da vergla svoju priču, al' čim je prekineš i postaviš potpitanje ili tražiš objašnjenje, ona počne da kopa u mestu i štuca...valjda se prepala da ću opet da je nešto pitam, a ona nije obnovila gradivo.
Imaju aparate za vodu, mada nemaju dovoljno čaša, jer su sve po patosima...mi smo srećno lizali česme (ono kad ti voda pocuri u uvo, pa za vrat...a u zbornici imaju i aparat za kafu i pićenca i sve...a, deca k'o deca, povuku jednu čašu, ispadne ih sto na pod...i onda 1 sat mogu da koriste aparat, pa do sutra gotovo...

mene su u JNA slali po raportima jer sam huskac i lider!
posle kad sam, kao pismen, dobio priliku da vrsljam po izvestajima sa obuke (da se smejem gramatici itd.) provalio sam da u dnevnim izvestajima obuke - to je nesto kao dnevnik u skoli - u rubrici vojnik koji se posebno istakao u negativnom smislu (postojala je nakakva definicija za to, ali sad se ne secam) je bilo moje ime. ali skoro svaki dan! a ja se uopste ne secam da sam nesto tu bog zna sta rovasio. cak sam se trudio da budem dobar i poslusan.

na rastanku me je kapetan pozvao na razgovor u cetiri oka i rekao: taki kao ti se u ratu odstreljuju. ! toliko me iznenzadio da nisam odgovorio.

Bili su u pravu tvoji nastavnici !
Ti se stalno nešto izdvajaš, kao "kao" lider.

druze, ko te banovao? i zasto?

a ja se bas cudim gde si.

..ali ja tipujem da je Jovilim, ili Milivoje sa Foruma..
Ponavlja iste konstatacije na isti način..

kauljev, sad sam te trazila zna stormfrontu, nema te nesto?
(jovilim je isto kauljev)

..čovek sa jednim identitetom, a hiljadu imena.o)

Kada je moj sin zbog kijavivce ostao kod kuce kako ne bi ostaloj deci preneo nazeb,nastavnica engleskog koju iz milje, svi kod kuce, zovemo srpkinja, pocne da me investigatejuje zasto ga nisam pustila u skolu. Ja objasnim razloge, a ona pocne sa tiradom kako je kijavica samo kijavica i nikakva bolest. Ja se iznerviram i izjavim kako ja nisam americka majka, vec srpska i kako se to kod nas radi kada su deca pod nazebom.
Posle ispricam citav dogadjaj svojoj ovdasnjoj drugarici koja mi, posto sam zavrsila, preprica sliku koju je u mislima dobila, a na kojoj ja, srpska majka, povezana crnom maramom, uterujem koze u stalu. Nisam je ispravljala sto se koza tice.

drzim nastavu na faksu. NIje amfiteatar nego mala sala, nas jedno 20, napakovanih gusto. Odmah isporveravam ko je slinav, i odma mars kuci.
Ma ne pada mi na pamet da udisem tudje mikroorganizme zbog studentske preterane revnosti.

liberalne pristupe sa kijavicom...ja to odmah ostavljam kod kuće i počinjem da primenjujem etno pristup "Jova Šaljić&comp", supa sa deset vrsta povrća i obavezno da gviri pile-ćurka i da šapuće tiho...i čajevi dovučeni iz Bgd...kad ih izvučem na pult, moj žmu kaže "Tvoja najveća sreća je što je ukinuta inkvizicija"...i ne dolazi u obzir da moje dete slini, kašlje i kija po drugima i u onim uvek prevrućim razredima, pa da dogura do temperature, a onda spavanja nema...dakle sa crnom maramom i kozama, ali to je to!

eto meni materijala za jos jedan krstaski pohod, jos cu sudski d atrazim da mi vrate pare za oca i majku, retroaktivno. Pa nek su me tabali, nema veze.

sad gleda gole tete na netu. sto posto.
da je ziv i zdrav.

šta ste vi preživeli...da kandidujete za neku lentu, orden, nešto...koji heroji ste! Meni bi već puštali elektrošokove da sam preživela pola od pomenutog.

