Vizija Beograda i kako do nje

ervetore, SRECAN RODJENDAN! :)))

Bravo!

Poštovani,
Beograd je planiran na 1.700.000 stanovnika do 2021 godine. Tako kažu eksperti i mislim da imaju osnova za takav stav. Beograd je bio politički i industrijski centar države od 20 miliona ljudi sa preko 400.000 radnika u industriji. Tih decenija ceo sistem grada je planiran da zadovolji potrebe ovih ljudi. Centralna državna kasa je omogućila da se izgrade blokovi za radnike pre svega sa svim potrebnim sadržajima. Tada je nastao Novi Beograd. Beograd je planiran na 3 miliona stanovnika.
Posle se nešto promenilo, devedesetih, ako ste primetili. Nema više države tako velike a nema ni centralne državne kase. Beograd je ostao sam i mora svoje probleme da rešava u okviru svojih mogućnosti. Sa pola milijarde eura i to je sve, nema više.
Suština je da Beograd nije više industrijski centar, potpuno je promenjena struktura stanovništva jer se u gradu razvijaju druge delatnosti, informatika, bankarstvo, setvisi, usluge, delatnosti u kojima rade ljudi sa savim drugačijim potrebama. Proizvodnja, koja se sada stvara ne traži brojnu radnu snagu, ljudi koji rade u ovoj delatnosti su takođe drugačiji, imaju druge potrebe. Nema teške industruje (hvala bogu) i nema doseljavanja u Beograd kao što je bilo pre. Da ne spominjuem tržište i tržišnu ekonomiju što takođe bitno menja način života u gradu i njegov razvoj. Osim toga, državna politika insistira na tome da se Srbija decentralizuje, to znači da se delatnosti razvijaju i u drugim regionima. To je dobra politika koja će pomoći i Beogradu da kontroliše svoje resurse, svoj prostor i svoj budžet. Prosto rečeno, živimo u sasvim drugom gradu koji se promenio veoma brzo ne samo zato što su to htele gradske ili bilo koje vlasti, već zato što smo u tranziciji prinuđeni da tražimo novi put. To se naravno odražava i na urbanizam, osnovne gradske sisteme, saobraćaj i da ne nabrajam. Nije moguće razmišljati o Beogradu na način kao pre dvadeset godina, potrebna je nova vizija koja uzima u obzir realnu sliku stanja ne samo u gradu ili državi, već i u okruženju.
Generalni plan Beograda donet 2003 godine je imao sve ovo u vidu i planiran je grad u meri koja je realna. Osnov je bio mogući rast delatnosti, potrebe ljudi, period prevazilaženja štete koju smo pretrpeli devedesetih, finansijska ograničenja i pozicija Beograda u državi. Koncept koji je formulisan nije delo jednog čoveka, na tome su radili mnogi stručnjaci ali i političari jer je to dobar način koji obezbeđuje da se plan ostvari. Tada je postignuta opšta ssaglasnost da je izabrani put prihvatljiv.
Projekt Beograd, grupa mladih ljudi je iskazala svoju ideju i to je sjajno. To je jedno moguće viđenje (bio sam mentor tog poduhvata sazadovoljstvom) za neku dalju budućnost Beograda. Tada je rođena ideja Trećeg Beograda na drugoj strani Dunava i verujem da će se u budućnosti ostvariti. Možda za trideset godina ali to je vizija, treba je imati u vidu. Uostalom, doći će neke nove generacije Beograđana i stvaraće grad za sebe a sadašnje generacije koje žive u gradu ne treba da im svojim postupcima to onemoguće. Naš posao je da uređujemo grad u skladu sa našim potrebama i mogućnostima (tema je održivi razvoj) a da pritom ne zatvorimo mogućnost i za nešto drugo kada mu bude došlo vreme.
Lepo je kada neko tako ubeđen u svoj stav kaže da je osnovni koncept pogrešan. Ta samouverenost imponuje i pokazuje da razgovaram sa ekspertom koji zna stvari. Pa dobro, garaže ćemo i dalje praviti jer su potrebne ako ništa drugo za stanovnike centralne zone (sada nedostaje oko 40.000 parkinga za njih jer su decenijama građene stambene i poslovne zgrade bez garaža) i posetioce koji se odluče da koriste svoje automobile. Znate, ovaj haos sa gužvama je između ostalog (drugi problem je loša procena broja automobila, tada se računalo na sa manjim procentom broja automobila)posledica rigidne urbanističke ideje da kada se napravi metro onda neće biti potrebni automobili. Svi će da se voze metroom a ko to neće neka ide peške ili će biti sankcionisan. Koncept koji je usvojen 2003 godine je zasnovan na integrisanom sistemu javnog prevoza gde je metro samo jedan deo sistema, pored tramvaja, autobusa, železnice. Svi zajedno rade posao prevoza putnika ne isključujući privatne automobile. Beograđani moraju imati alternativu, širi spektar ponude i to je filozofija u svim evropskim gradovima, zašto mi da budemo drugačiji. Mogli smo to da budemo u vreme komunizma, ali eto i to prođe.
Laki metro je NEZAVISAN SISTEM JAVNOG PREVOZA sa ukrštanjem u denivelaciji i nema sukoba sa poprečnim ulicama. Kapacitet je dovoljan za saobraćajne potrebe, vreme prevoza je 26 minuta na celoj dužini prve linije i košta oko 900 miliona manje od toga što zovu teški metro za istu liniju. Analizu ovoga o čemu govorim uradile su dve nezavisne inostrane konsultantske kompanije angažovane od strane grada Beograda zajedno sa domaćim stručnjacima. Dakle, odluku o izboru sistema nezavisnog šinskog prevoza donosi gradska vlast ali na osnovu ekspertskih mišljenja. Osnova za odluku je stav struke pre svega. Polaganje ispita kod Gospodina Maletina bi u tom slučaju bila obaveza svih onih desetima stručnjaka koji su radili na tome, stranih i domaćih uključujući i srpsku akademiju nauka i Saobraćajni fakultet u Beogradu. Pa da mu ne bude mnogo posla oko sastavljanja pitanja i ocenjivanja posle toga.

Ne slazem se sa ovim.
Ponekad ljudi toliko strogo gledaju definicije i matematicke modele da ne vide sumu od drveca i obrnuto.
Naime, doseljavanja u Beograd u smislu: dosla porodica, nasla posao, kupila stan i prijavila prebivaliste sigurno ima manje, ali zato imamo situaciju da vise od pola Srbije ujutru dodje u Beograd da nesto proda i uvece se vrati nazad u svoj gradic koji moze biti najdalje 250km od Beograda !
Ova pojava stvara efekat da Beograd ima 3 miliona stanovnika vec danas bez obzira sto ima 1 milion prijavljenih ili sta ja znam koliko.

Sto se tice decentralizacije... ... ja sam procitao ustav i mogu Vam reci da je upravo suprotno i zbog toga nisam ni glasao za njega.
Pa zaboga da li je ta decentralizacija predvidela da Beograd nema svoju policiju ?

Cenjeni, primio sam Vas odgovor uz prijatno iznenadjenje. To sto ste izneli jeste strucni stav, ali samo jednog dela strucne javnosti, no to ne znaci i vecine, a tek ne znaci da je ispravan. Uvek je bilo a i bice, a to je za sve struke dobro da budu podeljena strucna mishlenja.Naravno uz uslov da su ta mishljenja potkrepljena argumentima, ali i dokazima kroz realizovane projekte i praksu strucnjaka.Ti strucnjaci koji podrzavaju laki metro, sta oni imaju izvedeno i isprojektovao u Beogradu. Kakve su njihove reference. Jer pazite, na drugoj strani, gde su pristalice teskog metroa, imate vrlo ozbiljne strucnjake u cijoj su biografiji Mostarska petlja, autokomanda, knez mihajlova,autoput kroz beograd, blokovi na novom beogradu, obaloutvrda, dorcol izmedju pruge i reke, naselje sa 800 stanova i jedini deo Beograda koji je izasao na reku, sava centar, interkontinental, petlovo brdo,pa cak i projekat teskog metroa. Impozantno slozicete se. CIME MOGU DA SE POHVALE VASI "STRUCNJACI". Dovoljno je samo da uporedite mostarsku petlju i autokomandu sa ona dva prstena kod arene, njiohvu funkcionalnost, iskoriscenost i ekonomicnost i mnoge ce Vam stvari biti jasnije.
Prvo o metrou, neshvatljivo je kako ce se ostvariti nezavisna funkcija"lakog" metro u delu trase gde ide povrsinski. Drugo, u dugorocnoj investiciji ne moze racunati vrednost ulozenih sredstava kao za obican objekat, vec se tu moraju uzeti idrugi parametri. Uzmimo samo vremensku tacnost prevoza. KOd teskog metroa verovatnoca odrzavanja reda voznje je 99%(pouzdanost d=0.99) a kod lakog samo 50-70%. Sta je sa povrsinskim havarijama, komforom putnika, vreme i sigurnost roka stizanja na cilj. Uzmimo slucaj Beograda. Kako ce se urbo estetski utisak ostvariti na mestima porinuca pod zemlju. Prva linija ako krece na primer od Ustanicke i ide povrsinski i dodje do djerma, gde teren pada, tu trasa treba da porine da bi kod Vuka bila podzemna. Na sta ce liciti ta rupa u nasem "Sanzelizeu" Ta trasa kad ide povrsinski, ide po sredini kolovoza. Kako ce putnici dolaziti do tih stanica sa trotoara. Hoce li oni do stanica ici podzemnim prolazom.ZBog kanalizacije i druge infrastrukture ti prolazi ce morati biti duboki, a kratki l=10m. Kako cete spreciti parkiranje vozila na sine.Kod Brankovog mosta kada bude izlazio, na sta ce to grotlo liciti. Zatim kada predje reku Savu i nivou sadasnjeg mosta on treba nadzemno da predje Bulevar M.Pupina i da ode u Bulevar Avnoja.Kako ce izgledati panorama starog Beograda, za putnike koji dolaze sa Novog Beograda. Takav panoramski izgled kakav ima Beograd nema nijedan grad u svetu, a mi cemo to poremetiti nekim nadvoznjakom metroa. Ko Vama i tim Vasim strucnjacima daje pravo da to cinite.Narod je Vas izabrao da organizujete, ekonomiju, privredu....a ne da sa strucnjacima koji se nisu ni u kakvoj praksi dokazali narusavate izgled grada i najvece vrednosti.Trosite novac, angazujete i placate neke strane strucnjake koji treba da aminuju Vase nakaradne zamisli. I sve to da pravdate sa"nema se para da se uradi kako treba" Pored toga jos treba da postojece tramvajske sine zamenite sirokim kolosecima, koliko ce i ta investicija da kosta.
Dalje sto se tice rasta Beograda.Tu morate malo drugacije misliti, Beograd nece rasti ako se politicki i ekonomski zatvori.Ako iskreno zelite da udjemo u EU onda Beograd nece rasti samo od prirasta stanovnistva i unutrasnjih migracija, vec i od migracija cele jugoistocne Evrope. To ce biti kosmopolitski grad, posto je na takvom geo,ekonomskom, strateskom, kulturoloskom, itd mestu.A to ce neminovno biti sudbina Beograda
Da li bi centar Novog Beograda mogao danas da se ovako gradi, na svetskom nivou, da nisu tadasnji urbanisti, osnovni koncept postavili na svetskom nivou.A ti isti urbanisti su danas Vasi najveci oponenti.
Vasa duznost danas je da planerske postavke postavljate na svetskom, a ne provincijskom, nivou.

Zaista je zadovoljstvo sa vama diskutovati, imate puno ideja i obrazlažete ih po sistemu - vi pričajte a ja ću i dalje ga teram svoje. To je mogući način, nemam ništa protiv, ali morate priznati da to nije plodonosno, posebno kada iznosite argumente koji su improvizovani, nije cilj dokazati svoj stav po svaku cenu jer to devalvira suštinu problema o kome se govori. Dakle, nije argument, čak mislim da je nepristojno, potcenjivati stručnjake ako ne znate ko su ti ljudi. Pa i oni o kojima vi govorite su nekada bili mladi i nisu imali reference, ipak su stvorili nešto dobro. Nađalost, najveći broj onih koji su stvarali koncept NBGD nisu više među nama, ali svaka im čast za delo. Potcenjivanje stranih stručnjaka je takođe neozbiljno jer su angažovani upravo zbog referenci. Francuska firma SISTRA radi na pariskom metrou i na još nekoliko gradova, španska firma INECO je napravila metro u Madridu i radi na Barseloni. Gospoda koju vi preporučujete su uvaženi stručnjaci ali osim projekta metro nemaju drugu referencu na tom polju, nisu ništa izgradili a projekat koji su uradili bio im je prvi i dobili su ga bez referenci. To ne znači da ga nisu dobro uradili, naprotiv, ja lično imam veoma dobro mišljenje o tom projektu. Malo su ga prevazišle okolnosti ali mu to ne umanjuje kvalitet i pokazuje da naši ljudi mogu da rade odlično čak i kada nemaju predhodna iskustva. Tako da vaša teza ne pije vodu. Morate smisliti bolje argumente ako hoćete da opstanete u diskusiji a da se ne pretvorite u gunđavca koji ga samo šilji na prazno.
Ako mi savetujete da drugačije mislim nikada mi nemojte reći (nikome ustvari) da nešto MORAM. Ne, ja mislim i predlažem jer sam preuzeo odgovornost i rado ću prihvatiti svaki dobar savet ili primedbu, zasnovan na argumentima. I to je interesantno, vaša i moja vizija o Beogradu u EU je identična, i ja mislim da će Bewograd biti centar Jugoistočne Evrope i da će mnogo ljudi ovde doći da radi i živi, već se to događa, ali ne vidim u čemu je problem. Mesta ima za razvoj, pogledajte Generalni plan Beograda, i mislim da spremno čekamo. Naravno, šta će biti kroz tridrset godina to je teško pitanje i ne verujem da bi neko ozbiljan pokušao da na to decidno odgovori. To je vizija sa mnogo rezerve. Moj cilj je da za narednih dvadeset godina obezbedim osnovne uslove za razvoj. Na primer, sada je budžet grada pola milijarde Eura, kroz deset godina možda će biti dve milijarde, to će svakako nametnuti potrebu da se reviduju planovi. U ovoj državi planovi u oblasti ekonomije su klizava stvar pa se ja opredeljujem da radim ono što sada mogu. Čekanje nije dobro.
Narod je izabrao a izabrani preuzeli odgovornost da rade pa i da misle o urbanom liku grada, dali vi to zabranjujete ili mislite da treba ove stručnjake (nije lepo podcenjivati ljude posebno kad o njima ništa ne znate) eliminisati a vi kao imperator da dovedete neke druge po vašem ukusu. Hajde sada da lepo pričamo bez strasti i sa argumentima. Za početak, pročitajte pažljivo sve što sam pisao o metrou.

