Agregatna stanja NY-bavi

Tanja Jakobi (24 April, 2007 - 11:33)

...я имею длинные светлые волосы..

Blonde Long Haired American Girl

....što u potpunosti objašnjava zašto sam na pola uveta i pameti saslušala jednu od rutinskih psiholoških priprema za buduće američke studente, a koje otprilike glasi ovako:

„..neki ljudi teže da šok ulaska u novu sredinu amortizuju tako što će se brzo okružiti sunarodnicima, držati se tradicionalne hrane, običaja i navika koje su imali kod kuće…kada se vrate u svoju zemlju, imaju znatno manje problema da se naviknu na staro okruženje, jer su zadržali većinu svojih pređašnjih navika...“

„...ljudi koji steknu mnoga poznanstva u svojoj novoj okolini, prihvate običaje, kulturu i lako se uklope u drugu društvenu sredinu, po povratku kući, najčešće doživljavaju emocionalne šokove koji mogu biti privremeni ili trajni..“ „...neki od tih ljudi večno ostanu raspeti između dva sveta...“

U blonde stanju, a laka srca potpisala sam ugovor o stipendiji kojim se saglašavam da se tokom dve godine života u Njujorku neću udati, neću roditi dete i neću aplicirati za zelenu kartu...beše to leta 2003. do 2005.

………………………………….

I evo kako već dve godine, iz Beograda, s čežnjom mislim o kući kojoj možda nikad neću otići u posetu dužu od deset dana…

Ovo je prvi od tri posta posvećenih kući koja se zove Njujork*

--------------------------------------------------

oneUvod koji to nije, kreće u erke, ali ipak nekako dovodi do suštine teme. U mentalnom i fizičkom stanju neobično podobnom za deponiju gradske čistoće, avion me je u septembru 2001. godine izbacio u Dominikansku republiku na urgentni oporavak.

Viseći u padobranu, iznenada mi je odnekuda nadošla inspiracija da pevam New York, New York Frenka Sinatre koga nipošto ne volim. Nije bilo nikakvog razloga da verujem da ću ikada više otići u Njujork. Do tog vremena sam već dva puta bila u Americi, jednom u Njujorku, i za jedno prosečno srpsko biće, već mi se dogodilo mnogo. Nekoliko dana kasnije otputovala sam u Santo Domingo i zagledala u kip Kristoferu Kolumbu koji gleda u Stari svet .

Isti takav postoji u Barseloni, rekli su mi i gleda u Novi svet . Da li ću IKADA otići u Barselonu, pomislila sam pola čežnjivo, pola alavo...

Dve godine kasnije, u junu, a ponovo u stanju za deponiju, gledala sam mrtva umorna u spomenik Kristoferu Kolumbu u Barseloni i jedva sam ga nazirala. U Beogradu me je već čekala avionska karta za dvogodišnje studije u Njujorku. U stomaku sam osećala onu mešavinu teskobe i sreće koja dolazi kad mi se iznenada dogodi nešto toliko dobro, da prevazilazi sva moja očekivanja i pomalo izaziva zebnju.

Uvod pre uvoda ili prva ljubav za koju mi psihijatri kažu da nije za srednjoročne godine. twoU Njujork sam se zaljubila u junu 2000. godine, kao što se čovek neobjašnjivo zaljubi u nekoga kome je jedva prepoznao obris, ili kao kad odjednom shvati da ga je oborio grip: stegne ga bez najave i prožme u momentu.

Moj neobjašnjivi momenat dogodio se na krajnje neuglednom mestu. Izašla sam iz Amtraka na Penn station podigla pogled prema nekoj bezličnoj betonskoj zgradi i samo mi je, u trenutku, kroz glavu prošla jedna reč – K U Ć A - mnogo brže nego što je moguće izgovoriti je. Sam bog zna da je 34. ulica i okolina jedan od najgadnijih delova Njujorka, ali su se tih deset dana zakucali u moje srce.

To je bilo zaljubljivanje, ljubav je bila već nešto sasvim drugo: ushićenje, samoća, tihe radosti, očaj, čežnja, ravnodušnost, predanost, strepnja, istrajnost i zaborav.

Svakog jutra u nekom trenutku između 6 .30 do 7.00 ujutro osetim da mi se steglo grlo i da bih sve dala da mogu da priljubim obraz uz bilo koji zid bilo koje zgrade u Njujorku.

Šta će tebi blogerko druga kuća i nešto malo o himni i grbu . Uvek sam do beskonačnosti pozitivno zavidela ljudima koji se obraduju Beogradu, čim se ukažu obrisi aerodroma. Nikad nisam zatekla sebe u tom stanju, čak ni kad je u pitanju bio moj Novi Sad, kao što sam sve vreme života u Njujorku bila ravnodušna prema svim specijalitetima domaće kuhinje i bilo čemu iz „domaćih kuhinja.”

„Kuća”, „domovina”, „patriotizam”, sve mi je to nestalo sa bivšom Jugoslavijom. Postoji jedna rečenica, za koju sam verovala da ju je napisao ekonomista Ljubomir Madžar, a u tekstu u Našoj Borbi (on je se ne seća) i ovde je slobodno interpretiram: „ova zemlja je (tokom Miloševića) do te mere učinila naš život nepodnošljivim, da je uspela da kod ljudi ubije jedno od najdubljih, gotovo neiskorenjivih osećanja, ljubavi prema svojoj zemlji”...možda se potreba za novom kućom otvorila baš tako.... Onda se pojavila nova KUĆA, himna Home, where I wanted to be home i pomoćna himna i grb.

threePazi da ne budeš mala tamo, ili ko je format Njujorka. Većina mojih prijatelja smatrala je da je odlazak u Njujork, prilično rizičan. „Nemoj da se ljutiš, ali bićeš niko i ništa tamo,“ rekli su mi sasvim tačno, samo što to i nije bilo baš previše bolno. Da, ovde sam bila „neko“, ako se u to računa da sam po defaultu novinarskog zanimanja znala sve iz ekonomskog dela vlade, i bila sam „neko“ jer sam imala svoj krevet, ispeglan stolnjak i moj tanjir. U Njujorku sam bila „niko“ jer sam se kao student služila gomilom začkoljica da za domaći zadatak namamim sagovornike i „ništa“ jer sam u Nujujorku živela u četiri tegleće torbe.

„Poješće te veličina grada“ – kletva me nikada nije sustigla, ili ko je „format“ Njujorka. U „centru sveta“, kako gotovo svi, od turističkih vodiča, do ljudi koji tamo žive, opisuju Njujork, nije mi se dogodilo ništa „strahovito svetski“ i uopšte ništa od onoga što je ugovor o stipendiji strogo zabranjivao. Dogodio mi se sam Njujork, i to je bilo dovoljno. Za mnoge ljude, Njujork je gomila betona, nebodera koji izazivaju klaustrofobiju, gušenje u grlu i strah od mase ljudi na ulici. Za mene, Njujork kuca istom brzinom kojojm kuca moje srce. U svim mogućim raspoloženjima, obuzimao je me je pre ili kasnije isti osećaj kad bih izašla na ulicu: bilo je dovoljno da pogledam prema nebu i osetim kako mi se noge izdužuju dok ne porastem koliko najviša zgrada u Njujorku, i odjednom me, od pete do glave, obuzima energija i sve ispražnjene baterije se pune. Njujork i ja hodamo sa istom radošću, brzinom i energijom. To je, verujem jedina predispozicija, koja nekoga „nikoga“ čini Njujorkerom. U Njujorku sam, inače, živela u ulicama koje su uske kao stare dorćolske, u zgradama sa najviše tri do četiri sprata, drvoredom i mirnoćom koju u Beogradu gotovo da i ne srećem.

fourLudi predmeti čežnje Čvarci, burek, jogurt, nisu mi nedostajali baš nikada, ali prijatelje koji su u Americi neprestano izluđujem blesavim narudžbinama za ubijanje nostalgije za Njujorkom. Na listi su najgore moguće koještarije od nepotrebnog „listerina“, javorovog sirupa i ogavne „Aunt Jemima mešavine za američke palačinke do bizarnosti iz njujorškog lanca samoposluga i apoteka Duane Reade .

Zašto je kuća predmet čežnje, smaranja prijatelja, čitalaca bloga, ali ne i ozbiljnog razmatranja preseljenja Pre izvesnog vremena prijavih se za lutriju za ZK i sad kao ljubitelj zakučastih magija čekam da vidim šta mi je spremio prst sudbine. Nije se lako vratiti kući, iako se do kraja pokazalo da tamo nisam bila luzer kao što sam vrlo često mislila. Dve godine pre nego što je Njujork uopšte bio na vidiku, neko mi je skrenuo pažnju da nema razloga da verujem da bih tamo, baš pod must, bila konobarica (što pod stare dane i ne mogu da izdržim)..i tom nekom naravno nisam verovala. Onda sam u januaru 2005. dobila ponudu za stalan posao u jednim novinama koje se bave finansijama i shvatila da stvarno, crno na belo, u Njujorku mogu da budem ono što sam već bila u Beogradu. Potom se naravno isprečila čuvena J-1 viza, odredbe ugovora o stipendiji i ja sam spakovala kofere.