Ja jos nemam decu, al se slatko secam svojih bisera. Skoro sam gledao neke fotke i vidim sliku sa mora sedimo na klupi moja majka, ja u sredini i tetka sa druge strane. Mama besna kao ris, ja bordo u licu suzne oci a tetka (mamina sestra) isto uplakana. I tu se moja draga Gordana seti sta je to bilo. Setali smo pored neke litice, i oko mene krene da se vrzma neka pcela/osa i ja krenem da bezim (naravno sve vreme trcim po ivici) moja Gordana uspe da me stigne i onako bez daha me dohvati i oplete, utom prileti moja tetka sa sve "pa nemoj, pa..." nadrlja i ona, a cale prsne od smeha kad nas je video svo troje napizdjenih na klupi pa slika.
Sve u svemu tu sam skapirao da stvarno treba imati zivce kao konj i izdrzati trenutak da vidite vaseg juniora kako veselo trckara po litici i pritom ostanete normalni.
Prema tome svim majkama i ocevima "SVAKA CAST", ne znam kako uspevate

eeee. a scena sa njegovom milom sekom. godinama je pokusavala da ga nudi gostima, postarima, popisivacima, skupljacima starih stvari, aktivistima stranaka sto dolaze na vrata, sve sa dzavolskim osmehom, "teto/ciko, hocete vi da uzmete naseg batu?", ljubimica tetkina, nezna dusa.
elem, moja majka (strasno vezana za svog unuka), zove taj dan kad se kreten zapalio i mala se javlja. Ona u tom trenutku ima 12 godina i strasno je nadrndana, (mada je ona lose volje od kada se rodila), igra igricu ili sta vec bi u ono vreme, moja staramajka ne sumnjajuci nista kaze: "daj mi mamu", seka odgovara: "ne moze, mama je u bolnici". Moja mama, zabrinuto, gotovo panicno: "A sto? Sta se desilo". Seka, ravnim glasom: "Odvela je batu", moja mama, zapomaze: "sta mu se sad desilo????". Seka: "neki decak ga polio po glavi benzinom i zapalio".
Moja mama pada pored telefona, a za njom i tata, ja jednom pa drugom nitroglicerin pod jezik pa trci kod sestre, stizem posle 7 minuta trcanja i zaticem malog sampiona flegmatizma kako sedi i dalje IGRA ONU ISTU IGRICU.
Sestra je povremeno razmisljala da ih ponudi trgovcima ljudima, ali smo se plasili da bi mi njima morali da platimo da ih uzmu.

Najgore mi je bilo kada mama zacuti pa mi kaze da joj se gubim sa ociju i da samnom vise nema sta da razgovara. Batine sam gutala, odbrojavala u sebi dok je pokusavala da izvuce fijoku u kojoj su stajale drvene varjace.

jao, da! mislim da je taj izum sigurno patent srpskih majki. nigde nisam cula da neko bije decu varjacom osim kod nas. moja mama doktorirala na tom predmetu il obrnuto ja doktorirala jer bese: 3 x na dan zbog nejela i ostalo po zasluzi...

moja jadna majka je jednom toliko poludela od brata i mene da je razbila varjacu... srecom, udarivsi o kauc. bilo je podjednako edukativno kao i same batine - brat i ja smo momentalno ucutali i umirili se k'o bubice.
ali, bilo je zato dana kada je drvenarija zavrsavala i na nasim guzama, a najgore kad ti posle toga kaze "sedi i cuti". ko da sedne takav ranjen?
(moram da kazem da malo preterujem i kitim, ali lep je ovaj povratak u nestasne godine.)

Kuvala moja mama pekmez ali neke velike kolicine pa joj zatrebala varjaca ciji je radni deo bio velik kao dlan ruke a drska sigurno 40-50 cm. Probala ona da isproba jednom po mom dupetu ali sam akrobatikom za dlaku izbegla udarac, a varjaca udarila o stok pa mili brate pukla na dva dela. Uh sto sam bila srecna!

Da, to je stvarno pitanje.

Moja bratanica ... u dobi od tri godine se mota oko majke dok ova sprema ruchak.
Iako ju je majka par puta upozorila da se odmakne od sporeta, jer su ringle josh vrele, ona je ne dobijajuchi odgovor shta to znachi vrele, naslonila svoju ruchicu na jednu od njih. Ceo dlan je teshka opekotina.
Bol je bila strashna i nakon lekarske intervencije. Plakala je tiho.. I u jednom momentu rekla je majci:
"Ti si kriva shto sam se ispekla. Nisi me chuvala".
Majka je pita: "Zashto sam kriva, pa upozorila sam te?"
"Trebala si me istuchi, sad me ne bi ovako bolelo"

plivaj na Terazije, sad i odma'...kukuuu crni čoveče, auuu...čuj terapija?!!

nije potrebno. Vozio je moj neobuzdani brat koji je odlican vozac. Ja tu nista ne bih pomogao - samo ne razumem sto je pristala.

uuh...preseče me...