Ocekivao sam argumentovane i strucne odgovore, a ne politicki pamflet pun fraza. Podseticu VAs na redosled koraka, prvo je gradska vlast rekla laki metro, a onda su strani konsultanti to potvrdili svojim mishljenjem. VEzi konja gde ti gazda kaze. Medjutim nisu oni sporni.Oni ce za pare sve da urade. SPorna je strucnost ljudi ljud koji su predlozili laki metro kao resenje. JOs uvek nismo culi koje su njihove reference, a oni nisu vise toliko mladi, da bi bili bez referenci.STo se tice postojeceg projekta za teski metro, on ni u jednom aspektu nije prevazidjen, samo je problem nemanja para. Ali za tako nesto to ne sme biti opravdanje.A sto se moranja tice, i dalje tvrdim da planerske postavke za razvoj Beograda Moraju biti na svetskom, a ne provincijskom nivou.Ostaje mi samo nada da cete dozvoliti gradjanima Beograda da se na referendumu izjasne, da li ce se njihove pare potrositi na laki ili teski metro.
Srdacan pozdrav
p.s. Radoznao sam. Kako cete ostvariti nezavisnost lakog metroa na podzemnom delu trase. :) Oboje znamo da je to nemoguce.

... E taj autoput kroz Beograd im bas i nije neka referenca. Ne znam, ja nisam video nijedan velegrad kome autoput prolazi kroz centar

Taj deo autoputa je koncipiran kao brza gradska saobracajnica, problem je sto obilzanica oko beograda jos uvek nije gotova, pa je ovaj deo autoputa iskoriscen za nesto za sta nije planiran, da bude glavni putni pravac. Osnovna ideja mu je bila da vi sa jednog kraja grada stignete na drugi prilicno brzo. Koliko bi Vam trebalo vremena da stignete od grocke do bezanije, stari smederevski put, pa bulevar, pa brankov most, pa klackate po novom beogradu. A ovako ste tamo za pola sata. Pre mu se moze prigovoriti da neprirodno deli Beograd. Ali to je druga prica.

da li je tako koncipiran ili nije nebitno je. On danas fakticki jeste gradska ulica na potezu od bezanijske kose do medakovica.
Na ovaj nacin, sam se i branio od pokusaja sudije za prekrsaje da me osudi za voznju zaustavnom trakom.
Kakva zaustavna traka u gradskoj ulici koja jos ima i ime ?

Jeste, taj autoput seče Bgd na dva dela ako je autoput. Kao gradska magistrala je ok. Obilaznicu je trebalo prvo uraditi pa odvesti tranzitni saobraćaj sa sadašnjeg autoputa. Nažalost, ispalo je ovako kako je i sada imamo najgrekventiji evropski put (140.000 automobila i kamiona dnevno)kroz centar grada. Sada se radi na obilaznici, gotova je od autoputa do ostružničkog mosta i radovi su u zoni Rakovice . Min.za kap. inv. planira da zajedno sa gradom ovaj posao završi u naredne dve godine. Ako tako bude znatno će se popraviti stanje na Gazeli jer stručnjaci kažu da će rasterećenje biti znatno.
Nije drugo pitanje, ono je možda i prvo jer u vreme planiranja tog poteza tadašnji urbanisti su imali obavezu da obaveste vlast o posledicama. Nisu to uradili, poslušno su projektovali, javne rasprave nije bilo u skladu sa političkim sistemom. Sada ti isti ljudi kritikuju, to je njihovo pravo, ali kao da su zaboravili svoju ulogu u tom poslu.

Slažem se da je dobra ideja da se napravi plan rasprave ali teškoća je u tome što ljudi reaguju po ličnom opredeljenju i teško je to usmeravati. Ja lično ne volim usmeravanja ili nametanja. Onda se gubi vrednost neposredne reakcije. Drugo, imam utisak da učesnici u raspravi ne čitaju bsš uvek ono ranije napisano pa se pitanja ili komentari ponavlaju više puta na istu temu bbez novih ideja. Ipak da preobamo i vidimo kako vaš predlog funkcioniše. Pokušaću da dam kratak komentar na sve vaše teme i da vidimo kakav će rezultat biti.Pa hajde da probamo sa prvom.

1. Savski amfiteatar je zaista "zavisan" od Prokopa. Postojeća železnička stanica mora da se izmesti a sa njom i sva tehnička postrojenja koja sada tamo stoje. Ideja je da sadašnja železnička stanica ostane kako deo javnog gradskog putničkog prevoza sa dva ili četiri koloseka koji bi bili ukopani čime bi se gradsko tkivo od ul. Miloša Velikog spojilo sa obalom Save. Sam Savski amfiteatar (oko 80 hektara zemljišta) je verovatno najatraktivnije tlo u ovom delu Evrope, nažalost, železnica je korisnik i od njene volje zavisi pristup ovomp rostoru. Opet priča o nadležnosti i problemu na liniji grad - republika. Ipak nije logično da grad ne može da deluje u ovom prostoru bez dozvole železnice koja čak ima ideju da ona razvija teritoriju SA. Već dve godine pokušavam da oko ovoga uspostavim komunikaciju sa Železnicom i ide jako teško, njihov interes je veliki a grad nema polugu moći kojom bi mogao tu situaciju da promeni. Ovo vam malo šašavo zvuči ali to je zaista prepreka.
Pokrenuo sam izradu urb. plana za ovo područije bez obzira na stav železnice pokušavajući i na taj način da ih animiram i uključim u problem. Cilj plana je da artikuliše viziju ovog prostora i odredi osnovne, globalne parametre za budući razvoj. Prva aktivnost je da se sabere sve što je do sada urađeno za Savski amfiteatraq, sve studije, predhodni planovi ikada urađeni, javni konkursi, jer nije dobro da se decenijski napor arhitekata preskoči. Priča o kontinuitetu planiranja je ovde posebno važna.
Ja ovaj prostor vidim kao centralno mesto u gradu ali sa gradskim sadržajima, to znači gradsku strukturu koja nije opredeljena na jedan tip funkcije ili namene, to onda nije grad. Polivalentnost sadržaja obezbediće da prostor funkcioniše i razvija se u vremenu. Drugo, ovde je moguće planirati savski kej sa zgradma bliže reci i formiranjem posebnog ambijenta uz obalsko šetalište.
Perspektiva realizacije je daleka, pa i kada bi sada grad dobio ceo prostor izgradnja ovog kompleksa bi trajala veoma dugo, jedna ili dve decenije. Ipak radi se o 80 ha i 600.000 m2 sadržaja.
Dakle, ovde se radi o predhodnom problemu koji treba prevazići, o viziji koju ćemo formulisati i borbi za njenu realizaciju. To je tema, ali voleo bih da se usmerimo na viziju i o tome može dosta da se priča.

Sada pitanje 2.
U toku je izrada Urb. plana za prostor između Marine Dorćol i Vrha Ada Huje sa granicom na Višnjičkoj ilici. Prostor je veliki oko 500 hektara. Planirano je izmeštanje luke Beograd na drugu obalu Dunava ili u Pančevo. Premešta se teretna žel. stanica Karaburma takođe na drugu obalu Dunava. Tako da se može planirati novi deo centra Beograda na Dunavskoj obali. Obavljena je urbanistička anketa sa namerom da se sazna šta beogradski arhitekti misle o ovom prostoru. Svi misle isto, veoma vredan prostor i mogući deo centra Beograda. Program za plan je pri kraju i uskoro će biti izložen javnosti na uvid i naravno raspravu. Sa obzirom na značaj ovog kompleksa trudiću se da zaista bude dostupan svima.
Luka Beograd je privatizovana, prostor oko 60 hektara je u posedu Delte. Ostalih preko 400 hektara je gradsko i biće dato investitorima javnim tenderom. Do završetka plana niko neće moći tamo da gradi. Privatizacija dela ovog prostora će samo pomoći da se prostor brže aktivira. Za grad je posebno važna naplata naknade za zemljište jer će se od tog novca graditi infrastruktura.
Vizija je da na ovom mestu grad dotakne reku i iskoristi tu prednost. Pešačke površine pored reke, kanal od bazena luke do rukavca iza Ade Huje sa velokom marinom. Velika zelena površina oko Pančevačkog mosta, poslovni i stambeni prostor i pristup železnicom do kompleksa. I moj mali doprinos viziji: voleo bih da ubedim urbaniste da formiraju pešački kej sa zgradama na obali reke, kao u Parizu na Seni ili u Pešti na Dunavu.

Kažete da je super diskutovati o viziji Beograda a onda ništa od toga već se spustite na niske grane i policijsku istragu i to na pogrešnu adresu. Ipak ću da komentarišem vaša pitanja mada sam na njih već odgovarao kroz druge komentare i bilo bi dobro kada se već hvatate tastature da bar pročitate već napisano. To je deo domaćeg vaspitanja.
1. Premeštanje Luke Beograd na drugu obalu je stara ideja jer nije moguće da tu opstane, grad se širi i sadašnja pozicija je bliska centru. Inicijativu za izradu plana (vidi predhodne komentare)sam pokrenuo pre dve godine i plan za oko 500 hektara, prostor daleko veći od prostora luke BGD je počeo tada da se radi. Cilj je bio da se ovde kreira deo centra Beograda sa poslovanjem, stanovanjem, javnim zelenilom, pešačkim prostorima uz obalu, kanali, itd... Posle je Delta na javnom tenderu kuplila luku (petina prostora plana) i ja to procenjujem da je to veoma dobro jer sve ide lakše ka realizaciji vizije kada postoji investitor za deo prostora koji ima potencijal da to i izgradi u skladu sa planom. Ostale četiri petine ovog prostora će biti ponuđene javno investitorima i nadam se da će urbanisti napraviti dovoljno dobar plan koji će investitore motivisati da ovde ulažu i grade. Predlažem da za to navijate i radujete se realizaqciji ovog velikog potencijala Beograda.
2. Drugo pitanje na kome insistirate je upravo orimer onog protiv čega se borim celog života. Gospodine, demokratija podrazumeva prava i odgovrnosti svakog člana društva, pa i vas. VAše pravo je da sumnjate i otkrivate nepravilnosti ili već šta. To je dobro ali ako imate sumnju i kada je javno iskažete svakako preuzimate odgovrnost za to što ste rekli, za to što ste neke ljude ružno obeležili i šta se događa ako vaša sumnja nije tačna. U ovoj državi je nažalost to moguće, nivo žute štampe, pa se i vi pridružiste tom trendu. Ako sumnjate, idite u policiju i tražite da država ispita o čemu se tu radi i ako bude tako kako vi kažete reći ću bravo. Ovako to liči na neogovorno izrečenu spletku koja zbog čega treba da vas je sramota.

Moja vizija Beograda je i da ovakav način komunikacije bude odbačen, moja vizija je da građani pored prava budu svesni i svoje odgovornosti za javnu reč. Vi tu ovog trenutka ne spadate, ali nadam se promeni.

Zasto graditi novu kad svega 10 kilometara nizvodno vec postoji luka Pancevo? Ima dobre kapacitete, infrastrukturu, i uz odredjene investicije i izgradnju planiranih novih mostova kod Vince i Ade Huje mogla bi postati najvaznija luka u regionu. Uostalom to ne samo da bi bilo jeftinije od izgradnje potpuno nove luke na tako malom prostoru vec bi pozitivno uticalo i na ekonomski razvoj Panceva i okoline (koje ce u buducnosti poput Zemuna sigurno biti inkorporirano u grad Beograd).

Poštovani solaar

I o tome se razmišlja, luka u Pančevu je jedna od varijanti, sa inžinjerskog aspekta razumna i meni bliska.
Sada radimo studiju opravdanosti za novu poziciju luke na drugoj obali Dunava i uz to razmatramo i opravdansot varijante sa Pančevom. Ipak, da se donese tako važna strateška odluka nije samo pitanje struke i urbansita, to je i političko pitanje na nivou države.

Poštovana,
Ne poričem svoju odgovornost i već dve godine vučem za rukav upravo oko prostora gde vozite bicikl kojim ste nezadovoljni, uostalom kao i ja. Naložio sam izradu novog plana za taj prostor i uspešno se na tome radi. U državi gde su podeljene nadležnosti nije lako realizovati neke stvari jer se možda interesi grada i nekih drugih institucija ne podudaraju, možda moja ideja o promeni tog prostora nekome remeti zamišljeni ugođaj. Moj posao je da nađem rešenje i to radim veoma uporno, ali morate priznati, (bez obzira što vas to ne interesuje, a trebalo bi jer ste građanin) da nije uvek moguće realizovati viziju u poziciji pomalo vezanih ruku. Ne smanjujem svoju odgovornost kada ovo kažem, samo pokušavam da realno prikažem okolnosti u kojima delujem. Pošto sam optimista i uporan čovek, nadam se da ću i taj problem pravazići i da ćete uživati na vašem biciklu vozeći se pored pristaništa.
Autobuska stanica se nalazi u područiju Savskog amfiteatra i u nekom predhodnom vremenu tu je nameštena, ko zna zašto i po kom rezonu. Nije joj tu mesto, ne samo što privlači stotine autobusa u sam centar grada i pravi neverovatan krkljanac i guši Karađorđevu ulicu (jednu od najlepših u gradu) već zauzima prostor za kontakt Terazija sa savskom obalom. Inicirao sam izradu plana kojim će se aut. stanica premestiti na Novi Beograd, kod železničke stanice gde joj je messto ne bih li ispravio ovaj zatečeni urbanistički greh (koliko ih samo ima u gradu) i iduće godine ćemo započeti taj poduhvat. Prostor sadašnje aut. stanice je deo centra grada i jedan od važnih prostora za ostvarivanje vizije dolaska grada do reke. Dali mislite da se bilo koja vizija može ostvariti sutra, brzo, ja ne mislim i znam da to traje, ali ako postoji opredeljenje i volja da se uradi, viziju će ostvariti neko posle nas. Tako nastaju gradovi i tako rastu.

Molim vas, rec je o prostoru koji bi pre svega trebao da bude reprezentativan. Vidim da se ono pristaniste malo sredilo, ali za neke stvari treba toliko malo.... Evo na primer, ona bela zgrada sa stubovima pored pristanista (gde je bio neki magacinski prostor - i jos uvek je), gde se izmedju ostalog nalazi neka galerija, neki salon sa nekim interesantnim namestajem, mislim da je tamo i neki klub.... Pre neki dan sam pomislio: Jos samo neki galebovi i kao da sam na moru. Medjutim, nikako da se neko seti da malo asfaltira taj deo, da se konacno skloni ona skalamerija koju je neko hteo da postavi kod onog restorana "Bella Vista". Tamo vecito sede neke babe na suncu koje razvuku ono milje po klupama... A cela turisticka ponuda je predstavljena sa jednim kioskom TOB-a. Ja stvarno ne znam sta ti turisti rade kad dodju ovde (osim sto ih vodaju po Skadarliji).