Teško je reći koji mi je pakao miliji : beogradski u kojem udobno živim, radim sasvim drugačiji posao koji volim, i u kom sam okružena globalno - mentalitetom koji mi je stran - i prijateljima koji su mi bliski, ili onaj njujorški u kojem bih bila osuđena da u srednjoročnim godinama živim u sobi, jedem iz tuđih tanjira, ležem u nepeglane čaršave, vidjam se s novim prijateljima time to time, kako je to u NY normalno, i kad osetim gušenje, lečim napade teskobe šetnjom duž Lex-a, Madison-a ili Broadway-a.

Na mom telefonu namontirana je nova himna . Povremeno, ujutro, zateknem sebe kao sam prevarila Njujork, i nisam mislila na njega i obuzme me neka teskoba i seta, kao kad se čovek oprašta od ljubavi za koju zna da je neumitno već počela da čili.

----------------

* Kratko uputstvo za čitanje i razumevanje: u junu ističe Tanjin zatvor zvani J-1 viza koja onemogućava studente, stipendiste američke vlade, da dve godine pošto su završili studije, dobiju radnu vizu, zelenu kartu, i sl.u Americi.

** Svi koji me poznaju i već su pobeleli od mog kukanja, mogu slobodno da preskoče ovaj blog u naredna tri meseca.

*** Redovni posetioci ovog bloga koje tema ne dotiče imaju donji otvoren blog za slobodnu razmenu misli.

**** Posetioci bloga koji imaju nešto da kažu o temi: „ say it!“

***** Ovo je ultra subjektivni doživljaj o Nuujorku u kome su, moguće, razne ulice pobrkane, od silnog premotavanja trake.....

****** Ne znam nikoga ko Njujork zove "big apple", zato ilustracije na ovom postu nemaju baš nikakve veze sa Njujorkom i postavljene su ovde iz čiste zafrkancije i skinute sa ovog sajta pod pretpostavkom da su free za korišćenje.

» Tanja Jakobi

Draga moja,

bladerunner (24 April, 2007 - 12:42)

ja se vratila iz USA krajem Januara i ovaj odlazak je bio koban jer od kad sam se vratila nemam mira. Jebena Amerika i osećaj slobode ( mada mi svi kažu probaj da živiš i radiš ovde, ne bi bila slobodna).
Eto ja bi da lutam ( to je jedino što je amerika probudila u meni) a moj momak ima fiks ideju da od mene napravi poštenu ženu ( i oženi me sa sve bebom , mamom, nedeljnim ručkom).

------- ( bolje da obrišem samu sebe :))))

eeeh draga , pooooooootpuuuno te razumem

=========

vazi:-))))) & hvala na razumevanju:-)))

NY I love you but you're bringing me down : )

Kolos sa rodoslovom (26 April, 2007 - 23:42)

NYC me definitivno podseca na BG. Tacnije u njuci se osecam kao kod kuce. A zivim u ovoj selendri Los Arandjelovac... strasno...

http://www.youtube.com/watch?v=KQphuL0RMNU

Lep blog. I iskren.

nsarski (24 April, 2007 - 12:23)

Mislim da su svi ljudi koje poznajem, a koji su u Njujorku ziveli, zaljubljeni u taj grad. Totalna misterija.
OK, razumem, celo covecanstvo se tu dogadja a ti sve gledas iz prvog reda. Ima svakojakih i zanimljivih ljudi i dogadjaja i predstava i izlozbi i muzike i piknika u Central parku. Posto je NY ipak i luka, zivot u njemu ima neki neuhvatljiv "drifting quality", kako ga je opisao T. Williams. Mozda zato i ne pada tesko kad spavas na neispeglanoj posteljini ili jedes iz papirnog tanjira za jednokratnu upotrebu.
S druge strane, cini mi se da je tu nesto naopako: gradjani NY-a kao da tu postoje zbog grada, a ne obratno. Nekako kao da se iz sve snage upinju da budu Njujorcani. Na primer, kad ono pre nekoliko godina bese onaj sneg, zavejan Menhetn, njih nekoliko izaslo da se skija ulicama. Prosto ne mogu da verujem da je njima toliko do skijanja koliko do prikazivanja.
Da odmah pojasnim - ja licno sam imao nezaboravne trenutke tamo, ne zalim se uopste. Ali, cini mi se da je ziveti tamo (posebno ako je covek na ogranicenom budzetu) prilicno iscrpljujuce. Posetiti? Apsolutno, i sto cesce! Ziveti? Heee.
U svakom slucaju, zelim ti da ostvaris svoj san i svoju zaljubljenost. Stici ces ti tamo, sigurno, i NY nece nigde pobeci.
Dolazeci u NY brodom, De Korbizije je samo ovo rekao: "That city that awaits you standing up." Tako ce i tebe sacekati. With standing ovations, for you deserve it.

P.S. Inace, NY sve kamiondzije zovu Big Apple - to je njihov zargon. Kao sto druge gradove zovu Big Easy, ili Windy City, ili Big Mac (tu sam ja).

Kažu

bladerunner (24 April, 2007 - 12:28)

ako ostaneš dovoljno dugo tamo uništiće te, baš zbog finansija naravno. A razumem i za posao i nedoumicu o tome tamo, jer opet kažu - u NY možeš ili da voziš taxi ili da budeš konobarica...

nsarski

bindu (24 April, 2007 - 13:34)

'naprimer,kad ono bese onaj sneg'etc............ vidi se da nikada nisi ziveo u new yorku. skijanje 5 avenijom je tradicija
(ko maraton u central parku)mada vrlo retko se desi a i bas zbog toga, u takvom momentu je najlakse da se spusti ski niz 5. predpostavljam da je prava uzivancija.nema automobila.
dolaskom u nyc. meni se nije desila velika promena s obzirom da sam se rodila u gradu beogradu.tako da taj prljavi aspect
grada je nesto na sta se naviknes.taka mi karma.opet sa druge strane kao da sam rodjena 'sa specijalnim potrebama' koje beograd nije mogao da mi pruzi pa se nadjoh u narucju majke nyc.ovde je sve iz 'sveta'sto moze da te zanima.
i sve je ok ot tada.obostrana ljubav traje.n.y.c.

Ne, nisam

nsarski (24 April, 2007 - 13:39)

nikad duze ziveo, ali sam odlazio mnogo puta na po par dana ili nedelja (evo sad sredinom maja idem tamo na 3 dana).
A to za sneg: hm, pa kako to da se niko ne skija niz Balkansku kad u Bg.-u zaveje?

pa to je to

bindu (24 April, 2007 - 13:45)

u slobodi radi masta.
a ne slazem se ni sa tvojom tvrdnjom da ljudi sluze gradu.new york maksimalno sluzi gradjanima.za to ima milion primera.mnooogo vise nego sto beograd sluzi beogradjanima.
dolazis u new york poslovno?

E, pa bindu

nsarski (24 April, 2007 - 13:50)

nisi dobro citala - ja nisam tvrdio, rekao sam da mi se cini. Ma uopste ne kazem da sam u pravu, ja inace imam prilicno weird ukus za takve stvari.
A Beograd ne sluzi nikome.
U NYC idem na jednu proslavu.

'weird ukus

bindu (24 April, 2007 - 14:02)

za takve stvari'kakve stvari?

Weird, nestandardan.

nsarski (24 April, 2007 - 15:37)

Rekoh malopre, mislim da je stvar orkestracije trenutka i to. Totalno razumem ljude koji su zaljubljeni u neko mesto. A u nyc ima hiljadu stvari koje covek moze da zavoli. Zapravo, ovako tacno da kazem: mislim da je vise u pitanju mentalno stanje nego konkretno geografsko mesto.
Meni je, npr., Bg. kao da idem na Mars - ali to je zato sto retko odlazim, verujem.

:)

belly_button (26 April, 2007 - 21:27)

new york state of mind...

shteta Nsarski....

cyN (24 April, 2007 - 14:28)

ja sam u Bgd trenutno. A bas smo se mogli naci u West Village-u, na casi vina u The Spotted Pigs mom omiljenom restoranu.

New York volim ali Paris obozavam.