Mene je tetka, mamina mladja sestra, kao malu, stavljala na vespu koju je vozio njen decko. Neke mamine koleginice su nas spazile i nastala je citava frka. Ja se toga ne secam, ali mama mi je pricala. Da bude jos veca panika, u to vreme sam bila u kolicima pa su i kolica bila na vespi. Kako smo svi stali, nemam pojma.

Jelena da li je tvoja majka radila kao f. montazer?

Jeste.

To sam i mislio... ti i ja smo se culi telefonom kada si stigla u Ameriku... ona mi je dala bila tvoj telefon... kasnije smo se nekako izgubili... pogledaj moj mail u profilu... ako hoces, javi se...

vozio motor kad je bio mali student a nama posle nije dozvoljavao.
Kao, vremena su se promenila, saobracaj nije isti.
Nase dve znatno starije sestre bile su zapazene kako se sa svojom ekipicom kesaju za trolu na rolsuama, valjda kad trola podje sa stanice da dobiju na ubrzanju, pa su im i bicikl i rolsue bili zabranjeni a mi smo se posle jedva izborile za rolsue ali samo pod striktno kontrolisanim uslovima.
Ispastale smo takodje i njihove pasjaluke sa sankama, dok smo mi dosle na red a i roditelji bili stariji i zivci im vec otisli od predhodnih lomatanja, sve je bilo problem.
Al' smo za uzvrat mogli da navlacimo ekipu kao niko drugi, valjda im je taj deranzman bio manji nego da moraju da se misle. E tu privilegiju smo koristile do koske.

Olga

sta da ti kazem, sarski, moja majka je imala srece da nikada ne sazna da sam i ja leta '89 od terazija do slavije na "zadnjem sedistu" harlija proletela kroz mnoga rdeca svetla semafora ;-)
kad mi neko kaze harli dejvidson, radije pomislim na serza genzbura

Auu, kad se setim kradje kola i "grand prix" voznje po beogradskim ulicama... ajoooj, sta me ceka! (moj je jos bebac)

A ja bio lukav pa sam stavljao kontejner na mesto odakle sam ukrao kola, da bih uparkirao na isto to mesto na kraju veceri da matorci ne provale. Ne lezi vraze, jedno vece vracam se ja, a keva dosla sa nekom prijateljicom iz grada i parkirali tik ispred kontejnera... "A gde su kola?"... mozete misliti nastavak price...

Sreca te se nikad nisam slupao, sto je pravo cudo kad sada razmislim...

ja se secam da smo brat i ja najcesce dobijali batine kada putujemo negde kolima, a cesto smo putovali na skijanja po evropi, letovanja....auto mali, mama i tata napred, nas dvoje pozadi sa jos gomilom stvari uguranih ispod nogu i sa strane ... dosadi nam gledanje kroz zadnju sofersajbnu, dosadi nam sve i krecemo da se bijemo i grizemo i onda cale koji vozi samo provuce svoju ogromnu saku i mase njom levo desno pa koga zakaci, a ne moze da ne zakaci, malo mesta, nemas gde da se sakrijes...

i ja se secam caletove sake, a i mojim klincima je moja ogromna.

a znas ono kad se vozi po krivinama, pa ja i brat pozadi letimo levo desno, pa jedan drugog prikucavamo za lim od fice. a on mladji pa gluplji, pa ja njega i u levoj i u desnoj krivini zakucavam, a on ceka kad ce centripetalna sila njemu da krene na ruku. :-)

"a znash ono kad se vozi po krivinama"

Znam i ja. Udarim glavom u prozor i kukam:" Tata pazi kako vozish razbicu ti prozor!" Moja glava manje-vishe ...

...to letenje po krivinama je super, bas kao i malo brdasce na putu kad ti se zeludac popne do grla i nazad...uh, kako smo to voleli...a onda obicno bude: mama , meni je muka... tata iskusno odgovara: gledaj napred, disi duboko, a mama : gledaj sine napred, sad ce mama da ti objasnjava znakove koje prolazimo: evo ovaj znaci da ne smemo da vozimo vise od...i obicno tada pocnemo da bljujemo, brat ili ja...:)

pa vi uvek ispadnete zvezda mog bloga umesto mene!
ovo je fenomenalna prica! odusevljen sam:-)
nemojte nikada zaboraviti da navratite, molim vas!