Vi ako imate problem sa tim olupinama pored, i ako imate problem sa aktuelnim ministrima ili ne znam sa kim... izadjite pred kamere i recite: Mi hocemo da sredimo taj prostor, a ne mozemo zbog tog i tog... Mislite da necete imati podrsku stanovnika ovog grada. Ovako izgleda kao da nista ne radite po tom pitanju. I to tako stoji i stoji.... I vecito se u ovoj zemlji neko ili nesto ceka. Uopste se ne vidi da neko nesto preduzima.

Zamislite kada bi ste to djubre lepo odneli u, naprimer, brodogradiliste koje je preko puta. Koliko znam, tamo ima nekih vrlo jakih firmi (da ih sad ne pominjem). Sta mislite koliko bi proslo vremena do resavanja problema sa tim djubretom? Mislim svestan sam ja i vaseg polozaja i svega ostalog. Ali dajte bre ljudi, pa ovo je nas grad. To je nama pred nosom. Najvaznije od svega je da se to resi. Kada bi ste to resili, zatim autobusku stanicu. Onda bi situacija bila sledeca: imacete cist prostor na najreprezentativnijem mestu sa ove strane reke. Ostace jos samo da se resi zeleznicka stanica i bas bi voleo da vidim tog frajera koji bi se igrao sa tim.

I jos nesto. Vidim da ste pricali nesto o vizijama... i tome slicno. Znate onaj park kod ulica Cvijiceve, Bul. Despota Stefana i Carli Caplina. Tamo gde je ona pumpa. Sta mislite da uklonite tu pumpu i da ostane samo ona autobuska stanica. Sredite fasadu one zgrade iza i sve to zacinite sa jednim spomenikom Jovanu Cvijicu ili jos bolje Despotu Stefanu (a moze i Carli Caplin). Dobicete jedan lep uglic. A ne kao sad: neki WC, hamburgeri, bravar...
Pozdrav!

Prolazim večeras Knez Mihajlovom u delu od Akademije ka Kalimegdanu. Lepo veče izmamilo gomilu sveta, neobično velika gužva a onda shvatam i zašto... Knez Mihajlova je poslala bašta nekih restorana koje su poređale gomilu stolova na sred šetališta i smanjili ulicu... Kome je palo na pamet da izda prostor te ulice u toj širini??? Pri tome, sem što postoji bašta u jednoj poprečnoj ulici, sve ostale zvrje potpuno prazne. Dakle zašto se bašte i mesta za sedenje ne povuku u ulice koje presecaju Knez Mihajlovu, u njima i onako nema saobraćaja, veći je mir i ne prolaze pešaci tik uz stolice, a da se Knez Mihajlova ostavi da bude lepa, široka pešačka zona? Ne znam da li je ovo pitanje urbanizma i arhitekture, tek utiče na izgled našeg grada...

pa ko ce onda moci da ih vidi, ako se ljudi ne saplicu o njihove stolice?! ne znas ti filozofiju urbanih likova grada bg-a :)
naravno da je to pitanje i arhitekture i urbanizma, ali to ce biti varijanta 'nije u nasoj nadleznosti' ili 'gde je savest gradjana da to prijave?' itd. ali, to ne spada ni u ciju nadleznost...

Ne stvarno je degutantno kad čovek sedi i razvlači pizzu ispred Snežane, dok mu pola Beograda jezdi pored tanjira!!!

Аутобуска станица (Југ) је требало да буде изграђена поред аутопута Београд-Ниш код Аутокоманде на месту где је сада гаража приватног превозника ''Браћа Шарац'' и где су још неки дивљи објекти.Од тога, наравно, неће бити ништа.

... mora da bude jedna autobuska stanica? Pa ako pričamo o velegradu onda mora da postoji način da se omogući nekako više mesta gde možemo da se utovarimo u autobus. Npr. ako živim na Konjarniku i putujem u smeru ka Nišu, zašto treba da gubim sat vremena do autobuse stanice i da se vratim na 200 m od zgrade u kojoj živim. To je gubljenje vremena za one koji putuju, dodatni trošak za kartu, taxi, korišćenje perona, stvaranje gužve u prevozu, stvaranje haosa oko stanice i mnogo drugih stvari, a rešava se recim jednim parkingom koji je relativno lako dostupan i nekim pultom za obaveštenja, redom vožnje, mehanizmom koji se sledeći autobusi očekuju i sl. Isto je ako neko iz Galenike putuje u Suboticu. Šta će on na stanici?

...ste ovo kao logistiku važnu za razvoj grada:

Kažete

Postoji li neki jasno definisan nacin komunikacije obicnih gradjana sa vlastima ?
Ne, on je namerno nejasan kako bi se mogla uputiti zamerka gradjanima da nisu aktivni.
Drugo, mi nemamo vecinski, vec na zalost proporcionalni izborni sistem sto znaci da i kad zaokruzimo odgovarajuce ime onda stranka ima pravo da stavi nekog desetog...
Ja pokusavam vise od decenije da uticem bas na lokalnom planu ali rezultat je "0".
I tako izgubih i kosu i zdravlje pokusavajuci da uticem na svoj zivot na lokalnom nivou ( jer se uglavnom zivi na lokalnom nivou) da bih posle svega jednostavno osvanuo u ulici koja se drugacije zove, a da nas, koji zivimo u toj ulici niko nije nista pitao. I sad ako imas jos i firmu eto malo, opet pravi novi pecat i registraciju.
TELEKOM ti samoinicijativno promeni telefon, a na staroj liniji ostavi da daje znak kao da zvoni kad te neko trazi.
I ti moras da saljes zahtev i da platis da oni urade svoj posao kao sto treba da ga urade.
I sad, kako ja da uticem na njih osim sto jos jednom mogu ovako javno da im pozelim sve najgore u zivotu jer su samozivi i razmisljaju svako samo o svom dupetu tako da sam im ja slao i molbe i faxove a na kraju im saljem uvrede. Ne znam sta bih drugo mogao da uradim kao odraz svoje nemoci u kojoj oni uzivaju ? Da blokiram ulicu ili da im stavim bombu pod prozor ? Dakle nema legalnog nacina za uticanje na vlasti i javne sluzbe.
Mene je policajac zaustavio zato sto idem jednosmernom ulicom u kontrasmeru. Na moju primedbu da nema saobracajnog znaka, njegov odgovor je bio " Sta ce ti znak kad je ulica jednosmerna " ?
Pa je rekoh da stvarno ne znam da je ulica jednosmerna dok ne vidim znak, na sta mi je on odgovorio: " E sa'ces da naucis".
Na ovakvu glupost covek moze samo da zanemi.
I tako, par puta sam probao da se zalim na postupanje policije i dosao do zakljucka da se na postupanje policije mozes zaliti samo policiji... ...vrlo interesantno i obecavajuce.Onda te oni saltaju sa telefona na telefon i na kraju dodjes do nekog zacudjenog pukovnika u cijem se tonu vidi da covek jednostavno nema proceduru za takve stvari.
Dakle, sta mogu da radim? Opet blokada ulica jel ?
Ziveo sam preko i znam da je recept za uredjeno drustvo to kada gradjani najpre hvataju za gusu svog predsednika opstine ili nadzornika u zgradi za sve sto ih se tice a da i ne znaju ko im je predsednik drzave.
E sad njih ne zanima pitanje nadleznosti, a predsednik opstine dalje pritiska koga treba jer ima nezadovoljnu bulumentu za vratom.
Medjutim, kod nas se sve radi tako da gradjani imaju sto manje telefona i otvorenih konatakata, tako da kada se desi redak primer da neko od vlasti izrazi zelju da komunicira sa gradjanima on naidje na salvu poziva i zahteva pa mora da odustane.

Čudno je kako su građanineinformisani o veoma jednostavnim stvarima čak i oni koji poseduju računare i vični su njihovoj upotrebi. Šta li je sa onima što se potpisuju krstićem. Naravno, ovo je mala šala. Dakle, BEOKOM servis (deo gradske uprave)jeneprekidno za sve vaše probleme i njihova dužnost je da intervenciju koju im dostavite proslede na odgovarajuće mesto, zavisno od problema, i proslede vam odgovor i uputstvo za dalje, ili ako je nešto veoma hitno, reaguju odmah. Telefon Beokoma je 3246 796 a možete poslati poruku na Email adresu . takođe sve informacije možete imati na sajtu WWW.Beograd.org.yu. Pa hajde probajte, to radi. Pored toga imate na raspolaganju sve telefone komunalnih organizacija a takođe i moj Email a ja rado komuniciram sa građanima. Još se nije dogodilo da ne odgovorim na pitanje.
Informacioni sistem postoji u Urbanističkom zavodu veoma uspešan i dostupan građanima, dok o zemljištu brine katastar gde je javni servis i informacije su dostupne svim građanima. Nije ovo sve savršeno ali u odnosu na pre nekoliko godina kada toga nije bilo ovo je veoma dobra situacija. To će se unapređivati, Beokom servis je uspostavljen pre godinu dana u saradnji sa gradom Čikagom čiju licencu za komunikaciju sa građanima je preuzeo grad Beograd. Koristite to.

omanuo sam adresui Beokoma -

Gospodine Bobicu, ni jednog momenta ne sumnjam u vasu strucnost i znanje ali kad dodjemo do vizije ja moram da kazem da bi vas predlog za ukljucivanje mnogih drugih strucnjaka bilo neophodno. Vase vizije su prilicno vremenski i stilski prevazidjene. Vidim da ste otvoren covek pa se nadam da mi ne zamerate.
Prosla su vremena kad jedan covek koji je na poziciji predlaze resenja.
Pozdrav.

Poštovana,
Nema potrebe da ja predlažem uključivanje mnogih drugih stručnjaka. Oni su već uključeni i ima ih veoma mnogo. Timovi arhitekata i urbanista rade na programima i planovima, njihov rad prolazi veoma strogu kontrolu (planska komisija, komisije za arhitekturu, zaštitu kulturnih dobara, komisija za ekologiju, saobraćaj, itd...)pre svega stručnu, opet su uključeni eksperti koji nisu radili na planovima te mogu da objetivno procenjuju urađeni posao. Najzad i mnoge rasprave na javnim tribinama gde se uključuju stručnjaci i građani dozvoljavaju mi da kažem da planovi jesu plod rada značajnog broja ljudi od struke. Za pojedine zadatke angažuju se stručnjaci iz inostranstva (primer je rad na lakom metrou, mostu preko ade ili Ade Huje) a jedna strana konsultantska firma je ugovorom neprekidno vezana za sve infrastrukturne poslove u gradu. To je koncept rada koji zastupam ne samo što ja tako želim već je to i zakonskom procedurom određeno. Posebno je važno da znate da se za sve važnije objekte ili prostore do projekta dolazi javnim konkursom gde svi arhitekti koji imaju ideju mogu da učestvuju. Meni je važno u tom poslu da svi projekti budu javno prezentirani i dostupni na uvid i stručnjacima i građanima, pa neka kritikuju.
Taman posla da vam zameram na komentaru. zato u učestvujem u ovom razgovoru. Ali, sigurno bi bilo mnogo korisnije da kada već imate stav da su moje koncepcije zastarele i stilski prevaziđene i kažete koje koncepcije i zašto. Učinite taj napor jer bi tek tada vaš angažman bio kompletan. Za mene lično veoma koristan i važan.
Najzad, slobodan sam da vam napomenem da ja ne projektujem niti planiram, ja samo pokrećem inicijative i otvaram pitanja za koja mislim da su za grad važna. Sve ostalo rade stručnjaci, ja pratim taj rad i trudim se da stručni potencijal bude iskorišćen na najbolji način. Zaista prošla su vremena kada je jedan čovek odlučivao i ja sigurno nisam od tih. Ceo moj angažman u gradu je upravo usmeren na razbijanje klišea o autoru nedodirljivom i autoritarnom, otvoreni plan dostupan javnosti je vizija na kojoj radim i uz velike teškoće i otpore, mislim da sam uspeo da nametnem novi način rada. A ako iskazujem svoje viđenje ili viziju, pa to je moje pravo pre svega kao građanina Beograda. Slučajno sam i arhitekta, pa kako odoleti.

Poštovana,
Nema potrebe da ja predlažem uključivanje mnogih drugih stručnjaka. Oni su već uključeni i ima ih veoma mnogo. Kad sam ovo procitao bljjjj

Imate jako kvalitetne strucnjake starije garde, koji su na zalasku karijere i koji ako nista drugo mogu da Vam budu savetnici. ALi ne. Vi njih nazivate po novinama nestrucnim, promasenim strucnjacima a za Branu Jovina je provuceno da je alkoholicar.Ali kad nema boljih razloga dobri su i ti.

Imate na raspolaganju ljude koji su podigli Novi beograd, blokove 8 22 23 45 70, uradili mostarsku petlju(samo je uporedite sa ona 2 prstena kod arene). Koliko arhitekata koji danas odredjuju sudbinu Beograda Imaju u svom CVu uradjen urbanizam i arhitekturu za naselje u Beogradu od 800 stanova.Ko je od njih uradio nesto slicno poput sava centra i interkontinentala. Imate gotov idejni projekat metroa, koji jeste preskup, ali je nazalost jedino kvaliteno resenje, ali ne, "laki metro" iliti tramvaj sirokog koloseka je nasa buducnost. Svi su budale samo smo mi pametni. U Evropi, koliko je prestonica sa vise od milion i po stanovnika koje nemaju teski metro.
Zasto se plasite da angazujete kvalitetne strucnjake. Srbija danas ima mozda i veci problem nego posle drugog svetskog rata, jer generacija inzinjera u najboljim godinama nista ozbiljnije nije izgradila od 1990-2003 godina. Slazemo se da oni trebaju da budu nosioci razvoja beograda, ali zasto moraju da se uce na svojim greskama, kada imaju starije i iskusnije kolege koji su spremni da im pomognu.

Doci cemo u situaciju, da ce se potrositi velike pare, a da neki problemi nece biti reseni.

Nadovezao bih se na temu metroa, i meni je nekako bliža ideja klasičnog metroa naročito u starom delu grada a novi beograd i ostala naselja mogu da budu i nadzemna. Naime, već sam jednom komentarisao, i doduše ostao bez odgovora, ako se već u nivou Depoa laki metro spušta pod zemlju, zašto se to ne izvede već na početku, kod Ustaničke. Čini mi se da bi se time izbegla gomila problema, širina bulevara namenjena automobilima se neće smanjiti, neće postojati problem presecanja ulica, pešačkih prelaza i skretanja u Bulevaru, ...
Ako pogledate, Londonski metro ima taj isti princip, dok je u centru on je pod zemljom, a na obodima ide u glavnom nadzemno. Drugo količina buke koju proizvodi metro zbog brzine kretanja je veća od one koju proizvode tramvaji, tako da i taj aspekt treba uzeti u obzir. Verovatno će sve biti u redu u početku, ali kako vidim šine se u Bulevaru vare svakih par meseci, tramvaji (a isto će biti i sa lakim metroom) se raubuju i vremenom neće biti tako tihi... i vremenom ćemo imati značajnih problema. Da li će, računajući i rešavanje svih tih problema i dalje nadzemni metro biti jeftiniji? Da li imamo pravo na jeftina rešenja (poput onog da nismo dovoljno bogati da bi kupovali jeftino)?