Potpisujem :-)

sue (25 April, 2007 - 09:45)

"New York volim ali Paris obozavam."

skijali se...

marta l (25 April, 2007 - 01:36)

po Beogradu kao studenti, negde po Vozdovcu. Kad iznenada zaveje, a prave skijase uhvati "neizdrz", Slovenija daleko da se ode za prvi vikend, a Kop jos samo sa planinarskim domom, zavejan i odsecen ...Pa Bg je uvek bio NY

teoretsko pitanje

pnbb (26 April, 2007 - 15:53)

sta bi mislili gradjani beograda, kad bi procitali kako neki tipovi iz nekog gradica u bugarskoj, rumuniji, azerbejdzanu... govore o svom mestu kao o malom beogradu, toliko karakteristicnog duha, neodoljive privlacnosti...

NY

marta l (25 April, 2007 - 01:52)

i nezaboravni prvi dan upoznavanja sa ovim gradom. Penn station, mapa grada u glavi, naocare u kosi, ranac na ledjima, a negde ispred Macy's-a tata americke familije iz provincije koja se stiska iza njega onako velikog, presrece me i pita gde je Empire State Building...haha

A ti mu odgovaras:

nsarski (25 April, 2007 - 02:00)

Do I fucking look like I can help you? I'm lost myself. And don't you follow me with those brats.

Ja sam jednom video porodicu iz Kanzasa, na 5 aveniji i, recimo, 56. ulici, da se svi uhvatili za banderu kao da su pred vodopadom, tresu se, drhte i dozivaju se iz sveg glasa (a svi su na pola metra jedni od drugih). Dosla policija, ambulanta i vatrogasci da ih od bandere odvoji.

a neeee

marta l (25 April, 2007 - 02:09)

ostavila ih u blazenom neznanju pa sada negde u bestragiji pricaju kako izgledaju te prave NY uzurbane zaposlene vitke dame ....mislim da je kljuc bio u onom vitke, za njih sam izgledala kao sa druge planete, bas kao i taj grad...

Dobro, mozda je to bolji scenario,

nsarski (25 April, 2007 - 02:16)

ali, dok im ne pokazes prst - nisi se kvalifikovala da budes iz nyc. Ma, grad je prima - sve ima.
Mislim da je Leterman jednom rekao: Kad dodje kraj ove civilizacije, mi u NYC makar mozemo da kazemo da smo prvi stigli do cilja!

ok evo i moje slicne anegdote I, II, III, i IV

Tanja Jakobi (25 April, 2007 - 10:27)

U mom prvom, prilicno hispano kraju, na Columbus ili Amsterdam Avenue a negde iznad 100-te ulice sretoh jednu pristojno obučenu belu ženu.
"Dobar dan, ja sam iz Kentakija, odvela sam majku ovde u bolnicu i sada sam veoma gladna. Ovde vidim samo neke restorane sa stranim nazivima, if you know what I mean. Da li ovde postoji neka američka hrana?"...

Malo bacim pogled po kraju i zaista sve ili španska ili kineska slovca, što mi dotle uopšte nije palo na pamet, svi koji trenutno šetaju zbilja nisu beli...u sebi mislim "ženo, svi ljudi oko tebe su ovde domaći sa zelenom kartom ili radnom vizom, a ja sam ti najveći stranac od svih," ali ne kažem ništa, izuzev, da, da izadjite na Broadway jer na tamo je već neki restoran sa T-bones i steaks i bićete mirni.

------------------

Tek sam se doselila u taj moj hispano kraj u kojem žive hispano starosedeoci koji ne vole hispano došljake smeštene u projects "Douglas Housing" tj. stanovima solidarnosti po srpski (sve mi ispričao jedan starosedelac čiji je zadatak da mušterijama za $1 vozi robu u kolicima iz samoposluge a do kuće), dakle idem u pola dana sa dve ogromne kesetine iz Duane reade, a zamnom trči jedno tamnoputo usukano muško biće srednjih godina sa zlatnim zubom, podebelom zlatnom kajlom i nekim šljaštećim mobilnim telefonom.
Ja kao žurim, ne znam ni sama zašto jer kraj je sasvim ok siguran, i na kraju se predajem, stajem i čekam ovog koji bez prestanka viče "miss, miss," da čujem zašto me prati.
"Novčanik Vam visi iz ranca", kaže, mene počinje da boli glava jer znam da je u njemu kreditna kartica sa celom stipendijom i nešto keša, sve mi stavlja u ranac, uredno zakopčava, smeška se i otkriva još jedan zlatan zub.
Zahvaljujem se i u sebi mislim, "Tanja, kako te nije sramota da budeš rasista i misliš da neko hoće da te opljačka samo zato što liči na ove naše s kajlom"
Nije bilo loše biti plavuša u tom mom prvom kraju, kad god mi zatrebaju "kvoteri" samo se lepo nasmešim (u perionicama nije bilo mašine koja razmenjuje novčanice u novčiće) i dobijem gomilu kvotera a da u deliju nisam ništa kupila.
----------------------------

Ni u jednom američkom gradu nisam provela toliko vremena da bih znala da li je to uobičajeno, ali za Njujork znam da je takav: igrom slučaja doselila sam se u ulicu u kojoj stanuje i Joseph Stiglitz čiji sam (kratkotrajni) stipendista bila. Od moje do njegove kuće bilo je oko 800 metara, a u tom prostoru, svi socijalni svetovi Njujorka. Na mom početku kod W side Central Parka, uglavnom srednje beličasta zgrada sa ljudima koji slabo zarađuju, potom hispano starosedeoci, pa hispanosi u projects, pa "narodska ulica" Broadway gde ne bih imala para da iznajmim stan ni u snu, a zatim West End i Morning Side sa otmenimi skupim kućama i vrlo poznatim imenima...

-------------------
Ne sećam se da me je u gradu i na fakultetu (koji ima jevrejsko ime i jevrejske profesore)iko pitao za prezime. A onda kod jedne češke Jevrejke kupih sat nevelike vrednosti a iz 1930- i neke. Ona me pošalje u Diamond district kod još jednog Jevreja, da vidi da li može da ga popravi.
Sednem, kažem kako se zovem, deda čiji su glas i oči kao kod mog rusko jevrejskog dede me blago pogleda i kaže "Pa ti si naša? Odakle si?" i tako se siti ispričamo...On je do 1940 radio u ješivi u Moskvi,a onda se doselio u Njujork.
Na kraju me, kao i ona 70-godišnja češka Jevrejka pogleda s blagim nerazumevanjem: "Ti razumeš da ovaj sat treba dva puta da navijaš?". Ko bi imao u Njujorku vremena za takav luksuz da misli da li sat cakće ili ne.....

covece!!!

pufna (25 April, 2007 - 10:00)

to bih volela da sam dozivela! Kako zivopisno!

naocare u kosi?!!

pnbb (26 April, 2007 - 15:40)

odma su te provalili da si iz beograda...

hah!

bauer (24 April, 2007 - 15:57)

docekah priliku da ispravim velikog nsarskog, to je bio Le Korbizje

Oh boy! :)))))))

nsarski (25 April, 2007 - 01:01)

Hvala. I iskoristi svaku drugu priliku, plz.:))

Evo jos jedan citat Le Korbizijea:

Vehement silhouettes of Manhattan - that vertical city with unimaginable diamonds.

Sjajno.
Stvarno, kad padne mrak i zasvetli Manhattan, izgleda kao Crystal City, ili City of God (City on the Hill) Tome Akvinskog. Lici i na Prekookeanski brod u "Amarkordu", i na svemirski brod sto se spusta u "Bliskim susretima trece vrste". Tad je lepo naici iz Bruklina - cini ti se da sleces na drugu planetu:

That city that awaits you standing up. Welcome home.
Jos samo da nam dodjes, T.J.

===========
pa bedak da se mimoidjemo:-)

Korbi

marta l (25 April, 2007 - 01:38)

ili Le Corbusier je rekao i za Bg da je to "najruzniji grad na najlepsem mestu na svetu" ...

Dobro Marta I, znas i sama(?),

nsarski (25 April, 2007 - 01:47)

svako ima svoje srce zakopano negde, ili Bury My Heart at Wounded Knee. Nekom Beograd, nekom Nueva Yorka, zudnja je ista. Korbizije nije voleo Bg.?, well, tough luck - nije voleo. Zavoleo bi da je ziveo moj zivot. Ja volem.

korbi

marta l (25 April, 2007 - 01:57)

je bio smao u prolazu, kao mladic od dvadesetak + godina na svom putu po Balkanu. Samo konstatovao, nista licno....
posle je upoznao nasu provinciju, kuce sa doksatims, grcke bele kuce i ravne krovove (zvuci poznato?)...ima sveske sa skicama sa tog puta, govorio da se samo kroz crtez zaista pamti slika, nista fotografije....
a i moje srce u BG...