Majstore!

ti treba da imas svoj VIP blog.
Imas ovde veliki fun club, i ja spadam.
Ova ti je prica do bola tuzna.

Olga

prica gdina cerevicana, i tvrdim da samo cudnom igrom sudbine ista nije knjizevni hit.

tu knjigu.

Olga

da se pazari ta knjiga? Želim i ja da je pročitam.

Nudio gosn Cerevican pre par meseci, ovde na Blogu, tako, stize i meni ova dragocenost, pod naslovom "Pečalbade". Autoru svaka cast i jos jednom, veliko hvala.
Jelici drage volje pozajmljujem (na revers) ovu predivnu zbirku prica, prvi put kad bude dolazila (ili prolazila) kroz Bgd.

A sada, za zakasnjenjem, prica o decjim nestaslucima.

Imao sam 4-5 godina, i sa caletom sam cesto isao u setnju. Kalemegdan je bio omiljena i gotovo svakodnevna destinacija. Ne mogu tacno da se setim ko se od koga izgubio, ali jasno se secam da sam u trenutku kad sam shvatio da caleta nema nigde na vidiku, pomislio da je sigurno otisao kuci, ili, da ce, kad ustanovi da sam ja otisao kuci, i sam krenuti doma. Od pomisli do realizacije nije proslo dugo. Otisao sam do dobro znane stanice trolejbusa 11 (ne na okretnici, nego kod "Kolarca"), sacekao veliku zelenu trolu, pitao da li je to broj 11, usao, seo u stolicu (za kartu se nisam plasio da li ce mi neko traziti, jer sam znao da deca ne placaju). Posto sam napamet znao put do kuce, brzo sam stigao, usao na vrata (tada se stanovi nisu zakljucavali, jer nije bilo potrebe). Kod kuce, sok! Mama unezverena, gde mi je tata?! Posle nekog vremena, i otac je stigao (neko od komsija otisao je do Kalemegdana da ga nadje). Secam se samo njegove zelene face (od besa). Batina se vise ne secam, ali po naknadnim pricama, bilo ih je, poprilicnih.

Sad razmisljam, naglas: sta cu ja, kukavac sinji, ako ovaj moj zvrk (3), za nekih godinu-godinu i po, podje ocevim mu stopama?

fala ti k'o bratu.

ko-sestro :-))

PS: opcija "posalji mejl", valjda radi.

*

procitao (al' server mi vratio mail)

a bogami odoh i da spavam, izmuči me jedan kod Jasmine na blogu, ko da pričam sa isključenim bojlerom...auuuh...
(Deki, izvini za gnomovanje, evo mož' da nas kazniš, samo nemoj da biješ ;)

pisemo se i laku noć.

laku noc!

Odlican pisac koga iz ne znam kog razloga izdavac nije malo vise izreklamirao. Nije mi jasno zasto. I proza i poezija su mu sjajne. Posto se javlja pod nickom, mogao bi da nam dozvoli da ga izreklamiramo i zvanicno, ovde preko bloga, uz puno ime i prezime.

PS:Ovo je doslo ovde, a trebalo je da bude ispod komentara Draga Kovacevica o knjizi koju sam i ja procitala.

posalju mama i tata mene i brata kod dede u Nemacku. Avionom, sami nas dvoje , ja 4 , brat 2. Imali smo one torbice oo vrata da putujemo sami i da nas kao stjuardese paze i stvarno nas jesu uredno smestile u avion i dale nam da jedemo...i to je bilo to..ja , kao starija sestra, uredno odlozim nase pasose u kesu za povracanje( da se ne izgube) u dzep sedista ispred nas..izadjemo mi iz aviona, dodjemo na pasosku kontrolu, trazi cika pasose, ja rondam po toj torbici oko vrata, po rancu, ne mogu da nadjem, on nas pusti i mi se nadjemo sa dedom i deda mi odmah trazio pasose da mu dam da se ne zagube, ja opet trazim, ne nalazim, vratimo se do kontrole, ali vraga, avion vec ociscen i spreman za novo poletanje...nikada nismo nasli pasose.