Napravite razliku izmedju teskog metroa i tramvaja sirokog koloseka ili laki metro kako ga zovu gradski celnici. Osnovne razlike su u nacinu ukrstanja sa ostalim vidsovima saobracaja, narodski receno, teskimetro ide po sinama kao i voz, a laki metro ide po tramvajski sinama. Znaci na sine od tramvaja mozete da se parkirate i cesce da se sudarite sa njim.
Druga stvar razlikuju se po kapacitetu izrazeno u putniku/smer/h i trece, ono sto je vrlo zanimljivo, laki metro se napaja preko gornje trole, dok teski metro pokrece lektricna lokomotiva.Zbog toga je profil tunela za laki metro skoro duplo veci od gabarita vozila, sto znacajno podize jedinicnu cenu kpanja tunela i drugo problem ventilacije tunela tramvaja sirokog koloseka, jer dok unutrasnja ivica tunela za teski metro prati gabarit vozila, i teski metro gura vazduh i na taj nacin resava problem ventilacije, to je nemoguce kod tramvaja sirokog koloseka, jer je prosto receno tunel duplo veci od vozila. I dolazimo do toga da je km tunela tramvaja sirokog koloseka, znacajno skuplji od km tunela teskog metroa, ali se krajnja cena u slucaju lakog metroa obara smanjenjem broja km pod zemljom i dubinom kopanja. Ali u celoj prici je najbitnije projektno opterecenje metro linija i kapaciteti ova 2 vida javnog saobracaj.

Nabrojacu vam sta mi se ne svidja....sad mozda niste bas vi to projektovali ali jeste vas biro.
Zgrada u Nisu sa plavim staklima...nakaradna prilicno...veoma nefukcionalno i ruznjikavo setaliste ispred hrama Svetog Save, Zeleni venac....i oni stambeni blokovi soccrelistickog tipa oko arene....Idea mrket....

Ako ste na celu tima koji odlucuje o svim instancama onda je vreme da tim promenite ili mu bar ukazete na smerove ka kojima treba da se krecu. Bilo kakve finansijske poteskoce ne mogu opravdati nefukcionalnost i neukus.

Zgradu u Nišu sam projektovao ima tome desetak godina, Trg ispred Hrama Svetog save sam završio 2004 godine a Zeleni venac skoro, stambene zgrade oko Arene nisam projektovao, moj projekat je zgrada GTC preko puta Arene. Naravno, moguće je da vam se sve to ne dopada i to je vaše pravo. Ja sam lično veoma zadovoljan tim projektima, posebno Trgom, to je prodor u novi način tretiranja trga u centru grada, bez mnogo kamena, zelenilo i voda dominiraju i verovatno je neprekidno pun ljudi koji se baš ne žale. Naprtov. iz toga što kažem proizilazi i komentar na sugestiju da menjam tim i usmeravam ga. prvo nemam tim, moj tim su svi arhitekti u Beogradu i ne daj bože da ih usmeravam. Oni su slobodni ljudi i u skladu sa svojim talentom i profesionalnom etikom projektuju. Ako kažete da vam se moji projekti ne dopadaju, kako onda možete tražiti da ja nekog usmeravam, pa na šta bi ličile kuće po mojoj intevenciji i sudu, ništa od toga vam se ne bi dopalo. Bolje da ostavimo arhitekte da rade svoj posao, oni ipak potpisuju svoja dela i izložćeni su sudu javnosti, kao i ja uostalom.

Evo jedno konkretno pitanje.
Hocemo li raditi nesto sa tim gradicem Pejtonom ?
Imate moju punu podrsku u vezi toga jer je on danas obicna ruina.
Mnogi su emotivno vezani za to ruglo ali i ja sam bio emotivno vezan za napustenu rusevinu hrama Svetog Save pa je ipak neko bez obzira na moje uspomene resio da nastavi sa zidanjem.
E sad, isto tako bih voleo da pitanje ovog ruiniranog trznog centra koji jos plus izaziva saobracajni kolaps u Cuburskoj ulici bude sto pre reseno.
I na koji nacin da nateramo policiju da odnosi automobile ili da kaznjava njihove vlasnike koji ih parkiraju na kolovozu u Cuburskoj ulici.
Mislim, 50 metara dalje u ulici Vlade Zecevica pauk uredno svakodnevno odnosi automobile sa trotoara ali na primedbu da odu do Cuburske oni odmahuju. kao da jedan saobracajni znak ima razlicita znacenja zavisno od imena ulice ili objekta pored koga se nalazi.
Ima li resenja za ovo?
Resenja ima sigurno, evo recite sta ja treba da uradim i uradicu to.

Poštovani,
Hvala na podršci jer se oko toga lome koplja. U urb. planu predviđeno je da se ovde izgradi objekat namenjen kulturi kao gradska investicija (dakle, nije tačna tvrdnja protivnika ovog zahvata da se želi rušenje radi davanja zemljišta nekom privatnom investitoru) i akcija je u toku. Uskoro će biti raspisan javni arhitektonski konkurs za projekat i nadam se da ćemo to graditi iduće godine.

Oko parkiranja i pauka ne znam mnogo, i meni nose auto pa se bunim i žalim kao i svi drugi. Bez beogradske komunalne policije nema nekog pomaka u tome i čekam Zakon o Beogradu pa će to biti bolje, nadam se.

Ne znam da li ste pazljivo procitali, ali ne zalim se ja zato sto mi pauk odnosi auto, nego zato sto NE ODNOSI one koji tvrde da garaza nije potrebna, a onda parkiraju po sred kolovoza.

Most preko špica Ad Ciganlije će se graditi do 2009 godine kada će biti pušten u saobraćaj. Sve pripreme su završene i sada se priprema međunarodni tender za izvođača. Malo pojašnjenje oko funkcije tog mosta i gradske magistrale od Tošinog bunara do Autokomande. Cilj nije samo veza između Novog BGD o Starog BGD, ogroman saobraćaj ide od Rakovice i Čukarice (tamo živi preko 400.000 ljudi) i sada svi prolaze pored sajma pa ka gazeli ili Brankovom mostu iako polovina ide na NBGD ili autokomandi. Rasterećenje centra je bitno a NBGD će biti pristupačniji i poželjniji kao cilj. U parvu ste oko prevrtanja grada na glavu i za razliku od mnogih prepoznali ste da je NBGD počeo da preuzima ulogu glavnog gradskog centra. Upravo zbog toga sam inicirao novi koncept bloka 26 (između Arene i Palate neznam kako se sada zove) kao gradskog sitija i arhitektonski konkurs je upravo završen.
To sa sporim radovima je donekle tačno ali sve ide po planu, noćni rad je zabranjen da se ne bi stanovnici uznemiravali i izvođači rade po programu. Moramo svi biti oko toga strpljivi.
Nadam se da će opera biti pored Muzeja i naravno samo ona. Upravo sam pokrenuo urbansitički konkurs za ovaj prostor pa će se posle raditi urbanistički plan. Opera je dugoročan posao, najmanje pet godina od danas ali smo to započeli. Ljudi koji se protive imaju pravo na to, pa to je demokratski i niko ne može to da im zabrani. Ja njihovu akciju gledam pozitivno, što više na tome rade i pričaju, daju mi sve više argumenata da nisu u pravu. Prosto nisu razumeli da se sve promenilo pa i dalje govore o operi u šikari na Ušću, treba ih pustiti da govore, rade u interesu opere na NBGD.
Žičara je u nacionalnom planu, grad je uradio svoj deo posla oko papira a šta će da uradi Min, finansija ma ko to bio videćemo.
Ada Međica se neće komercijalizovati, zaštićena je kao prirodno dobro od posebnog značaja a to zanači da je javni prostor. takav će i ostati. malo splavova oko nje nije na odmet, to je i štiti.
Dobar servis na ivicu terena, onbo oko vizija i para. Ja ne verujem u brze projekte, posebno kada su veoma važnii kada ih treba dobro pripremiti. Vizija ima naravno mnogo, potrebno je opredeliti se oko prioriteta, to pripremati i kada bude dovoljno para gradiće se. Nikako se od vizije ne sme odustati zbog besparice, vizija traje, pare će doći ali ne same od sebe, na tome treba raditi pa će se neki drugi klinci radovati tome. pa nismo mi poslednji Beograđani, doći će neki novi i možda bolji.

...ukljucuje i izgradnju jos jednog hrama/manastira SPC, odmah pored Graweove zgrade koja je skoro gotova. Ovo me podsetilo na slucaj druge novobeogradske crkve, one kod Merkatora:

1) Ona je, navodno, zavrsena - a na zvoniku se uredno vidi betonska konstrukcija stepenica i klima uredjaj.

2) Ograda oko porte je potpuno neprikladna. Jedini objekti na NBG sa ogradom jesu skole, vrtici i ambasada Slovacke - i one su tu iskljucivo zbog bezbednosti dece, odnosno prakse u izgradnji diplomatskih predstavnistava. Ona gvozdena ograda mi mnogo vise "vuce" na neko selo, nego na sredinu koja je urbanizovana u meri Novog Beograda.

3) Zasto je taj crkveni plac toliko velik? Prostor ispred crkve i zvonika je prilicno prostran, ali je zato iza nje jos najmanje tri puta toliko prostora. Jedan manji deo se sada koristi kao ekskluzivni parking za svestenstvo u kraju grada koji je prilicno deficitaran sa parking mestima, dok je najveci deo placa zarastao u korov - ali je zato uredno ogradjen.

Poštovani, izgradnja crkve je posao same crkve, kao i svaki drugi investitor ona radi svoj posao i napredak gradnje zavisi od njihovih finansija. Grad se tu ne meša. U vezi sa tim grad finasijski pomaže rekonstrukciju malih crkava u okolini Beograda ili onih koje su pod zaštitom kao spomenici kulture. Nove crkve nisu u gradskom budžetu.
Zemljište za cekvu o kojoj govorite je dodeljeno odavno te naznam o toj parceli mnogo, ako je neuredna to znači da paroh te crkve ne radi svoj posao. Pa znate valjda, crkva je odvojena od države, zar ne?

Ako je SPC platila za pomenuti plac proporcionalno sumi koju je platio Mercator za zemljiste preko puta ulice (dakle, nekih 2-3 miliona evra, ako sam dobro procenio velicinu placa u odnosu na Merkator) - izvinjavam se parohu na primedbi broj 3 koja se odnosi na kritiku sto je ogroman deo placa na jednoj od najskupljih lokacija u Beogradu potpuno neiskoriscen. Ima i nesto sa rokom izgradnje, inace se gradjevinsko zemljiste dato u zakup oduzima, zar ne?

Sve i da je tako, iako mi nesto govori da je suprotno, i dalje stoje primedbe pod 1 i 2 - pa valjda neko kontrolise u ovom gradu da li projekat zadovoljava neki minimun estetskih kriterijuma i da li se objekat uklapa u sredinu. Izvinjavam se ako se malo "gadjam" sa terminima, nije moja struka, ali verujem da znate na sta mislim. U suprotnom, covek sa nekoliko miliona evra bi mogao da kupi zgradu na Terazijama, srusi je, i tamo digne porodicnu kucu sa povrtnjakom. Malo karikiram, ali pokusavam da budem sto jasniji.

Ukoliko postoji takav momenat u procesu dobijanja gradjevinske dozvole (valjda crkva, iako je odvojena od drzave i iako je samo njen posao finansiranje izgradnje, mora da ima ovu dozvolu kao i svako drugi?), da li je moguce da je neko zaista rekao da je to OK za Novi Beograd?

Znajuci koliko se stvari ovde brzo menjaju, nije mi ni bio cilj da pokusam da izdejstvujem neke intervencije na toj crkvi (da budem precizan - na zvoniku i ogradi), jer savrseno dobro znam da se to nece dogoditi sve i da gradska vlast to zeli - ne sme se dirati u crkvu iz politickih razloga, iako je ona odvojena od drzave. Hteo sam, zapravo, da upozorim i zamolim da se, ukoliko se sa nekim od ovih primedbi slazete, ulozite svoj autoritet da se tako nesto ne ponovi sa ovom novom crkvom kod Arene.

Da, crkva je obavila svoju dužnost prema gradu i državi kao i svi drugi. Ostalo je sve u njihovim rukama i savesti a pošto su odvojeni od države onda im je i savest na sličnoj poziciji. Nažalost naš zakon je sasvim zatajio po ovom pitanju. Prvo, kad neko započne investiciju a to znači da plati naknadu i izgradi bbilo koji deo zgrade, temelje na primer onda se to više ne može oduzeti. Zbog toga u centru Beogradu ima preko 400 gradilišta koja zvrje prazna i nedovršena i beskrajno me nerviraju. Pokušao sam da izdejstvujem promenu zakona i da takvi investitori budu na neku način sankcionisani. Nije prošlo jer navodno nije ptravično optrećivati nekog ko je u problemu. Istini za vilju, moguće je da neko dođe u nepriliku, ima firmi koje su propale pa bih tu imao razumevanja, ali crkva ima para i može da završi posao. Zašto to ne rade?
Projekat za tu crkvu je radio jedan čuveni beogradski arhitekta iz stare garde u navodno modernom načinu promišljanja crkvenih zgrada. On je svojim autoritetom stao iza svog projekta i izborio se da to bude baš tako. Taj gospodin je inače veoma aktivan u optroj kritici svega što se u Beogradu gradi pa se na ovom primeru može videti ona priča o misli i delu. Ali to je demokratski, neka potpiše to što radi pa će sud javnosti da kaže svoju ocenu. Inaće slažem se sa vašim mišljenjem.

Jel ovde pominjete žičaru Čukarica-Ada Ciganlija-Novi Beograd? Može malo više detalja o tom projektu, jer nisam uspeo da pronadjem na Internetu ništa o tome. Da li će novi most preko špica Ade imati pešačke i biciklističke staze sa strane, i da li će postojati neki lift ili neko spuštanje ka Adi ili u bulevar Vojvode Mišića? Da li se razmišlja o nekom pešačko biciklističkom mostu nizvodno od Brankovog mosta, koji bi povezao sadašnje pristanište i deo kod Muzeja Savremene umetnosti.