Hah,

nsarski (25 April, 2007 - 02:03)

Quote:

a i moje srce u BG...

there we go little lady (scuse my country talk, missy).
Mada nije lose malo zavrljati i drugde:))

o naraFski...

marta l (25 April, 2007 - 02:13)

...jos se svrlja okolo, ali se i prati taj vas skori povratak. Budno...
povratak i na BU mozda?

narafski

nsarski (25 April, 2007 - 02:24)

BU, i nemoj da mi VIces.

back to BU..

marta l (25 April, 2007 - 03:34)

e to je vest, a ne Tanja u NY.

sta, ne kaze se "kako ste - dobro smo a vi" :)

U comig back 2?

nsarski (25 April, 2007 - 03:50)

Somebadda got to take care of that place!
Lets go back and start a revolution. How's that for your broken knee, or heart, whatever?

U2 MI2

marta l (25 April, 2007 - 03:58)

not so soon though
Revolution, I'm all ears:)

OK, I'm intrigued enough,

nsarski (25 April, 2007 - 04:10)

just don't drive me crazy, please. Stvari mogu da se promene ako jako - i na pravo mesto! - gurnes. Ako ti treba vremena da doktoriras ili dobijes Nobela i to, cekacemo te.
Ja to gledam ovako: dosta sam radio za sebe, mogu i jos, al' ajd sada malo te klince da poguram. Revolucija, razumes. Pa ce oni dalje, i oni iza njih dalje, i to je to. Ne mogu da pocnem novi Big Bang, ali mogu toliko - da ih gurnem i vicem: "mas' ruk'cama, mas' ruk'cama", a oni vec kako se snadju. Jebiga, ni meni ni tebi nije bilo lakse ili bilo sve sazvakano. (Prvi put na Manhattan-u, ranac na ledjima, heh, jes' mahala?)

Drustvo,

bauer (25 April, 2007 - 04:26)

Korbizje mozda nije voleo Beograd, ali je, izgleda, Beograd voleo njega. Pa nam tako nasi soc-realisti, ostavise Novi Beograd, po ugledu na njega. Ne znam, nisam ljubitelj Korbizjea, mozda Mies van der Rohe ili, bolje, Frank Lloyd Wright

Sto bi se mimoisli?

nsarski (26 April, 2007 - 13:05)

This is my second home, i imam hiljadu veoma jakih (privatnih) razloga da dolazim do Njujorka. I dolazicu, svako malo.

vrlo dobro:-)

Tanja Jakobi (26 April, 2007 - 13:54)

ako ikad stignem tamo javljam:-)
upravo se bacih u duznicko ropstvo nabavaljajuci njujorske nostalgije..mogla sam lepo da kupim kartu i odem kao covek, ali bice i to valjda one day :-)

Nikad nisam cula za Big Mac.

Marija Z. (24 April, 2007 - 16:45)

Nikad nisam cula za Big Mac. Koji je to grad?

St.Louis

sleepless (24 April, 2007 - 16:55)

St.Louis

Pa nije bas ceo

nsarski (24 April, 2007 - 17:20)

Big Mac, ali je pola:

A zasto Big Mac? Nije valda

Marija Z. (24 April, 2007 - 17:57)

A zasto Big Mac? Nije valda stvarno zbog luka (x 2)? Ovi Ameri sto radim sa njima se silno iscudjavaju i gledaju me u neverici. Kazu nikad nisu culi da neko tako zove St. Louis.

Ja mislim zato,

nsarski (24 April, 2007 - 17:59)

i cuo sam da kamiondzije upotrebljavaju taj termin. Pitacu opet - znam ovde gomilu kamiondzija:)

Hvala na odgovoru. Sad cu da

Marija Z. (24 April, 2007 - 18:15)

Hvala na odgovoru. Sad cu da im prenesem, da me ne ubedjuju vise da izmisljam. Ajde i ja nesto da cujem sto domaci ne znaju.

Taman sam hteo

nsarski (24 April, 2007 - 18:20)

detaljnije da odgovorim. Pogresio sam: Big Mac je naziv za Mack trucks. St. Louis se zove Mound City (Big Mound nekad). Evo celog
spiska. Sorry.

OK

Marija Z. (24 April, 2007 - 19:17)

Idem sada da ispravim gresku.

Za mene je NY planeta za

Jelena Pavlović (24 April, 2007 - 12:36)

Za mene je NY planeta za sebe.

Da, bas je planeta.

nsarski (24 April, 2007 - 12:39)

Jednom je neko ko je dugo ziveo u Japanu napisao knjigu "Planet Tokyo".
I svi, naravno, znamo za "Planet Hollywood" :)

spadam u grupu ***

man of constant... (24 April, 2007 - 12:48)

I zalim da se zahvalim za sliku Joan Baez...mlade i lijepe... Najljepsi zenski vokal u svoje vreme...
Save picture as...

Hajde da malo narusimo...

Milan M. Ćirković (24 April, 2007 - 12:53)

...ocigledni konsensuz, pa da kazem da sam se nekako uvek osecao bolje u Chicagu nego u NY. Ne znam zasto - valjda zato sto sam uvek prolazio kroz ona depresivna predgradja na longajlendskoj strani (Jamaica, etc.). NY jeste veliki centar kulture, ali me je licno uvek ostavljao ravnodusnim; cikaska arhitektura i bostonski "old fashioned style" su mi licno uvek bili drazi.

moze:-)

Tanja Jakobi (24 April, 2007 - 13:01)

bejah u Cikagu tokom letnjih dana, divno jezero, divna setalista duz reke i mnogo vise easy going..bar koliko se moglo videti za tri dana
bejah i u bostonu malo duze....jako lep, nacifran ali sam sve vreme imala uzasnu zelju da pobegnem..mozda los tajming ali na ulici nikoga..sve uzasno blizu, varosica tako mala da nemas gde da se okrenes...
prvi put sam ozbiljno razmislila da "prevarim" njujork kada sam bila u nju orleansu...eh, divno mesto (ako izuzmemo kljucnu turisticku destinaciju)prekrasna priroda, famozna muzika i strahovita kuhinja...

Mislim da je

nsarski (24 April, 2007 - 13:13)

sve zaista stvar koincidencije i licnog iskustva. Ja licno nemam veliku ljubav ni za jedan grad u USA, a najmanje za ovaj u kome vec godinama zivim. Hm, mozda Oklahoma City (grad je, inace, ruzan i nezanimljiv) jer sam se tamo uvek lepo osecao. Eto, sta znaci relativnost!

'eto sta znaci relativnost'

bindu (24 April, 2007 - 13:57)

relativnost znaci da mozes da izaberes put koji ti hoces.a da li je to pravi put to ces saznati na kraju.
ko sto rekoh ljubav postoji i ona je ne deljiva, prema svim stvarima i bicima koje je 'bog stvorio'kroz coveka ili na neki drugi nacin.kad covek shvati koju ulogu mu je 'tvorac' namenio
onda sve postaje jednostavno.

a meni se

kapi (24 April, 2007 - 16:56)

najvishe dopada San Francisko. Tu bih volela da odzivim ostatak svog zivotnog veka. Inace, volim dzinovske gradove, u njima se osecam svoja.

: )

Kolos sa rodoslovom (27 April, 2007 - 00:04)

Zar Frisco nije najlepsi deo NY???

bez naslova

bravar (24 April, 2007 - 12:59)

Nisam imala srece da posetim Njujork, ali sam gledala dosta filmova, serija u kojima se radnja desava bas u tom gradu.
Ipak, bez obzira da li je NY ili London, Pariz, Tokio, Peking - svaki grad ima svoj impuls zivota i ako se on usaglasi sa nasim, taj grad nas je kupio za ceo zivot. Tebi se to, ocigledno, dogodilo sa NY.
Nadam se da ce u najskorije vreme prestati Tvoje maltretiranje okoline i onih koji te znaju licno i da ces nastaviti svoj radni vek tamo gde zelis.
I... Nadam se da se Tvoje misljenje nece promeniti nakon nekoliko godina zivota u istom.