Ta ista koju sam pomenuo gore. Dodjem kuci jednog dana, a ona nakaradno osisana, ostrigana, sve nejednako, igra se. Frizura - model "srecom kosa brzo raste". Ja pitam: "Pobogu, sta je bilo, ko te je osisao?" A ona sva ponosna: "Sama". Dobro, da je ne traumiram, shvatam - nasla makaze negde (?!), pa gleda kosa, gleda makaze, moze, slaze se - osisala se. Predjem preko toga bez vece frke, malo saveta i OK.
Sutradan odem po nju u obdaniste. Auh, Bogo moj! Celo obdaniste osisano na istu mustru! Vaspitacice zgranute, ja ne znam gde da gledam. Moje cedo ponosno: "Ja sam ih sisala. Sama".

Ja ih imam troje a uskoro cu imati prvo unuce.
Sad su divni mladi ljudi, puni raznoraznih fenomenalnih ideja,radoznali i vrcavi ...onakvi kakvi su bili i kad su bili mali. Svako od njih je od mene dobio po cusku i malo jace...Po svemu sudeci da je mene vise bolelo sto sam to uradila nego njih...kazu njima bilo smesno...kad se izgubim iz vidika oni se kikotali...:). Tako mi i treba.
Svako od njih sam izgubila po jedanput i srecno ih ponovo nasla.
Trudila sam se da ih ne vaspitavam mnogo iz jednostavnog razloga....volim ih. Samo sam ih mnogo volela. One cuske...sigurna sam, nikad nisu zasluzili i ne verujem da su bile potrebne.
Najsmesnije sto su uradili zajednickim snagama bilo je ovo...
Starija cera i sin zabavljaju mladju sestru koja je jos u kolicima a ja perem sudove....vreme prvih vecih nestasica. U sobi iza ormara veliki dzak sa secerom koji smo dobili od nasih roditelja u panici.... Elem, ovo dvoje rese da budu kreativni...uzeli celu teglu Pavloviceve masti i namazali malecku od glave do pete -u debelom sloju a onda probusili dzak sa secerom koji je iz njega potekao kao voda...skupljali ga u male serpice i njime polivali sestru na njeno opste zadovoljstvo...kad sam se zamajana sudovima okrenula da vidim sta je tako slatko smesno ... bilo je zaista slatko iznenadjenje....tek prohodala, jedva drzeci balanas od kikotanja , moja mala secerlema se caklila od masti i secera od glave do pete, duge trepavice posute belim zrncima presrecno su treptale....a ovo dvoje je zalivaju sa svih strana u umetnickom zanosu....utapkavaju gde fali...Prizor je bio najlepsi na svetu. Bila sam opcarana!
Jeste priznajem da mi je trebalo deset dana da usisam sav secer iz tepiha...ni tresenje nije mnogo pomoglo....

Ovo je bio prizor iz andjeoskih faza...kreativnost ih je naravno uvodila i u djavolje faze kad su cuske uletale da ih kao bozem resetujem....da li sam bila u pravu...nemam pojma...da ne volim sto sam to radila , da mrzim taj cin....da li je bilo potrebno....hmmm....ne znam.....ali da smo se negde tamo slozili da je bila lekcija i za njih i za mene...da, jeste ....bila je lekcija...Decu ne treba tuci nikada.

Ko u crtanom filmu!

izum - lisice?! To sam videla, dok su moji bili mali, u jednoj radnji detinjoj...plastične lisice, jedna normalna, druga prilagodljivog obima...lepo se ulisičiš sa detetom i slobodno ideš u gužvu. Nisam ih kupila, nekako mi izgledalo ipak malo previše, treba da vučem dete za sobom, ulisičeno, k'o da je jedva uhvaćeni krimos.

Ko sme mene da tuce

Da li je to ona mala ljutica sto samoj sebi sece siske?

da,da buduca frizerka. Model za uspesan susret sa Princom.

