Da li se ljubav deli?

zelim ti puno ljubavi i zdravlja
i srecnu porodicu

da ti se sve Lepo vrati

Živa bila, velika porasla!
Meda za Taru

super :))

na cestitkama i medi
puno srece

evo ja ih imam troje i nikada nisam delila ljubav, kada me pita bilo koje od njih :"Mama koga najviše voliš na svetu?", ja najiskrenije, uvek odgovorim:"Tebe." I onda to ponovim još dva puta za drugo dvoje. To je to. Svako od njih volim najviše na svetu. Ljubav se ne deli, nego se rasteže :)Što imaš više dece, to imaš više ljubavi.

da ćemo biti bogatiji za još jednu Ljubav

i tebi sve najlepse

i da se uživa u njoj
hvala

Mislim da mi je mama, kada sam dobila prvu sestru, a posle i drugu, govorila: Ljubav je jedina stvar koja se umnožava kada se deli.

U svakom slučaju sestre terorišem i danas :) večitim lekcijama o svemu i svačemu. To je teret nas najstarijih :)

Sve najbolje!

da pored ove teme otvorimo još korisnih tema za mame i tate
ja imam čitav spisak iz perioda sa Aljošom
... zlatno žuti izmet...
... grčevi...
... sedenje...
... vežbe za bebu...
ima toliko toga
mislim da bi bilo korisno da se uključe i ostali sa svojim iskustvima

ja se predlažem kao eksperat...a moram da priznam da si mi danas uleteo sa bebom, a baš sam planirala dva bloga o bebećim-dečijim-roditeljskim temama...Ali prednost za Taru, uvek i svuda! Nego, ako hoćete mogu da dajem recimo savete o dojenju...je l' se to neko zgranuo?! Da nije nekog sramota slučajno?!...mislim ako već otvaramo bebeću tematiku ;)

ako si za ostaje da krstimo blog i da ga pokrenemo.

rado cu pridonijeti iskustvom i roditeljskim znanjima

mama Dunje i Milan Jerneja

pa ti znaš da ja i inače pišem o bebama i decama i bez posebnog bloga, a tu je i Dejan, nas dvoje smo k'o tetka Saveta i teča Svetoje...al' ajte i vi što imate sitnu dečicu, vi ste u fazonu i svakodnevici, nabacujte teme, a mi da uskačemo mudro.

možemo li da se uključimo i mi koji još nemamo decu, a kao blesavima nam kreću suze radosnice čim pomislimo na rođenje deteta?

I molim da se uzme u obzir da sam vrhunska strina Marini, Sofiji i Pavlu.

pa kako bi uopšte ulazili u priču bez iskusnih strina :)

...svako dobronameran zna da su keeevee beeezveeeze, ali da su tetke, ujne i strine "fundamenat" srećnog deteta!

Imam ja jednu koja kaže da je našoj deci "sestra od strine", tj. od mene.Jednom su joj kazali da "to ne može", a ona mrtva-`ladna kaže "mi smo takav srećan slučaj!"

Tako da molim da se odmah važnost tih dragocenih ženskih bića stavi u isti paket sa mamama.

A o ujacima, stričevima i tečama, o, naročito tečama, i da se ne priča!

tako je nas jednom napala naša mlada mama-mačka sijamska (mi hteli da pomognemo mačićima, a ona shvatila pogrešno...) pa je jedna moja draga osoba plakala i govorila: Eto kad nemam nikog muškog u blizini, ni tatu, ni sina, ni brata, ni teču... Pa znaš šta, toga kad se setim i danas mi krenu suze, ali od smeha. Plače žena zato što nema teču, eto ti.

okolo baze su od fundamentalnog znachaja za pravilan razvoj, pa ko ce da kupi omiljenu targetiranu stvar, da da vishak dzeparca, da razume prve ljubavne jade,(mame dolaze tek kasnije u tu funkciju), ko ce da krishom donese zabranjeni slatkish, da bez pedagoshkih predrasuda dopusti gluposti,(jer kako porasti, a ne probati),
vodi na kupanje, u park, uchi voznju biciklom, objashnjava tajne zivota bez zadrshke,....