Uvek sam do beskonačnosti

vockica (24 April, 2007 - 13:14)

Uvek sam do beskonačnosti pozitivno zavidela ljudima koji se obraduju Beogradu, čim se ukažu obrisi aerodroma. Nikad nisam zatekla sebe u tom stanju, čak ni kad je u pitanju bio moj Novi Sad, kao što sam sve vreme života u Njujorku bila ravnodušna prema svim specijalitetima domaće kuhinje i bilo čemu iz „domaćih kuhinja.”
Tanja,ponekad kad citam tvoje blogove imam osecaj kao da sam ih ja pisala,sto se tice razmisljanja naravno,jer tesko da bih umela tako lepo da ispricam neke stvari.U inostranstvu sam zivela kao klinka(od 9-te do 13-te godine) sto je bilo prilicno davno ali me od tada prati osecaj da Beograd nikada nece biti moja kuca. 6 godina posle mog povratka u Beograd dobila sam kao poklon od dede putovanje u Prag(jer je to bio grad u kome sam zivela i on je znao koliko mi nedostaje) i provela tamo dva predivna meseca.Vratila sam se,godine su prolazile ali saznanje da Beograd nije ono pravo ne napusta me ni dan danas.Zato sam potpuno razumela svoju najbolju drugaricu i buducu kumu koja vec dve i po godine zivi u Njujorku kada mi je posle tri nedelje provedene u Beogradu rekla:"Znas,drago mi je sto sam posle toliko vremena dosla,videla porodicu,prijatelje i sve drage ljude ali jedva cekam da se vratim kuci!"Ta recenica me je dirnula do suza,ni sama ne znam zasto,da li zbog toga sto sam srecna sto je ona pronasla svoju kucu ili zbog toga sto ja jos uvek nisam.Sve u svemu,njene price o Njujorku i zaljubljenost u taj grad veoma podsecaju na tvoje s tim sto je ona imala tu srecu i dobila Green Card.Proces je trajao dugo,preko godinu dana mislim,ali se isplatilo.Zato malo strpljenja i nadam se da ce se i tebi ostvariti zelja.Srecno!

Njujork

Taska Dana (24 April, 2007 - 14:27)

...prvi put sam ga videla iz aviona .... zastao mi je dah...imala sam osecaj da slecem na drugu planetu....Velicina Njujorka iz pticje pespektive .... bila sam ocarana, uzhicena, zadivljena i zelela sam da dugo letim nad ovim gradom rasirenih krila...Zaljubila sam se odmah....i odmah znala da je to ljubav koju dajem ne ocekujuci ni trunku vise do slobodu da u tome uzivam.
Njujork je najlepsi kad ga volis oslobodjen od samog sebe. Kao sto je ustalom tako sa svim ljubavima.
Videla sam nekoliko velikih americkih gradova i svaki je cudesna prica za sebe....ispricana i oslikana svim bojama koje mozes da zamislis.
Hodala sam ulicma svetskih metropola i disala s njima...pustala da mi zanjisu ritam srca.
Kad slecem u Beograd , ljubavlju koju osecam prema njemu ispinim svoje sirom otvorene oci i svaki put zelim da pruzim ruku i pomilujem ga nezno, zelim da ga zagrlim i sapnem mu da tamo negde ima mnogo vecih i lepsih lepota u cije raskosne skute uvek zadenem parce duse koje mi je on, Beograd, dao..... jer bez tog delica ostala bih slepa.

taska dano

bindu (24 April, 2007 - 14:58)

i ja sam imala slican osecaj.jos iz doba kad sam bila mala citajuci knjige o indijancima,uvek sam imala osecaj da u nekom od 'svojih proslih zivota' sam zivela tu.e to sam osetila u avinu iznad nyc koji se spremao da sleti.kauboji me nikada nisu interesovali i ako imam drugaricu(beogradjanka, ha ha) koja je luda za 'south'
tolko luda da ide cesto dole da nosi kaubojski sesir, cizme i
da oseti dodir nezne ruke nekog kauboja dok igraju.luda zena totalno.
a vi zivite u new yorku?

bindu

Taska Dana (24 April, 2007 - 15:00)

Ja zivim svuda gde me zivot baci.....mnogo dobar osecaj...:)

:(

belly_button (26 April, 2007 - 21:56)

Taska, i ja... Ali mi je i dojadilo, smrc....

Сунца жега туђег неба

Черевићан (24 April, 2007 - 13:18)

доњујорка . . нисам (још)стигао но Пресрећан бејах кад ми тренитни мили, обожавани, омиљени Газда пре, има томе деценија, самоуказа да ми ето пружа прилику да покажем шта умем у путоградњи ,дипломе га не занимају,а уговоре из принципа несклапа са нама упролазу,притом небринући за малтешко држављанство да ћу га затражити јер оно се ионако ником , посебно мојих годона ,не одобрава.
Добро,загризох указа . . трудноћу ми није помињао, она се подразумевала ,јер без Труда на послу неће ни трајања бити, оњуших ситуацију.што се пак женидбе овде тиче отимачина замој узраст и ние нека а сумњам да би ми мила ташта а посебно унук дали зеленкасто светло затај ксперимент .
И шта би потом ? ја се у малту заљубих.намамише ме духови витезова са маном притом страшљивих ,посебно духови душица , околноморе ,покоји неолит , валета посебно,
обичаји локални,храна ,ма све пасира , добро и посао фаланапитању ,да Вам баш незвецкам оковратним ланцем .
Уствари шта хтедох казати или је укриву онај познати шантићев указ да . . .сунце туђег неба неће .. . или је квар у мени .имам уствари утисак да сам се овде у пупку медитерана баш уклопијо.носталгија . .шталијето? а о емоционалним шоковима након повратка у нсад сумњам да ћу имати времена баш на напретек .наиме,датум у крштеницими квариће ужитка.

hic sun leones!

surabya johnny (24 April, 2007 - 14:01)

grad new york je kurva i moloh- bajna katastrofa na lichnom nivou.

"good reality is fiction"
(graffiti na jednoj NYC prodavnici steznika /corsage/ i donjeg vesha).

a evo i iskrenog poziva uklesanog na "The Statue of Liberty":

“"Keep, ancient lands, your storied pomp!"” cries she
With silent lips. “Give me your tired, your poor,
Your huddled masses yearning to breathe free,
The wretched refuse of your teeming shore.
Send these, the homeless, tempest-tost to me,
I lift my lamp beside the golden door!”

bilo nekad.

Od NY sam se

Doctor Wu (24 April, 2007 - 14:11)

zapravo odljubio na Penn Stationu: vruć, lepljiv i oblačan novembarski dan, nesnosna gužva, smrad hrane, nepodnošljiva blizina pacova, Oprah Winfrey koja se smeši sa ogromnog banera na kome piše memorable American thinkers. Pitao sam se: Šta ja ovde radim?

I nisam znao dok jednog popodneva nisam prošetao sa predivnim, najlepšim stvorenjem na svetu po centru svih svetova- Central Parku. Dok smo šetali Greenwich Villageom oko NYU-a i Washington Squarea, čekali voz na Grand Central Stationu mislio sam kako je čudno i neobično voleti na mestu gde su ljudi tako mali i beznačajni.

'na mestu gde su ljudi tako mali i beznacajni['

bindu (24 April, 2007 - 14:20)

beznacajan covek vidi oko sebe beznacajne ljude.
htela sam da kazem.sve je relativno.to se vama samo tako pricinjava.masta radi.

maštovit,

Doctor Wu (24 April, 2007 - 14:35)

beznačajan čovek. thx, bindu! drago mi je da si ukapirao/la poentu.

Mada moram da priznam da mi ovako, na drugo čitanje, ova tvoja 'misao' vuče malo na Great American Thinker, Opricu.

It was my

bindu (24 April, 2007 - 14:53)

pleasure.

Dr

Tanja Jakobi (24 April, 2007 - 14:55)

Divno mesto za lepe uspomene....

TJ, da,

Doctor Wu (24 April, 2007 - 15:10)

najlepše. Posle San Franciska, :).

posle?

Brooklyn (24 April, 2007 - 15:11)

sigurno?

Dr :-)

Tanja Jakobi (24 April, 2007 - 15:12)

hodali....jeste lepo, uzbrdasto nizbrdasto, vrlo odlicno....

brookily, znam da

Doctor Wu (24 April, 2007 - 15:21)

znaš...
A tebi? Pa'i sad, udaram u najtanje žice:
Austin (nije loše za nick, a?), New Orleans ili NY?

znam

Brooklyn (24 April, 2007 - 15:33)

da znas

...

Brooklyn (24 April, 2007 - 14:26)

...

New York, New York

Solomon (24 April, 2007 - 14:31)

Lep tex Tanja. Zelim ti srecu.
Ja zivim u NY i obozavam ovaj grad. Posle nebodera, dolara, izlazaka, muzeja, brzine, ludila, slobode i 1000 drugih stvari koje ovaj grad drze na glasu - Postoj jedna koja ga cini magnetom vise od svih ostalih. "Kuca".
Ovaj grad vise od bilo kog drugog na planeti ima sposobnost da te primi. Nisam iz Pariza, Ali da sam ziveo i Parizu 30 godina ne bi bio Parizanin. Cak ni moja deca, da su rodjena u Parizu, ne bi bili Parizani. Cak ni unuci. Ovo isto vazi za BG i Beogradjane. U Njujorku sam se osetio Njujorcaninom posle 2 nedelje. I to mi ni jedan Amer ne moze oduzeti. Kako to da sam ja ovde vise 'JA' nego u Srbiji ? Ovaj grad je macheha koja vas tretira bolje od majke. Mislim da se taj feeling "Kuce" i neverovatan USPEH koji ovaj (200godina MLADI) grad ima objasnjava najbolje objasnjava onim sto pise na kipu slobode :

"Give me your tired, your poor,

Your huddled masses yearning to breathe free,

The wretched refuse of your teeming shore.