i moja sestra o Bozicu i NG sva usplahirena pitala - Pa, neces valjda da ga vezes TIME?! Ja nisam bas bila voljna da joj pricam kako i sta se desava u gradu. Elem, tek kada smo stigle u Sidnej, e da dozivi ona iz Viene taj vatromet sa Mosta, bilo joj je jasno. ta svaka druga mama vodi svoju''kucu'' isto. Ja inace nisam potpala pod uticaj cola, hamburgeri i slicne praznjikavosti, ali nakon , ako se dobro secam okruglih 10 godina kupila dozu Koka-kole. Da me digne taj secer odande ili skapah brate!
Onda me prvih par dana pitala i gledala malko ispod oka - A sto pijes toliko puno tih vitamina (imas u hrani i vocu). Onda kada je stiglo cetvrto jutro pita - A sta mislis da i ja uzmem nekoliko? Ja ne mogu vise!
Kako je bilo nakon 4 nedelje, mozete samo da zamislite. Ovaj moj trci i skace, cita , i slaze neke Vavilone od kocki, ugurava mi se u krevet od druge goddine sa omiljenom knjigom na sklapanje i sav ozaren vice Aro Bora ( mada sada vec cisto kaze Aurora Borealis). Vaspitacice me jure da im kazem sta to ja radim sa njim, jer on nece da prica sa njima uopste. Kazu da on njima pokazuje mesec i vice This is a crescent moon. I nervira se sto one nece da pricaju sledece faze. I onda su mi poslale izvestaj da cacka nos, da slaze lisce u neke geometrije i lance i vice -This is DI EN EJ chain! I lupa nogicom o pod. Mole da ga naucim pesmice i slicno. A ja se jadna mislim - Jaoj meni do boga miloga, sto ucinise geni. Onda smo se lepo sastali u kancelariji direktora i lepo sam im se izdrala (bas vise nisam mogla) i rekla im da je to tek pocetak, pa ako ne znaju, morace da se suocavaju sa svojim neznanjem. Onda sam im jos i dodala moj IQ, malko iznad proseka, i ubila ih u pojam. A one jos pocele da me navijaju kao on pokazuje neke znake autisticnosti. Ma onda im nisam pomenula samo ovce, nego i uniforme iz Maovog doba i sta sve jos ne.I lepo sam im rekla cime sam se ja bavila pre no sam dosla ovde. Sada vladaju muk i tisina.
Eh da - i ne smeta im sto mu ja saljem kuvanu hranu i sveze iscedjene sokove, i sto nije bio uopste zainteresovan za Mek i slicno podgrejano iz konzervi.
Inace mi odgovara na pretnje - Dobices batine, poljupcima. Uzas jedan mali muski! Ali katkada kada pretera nema knjiga za citanje i ne razgovaram sa njim po dva sata. Onda se vere po meni i radi sve da mi skrene paznju. Ili... sevaju usi od vucenja, a ljudi me okolo, je l' te gledaju, kao kucku!
Mislim se sta bi tek radili da dodju u Srbiju, pa da tamo vide kako sevaju guze nakon PRAVIH batina!
Dejane, molim te da pises nesto/sve, samo ne politiku. Dodje mi bas muka, a o stotinama postova na nicim izazvanu gospodju Pametnicu, obicno odskrgucem. I ako nema nista novo, ja okrenem na Cirkovica i njegove blogove i sita se naodmaram.
Pozz svima

moj stariji mnogo voli profesora matematike, a nije bas neki matematicki mozak. mnogo mu bolje idu druge stvari, ali ovaj mu je profesor omiljen i to iz vise razloga. prvo nije zabusant. ozbiljno predaje, kad je strajk (sad su ovde prosvtari u svadji s ministarkom pa strajkuju jednom nedeljno) on se uvek upise u strajk, ne primi platu za taj dan a sve casove odrzi. to sto sam ja tim cinom opcinjen, to je jedno, ali potpuno me iznenadilo to da to klinci cene. kao drugo, jeste strog, ali voli decu i to se vidi. i trece ne samo da im dopusta da imaju misljenje, vec ih ponekad i pita. anegdota za koju ja znam, je kada je javno ustvrdio da sve na ovom svetu ima veze sa matematikom. ovaj moj kaze nema - npr. religija. profa kaze, ima, je si li gledao the da vinci code? a mali kaze, knjiga ima veze sa matematikom ali nema sa religijom. profa se slozi. i posle mi pohvali sina kako lepo misli. a kad su profesori zabusanti, pa cak i kada su popustljivi, to klinici ne vole.