Žišara je planirana od kraja Gandijeve ulice na NBGD do Ade Ciganlije sa dve korpe (50 mesta po svakoj). Finansira se iz NIP-a (Min finansija) i sada se priprema tender za opremu. Grad je uradio svoj deo posla i pripremio potrebne papire aliprojekat ne može da se radi dok se ne izabere isporučilac opreme jer svaki od njih ima svoje posebne uslove.

Da most će imati pešačke i bisiklističke staze i razmatra se mogućnost pravljenja lifta na samu Adu.

Postojala je inicijativa za pešački most od Ušća do Kalemegdana i to je moguća vizija. Mislim da je sada za to prerano jer je investicija zaista ogromna i ima prečih poslova. Neki drugi Beograđani posle nas će to možda raditi ako misle o kontinuitetu i ako procene da su ideje predaka dobre. U diskusiji oko tog mosta bilo je mnogo razloga za i protiv. Na primer dali bi most morao da bude zatvoren da bi bio na raspolaganju cele godine (vetar i hladnoća), dali treba tu da idu i bviciklisti, gde da stigne pod Kalemegdan, dali će most narušiti vizure na tvrđavu i izmeniti tradicionalnu vizuru na Stari grad, izd... Stvarno, mislim da ta ideja, koju ja lično volim, treba da bude izložena sudu vremena jer takve stvari se prave bez opšte saglasnosti.

Aha, znači u pitanju je skraćena verzija, pošto nađoh neku priču iz 2003 o žičari od filmskog grada preko okretnice tramvaja na Banovom Brdu, zatim preko dve stanice na Adi i na kraju Gandijeva, pa mi se učinilo malo megalomanski. Ta žičara bi praktično trebala da zameni čamce koji su prevozili kupače na Adu iz pravca NBgd-a.

Moram da priznam da je meni pala napamet žičara ili nešto poput one Zagrebačke uspinjače na relaciji od parka kod Ekonomskog fakulteta do Terazija, obzirom da je taj uspon poprilično naporan, naročito kad neko nosi još i neku torbu.

Ovo sa pešačkim mostom mi je više palo na pamet u vezi sa gradnjom opere i povezivanjem "šikare" i Savskog amfiteatra u odnosu na sadašnji poprilično zapetljan i mračan prilaz šetalištu kod ušća, kao i sa gradnjom lakog metroa. Naime vidim na planovima lakog metroa da će se on nekako okačiti na Brankov most (barem po simulaciji na beoland-u), pa predpostavljam da će se lift ukloniti zarad višeg interesa. Šta će onda biti sa tim liftom i pešačkim i biciklističkim stazama na samom mostu? I uopšte kako će se odvijati neautomobilski prelaz na drugu stranu od pristaništa do ušća?

Ideja je bila da žičara ide do Košutnjaka ali tamo se teško rešavaju imovinski odnosi i to će trajati ko zna koliko. Zato sam predložio da se napravi samo faza do Ade. Biće korisno za Novobeograđane a Ada će biti pristupačnija.
Lift na Barankvom mostu se neče ukidati jer je most za metro nezavisan od Brankovog mosta. Samo ide pored njega na pristojnohj distanci. Lepljenje je bila stara ideja ali na sreću nije uspela.

nece biti jasno zasto se ovde uvek razvijaju samo ogromni projekti kad toliko malih a veoma znacajnih stvari mozemo da zavrsimo vec sutra.
samo neko na odgovarajucoj poziciji treba danas da kaze da uradicemo to.

Dakle, moja visegodisnja inicijativa: 'OBELEZIMO NAZIVE ULICA PO BEOGRADU' , stalno ostaje bez efekta.

Molio sam, pisao sam, uclanio se i u stranku da probam to da izguram ali to jednostavno nikom nije interesantno.

Interesantnije je da se blamiramo pred strancima koji ovde dodju.

Interesantnije je da gazimo pesake dok buljimo levo desno nebi li kao plod nepopravljivog optimizma pokusavali da ukacimo kako se zove ulica u koju smo skrenuli ( a nebi ni skrenuli da je na raskrsnici vidno obelezen naziv iste).

Mene zivo zanima kako ljude nije sramota da zive u ovom svinjcu ako postoje stvari koje vrlo brzo i jeftino mogu odmah da se urede.

Evo recite mi sta ja treba da uradim da bi pristojno obelezili nazive ulica ?

G Bobicu, gde su nestale fotografije i komentari o Terazijskom platou i moj kometar o koshavi?

u Oklandu (San Francisko), na kljucnoj raskrsnici. Evo posledice:

Lovely!

и неодговор је одговор, то јест став, што си и сам како видим схватио.

теби и мени Бобић одговара немушто, нерадо, али ипак мора му се дати признање што је уопште овде дошао и пристао да пише и одговара како зна, уме и сме.

данас ме је БОВИЋ жестоко изнервирао, јер није смео, желео мени да одговори на питање из сфере екологије у граду БЕОГРАДУ, већ је покушао да одговори девојци која се осврнула на мој коментар.

а Бобићев одговор зашто је БЕОГРАД најпрљавији град у ЕВРОПИ, је за анале, да га не препричавам, можеш га и сам прочитати мало доле НЕМАЊА.

Милутин Млађеновић-својеручно

pa zato i nisi u gradskoj vladi.za to trebaju viziiiijeeee...samo o tome i razmisljaju ,kupujuci,nase vreme i strpljenje.a sta je sa onim lokalcicima preko puta pijace?to srusise ocas posla iako je tamo bar radilo 30ak ljudi pa jos porezii,struja...kako se te sitne lovice odrekose?za lokaciju pumpe se interesovao moj prijatelj pa ga oduvali i jos covek ispade lud...verovatno odgovor nadleznog nikad neces dobiti jer su njegove vizijeeee veeeeelike.....

razlika između vašeg poimanja grada i mog je u tome što meni nije sve jedno. Verujem u kontinuitet i trajanje grada ali i ideja o gradu. U vremenu neke se menjaju, neke opstaju ali svaka generacija ima prava da sanja o svom gradu, da prihvata ili odbacuje ono što su predhodnici radili. Šta mislite, dali je Emilijan Joksimović, kada je pravio prvu regulaciju Beograda mislio o metrou ili novom Beogradu. Ipak neke njegove ideje i regulacije još i danas opstaju i mi veoma pažljivo sa time raspolažemo i čuvamo.
Vraćanje u nazad nije moguće, neke štete su napravljene i sada se sa tim moramo izboriti.Tako će možda biti i sa vizijama o kojima sada sanjamo, postoji verovatnoća da će se sa nekim od njih suočiti pametniji budući Beograđani. Pa to je sasvim normalno.

Из овога могу да закључим да сте Ви закључили да је мени свеједно, а из оног ''рекао бих поштовани'' да баш и не поштујете оно што пишем.

Одмах ћу Вам одговорити да ми није свеједно, напротив, и баш због тога што ми није свеједно како овај град изгледа и како ће изгледати за 20 година, упорно инсистирам на теми коју сам започео у неком од Ваших претходних блогова. Неко је горе поменуо локале преко пута поменуте пијаце, и жали се што су срушени. Наравно да је требало да то буде урађено, а ја инсистирам и на томе да се остатак простора врати у првобитно стање. И то се не може правдати флоскулом ''штета је учињена, идемо даље''. Не, штета мора да буде надокнађена и поправљена, па тек онда идемо даље, јер ће се за 20 година наћи неко ко ће на другом месту да упропасти град и да то неки његов наследник правда истом флоскулом.
Ја дубоко желим да верујем у то да Ви желите само најбоље овом граду и Београђанима, али да би сте било шта урадили морате да стекнете поверење и кредибилитет код Београђана.
Моја и Ваша визија се разликују, нарочито због просте чињенице да сте Ви архитекта а ја нисам, али то ме не спречава да размишљам о будућем изгледу града у коме живим и у коме живе моја деца.
Да бисте схватили зашто инсистирам да вратите стање у крају у коме живим на оно од пре 20 година, Ви бисте морали да дођете и да се лично уверите у ту, како сте је назвали, штету коју су неки пре Вас направили, а Ви и Ваши сарадници нисте ништа учинили да је поправите и вратите све у првобитно стање, како је, узгред речено, неки Ваш колега по струци замислио пре скоро 40 година, и то веома лепо, ако се узме у обзир то да је реч о солитерима од преко 20 спратова.
Ако Ви имате визију Београда за 20 година, претпостављам да очекујете да је неки други људи спроведу тада, пошто Ви то, објективно, нећете моћи. А онда ће за 20 година доћи неки други који ће имати своје ''визије'', па ће иза њих да дођу неки трећи, и тако ће овај град да се развија у ''визијама'', а у стварности ће стално да буду нека ''о рук'' решења, која су ван свих архитектонских, грађевинских и урбанистичких норми, јер настају силом прилика и неспровођењем визија људи од пре 20-30 година.
Зато тражим од Вас да будете први који ће спровести у дело нечију визију од пре 20-30 година, да будете први који ће имати храбрости да се суочи са оним људима који немају много обзира према изгледу града, већ су им само пред очима паре које могу да отму од некога, да истрајете у спровођењу закона и да га поштујете у потпуности, и једнако за све.

Поздрав

П.С. Ниједан од текстова који сам написао и који ћу написати, не односи се на Вас приватно, већ на Вас као градског функционера и градског архитекту, тако да је сва оштрина у њима искључиво оријентисана на те функције и Ваш начин обављања истих.

da Vas tekst pogadja sustinu.
Problem sa vizijama je sto ih mora spovesti onaj ko ih nije smislio. Taj opet pa ima svoju viziju i tako u krug.
Poenta i jeste u tome sto lako moze da se desi da na sledecim izborima pobedi neko drugi koji ce da ima totalno desete vizije.
Ali to se leci tako sto se krene od malih stvari ka velikim, a ne od velikih ka malim kako mi uporno radimo.

Jeste da bi sredjivanje fasada malo osvezilo izgled, ali gledajuci sve ove osvezene fasade, njihov rok svezine traje vrlo kratko. Bolje bi bilo poratiti na smanjivanju prometa kroz centar da bi zgrade ostale svezije, a potom i na renoviranju zgrada jer sredjivanje fasada samo prikriva probleme na par godina.
Po meni, izmestanje ZOO vrta bi bila velika greska. I ovako, u centru grada, njegova posecenost nije nesto velika, sa samim izmestanjem on bi se polako ugasio. Bilo bi ga bolje odmah zatvoriti i prodati zivotinje drugim vrtovama, bar da ne umiru od gladi.

... se slažete gospodine Bobiću da je pitanje Petog parka sa sociološke, ekološke i zdravstvene strane pogrešno rešeno?
Ili da uopštim pitanje da li se slažete da sem velikih rekreativnih kompleksa poput Ade, Košutnjaka, Ušća, Biciklističke staze, Ade Huje... treba na mikro lokacijama u stambenim blokovima podsticati izgradnju sportskih terena i parkova sa spravama za igru, a tamo gde postoje privremene namene takvih prostora preinačiti u trajne?
Da li postoji mogućnost da Peti park bude granična tačka od koje se takvi prostori poštuju?

Ako me smene zbog Terazijske terase onda znači da sam uradio pravu stvar i da sam opravdao svoju ulogu u poslu koji radim. Lični stav koji iznosim oko tog pitanja mi je važniji od nečeg drugog pa ću nastaviti tako i dalje. Ipak mislim da do smene neće doći, ispravno je to što sam rekao i istrajaću na tome.
Plan za ulicu Vojvode Stepe je urađen pre petnaestak godina i sada je došao u vizuru investitora. Zaista se puno gradi a što se ulice i saobraćaja tiče, priprema se rekonstrukcija cele ulice, njeno proširenje i uređenje tramvajskih koloseka. Posle će to sve drugačije da izgleda, nadam se bolje.
Iznenadićete se ali investitori na lokacije u ovoj ulici ne dolaze preko grada. Oni kupuju te male kuće, vlasnici ih prodaju, to je njihovo pravo, i svima je dobro izgleda. Dakle, tržište radi svoj posao i građani, vlasnici zgrada, tih malih apoteka, pekara ili već šta učestviju u izgradnji. Mislim da je to dobro, od novca koji investitori plaćaju za naknadu za zemljište moći će da se rekonstruiše cela ulica.
Ne mislim da su potrebni neki koji su nekada izašli iz zemlje i to stručni da nešto smisle. Naravno, dobro su došli ako žele, ali i ovde ima ljudi koji nisu baš nestručni. Verujem u taj stručni kapacitet, posle desetogodišnjeg nerada, arhitekti počinju da kreiraju zgrade koje nisu ništa lošije od onih u zemljama u koje su otišli nekada oni stručni.

Da ne brinem. Nema smene, znači!
Koliko sam shvatila, čim se traži višespratnica ili veće zauzeće - ide se na grad... (ali nije ni bitno).
Što se tiče Vojvode Stepe, baš sam to i konstatovala - neće biti proširenja! Nema gde!
Dobra je stvar što su graditelji u obavezi da obezbede garaže, ali sam se pitala da li će svi stati u Vojvode Stepe! Ona NEMA kapacitet za takav promet.
Naravno, ništa normalnije nego da vlasnici ustupe svoje kućice na velikim placevima, i da su svi na kraju budu srećni... Ali...
Mislim da je za svakog bitno da izadje iz svoje zemlje i da vidi kako je na drugom mestu!!
Da su naši stručnjaci malo zainteresovaniji da bude bolje, a ne da su "centar sveta" - videli bi da se, naprimer, u toaletima vrlo često vrata otvaraju na spolja, da ne objašnjavam dalje.
Da ne spominjem garaže (opet). One bi se gradile svuda!!
Videli bi da ih "napolju" svuda ima. Modernih kao ona naša kod Skupštine.
Preko puta Franša se nešto gradilo, do samog parka. Pomislila sam - GARAŽA!
Svašta.
Otkud bi se kod nas plac "bacio" na garažu.
Naravno da je neki (stoti po redu) salon nečega.
Ma, u suštini, nema nam leka...

Upravo to sam više puta apostrofirao... Od pomenute V.Stepe, preko uličica na Vračaru i Zvezdari, do Avalskog i Smederevskog puta (Izvinjavam se ostalim krajevima, verovatno ima još primera). Ono što ja zagovaram, a gospodin Bobić stalno tvrdi da je nemoguće zbog interesa investitora, je da se ukoliko se na placu male kuće drastično poveća naseljenost (7-10 puta), da se mora zgrada povući za određeni prostor kako bi se jednog dana omogućilo proširenje ulice. Ovako ćemo jednostavno biti ugušeni i prinuđeni da se provlačimo kroz kanjone zgrada. Takvi zahvati jesu hirurški, i umeju da budu teški, ali su neophodni. Zamislite da se npr. dozvolilo da se u nekoj ulici iz XIX veka zadrži širina ulice i da se mesto kućica sa baštama podignu zgradetine. Da li bi postojale ulice poput Ustaničke, 29. Novembra, Vojislava Ilića i sl. Znači urbanisti nisu nemoćni, jer zemljište nije privatno nego gradsko, tako da ako neko prenamenjuje plac iz porodične u stambenu gradnju onda građevinska linija placa ne može ostati na istom mestu. Zašto to nije tako ja zaista ne znam, ali vidno je da imamo, i tek ćemo imati, problem. Najdrastičniji primer ovoga sam već pominjao više puta, kraj izmedju Djeram pijace i opštine Zvezdara, gde u nekim ulicama skoro da nema trotoara, vozila su parkirana svuda, a pešaci se kreću sredinom ulice. Sad se pokušava nekakvim prenamenama ulica u jednosmerne rešiti problem ali sve je to jako slabo.