Send these, the homeless, tempest-tost to me,

I lift my lamp beside the golden door!"

Welcome Home Tanja ;)

bice welcome

Brooklyn (24 April, 2007 - 14:34)

cim dobije vizu

Au!

oldtajmer (24 April, 2007 - 16:43)

Ala si izneo ovde neke extremne stavove, prosto ne mogu da se ne oglasim. Nicolas Sarkozy, kandidat za predsednika francuske je imigrant druge generacije, odnosno otac mu se doselio u Francusku. Toliko o Parizanima.

Takodje, poznajem ljude koji su rodjeni u Queensu, Brooklynu i sebe smataju "pravim Njujorcanima", a ove ostale "dosljake" (cak i ako su se u medjuvremenu odselili iz NYC!!!)

Ali, dobro, to su neki kurioziteti. Generalno se slazem da ce te NYC prihvatiti brze nego bilo koji drugi velegrad. Ali, sta to vredi kad je zivot (mislim ovde pre svega finansijski) tako surov da je prosecnom coveku maltene nemoguce da prezivi, barem ako hoce da zivi na Man'a'tanu :)

Ne zivim i nikad nisam ziveo u NYC, ali zivim dovoljno blizu da ga posecujem barem jednom u mesec-dva. Meni je licno to dosta :)

Ma Cool...

Solomon (24 April, 2007 - 17:16)

Samo ne smatram da su stavovi uopste extremni... Nicolas Sarkozy je primer (kuriozitet) ali je takodje on "Nicolas Sarkozy". Lako je biti prihvacen kada si na funkciji. Pitanje je da li se onih Milion mladica iz predgradja Pariza (dosta njih i 3ca generacija) osecaju Parizanima ? Ili bar Francuzima ?
I da, znam te tipove iz Brooklyna i Queensa... Samo sto im nekako njihova pozicija deluje smesna u nasuprot onog sto ih okruzuje. I to POSEBNO ako su se odselili.
A TO JE NAJGORA ZVERKA ! Osobe koje su zivele u NYC i otisle, konstantne zalbe imaju.
Najgori su, iskreno. Odmah pocinje objasnjenje koje se svodi na "A ja sam otisao/la zbog.... ", ili "Nisam mogao/ka vise da ....."
Sto po sintaksu opet ispada kompliment NY-u.
P.S. - I da, pakleno je sve skupo. Ali opet... London ?

P.S.S.

Solomon (24 April, 2007 - 17:19)

Da pojasnim...Mislim na osobe koje su zivele u NY i otisle SVOJEVOLJNO, ODLUKOM BEZ PRITISAKA. Dakle mogli da ostanu, ali ipak nisu.

Pariz i Lodon

oldtajmer (25 April, 2007 - 17:09)

Re Parizani - mislim da je razlika jasna - boja koze! Beo covek uvek lakse "prodje" kao "nas". Zar ne?

Re Longon - what about London? Nisam siguran sta je bila poenta? Jeste pakleno skup, jeste takodje imigrantski grad, ako pogledas centar, nema "Engleza" ni za lek! Samo po suburbiji. Mislim da nije u tom smislu slican NYC... Mozda si ti na neki drugi aspekt mislio?

P.S. Kapiram sta hoces da kazes re NYC i "ex-njujorcana"

Hvala

zoricag (24 April, 2007 - 14:56)

Odmorio me ovaj blog. Odmorile su me i reakcije. Prenela sam u svoj licni dnevnik ovaj utisak kao Tacka na kojoj je pocelo razbijanje jednog od tabua.
Hvala Tanja i ostali.

hvala i vama :-)

Tanja Jakobi (24 April, 2007 - 15:09)

u ime svih....
ovde, zahvaljujuci posetiocima, obicno tako, totalna opuštencija.....

cisto da se zna

Spiridon (24 April, 2007 - 15:45)

prijatelj mi se preselio u Njucu pre 3 meseca. Nasli stan na Menhetnu 3800 USD za nepunih 70 m2. Ide na posao pesaka =]

Washington-Njujork

jaksa scekic (24 April, 2007 - 16:02)

Bio 4 nedelje..

Washington svi ljubazni i dosadno...Niko ne trubi dok vozi,skoro da te zgaze jer ih ne cujes,staju na prelazu..
Njujork..frka,zurba,trube.Zato mi je u NY bilo sjajno,,kao u BG..

Vraca me opet u US..nadam se da cu biti vise u NY nego u W.

Interesantno,

Nietzsches Aprentice (24 April, 2007 - 15:55)

Zivim u neposrednoj blizini Njujorka a ziveo sam na momente i u samom NJujorku i nikada me nije privukao posebno. Sticajem okolnosti iamo sam priliku da posetim neke od elitnijih mesta kao i neke od opustenijih, da setam gradom (posebno u prvoj pposeti kada sam bio u fazonu"wow, Njujork!")... Sam midtown me odbija uzasno (ortak je imao stan u Herald towersu na 34oj, bukvalno je delio blok sa Empire SB) kako zbog nevidjene vreve od ljudi tako zbog sterilnosti koju osecam u citavom tom okruzenju. Naravno, tu je drugi deo price koji apsolutno nema nikakve veze sa Njujorkom a to je osecaj slobode i moci nad sopstvenim zivotom, tj. osecaj sposobnosti da ostvaris neke ciljeve o kojima si (bar u mom slucaju) ranije samo mogao da tajno sanjas. Kao sto rekoh, to je do Amerike, ne do Njujorka kao takvog. I to je u sustini najbitnije sto sam pokupio u dosadasnjem boravku ovde (trenutno Dzersi): spoznaja da su mi mnoge nove mogucnosti otvorene... A gde cu ih ostvariti na kraju zaista ne zavisi od mesta vec od mene...

Tanja, welcome back!

oldtajmer (24 April, 2007 - 15:56)

Tanja, welcome back! nedostajali su nam vasi blogovi... A sada idem da procitam :)

Prakticno pitanje

oldtajmer (24 April, 2007 - 16:49)

Tanja, a ako vec imas ponudu za posao, i ako ti ne prodje GC, zar ne mozes da trazis H-1B vizu nakon sto ti prodju te 2 god?

imala

Brooklyn (24 April, 2007 - 17:21)

je ponudu pre 2 g. ako je ti cekaju 2 g sa istom ponudom, onda moze. moze i ako joj neko drugi ponudi posao, ali je to malo teze, ne pale se toliko na srpske experte. ipak je najbolja sansa da odes na skolovanje, pa iz skole.

(ali bogami ne ove godine, sve H1B planule prvi dan...)

Sto jes' jes'

oldtajmer (24 April, 2007 - 19:42)

Planule su ove godine :( Ja se sve mislim i nadam da ce povecati broj jer je ovo necuveno...

poz

Fingers crossed Tanja!

sleepless (24 April, 2007 - 16:02)

Nije ni ova loša

Doctor Wu (26 April, 2007 - 11:42)

Ne umem

edi-va (24 April, 2007 - 16:49)

da razumem, jer nikad se za mesta nisam vezivala, vec za ljude ... Tamo gde su meni neki dragi ljudi, tamo mi je i po delic srca ... U Valjevu, Beogradu, Solunu, etc. ...

Edi, da

Olga Medenica (24 April, 2007 - 17:13)

ne postoje mesta.
Samo ljudi.
Klima pravi neku razliku, nista bitno.
Moja drugarica Victorija, cerka diplomate, samim tim kao mala zivela je koje kuda i tako razvila posebno razumevanje za "aliens - alienisam" rekla mi je pre mnogo godina "Ko ostane u Londonu pet godina, verovatno ce ostati za uvek".
Ima tu nesto.
Sada kad gledam unazad, prvih pet su bile turizam, how lovely, nista me nije doticalo.
Treba u jednoj zemlji bar dva puta da glasas da bi znao da li je zaista volis.
A ljudi, ljudi su nesto drugo.
Ljude kad zavolis, to je zauvek.

Olga

hvala svima sa fingers crossed :-)

Tanja Jakobi (24 April, 2007 - 17:24)

a ljudi...da, ali ako bih mogla nekako da ih uvezem sa sobom...evo mojih prijatelja ovde u bgd, nisam izgubila nijednog za dve godine dobrovoljnog egzila, ali i dalje nije isto...potrebna je mesavina raznih stvari u kojoj ljudi jesu pod a) ali ima i stvari pod b) i c)

i plus Brooklyn...sasvim tacno..urednik mi je vrlo otvoreno rekao "niko te nece cekati dve godine, za mene jednostavno neces postojati"..nije surovo, samo istinito..