a sto se batina tice, ne tucem decu, al veoma cesto sam u iskusenju. i to u besu. ali stalno nesto pretim.
jednom utrcim u sobu da ih zgormim, derem se jos iz hodnika ko onaj lik iz biljanine drame, a jedan smugnuo pod krevet a drugi, ne moze da stane, pa se bacio na pod, kao iracki zarobljenik, stavio sake na potiljak i vice: "danger, danger, this is not a drill!" odmah te prodje bes, pa izadjes da se ne smejes bas pred njima. :-)

iz sveta gde se deca ne smeju tuci...
Moja prijateljica ima cerku koja je mali djavolak. Pamcenje joj je neverovatno, upija sve sto cuje il vidi, uci brzo i primenjuje sve sto je naucila. Ima 5 godina. Jednog dana mama je odvede u kupovinu koja nije trebalo da obuhvati i njene zelje i prohteve. I kao sto uvek biva ona je spazila nesto sto je moralo biti njeno. Nije pomoglo ni razumno objasnjenje, ni ubedjivanje, ni zaprecivanje kaznom, ni ignorisanje...nista...ona se drala kao sasava...hoce tu igracku pa hoce. Mama joj se jos jednom obratila ocajnickim tonom da bi je na kraju uzela u narucje i izletela na ulicu. U tom momentu klinka krene da se dre...upomoc, upomoc , kidnapovana sam....i ne prestaje....E sad , u sred velikog grada veoma je mla mogucnost da te neko od ljudi prepozna... i moja prijateljica shvati ozbiljnost situacije...onako besna i iznervirana izgledala je jos sumnjivije....ljudi odmah zastali ...neko vec spreman da zove policiju....i u tom, nekim cudom naidje njena komsinica sa sve svojom decom koja im pritrce uz srdacan pozdrav....to je malo otkravilo uozbiljene, napete ljude koji su se tu sjatili...policajac se vec stvorio ... ali i on je brzo shavtio o cemu se radi pa se sve zavrsilo bez vecih neprijatnosti....
Posle mi je prijateljica pricala da je kad je dosla kuci i malo se smirila imala najiskreniju nameru da malu izdeveta ...a onad se predomislila pa preduzela druge vaspitne metode....kaze:mislim se...ako je tresnem pozvace mi policiju...:)

Moja rodjaka ima konje trkace koje neguje i trenira na obliznjem hipodromu. Inace je medicinska sestra. Ima i troje dece, dva sina i cerku. Elem,nismo se dugo videle i ja odem kod nje za vikend. Posle predivnog dana na snegu koji je napadao do preko kolena ..nahranimo decu i oni zaspu kao klade...mi se raspricale i odjednom cujemo policijsku sirenu pred kucom...dva nocu...Policija kuca na vrata i krene sa hladnim, formalnim preispitivanjem ko je ko i sta radimo....mi se zblanule...napokon dobijemo objasnjenje...jedan od njenih sinova (6 godina) sedeo je u policijskom autu ususkan u toplu cebad...sta se zbilo....on i njegov mladji brat su se probudili dok smo mi pricale...resili da malo zveraju kroz prozor koji su otvorili...i verovatno se naginjali da pipnu sneg koji je napadao skoro do prozora i jedan od njih se izvrnuo dole...ovaj drugi zbrisao nazad u krevet posto mu je ovaj drugi rekao da ce on nazad kroz vrata. Dok je zaobilazio kucu neko ga je video i pozvao policiju. Bogami ...moja rodjaka je morala debelo da objasni sve sto se desilo...cak je morala da zove doktora u cijoj klinici radi da posvedoci da je ona savesna i brizna majka. I tu nije kraj....posle par dana odemo na hipodrom gde ona, njena deca i muz borave godinama i svi ih redom znaju. Tog dana su u okviru hipodroma otvorili mali kasino....Rodjaka mi predlozi da odemo na pet minuta samo da zvernemo kako izgleda....Njena prijateljica velikodusno ponudi da ona pricuva Jelenu (8) u hipodromskom klubu dok se mi ne vratimo. I mi sidjosmo iz kluba dole niz stepenice u kazino udjosmo i izadjosmo ...nije proslo ni petnaest minuta....kad pred kazinom policajac nas ceka, dva socijlana radnika i psiholog i Jelena s njima....sta je bilo...ona je posle tri minuta posto smo mi otisle odlucila da krene za nama, nekako eskivirala onu jadnu zenu koja se izbezumila od neprijatnosti sto joj je utekla za tren....Gde dete u kazino i jos samo....kuku....Bilo je zaista neprijatno i mucno sa socijalnim radnicima koji su kao iz rukava vec pretili oduzimanjem deteta....moja se rodjaka rasplakala...sva se prepala...Vidim ja nista ona ne moze pametno da kaze od soka...pa im ja objsnim da su oni tu svaki dan i da ih svi znaju...da je dete bilo sa poznatom osobom i pouzdanom...dodje i ta zena koja je cuvala...dojdu ljudi iz konjusnice...dzokeji i mnogi vlasnici konja...i na kraju se ovi socijalci smiluju...napisu zapisnik i daju mojoj rodjaki zabranu ulaska kazino od godinu dana. Jelana koja je sve to uozbiljena posmatrala...kad smo krenule kuci...onako brizno kaze mami...ma bas te briga mama, ti ionako ne volis da ides u kazino...nemoj da si tuzna... A meni se bas dopalo , ja mogu da idem meni nisu zabranili...
Nas dve se pogledamo al nije nam do smeha...Kad smo se vratile kuci...moja rodjaka je zatvorila sve moguce izlaze iz kuce ukljucujuci i otvor na kaminu....jer nemoj da najmladjem padne napamte da krene uz odzak u potrazi za deda mrazom koga je pominjao ceo dan...Uf....