Sad ću da se uključim u vašu repliku da bih poajsnio kako to radi u praksi. Urbanisti predviđaju proširenje ulica, standardna minimalna širina je kolovoz od 6 metara sa dva trotoara od po 1,2 metra. To je profil standardne stambene ulice i takav profil se ucrtava u planove. To značu da se ulica širi na okolno zemljište, na placeve građana i tu nastaje problem. Da bi se izgradila ulica mora se oduzeti deo parcele ili srušiti neka kuća. Predhodni uslov je da Min. finansija proglasi opšti interes na tom prostoru što je uslov da grad može da vrši eksproprijaciju, plati vlasnicima oštetu i tek tada može da se pravi ulica. Po mom iskustvu ovo proglašenje opšteg interesa traje neki put dve ili tri godine, zatim se građani u principu žale, pa sudski proces a mi imamo ulice onako kako ih vi opisujete. Na primer, proširenje ulice Bore Stankovića iza Hrama Svetog Save je u problemu, već 4 godine traje spor sa "vlasnicima" lokala u privremenom zanatskom centru čije su dozvole istekle pre 7 godina i koji treba da se poruši da bi se ulica napravila i izgradila do kraja porta Hrama i napravila nova infrastruktura za ceo prostor Vračarskog platoa. Sve je na sudu i nadam se da će do leta to biti završeno. Razumem da građani imaju prava da štite svoju imovinu, to je u redu, ali ne razumem Min. finansija i sud koji ne rade efikasno i omoguće gradu da to reši. Ja se sada ne žalim, niti pokušavam da prebacim aodgovornost na drugu instancu, borim se ja uz pomoć ljudi iz gradske uprave, samo želim da objasnim ambijent u kome delujem. Hoću da kažem da nije sve u nacrtanom i usvojenom urb. planu.
Naša tema je vizija Beograda i kako do nje doći. Moja vizija je i da se donese Zakon o Beogradu kojim će se gradu preneti sve nadležnosti na tlom grada Beograda pa da možemo raditi i graditi a bez da pitamo tatu dali to smemo. I uskoro će to vreme doći pa će grad moći direktno sa svojim građanima da se dogovara bez posrednika koji su ustvari za grad Beograd nezainteresovani. Mnogo je bolje asfaltirati bespuća po Srbiji a i profitabilnije je.

... Gospodine Bobiću na odgovoru, ja sam i predpostavio da je tako nešto u pitanju kada imamo posla sa postojećim objektima. Mislim da sam napisao da je cela ta akcija komplikovana, teška i bolna ali preko potrebna. Ono na šta sam ja ovde skrenuo pažnju je pitanje novih objekata koji nastaju na mestu starih. Dakle, zašto se prilikom izdavanja dozvola za gradnju ne insistira upravo na tom povlačenju jer se time smanjuju budući problemi. Naime jedna je stvar voditi spor i tražiti proglašenje opšteg interesa oko nekoliko metara placa a druga ako se na tih par metara nalazi zgrada.
Pokatkad mi se čini da nije u pitanju samo par metara, jer ako se bude pravilo proširenja Smederevskog ili Avalskog puta, pa i Vojvode Stepi ili Južnog bulevara biće tu poprilično odsecanja placeva, ali je to čini mi se ipak neophodno.

Niste baš dobro razumeli, verovatno ja nisam bio jasan. Ulica Voj. Stepe će se prširiti i planom je predviđeno da ima četiri trake plus tramvajski koridori. To je planom predviđeno i kada se bude (uskoro) rekonstriisala ulica će dobiti svoj puniprofil. Ima dovoljno mesta. Ne razmem ono oko naših stručnjaka koji su navodno nezainteresovani da bude bolje, malo ste se preigrali u oceni, nije logična i prosto nije tačna. Ne kažem ja da smo savršeni ali upućivanje neprekidno na nešto drugo gde je raj nije uvek tačno. Dosta putujem i vidim i u drugim gradovima po Evropi iste gužve na ulicama i slične probleme i pored metroa i garaža. Pa dajte malo vremena i ovom gradu. Znate godišnji budžet Beča je preko 10 milijardi eura, u Minhenu je preko 7 milijardi eura. Beograd ima budžet od pola milijarde eura pa je stvarno prava magija kako gradonačelnik uspeva da pokrije sve što treba sa tim parama.
Garaže se grade, počinje interes investirora za taj posao i to je dobro. Grad može iz svojih para da napravi jednu garažu najviše godišnje. Sada ćemo graditi jednu ispod Skerlićeve ulice kod Narodne biblioteke.
Ono kod Franša je katastrofa, dati su urb. uslovi za garažu a čovek je napravio radnju, sada je grad u sporu sa njim i naravno to traje.

Shvatila, shvatila.
Ali živim u jednoj lepoj ulici otprilike paralelnoj sa Vojv. Stepe, i gledam, i vidim.
Ali priželjkujem da bude tako kako ste Vi rekli.
Nisam ništa ružno (a pogotovu - generalno loše) mislila o našim stručnjacima.
Možda je ipak ružno da sam tu priču uopšte i započela...
Nego, sve priželjkujem - da bude idealno. Da vide ona najbolja rešenja i da ih primene kod nas.
Inače, nisam do sada spomenula - BRAVO za sve što se radilo po gradu (asfaltiranje ulica, rekonstrukcija...).
Pozdrav

Naprotiv, uopšte nije ružno, tema je jako dobra i iskoristiću vašu repliku da pokušam da objasnim neke stvari u vezi toga. Nisam ni mislio da ste nešto ružno mislili o domaćem stafu, svako od nas želi mnogo bolje, i ja zajedno sa vama. Problem sa našim stručnjacima, sada ću reći nešto možda preoštro, je u tome što jedni, oni mlađi, nisu skoro celu deceniju radili ozbiljne poslove, ona priča o ratovima u kojima nismo učestvovali, i oni stariji koji bi da se vrate tamo gde su stali ne razumevajući da se sve promenilo i da je zaista potrebna nova misao i nova vizija za vreme u kome živimo.
Ima tu mnogo nesnalaženja, svi učimo i pokušavamo da se snađemo u okruženju a stručnjake koje imamo, imamo.
Radeći ovaj posao dnevno se srećem sa strancima, investitorima i arhitektama. Nisu ni oni neko zlato, većina dolazi ovde da pravi profit (što je normalno) i ponaša se kao da su došli u neku nedođiju gde je sve dozvoljeno, njihovi arhitekti ih slede i veliki napor ulažem da ih uverim da ovde ima nekih pravila i da ne može baš sve. Na primer, teško ih je ubediti da raspišu javni arhitektonski konkurs za svoju investiciju umesto da grade po projektu svog arhitekte.
Ima naravno i onih (nažalost, mnogo ih je manje) koji dolaze sa dobrom idejom, onih koji poštuju procedure, sa njima je zadovoljstvo sarađivati. Meni je važno da dolaskom kvalitenih arhitekata i pristojnih investitora naši ljudi nauče kako se to radi u belom svetu i to je velika korist, pored toga što donose novac u Beograd.
Mislim da se ipak stvari popravljaju, komunikacija sa svetom doprinosi da naši ljudi dostižu standarde i mogu se po Beogradu videti veoma respektabilne zgrade u arhitektonskom smislu. Naravno da ima i treša, u velikoj produkciji nije moguće da sve bude za časopis, pa nisu ni svi arhitekti genijalni. I napolju je isto tako ili bar slično, deset posto produkcije je arhitektonsko delo koje je referentno, ostalo je konfekcija projektovana u radno vreme.
Moja politika je da ne budem agresivan prema kolegama, upozoravam, izlažem projekte uvidu javnosti, diskutujem o važnim projektima sa kolegama i trudim se da stvorim atmosferu gde će arhitekti ali i investitori shvate svoju odgovornost kada nam zauvek uvale neku zgradu. Ipak, odluka je na arhitekti koji potpisuje projekat. Do sada sam samo četiri puta sprečio realizaciju projekta jer je i za moj demokratski stav bilo previše. Valjda će biti pobeda na strani nas optimista koji imamo želju da bude bolje.

Vaša akcija je super, već je nekoliko puta pokretana i sve je bilo pripremljeno. Tada sam otkrio neverovatnu stvar. Nadležnost za obeležavanje ulica je u Republičkom geodetskom zavodu ili već kako se zove i oni odlučuju kako se to radi. Kao imaju oni neki kvazi naučni pristup a rezultat je upravo kako vi kažete. Pa dobro, trudiću se i dalje oko toga, a ako pitate šta vi treba da radite u tom smislu, pa isto ovo što ste sada uradili. To je način, nažalost nije brzo i ne sme se odustajati. Malo demagoški zvuči ali je tako, nije Beograd ostrvo, postoji u državi koja ima preča posla (sic!).

...je ugrozena vrsta u Beogradu. S obzirom na to koliko se "cesto" pojavljuje na ulicama naseg grada, opisacu ga za one koji su ga poslednji put videli na polaganju vozackog ispita - to je zuti romb, sa belo-crnim okvirom.

Nedostaje bukvalno na svakoj raskrsnici, semaforizovanoj ili ne. Ljudi moraju da zveraju u ulice sa kojima se ukrstaju da sa neke dijagonale vide, otpozadi, ima li tamo trougla ili nema i tako pokusavaju da ustanove da li se u tom konkretnom slucaju primenjuje pravilo desne strane. Mesto na kome ovi znaci mozda ponajvise nedostaju je kvart omedjen Vasinom/Uzun Mirkovom, Francuskom, Dusanovom i Pariskom, zatim onom izmedju Takovske, Bulevara, Decanske, Despota Stefana i Kraljice Marije (e sad, ako sam promasio neki novi naziv - 29. novembra i 27. marta), kao uostalom i svaka raskrsnica na kojoj ne postoji semafor i gde se vozi manje-vise napamet.

Ako su mi na novobeogradskom forumu ispravno odgovorili, to je u nadleznosti gradskog Sekretarijata za saobracaj. Isto tako, ne znam ko je odgovoran sto su u Sapcu onako lepo obelezena imena ulica i "cross streets" na svakoj raskrsnici, ali ne bi bilo lose da ih pitamo.

Zavrsio bih priznanjem za sve cesce i sve konkretnije odgovore sa Vase strane. Lepo je znati da se vas glas cuje i da su ljudi koje ste izabrali da vrse javnu funkciju, u najmanju ruku, spremni da budu odgovorni na recima.

Nije dobra teza. Neće se uštedeti novac, više novca nema. Nema tih 900 miliona te se ne mogu ni uštedeti. Održivi razvoj podrazumeva da se troši onoliko koliko se ima. Neodgovorno je (o tome pitajte vaše profesore pa makar oni bili i urbanisti) tovariti građanima trošak ili ih uvaljivati u kredite koje će generacije otplaćivati da bi se napravilo nešto što nije potrebno. O tome sam pisao više puta na ovom blogu pa vas molim da procitate. Ukratko, stručnjaci kažu da Beogradu treba nezavisan šinski prevoz sa kapacitetom od 18.000 putovanja, laki metro nudo 22.000 putovanja a teški 40.000 putovanja. Čak i kada bi bilo novca ne razumem zašto bi gradili nešto što je toliko preko potreba. Ipak mislim da mnogi još nisu shvatili (pa ni vaši uvaženi profesori) da nema više velike državne kase iz koje se uzima koliko treba već je ovo gradska kasa koju treba odgovorno tretirati jer se iz nje namiruju svi gradski troškovi. To je odgovorno ponašanje za razliku od junačenja da mi sve možemo. Možemo onoliko koliko imamo.
Laki metro je u Evropi trend, mnogfi gradovi koji imaju ranije izgrađeni metro nastavljaju da grade i razvijaju svoj sistem u šemi lakog metroa. Atina na primer razvija samo laki metro. Čikago takođe. Valjda im je to bolje i održivo. Problem Istambula poznajem, oni su izgradili laki metro ali ništa više, sve drugo je ostalo kao pre. Sada rade na modelu integrisanog saobraćaja jer je to deo strategije javnog prevoza, nisu bili pažljivi na času.
Onaj poslednji pasus vam nije baš uspeo. kakve veze ima održavanje i cena toga. Pa valjda oba sistema moraju da se održavaju zaboga. Hajde, umete vi to i bolje.