Wellcome

Olga Medenica (24 April, 2007 - 17:52)

to the world of split personality.
Not an easy one, but muuuuch fun.
Dobra vest je sto mi se cini da prave prijatelje ne mozes izgubiti nikada.
Promeni ime i izvadi novi pasos, kao Brazilci.
Nemam pojma da li je to protivzkonito, doduse.

Olga

sine tj,

pnbb (24 April, 2007 - 22:07)

a sto blago meni nisi, tijekom te dvije godine, malo poradila na pronalazenju kakvog slobodoumnog dzoa, dzejmsa ili kakvog slicnog kacenberga da ti, na odredjeno vreme, pozajmi svoje casno prezime...
znaci nista emocije, dogovor kucu gradi...
ili, fingiras emocije, pa za par godina njemu crveni, a tebi zeleni karton, i u zravlju da se vidimo...

sin tj

Tanja Jakobi (25 April, 2007 - 10:51)

nije mogao da se priuda jer tako pisalo u ugovoru o stipendiji...
iako zenika za pare bilo ko sodera....
mozda je jedini nacin bio da sam na prvoj godini MA, izbubnarila neki Phd program i prepisala se na F-1, ali ugovor o stipendiji je tako striktan da zabranjuje i promenu škole..te jedva izboksovasmo drugačije kurseve jer su ovi na koje su nas poslali bili drama dosadni....

pa necemo se

pnbb (25 April, 2007 - 14:51)

drzati valjda stalno ugovora kao pijan plota, majku mu bozju...
where is a will ,there is a way...
proglasili bi brak nistavnim, sta?
ukinuli stipendiju, bas bi te potresli...

ma zezam se

nekako mi sve lici da si ti, u stvari, podsvesno radila na tome da ti NE produze vizu, ne bi li se sto pre vratila u bgd, gde je zapravo pravi zivot, zezanje, i to...

ozbiljna zena:-)

Tanja Jakobi (25 April, 2007 - 15:05)

poslala je firma kod kompanijskog advokata ready da plati promenu statusa..firmin advokat kod imigracionog..savet za lepo treptanje $1000...i odgovor nemoguce:-(
toliko o ulaganju u ostanak...
oni sto su se udali, otpravilo ih nazad kuci zajedno sa americkim muzem ili bez njega...

ma nek ide

pnbb (25 April, 2007 - 15:34)

$1000, potrosila bi ih i ovako, ko zna na sta...

eto primera evolucije dinosaurusa, odnosno americke administracije.. nekad je sve to bilo manje striktno...
znam lika, koristi neki bezvezni nik pnbb, koji je posle par nedelja u ny resio da je sve to bas super i izuzetno zanimljivo, ali da bi mogao bas malo i da se vrati do bg jer tamo je zapravo pravi zivot, opsta zabava, i to...radnja se desava negde novembra '90, a ostali imaoci j-1 su na razne, mahom poluilegalne nacine organizovali svoju neposrednu buducnost
kakav sampion, a?
isti lik se sa radoscu secao tih trenutaka nepunu godinu kasnije, na prinudnom privremenom boravku u odredjenom zivopisnom seocetu negde u istocnoj slavoniji...
iz nekih razloga mu je kroz glavu prolazio i drugi deo grafita primecenog na nekom cosku u m. tita, ciji prvi deo glasi 'beogradski skojevci...'

sampion ipo :-)

Tanja Jakobi (25 April, 2007 - 19:17)

pa jos maslinast au!
ali ipak pobegao na vreme:-)))
e da je tanji ta petlja...:-)

na vreme?

pnbb (25 April, 2007 - 22:03)

sta je 'na vreme'...
da li je 2001 bilo na vreme...
jedino sto sigurno znam je, da nikad necu sigurno znati.

na vreme..

Tanja Jakobi (26 April, 2007 - 08:10)

u Beogradu je, kao sto je poznato, zezanje uvek nevidjeno a u svakom smislu...so, kad god se ode dobro se otislo

au, brate,

Doctor Wu (26 April, 2007 - 09:08)

ali novembra 90. a kad si se vratio nazad? septembra 2001.? dobro, moglo je i gore. bar si omašio onaj bostonski u 9:15.

k'o da slušam Jaggera:
Please allow me to introduce myself
I'm a man of wealth and taste...

hope you guess my name...

pnbb (26 April, 2007 - 15:10)

bogami bas tako.. 24 sep 2001
ali ovoga puta u hogtown, ne u ny

ima i cudnijih prica...
evo npr jedan moj ortak, uspeo da utekne sa stadiona u santjagu - 1973. i otisao da zivi, gde - u sarajevo...

sta kazes na tu karmu?

nadam se samo da se nije posle preselio na strazevicu, ili u batajnicu... zubin potok...

...nature of my game...

Gas?

Modesty Blaise (24 April, 2007 - 17:47)

Quote:

zato ilustracije na ovom postu nemaju baš nikakve veze sa Njujorkom i postavljene su ovde iz čiste zafrkancije i skinute sa sajta Apple pod pretpostavkom da su free za korišćenje.

According to her birth certificate, Maria Callas was born Sophia Cecelia Kalos at Flower Hospital in Manhattan, New York on December 2, 1923 to Greek parents George Kalogeropoulos and Evangelia "Litsa" (sometimes "Litza") Dimitriadou...

Birth name Joan Chandos Baez
Born January 9, 1941
Origin Staten Island, New York

=========
ah svi putevi ipak vode do :-)

A lepa avijaticarka na slici

sleepless (24 April, 2007 - 20:38)

A lepa avijaticarka na slici br. 2 u Tanjinom blogu nije movie star, kao sto bi se moglo pomisliti, nego Amelia Earhart, nestala u svom poslednjem poduhvatu 1937.
(v. http://www.ameliaearhart.com/home.php)

The name of the Game

Modesty Blaise (24 April, 2007 - 21:43)

Six Degrees of Tanja's Love for NY ;)

p.s. VANREDNO STANJE VECERAS (dok Kaka igra Čačak po osusenoj engleskoj travi ;)) nestalaaaaaaaaaaaaa rodna gruda na crvenom koncicu!!!!!!!!!!!!!!!! Prevrnusmo celu kucu i nadjosmo je zbrinutu sa vilama Richarda Doyle-a, W.H. Sullivana i J.A. Grimshaw-a....kao da je mogla biti na drugom mestu :)
A na koverti pise, pored slike akrobate koji na jednoj ruci stoji na čunju:
Neizvesnost+Ekscentričnost+Pesimizam=...mmm Fattening...
(mantra za čergare)

CVS

Ivana Konstantinović (24 April, 2007 - 21:27)

u USa najvise volim CVS:))))
jeste da su kod nas dosli lanci te robe, kao kupis lekove i kozmetiku na istom mestu, ali nije to-to:)

razumem nostalgiju,

bibastruja (24 April, 2007 - 22:20)

al nostalgija za DR, CVS, Wallgreens i sl, sto je mnogo, mnogo je.
da ste bar rekli Genovese Pharmacy, pa da razumem... posto je familija prodala ceo lanac nekoj firmi kojoj ni ime ne mogu da se setim, a prolazim svaki dan pored radnje. bila sigurno ponuda koja nije mogla da se odbije...

he-he

Fratello (24 April, 2007 - 22:28)

CVS - kupis i cigarete i alkohol, razvijes slike i jos mnogo toga :)

Za tacno mesec dana selim se u Njujork. Bio sam samo jednom u tom gradu i nema sta, to je vrh.
Opet, pomalo mi je i zao ovog svapskog grada naseljenog brojnim etnickim zajednicama, medju njima i brojnim srbovima :))) Cini mi se da su Njujork i Chikago, nesto kao Beograd i Novi Sad, samo u vecim razmerama.

dok cekas vizu...

bibastruja (24 April, 2007 - 23:07)

Best posting board ever:

www.overheardinnewyork.com

Sooo NYC, plakao sam od smeha...

joooj ;))))))) hvala ti za

vagabunda (25 April, 2007 - 00:33)

joooj ;)))))))

hvala ti za ovo.

ja sutra palim za nyc, da se odmorim malo, mnogo je bre stresno ovo dugo izbivanje iz istog ;)

Kaze se,

Biljana Maksic (24 April, 2007 - 23:22)

kada odeš u goste poštuj navike domaćina.