je zbog duhovitog teksta gore, osudjen na vezbanje francuskih glagola. zato sto ne mogu da kaznim nikog drugog osim njega, pa koristim priliku.

Imaš navijače u mojoj kući, 4 komada, dva punoletna, dve maloletne.Čitali tekst (uaaaaa!!), čitali komentare (uaaaa!), pa se saglasili u jednom komentaru: "Ne daj se Filipe! Na ovom mestu bi trebalo da pišu samo deca od ovih što misle da sve znaju!A nemaju pojma!"

p.s.ovo pišem pod pritiskom i emocionalnim ucenama, ja mama, tako mi i treba :))

Momce, kazi ti tvom tati ovako: "Nemoj tata da me teras da ucim francuske glagole po kazni jer cu onda razumeti da je ucenje kazna, pa necu uciti kad sam dobar".
A francuske glagole nije lose da naucis, po kazni ili ne.

pika fudbal. a vezbanje glagola nam dodje nesto kao male bonding, posto sam ja francuski skroz zaboravio ucimo zajedno.

pod prisilom ucio i francuski i klavir, pa nisam naucio ni jedno ni drugo. Ali zato odlicno pamtim sve filmove koje sam video bezeci sa casova francuskog u bioskop.

P.S. Jos gore, moji roditelji su medjusobno pricali francuski ili nemacki, kadgod su se dogovarali kako da nas, decu, kazne. Ja sam sve do 15. godine smatrao da su ti jezici posebno odvratni.

pod poluprisilom.
Ucio nas je tata, iz nekog razloga u kuhinji.
Mi pruzale veliki otpor i pitale se cemu to a posle bismo se za svoj racun preoblacile u maminu garderobu i stikle i pred ogledalom podrazavale francuski dijalog.
Glavni argument za ucenje je bio taj sto po misljenju roditelja osoba koja drzi do sebe treba da govori barem dva strana jezika tecno a ako nauci tri moze da nauci i trideset tri.
Posle su digli ruke. Nakon jednog duzeg vecanja zaklucili su da od ovog projekta nema nista i da treba da se pomire sa mogucnoscu da ce od njihove dece mozda ispasti mediokriteti.
Ovog "mediokriteti" mama i tata su se silno plasili i pokusavali i nas da zastrase al' se nama fuckalo.
Naravno kasnije svi zalimo sto nismo slusali savete svojih roditelja.

Olga

ali sam ja zato samouk izucio visoku skolu upadanja u bioskop i utakmice, "kesanja" na javni prevoz, i slicno, sto "mamini i tatini" sinovi nisu mogli ni da sanjaju. I taj street smarts mi ponekad dobro u zivotu dodje - naravno, ne vise da se svercujem i kesam, nego da "stipam" zivotne krivine:)
Istina, ne tako davno sam se prosvecovao sa polu-fals kartom (glasila na tudje ime) na avion Toronto-Amsterdam. I sve proslo OK.

mangupe!
U mojoj kuci nije bilo vrdanja, roditelji stariji, vrlo socijalno namazani, znali su sve zive fore provaljivali su svaki pokusaj muvanja.
Jedino sto su se nekad pravili malo ludi, filozofija: ne treba da bude bas dozvoljeno al' nek bude i neki presedan.

Olga

http://www.youtube.com/watch?v=3cvdIlI2zAc&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=MBfCMq-hMWw

http://www.youtube.com/watch?v=ixPuK__v6Q0&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=L-kDQW5xkCQ&mode=related&search=

Olga

Batina / cuska ne poznaje razlike.
Gde ovo nadje?! I love You Tube! Adikt sam, ili cu uskoro postati.

Olga

http://www.youtube.com/watch?v=loG_o_x1dDY