Слажем се са Вама да ја то могу боље и треба увек боље да се уради од оног претходног, само ми се чини да баш нешто и не иде на боље код нас.Апсолутно се слажем са Вама да је наша земља јако сиромашна и да не може да покрене велике јавне радове, па чак тешко и оне који су јој и неопходни за даље напредовање, али никако не могу да схватим зашто се код нас, иако је очигледна чињеница да немамо пара, те паре немилице разбацују.Прочитао сам Ваш пасус око визије о Београду и све је то мени ОК овако на папиру али на делу нисам видео да се то спроводи онако како је и речено.
У овом делу око визије ја ћу се базирати на једном, по мени а и по целој Европи једном од најважнијих делова визије будућности а то су инвалиди.Када се крене по Београду стекне се утисак да се инвалидима посвећује велика пажња на јавним градским просторима али кад се мало боље погледа услови за инвалиде су прилично слични као и пре 10 година.
Ја иначе живим на Дорћолу па то могу сваки дан да видим.Дорћол је једно од првих места у граду на којем је почело постављање бетонских плоча на тротоаре, и сада се то налази у некој завршној фази.Не постоји ни једно место код пешачких прелаза на којима су направљени прелази за инвалиде по стандардима.Ти прелази нису рампе већ неки велики коси степеници.Разлика између нивоа улице и те ''рампе'' је у појединим улицама (у Господар Јовановој рецимо) и више од 10 цм!!!!!!!!!!
Мислим то је страшно!!А најважније је да сте за аутомобиле направили савршено уједначене нивое тротоар-улица!!!Као да су аутомобили ти којима је најважније прилагодити простор а не људи.Да не спомињем да сам у Немањиној (то је ми је име г-дине Бобићу ако Вам нешто значи) видео ''рампу'' под углом од невероватних 45 степени!!!!О тактилним плочама за слепе и да не говорим, то на Дорћолу не постоји, а тротоари су сасвим солидне ширине да могу да их садрже (како су ме научили на тротоарима ширине мање од 2 м се не постављају, а овде постоји доста тротоара са ширином већом од 2 м)!Булевар такође, он је прича за себе...Једина улица која је задовољила све стандарде је Краља Милана, и зар друге не би требало да се раде по угледу на њу???
Знате, бојим се да у овој визији (Вашој или чијој већ) некако нема места за инвалиде, а они су једна од главних тема свих западних земаља, док их ми овде таквим нестручним извођењем радова једноставно дискриминишемо!!!
Мислим за ово не можете да имате оправдање!
А кад је у питању извођење радова у тим улицама то је ужас живи!!!Радови се изводе онако одокативно, отприлике, и невиђено аљкаво!!!Плоче се поставе па се преко њих не поспе песак већ се залива цементрним млеком, ситни се камење, а кад се асфалтира улица онда мајстори са чизмама од катрана лепо се шетају и отресају лопате и грабуље од асфалта итд.Они међу простори око шахтова се само замажу бетоном и то је то, и наравно успут се током асфалтирања лепо изгуле веома јефтине гранитне бакнике, а на појединим местима нема банкина већ бетона!!!И кад се све то ''лепо'' уради, после 2 дана долазе исти, почињу да секу асфалт и да копају по плочама јер су заборавили нешто да ураде, а онда само затрпају као да је то туђе и после пар дана почињу да тону плоче!
А круна свега овога је Булевар!!Када човек хоће да се прошета Булеваром осећа се непријатно јер не може људски да прође већ мора да се провлачи и чеше о друге пролазнике или да се провлачи у теснацима које праве трафике!!Наравно за то су заслужни паркинзи који су појели више од пола пешачке зоне!!!
О условима за људе са сапосебним потребама нема ништа да се каже јер то тамо не постоји.Постоје само неки уланчани жути квадрати чија се намена ни симболика не знају.Могу да замислим како би изгледали платои испред правног и техничког факултета да их је уређивао исти човек, али је ипак успео да испред техничког направи две огромне баре у којој може да се удави нилски коњ!!!
И после свега овога шта бива?Па наравно поновни радови у року краћем него што је то било предвиђено и беспотребно трошење пара, и све то због неодговорности онога ко је то планирао!
Наравно што будемо више беспотребно трошили паре то ће мо бити све богатији, тако беше?
Старшно!!!
Тај Булевар треба да буде понос Београда, једна од најстаријих улица, некадашњи Цариградски друм треба да изгледа у скаду са својим именом.

Овај пасус је био посвећен Вашој изјави о одговорном третирању касе како све навели у одговору.
И као што сте рекли да можемо колико имамо,а пошто немамо и не можемо ништа, а немамо јер радимо све једно те исто по 5 пута!!!

А што се тиче лаког метроа видим да постоје две јако супротстављене струје, само што је једна на власти а друга не.Па пошто не можете да се обострано усагласите већ само једнострано консултујте се са неким.Ево следеће недеље нам долази Rem Koolhaas један од најпознатијих архитеката и мислилаца данашњице, па се консултујте са њим, можда нешто и смисли за нас.То би нам било од користи, јер како Ви рекосте не треба да се јуначимо да ми све можемо!
Рекосте такође да су стручњаци рекли да нама треба лаки метро, па питам се зар урбанисти који су професори на факлутету нису стучњаци?

Надам се да су ови пасуси успешнији него онај, који можда нисте разумели шта сам хтео тиме да кажем!

С поштовањем,

НБ

...

Interesuje me jedna stvar. Kroz koliko godina ce Beogradu trebati nezavisni sinski prevoz koji ce premastiti kapacitete lakog metroa? I po koj racunici su radjene pretpostavke za potrebe, da li to ima veze samo sa velicinom grada ili sa polozajem, njegovim urbanistickim planom i trenutnim kapacitetima prevoza? Ako bi se uvela ogranicenja na kretanje automobila kroz centar, da li bi to povecalo potrebe Beograda ili je sve to uracunato u racunicu?

Atina i Beograd. Ne mogu se porediti babe i zabe. Atina ima vec izgradjeni teski metro.Tramvaj sirokog koloseka je prirodna nadogradnja metroa i prvenstveno sluzi za prevoz putnika od perifernih stanica metroa ka obodnim naseljima. Budimpesta na primer.Nedostatak novca ne moze biti izgovor za polovicna i nekvalitetna resenja. Doci cemo u situaciju da cemo potrositi pare, necemo resiti problem, a cena novog resenja ce tada biti "laki" metro*2+900 miliona. A tek cikago, profil ulica u centralnom delu cikaga je neuporediv sa Beogradom.Beograd treba da se poredi sa evropskim dvomilionskim gradovima cije su centralne ulice manjeg profila.Pesta je u XIX veku dobila metro, a beograd nece ni u XXI.
Pored cene je znacajan faktor i verovatnoca odrzannja reda voznje. Tu je i najveca prednost teskog metroa brzina i pouzdanost.
Jos uvek niste odgovorili kako cete ocuvati nezavisnost "lakog" metroa na povrsinskom delu trase. Hocete li sa svakom poprecnom ulicom praviti nadvoznjak.

Poštovana,
Javne rasprave su obaveza oko svih urbanističkih i drugih problema koji se tiču investicija iz gradskog budžeta. posebno kada je reč o javnim radovima. Javne prezentacije projekata i diskusije, iskazi u medijima i to je neki put veoma burno ali uvek korisno. Još kada bi građani razumeli da pri odlučivanju treba slušati i stručnjake bičlo bi još bolje. Ali ima vremena, naučićemo i to.

ако сте били, а били сте по многим градовима европе, питам Вас: да ли сте видели комунално прљавији град у целини од Београда!?

добро, ово није Ваша директна компетенција, али овде не пише и не комуницира са нама та персона којој би ово питање могао да поставим, али Ви сте индиректно ипак овде компетентни.

не знам да ли сте били у Загребу скоро гос. Бобићу, али тај град за последњу деценију изгледа блиставије и чистије чак и од Париза.

у Загребу гос. Бобићу не можете видети опушак ни пушком да га тражите, а у Београду како и сами видеите и знате, да се Београдски АСФАЛТ и тротоари не могу видети од опушака, смеђа, бачених звака, и т.д.

има ли ико заинтересован за ову еколошку причу гос. Бобићу, или се мисли да наше грађане нико жив не може натерати да се понашају културно, цивилизовано и дисциплиновано.

просто је фасцинантно да се нико од градских отаца већ деценијама није заложио да се то истера и озакони ова прича на терену, изгледа да се код нас нико не жели да се баш замера бахатим грађанима и њиховим лошим манирима и ружним карактерима.

докле бре овако, ваљда док не потонемо у смеће и неку заразну болештину већих размера.

Милутин Млађеновић- својеручно

Neću ulaziti u to da li se pri ovoj tvrdnji radi o hiperboli, nego radije nešto poput fusnote.

Naime, mogu potvrditi da, ne samo u Zagrebu, nego i širom Hrvatske, zadnjih 10tak godina je teško pronaći odbačeno smeće na ulici ili doživjeti da se kao pješak u prometu osjećate poput divljači za odstrel (kako sam se, na žalost, uglavnom osjećala na ulicama Beograda). Za to postoji jedan razlog, koji NEMA veze s mentalitetom ljudi koji tu žive. Razlog tomu su visoke novčane kazne za nepoštovanje prometnih, propisa o održavanju čistoće javnog prostora i sl. Ako ste uhvaćeni pri bacanju otpadaka po ulici ili npr. nezaustavljanja (vozači) prije pješačkog prijelaza ako se u blizini nalaze pješaci, slijede vam VISOKE NOVČANE kazne. U tome je tajna urednih gradskih sredina; nije u pitanju nikakav narodni mentalitet ili slične misterije.

Isto vrijedi i za svaku drugu sredinu koju rado uzimamo za primjer reda i čistoće.

Novčane kazne postoje i kod nas, nisu visoke ali nisu ni zanemarljive i primenjuju se kad postoji situacija in flagranti. To znači kad policajac uhvati nekog da je bacio papir ili već šta na trotoar ili tako nešto. I to je mali deo priče. Problem je mnogo veći u predgrađima na prilaznim putevima gde građani (proverio sam, nisu marsovci došli iz svemira nego moje komšije) bacaju neopisane gomile đubreta. Gradska čistoća dnevno odnosi tone đubreta ali ono ipak metastazira. Praktično je nemoguće uhvatiti nekog na delu, to je prava gerila i ne preostaje ništa drugo nego da se to odnosi pa kome se pre dosadi.
Hajde, slažem se da su visoke kazne način ali ne i jedini. Ako građani nemaju osećaj da bacati đubre nije u redu i ako to rade krišom noću onda nema te gradske vlasti ili policije koja to može srediti.
Ja mislim da je najlakše nabaciti neku krivicu na vlast a građani su kao super, oni su žrtve ohole gradske vlasti koja o njima ne brine, pa onda moraju da zađubravaju okolinu i sostveno dvorište. Urbana kultura se stiče u porodici, u školi ili u međusobnim kontaktima ali i uteruje se u glavu i kaznama.
Pre neko vreme sam prišao čoveku koji bacio kesu ispred narodnog pozorišta i ljubazno mu rekao da sam primetio da mu je kesa slučajno ispala. Onda je bilo: - gledaj svoja posla, spomenuta je moja mama, predloženo mi je neko pušenje i tako to.
Kazne da ali i narodni običaji u skladu odnosu na domaćim vaspitanjem.
Spominjete inistranstvo, kako je to tamo lepo uređeno. Pa jeste, ali ako tamo đubrite okolinu, pikavcem ili velikom isporukom komšija neće ni časa časiti da to prijavi komunalnom policajcu. Tamo se to smatra svetom građanskom dužnošću i obavezom. U ovom gradu takvi se zovu cinkaroši, mogu dobiti batine ili ciglu u prozor, pa onda svi sede kod kuće i kažu da gradska vlast ili već koja ne radi svoj posao. Da malo ne preterujete, možda sam kriv i za grafite u vašem stepeništu ili što vam gumica na česmi u kupatilu ne dihtuje pa ne možete da spavate od kapanja vode po celu noć.

U ovom vremenu, kada nam je država sve manja, razumem sve priče vezane za Singapur - baciš pikavac-platiš, pljuneš-deset po turu, zalepiš žvaku-...
Pogledajte stepeništa i liftove beogradskih solitera. Tu nije niko došao sa strane i žvrljao, parao, pljuvao, i pikavcima topio dugmiće.
Pogledajte trotoar ispred pekare preko puta Beogradjanke u Srpskih vladara - od žvaka se ne vidi.
O bacanju iz kola da ne pričam.
Kad vidim da neko baci, uvek kažem i ja:
- ispalo vam je nešto,
a osoba mi odgovori (uvek ljubazno-do sada):
- hvala, hvala, ne treba mi...
I tu niko ne može da bude "Katica za sve", nego stvarno mi sami moramo da se borimo s tim, učimo decu (a i starije opominjemo),pa i prijavljujemo (ili još bolje - cinkarimo, što i te kako umemo, samo što nismo načisto da li je dobro bacati ili nije).

slazem sa gosp. Bobicem. Ali delimicno.
Za prljavstinu su krivi Srbi jer su takvi kakvi su i takvima ih i vide okolne drzave.
Znate, svaki mali privrednik (Srbin) u svojoj firmi posebnu paznju posveti mokrom cvoru. Kaze, po tome se najpre vidi kakva smo firma.
E isto tako, i narod se prepozna po tome kakve su mu ulice.

Ali, ipak, vlast mora da napravi strateski plan i da kontinuirano i dugorocno vrsi edukaciju gradjana, da investira u obrazovanje i vaspitanje, da nagradjuje dobre poteze i sl.
Umesto toga, vlast je proglasila RTS za javni servis uvela nam namet od 350 dinara da bi nam ovi pustali svako vece kako se to cigani zene i udaju, da bi nam reprizirali serije za koje smo vec platili pretplatu do imbecilnosti, da bi snimali edukativne sadrzaje poput selo gori a baba se ceslja i.t.d, i.t.d.
Ja samo hocu da kazem, da su na zalost na vlasti u Srbiji, Srbi.

Jer, licemerno je svesno unistavati kulturu i obrazovanje i smatrati da je za vlast jednostavnije da narod bude polupismen, a onda se posle toga pozaliti da je narod takav kakav zaista jeste - ume da prevari na pijaci i to mu je krajnji intelektualni domet. Ah da, i to oko Karle del Ponte i Ahtisarija takodje zna prosecan Srbin najbolje...

Napravi se javna rasprava, laki ili teski metro, i onda se onemoguci jednom od projektanata teskog metroa, koji je inace najveci kriticar gradske vlasti po pitanju urbanizma, da iznese svoje mishljenje, a sutra u novinama izadje da je alkoholicar, da je dosao pijan i zbog toga mu nije omoguceno da iznese svoje stavove. Inace covek uopste ne pije.

Uh, Zorane, kad biste ga bar malo voleli...
Naš lepi grad!!
Kakvi predlozi.
Bez milosti i bez srca.

znate da je majka najveci unistitelj svog deteta kada ga previse razmazi. Doslo je vreme da ovaj grad odraste i postane pravi grad, a za to trebaju ozbiljni rezovi. Za sve nas bi bilo bolje kada bi to neko napokon uradio.

slazem se.
Pogotovu da sada neki drugi grad postane glavni grad.
Recimo, ja bih Uzicanima dao da malo budu prestonica.
Oni su vazda najpametniji na svetu bili...

I neka se tamo preseli sva administracija i vlada pa da ja idem njima da blokiram malo ulice kad mi dodje.

Hvala na komunikaciji ali trebaće mi dan dva da komentarišem.

Ovo je zamena teza. Niko ne kritikuje stambenu izgradjnu generalno, već način na koji se ona sprovodi. Ako na istu površinu na kojoj je stanovalo 100 ljudi sa 30 automobila naselite 1000 ljudi sa 300 automobila a sva infrastruktura ostane ista onda imate problem koji sad vidite na Brankovom mostu, Gazeli i sl.(ovde je saobraćaj samo jedan najlakše vidljiv aspekt problema, isto važi i za vodovod, grelanje, kanalizaciju, snabdevanje....).
Ključno je ovo što ste naveli "da se grad širi", ali to ne podrazumeva da se samo širi u visinu, već i u širinu. A da bi otišao u širinu treba proširiti prilazne puteve (koji su omeđeni kućama poput Avalskog i Smederevskog), izgraditi linije metroa, izgraditi komunalnu infrastrukturu, izgraditi centre tih naselja (škole, zdravstvene institucije, kulturne institucije...). To je za grad skuplje, za investitore neisplativije i zato se penjemo jedni drugima na glavu. Time bi se dosta ljudi iz zagušljivog i zatrpanog centra u slučaju dobrih komunikacija upravo povuklo u ta naselja. Imate primer naselja Bežanijska kosa ili Medaković koja imaju sreću da su blizu auto puta kao brze komunikacije (dobro, do skora i van špica brze..;))

Sa ovim se slažem potpuno. Da li postoji način da Grad u ovom domenu utiče na promenu reda vožnje i na eventualnu izgradnju nekih okretnica ako je potrebno, kojima bi se ova svar normalizovala? Naravno ovo podrazumeva da i okoline stanica metroa dobiju dovoljan broj dovoljno čestih linija.

i ja se slazem.
I nije tacno da grad nema ovlascenja.
Mozda ih nema na papiru ali u praksi uvek moze da nadje mehanizam da izvrsi pritisak na republiku.