New York-kuca

jel mogu ja (24 April, 2007 - 23:34)

Ja zivim u frigidnom Torontu ali u poslednje vreme cesto visim u NY. Totalno ga osecam i mislim da je to zato sto me uzasno podseca na Beograd. Sto bi rekao moj brat posto je prvi put bio u NYC- sta da ti kazem, Beograd u malom- haha

Tanja,

bauer (25 April, 2007 - 04:07)

Hvala ti na izvrsnom postu, cekamo nastavak. U medjuvremenu, kod Dejana Stankovica, na blogu pored, prsti Andric, a ja bih ovde naveo jedan prigodan citat, mislim:

Niko ne zna sta znaci roditi se i ziveti na ivici izmedju dva sveta, poznavati i razumevati i jedan i drugi, a ne moci uciniti nista da se oni objasne medju sobom i zblize, voleti i mrzeti i jedan i drugi, kolebati se i povoditi celoga veka, biti kod dva zavicaja bez ijednoga, biti svuda kod kuce i ostati zauvek stranac; ukratko: ziveti razapet, ali kao zrtva i mucitelj u isto vreme.

Kolonjina razmisljanja. Travnicka Hronika.

split appart

beodan1104 (25 April, 2007 - 05:54)

Neznam vise nista ,osim da odlaskom iz "Otadzbine"(sto reche moj prijatelj Semi aludirajuci na kvazi patriote:"otadzbina mi je tamo gdje mi je sigurno")smo mahom ostali laksi tone tereta zaostavstine od raznoraznih nametnutih emocija,koje nikada nisu postale nase.Dali smo mi losi srbi ili ne,vrijeme ce da pokaze.Samo znam,da su se vjerovatno osjecali slicno svi oni koji su uspjeli da predju granicu,sto imaginarnu,sto na mapi i ostave za sobom sve ono sto ih nikada nije doticalo niti ispunjavalo.NIkola Tesla se osjecao zasigurno kao ti u new yorku,ako Dositej u Trstu,kao vuk u Bechu-jedni te vole,drugi te mrze,samo zbog toga sto si uspio zbaciti jaram tradicije i paganstine.Mi smo vec 4 godine u americi i supruga se ove godine prvi put spremila i odlucila da ode da posjeti roditelje u N.Sadu,ali mislim da smo jos nespremni za Srbiju.Nismo stekli nikada imunitet u obliku stita da ne budemo povrijedjeni.mozda sam odlutao od teme,ali hocu reci da sam isto prozivljavao kao ti i dalje prozivljavam.hibernacija je prosla,konacno zivimo.

Tekst je zaista lep, knjizevni.

Dilan Dog (25 April, 2007 - 07:47)

Nemam drugi komentar.

Rapid Eye Movement

reanimator (25 April, 2007 - 16:22)

Leaving New York

It's quiet now
And what it brings
Is everything

Comes calling back
A brilliant night
I'm still awake

I looked ahead
I'm sure I saw you there

You don't need me
To tell you now
That nothing can compare

You might have laughed if I told you
You might have hidden A frown
You might have succeeded in changing me
I might have been turned around

It's easier to leave than to be left behind
Leaving was never my proud
Leaving New York, never easy
I saw the light fading out

Now life is sweet
And what it brings
I tried to take
But loneliness
It wears me out
It lies in way

And all not lost
Still in my eyes
The shadow of necklace
Across your thigh
I might've lived my life in a dream, but I swear
This is real
Memory fuses and shatters like glass
Mercurial future, forget the past
It's you, it's what I feel.

I told you, forever
I love you, forever
I told you, I love you
I love you, forever
I told you, forever
You never, you never
You told me forever

love r.e.m.

bindu (25 April, 2007 - 17:19)

to je to
uvek isti ritual
same face
same look
kad se vratim
to je home

reanimator

jel mogu ja (25 April, 2007 - 21:18)

hvala sto si ovo postavio

talkin' new york

sleepless (25 April, 2007 - 20:37)

http://www.youtube.com/watch?v=TerIsD_8R9k
Ramblin' outa the wild West,
Leavin' the towns I love the best.
Thought I'd seen some ups and down,
"Til I come into New York town.
People goin' down to the ground,
Buildings goin' up to the sky.

Wintertime in New York town,
The wind blowin' snow around.
Walk around with nowhere to go,
Somebody could freeze right to the bone.
I froze right to the bone.
New York Times said it was the coldest winter in seventeen years;
I didn't feel so cold then.

I swung on to my old guitar,
Grabbed hold of a subway car,
And after a rocking, reeling, rolling ride,
I landed up on the downtown side;
Greenwich Village.

I walked down there and ended up
In one of them coffee-houses on the block.
Got on the stage to sing and play,
Man there said, "Come back some other day,
You sound like a hillbilly;
We want folk singer here."

Well, I got a harmonica job, begun to play,
Blowin' my lungs out for a dollar a day.
I blowed inside out and upside down.
The man there said he loved m' sound,
He was ravin' about how he loved m' sound;
Dollar a day's worth.

And after weeks and weeks of hangin' around,
I finally got a job in New York town,
In a bigger place, bigger money too,
Even joined the union and paid m' dues.

Now, a very great man once said
That some people rob you with a fountain pen.
It didn't take too long to find out
Just what he was talkin' about.
A lot of people don't have much food on their table,
But they got a lot of forks n' knives,
And they gotta cut somethin'.

So one mornin' when the sun was warm,
I rambled out of New York town.
Pulled my cap down over my eyes
And headed out for the western skies.
So long, New York.
Howdy, East Orange.

Duplikat

nsarski (25 April, 2007 - 22:03)

original je dole. Klik na ime pevaca vas odvodi na Youtube.

Kad smo kod pesama,

nsarski (25 April, 2007 - 22:01)

ova je samo za Tanju:

New York state of mind

Some folks like to get away
Take a holiday from the neighborhood
Hop a flight to Miami Beach
Or to Hollywood
But I'm taking a Greyhound
On the Hudson River Line
I'm in a New York state of mind

I've seen all the movie stars
In their fancy cars and their limousines
Been high in the Rockies under the evergreens
But I know what I'm needing
And I don't want to waste more time
I'm in a New York state of mind

It was so easy living day by day
Out of touch with the rhythm and blues
But now I need a little give and take
The New York Times, The Daily News

It comes down to reality
And it's fine with me 'cause I've let it slide
Don't care if it's Chinatown or on Riverside
I don't have any reasons
I've left them all behind
I'm in a New York state of mind

It was so easy living day by day
Out of touch with the rhythm and blues
But now I need a little give and take
The New York Times, The Daily News

It comes down to reality
And it's fine with me 'cause I've let it slide
Don't care if it's Chinatown or on Riverside
I don't have any reasons
I've left them all behind
I'm in a New York state of mind

I'm just taking a Greyhound on the Hudson River Line
'Cause I'm in a New York state of mind

Billy Joel

hvala nsarski

Tanja Jakobi (26 April, 2007 - 08:19)

Moja favorite verzija je ova dobra za za pevanje dok sa kafom za poneti bazam Beogradom i pretvaram se da sam...negde duz setalista dole niz Hudson river....

Može li o NY

Doctor Wu (26 April, 2007 - 18:57)

bez Lou Reeda.

Nikako

Tanja Jakobi (26 April, 2007 - 21:24)

I zato o Lou Reed-u, posredno, u trecem delu NY-ridanja:-)

steady as we go

Ili, mozda,

nsarski (27 April, 2007 - 00:28)

bez Cristopher Cross-a?
(When you get caught between the Moon and New York City)

Arthur's theme:

Once in your life you find her
Someone that turns your heart around
And next thing you know you're closing down the town
Wake up and it's still with you
Even though you left her way across town
Wondering to yourself, "Hey, what've I found?"

When you get caught between the Moon and New York City
I know it's crazy, but it's true
If you get caught between the Moon and New York City
The best that you can do ......
The best that you can do is fall in love

Arthur he does as he pleases
All of his life, he's mastered choice
Deep in his heart, he's just, he's just a boy
Living his life one day at a time
And showing himself a really good time
Laughing about the way they want him to be

When you get caught between the Moon and New York City
I know it's crazy, but it's true
If you get caught between the Moon and New York City
The best that you can do .....
The best that you can do is fall in love

volim

joelle (26 April, 2007 - 10:49)

kako pises! obozavam! nikad bila u ny ali sada imam osecaj ko da jesam! ili bar stvarno neopisivu zelju da to ucinim sto skorije!
sjajna himna!
jedva cekam nastavke!
i, da, napokon ti...
:)

agregat no. 2

jasnaz (26 April, 2007 - 12:02)

Bunar

Prozor moje sobe
ima prozor tvoje sobe.
Prozor tvoje sobe
gleda prozor moje sobe.
Drvo, ptice, senka.
Tvoji dani moji snovi.
Moji dani,
oblaci.
Suncem ostavljaš kišu.
Gledam odbljesak.
Koraci mesta koja si bio.
Nisi bio.
Nebo i razglednica.
Skupljaš
da ne prosiš.
Prosim
da ne skupljam.
Nećemo,
u razmacima.
Polje.
Vrtoglavica.
Kopam rupu.
Za bunar.
Do vode, i kopam.
Do plavičaste.
Kada bacim želju,
poželiš čašu.
Do dna.