Veoma dobri komentari pa mi je zadovoljstvo da se uključim.

Bez obilaznice nema sreće jer vam nije dobar podatak o opterećenju autoputa. To je evropska trasa i procenat se po stručnjacima kreće nege oko 40% onih koji bi mogli da odu na obilaznicu. Deo obilaznice sa ostružničkim mostom je završen i sada se radi na trasi ka autoputu na južnoj strani. Ovaj posao radi država a grad učestvuje samo finansiski. Most preko Ade počinje da se gradi krajem godine, sada je u toku tender za izbor izvođača. Rok je 2009 godina. Dotle ćemo nažalost da trpimo gužve.

Izbor projekta zas most preko Ade je zaista lep, mora biti takav jer je to vidljiv znak u Beogradu. Što se cene tiče, to nije bilo sporno. Izabrani model košta 65 miliona eura (ostali deo troška od 80 mil. eura je namenjen pristupnim saobraćajnicama i za 14 km. poluprstena oko centra Beograda i ta suma važi za bilo koji most. Cena drugih mostova, koji ni izdaleka nisu zadovoljavali druge kriterijume (imali su stubove u toku reke Save, npr.) je bila oko 55 mil. eura. Zaista mislim da je ova razlika prihvatljiva za vrednost koja se dobija.
To sa vrtićima apsolutno nije tasčno, proverite vaše informisanje u vezi sa tim. Nešto tu nije u redu. Avalski toranj je, po mom mišljenju važan za grad, simbol sa kojim su generacije odrastale je uništen i smatram da je ispravno ponovo ga napraviti. Osim toga, u okviru tehnologije komunikacija to će biti profitabilan objekat. Vratiće uložene novce.
Prokop jeste loša investicija (naklazi se na ostrvu nedostupna i odvojena od grada), nekada su urbanisti, isti oni koji su sada vrlo glasni u kritici metroa ili mosta preko Ade ili već čega, ustvari svega, tu poziciju zamislili, izvedena je delimično i sada stoji kao kamen o vratu. Pokrenuo sasm inicijativu da se železnička stanica napravi na NBGD-u kod sadašnje žel. stanice i za to se radi plan. Ideja je da ta stanica i Prokop rade integrisano. Ipak, Prokop se mora završiti pa makar kao gradska putnička stanica za javni prevoz. Beovoz nije gradska imovina, dogovaramo se sa đželeznicom da ujedinimo snage i pare oko toga i koristimo izgrađenu infrastrukturu. To bi jako pomoglo do uzgradnje metroa, a i kasnije jer je to dobra veza sa okruženjem a logistika postoji. Opet priča o odnosu grad republika.
Cene nekretnina zaista nemaju veze sa gradom. Odakle vam ovaj biser? Verovatno ste obavešteni da je država prihvatila kao osnovni koncept tržišnu privredu i u tom sistemu institucije države pa i grada ne utiču na cenu nekretnina. Grad iz budžeta finasira izgradnju socijalnih stanova )prošle godine 1000 stanova, ove i naredne još 2000) ostalo je investitorski posao. Istina postoje mogućnosti da se nekim merama stimuliše izgradnja po povoljnijim uslovima ali to bi samo išlo na ruku investitorima gde bi grad imao smanjeni prihod, dakle, manje infrastrukture i ostalog. Naime, potražnja za stanovima je ogromna i ponuda ne može za to pokrije i cene su visoke. Inače, za vašu informaciju, strani investitori se ne intersuju mnogo za stanogradnju, njihovo učešće u ovome je minimalno, glavnu reč vode domaći ljudi.
Gradska vlast ne izmešta industriju. U Generalnom planu je predviđeno preko 2000 hektara zemljišta za privredu i industriju. Posle propasti velikih industrijskih sistema u Beogradu, nema investitora i firmi koji žele da se bave ovom delatnošću. I ako ima tu se radi o malim pogonima lake industrije koja po pravilu zapošljava mali broj radnika. Čak za investiranje u ovakvu delatnost grad daje određene beneficije radi stimulisanja investitora. Dakle, ako nema preduzetnika nema ni privrede, ni industrije. Grad je otvoren za sve delatnosti i svakako nije "okrenut" nikome posebno. Opet odakle vam takav zaključak, možda zato što ne razumete da je prošlo vreme centralnih odluka.
U svakom slučaju volim ovakav razgovor da bismo obojica shvatili gde živimo i gde je problem.

Izvinite gospodine Bobicu ali to da je opterecenje autoputa tranzitnim saobracajem 40% ne verujem. Pogledajte registracije automobila i videcete da su to u ogromnoj vecini Beogradske registracije. Svejedno, grad ce imati koristi od obilaznice, samo sto mislim da se te pare mogu u ovom trenutku bolje potrositi. Mislim da je magistralni prsten kroz Beograd daleko bolja investicija za manje para. A jos jedan most bi kostao 60Me.

Mislim da je dobra ideja grada da gradi lepe i malo skuplje objekte kao most preko Ade ali nacin kako ce se resiti prelazak lakog metroa preko Save mi je dao ideju da Vam predlozim da to isto uradite i na Gazeli, da prosto "dolepite" po jednu traku sa svake strane. Guzve nastaju bas na cepu gde se ulazi na auto put na Gazeli.

Argument da Avalski toranj treba graditi zato sto je simbol grada ne stoji u trenutku kada ima mnogo precih investicija. A da je ekonomski isplativ vec bi se javili investitori da grade a ne da mora grad i drzava da dotira. Sto se tice tehnologije telekomunikacija ni to ne stoji jer je sistem repetitora zastarela tehnologija. Sada se zakupi satelit i salje se signal sa jednog mesta a ostali samo postave antenu i hvataju signal, to je znatno jeftinije. Kao nosac predajnika sasvim lepo funkcionisu visoke zgrade po gradu tako da ni to nije neka korist. Nije ni turisticka atrakcija jer je tesko doci do njega i ljudi ga obilaze samo za Prvi maj i sl. Podseca me na muzej aviona na aerodromu; ponekad odem u taj muzej i zao mi sto sam ponekad sam u tako lepom prostoru sa tako lepim eksponatima zato sto je van grada i sto nije lako doci do njega. Po svetu se takve gradjevine grade u gradu a ne van.

Tacno je da trziste formira cenu nekretnina a i sami ste rekli "Naime, potražnja za stanovima je ogromna i ponuda ne može za to pokrije i cene su visoke.". i ja bas zato smatram da je grad kriv za ovako visoke cene. Na sajtu Direkcije za gradjevinsko zemljiste moze se naci plan davanja prostora za stambenu izgradnju za 2006. Tu se moze videti da grad skoro nikakvu stambenu izgradnju ne omogucuje. Jedina veca izgradnja ce biti naselje za univerzijadu, socijalni stanovi u Ivana Ribara (znaci ne za trziste) i elitni stanovi na Marini. Ostalo nista. Ponuda nula cene rastu, prosta logika. Uopste mi niste jasni zasto ne obezbedite vise prostora za stambenu izgradnju? Na obodima grada nemate troskove za rusenje, zasto ne sirite grad? Drugi nacin izgradnje je onaj koji blogeri strasno kritikuju a koji je trenutno jedini nacin. A to je srusiti udzericu i dici zgradu. Kada bi se povecao broj lokacija za gradnju, tada bi ponuda bila veca i plus eventualno snizenje naknada bi dovelo do daljeg znacajnog snizenja cena a ne samo do porasta profita investitora. Snizenje cena naknada za gradjevinsko zemljiste je takodje neophodno i nemojte mi reci da je skuplje napraviti put i trtoar na Bezanijskoj kosi nego u Nisu npr. Ziveo sam u Kanadi kada su pale kamate i nastao je neverovatan bum u stambenoj izgradnji a kod nas su u istoj situaciji samo porasle cene. Trziste je ponuda i traznja, povecajte ponudu.
Inace imam sve pohvalno da kazem za vas plan izgradnje 2000 stanova i 1000 koje ste vec sagradili.

Zakljucak da je grad vise okrenut jednim nego drugim sam stekao slusajuci Nenada Bogdanovica. On stalno naglasava nesto u stilu da je prioritet da grad bude bankarski, obrazovni i sl centar i da industrija postane manje znacajna i da je to proslost. Izvinjavam se sto ne mogu doslovno da ga citiram. Drago mi je da cujem od Vas sada da vi ipak stimulisete i industriju i da izjave Bogdanovica u stvari verovatno predstavljaju samo likovanje sto u grad vise dolaze profitabilnije delatnosti.

Dusan

Nema razloga za izvinjenje. Ja sam samo interpretirao izveštaje službe koja se time bavi. Ipak, očito je da je autoput zaista evropska magistrala i sav saobraćaj, putnički i teretni ide preko Gazele iz Everope ka istoku. To svakako treba poslati na obilaznicu i tu trasu je trebalo uraditi mnogo ranije. Magistrala sa mostom preko špica Ade je gradska magistrala i treba da rastereti Gazelu i Bul. Vojvode Mišića. Posebno je važno znati da ta magistrala treba da prihvati saobraćaj sa Rakovice i Tržište stanova je zaista tržište. Posao grada Beograda je da priprema zemljište - urb. planovi i nfrastruktura. Ostalo je posao investitora. Direkcija daje na tender opremljeno zemljište sa čistim vlasničkim odnosima. U planovima postoji nekoliko hiljada hektara za stambenu izgradnju (za razliku od ranijih prioda oko 40% je namenjeno individualnoj stambenoj izgradnji) i to opremamo, gradimo infrastrukturu, bilo bi dobro da ide brže ali prostiremo se prema kapacitetu budžeta. Dakle ponuda zemljišta postoji, investitori većeg formata i moći ne odgovaraju kako bih ja voleo. Čak su uvedene znatne olakšice za plaćanje naknede za zemljište i zakup. Ponavljam grad finasira izgradnju socijalnih stanova u okviru mogućnosti budžeta. Ponudu formira tržošte i investitori a grad može samo da stimuliše njihov interes. Ovo je u svakom slučaju dobra tema i o njoj ćemo dosta razgovarati na sledećem blogu koji pripremam.

Nažalost nemamo metro ali imamo uske ulice i građane koji kupuju automobile. Spiskano je mnogo godina i mnogo para na nerealan projekat metroa upravo uzbod nedostatka vizije. Vitija ne podrazumeva samo da se setimo da nešto bude fenomenalno i nigde viđeno. Vizija mora da bude zasnovana na realnom životu i mogućnostima kojima se raspolaže. Upravo taj stari projekat metroa nije to uzimao u obzir, bio je komotan i rečeno je da će para bit. Nije bilo i odoše godine ni u šta. Ako je sve to tada bilo super, zašto nisu izgradili metro? Zato što nije bilo novca. Sada to treba nadoknaditi u daleko težim uslovima. Planiramo nezavisni šinski javni prevoz i trudimo se da ga realizujemo i opet imamo problem sa istiim tim ljudima koji nisu uspeli jer im je vizija bila nerealna. Opet je odgovor kad ih pitate a čime ćete to platiti - biće para. Neće biti jer nema odakle da se uzme. Uradićemo ono što možemo da platimo i imaćemo metro do 2012 godine.

To sa ovcama mi nije jasno. Ne mora ništa da se preduzima i tada po vama neće biti šišanja. Ali život ide dalje i mora se nešto predizimati dok se ne popravi ono što nam je ostavljeno kao teret i obaveza. Uradićemo to. U Londonu se naplaćuje ulaz automobilom u centar i oni se ne osećaju kao ovce.
Probali smo da napravimo parkirališta na obodu grada i posebne minibusove do centra. Građani nisu to hteli, vole da imaju auto pod prozorom. Silom to ne može, ustvari može ali ja tako ne mislim. Potrebno je učešće građana i razumevanje oko grada i njegovog funkcionisanja. Pa nadam se da ću dobaciti i to toga.

da niste imali kijavicu pa vas nema neko vreme. Šalim se naravno. Bicikli u Beogradu jesu problem posebno u starom delu grada gde je veoma teško napraviti korisne i bezbedne trase. Novi beograd je dobra tema i za ceo prostor, uključujući i Zemun završava se projekat za dvadeset kilometara staza za dvotočkaše sa ličnim pogonom. Deo toga je realizovan. Ove godine počinje realizacija ostalog. Procenjuje se da ne za sve potrebno oko dve godine.

Paralelno sa tim pokrenuo sam inicijativu u vezi uvođenja sistema jednosmernih ulica u starom centru čime bi se obezbedila veća protočnost saobraćaja kao što je to urađeno u mnogim evropskim gradovima. Tu bi se mogao naći i prostor za bicikliste. Pa eto ne sedi se skrštenih ruku a peticija bi bila veoma korisna kao podrška. To je ono iz lekcije o učešću građana.

Hvala na raspitivanju, samo sam koristio praznične dane da ih malko potrošim sa klincima u vožnji bicikala. A što se tiče Bloga, pratim iz prikrajka i strpljivo čekam na odgovore glede: bašti u Knez Mihajlovoj, stajališta autobusa po obodu grada, definicije velegrada, spuštanja lakog metroa pod zemlju duž Bulevara, lokalnih sportsko rekreativnih sadržaja (Peti park :)), proširenje magistralnih saobraćajnica na račun stambene izgradnje oko njih. Znam da je pitanja mnogo a vi ste sami pa imam strpljenja...

Po pitanju peticije za biciklističke puteve ćemo već nešto smisliti, mada je teško da ćemo moći sutrašnju biciklijadu da iskoristimo za takvu akciju (a bilo bi dobro), ali ne sumnjam da ako Vi već znate da interes postoji, da ćete pokrenuti akciju da se neke od ulica pretvore ulice u kojima biciklisti imaju prednost nad automobilima pa će takve ulice automobilisti zaobilaziti i tako omogućiti vožnju po celom gradu. Kad ovo kažem, mislim da bi se za svaki od pravaca mogao odvojiti jedan splet ulica paralelnih sa magistralama, Bulevarom ili Mekenzijevom pa onda negde preko Tasa, 29 novembra i Dušanovom, Voj.Stepe i Bul. Armije, Kneza Miloša...