meni ovo zvuchi kao da si zainteresovan.

je vrlo ozbiljna tema i veoma korisna.
tu postoje niz stvari na koje treba obratiti pađnju počev od njabanalnijih kao što su jagode pa nadalje.
da li dojiti pod antibioticima i kojim...
humana ili nan ili neko drugo mleko ...
jelice izvoli i preuzmi kormilo

tu sam se ja držala uputstva mog lekara, koji je rekao da bebeći želudac treba od prvih dana, preko dojenja navikavati na raznoliku hranu. Naravno to ne znači da se jedu ljute feferone, ali sva normalno začinjena hrana, uključujućui i presnu može da se jede u normalnim količinama, ona koja je teža za varenje u malo manjim, ali u svakom slučaju se jede sve. I jagode. Ja sam ih jela, naravno ne u količinama koje uobičajeno tamanim, manjim.
Oko antibiotika, tu bi morao neko lekarski stručan da kaže, pošto savete o lekovima bih malo teže delila.
Veštačka mleka nisam nikada koristila, jerbo sam iz nepoznatih izvora crpla takve količine mleka da sam najmlađeg sina uspela da za prvih mesec i po dana ugojim 1kg i 900 gr samo dojenjem. Sestra na sistematskom se mal'ne onesvestila, upisali su ga u kategoriju "barokni anđeli", sav je bio na falte.
Oko dužine dojenja, naša pedijatrica je savetovala granicu do 3 godine, beba dobija sve što joj treba, pa i onda kada počne da joj se uvodi i daje normalna hrana. Time se beba najbolje štiti i od bolesti (a i te bebe ako se razbole i dobiju tempreraturu, tako najbolje popiju potrebne količine tečnosti). Tako sam ja mog najmlađeg dojila 2 godine i 8 meseci (na zaprepašćenje i užas okoline), a onda je krenuo u obdanište :)
Mene je brinulo to što moja prva beba nije uopšte htela da pije vodu, ni čaj, ništa...onda mi je lekarka objasnila da mu pored majčinog mleka ne treba ništa ni dodavati, ima sve. Tako moja deca, kao kamile, nisu nikakvu drugu tečnost pila sve do 5 meseca...dakle, oko toga ne treba brinuti, ako sisaju, ništa više im ne treba.

Moja svekrva se zapanjila kad je, mesec dana po rodjenju unuke joj, na pitanje Dajes li joj vode? dobila odgovor Ne.A svekrva ce, preplaseno :joj, onemece! Nikad je nisam pitala oklen joj to saznanje.

Uvek se raznezim kad se novo bice rodi. Neki prijatan drhtaj i ushicenje me obuzmu i uvek sapatom kazem Divno!Dobro dosla Tara!

poglavlje "Pi vodu i cuti" .. nije o onemljivanju, ali govori o mleku i vodi..

Za pocetak cestitke. Sada ti je sve(t) duplo lepse.
Men' je to (rodjenje) lepse od svega na svetu. Cak i nije nista strasno (mislim meni - supruga se ne bi bas slozila, ja bih mogao 3 porodjaja dnevno :-))
Moj danas puni 3 godine, tako da mi se uskoro sprema ista prica kao tebi, Zeljko. Pamti sve pa podeli.
Inace Reka do 5-tog meseca nista sem dojenja, a nikako nije nem (upravo suprotno - NE ZATVARA USTA, k'o Pet'o Sofronije). Mromolji nesto cak i kad gurne palac u usta. Sta ce mali, toliko pitanja treba postaviti (i inace samo pitanja, pitanja, pitanja.... a na kraju njegovi zakljuci - moz' misliti kol'ko je to sarmantno).

Kao prvo Cestitke, Zeljko! Neka je sa srecom i javljajte povremeno kako ide to sa mnozenjem ljubavi. Mislim da je veoma interesantna tema.

Ovo oko vode mislim da je jedan od najvecih sukoba sa Yugo bakama odredjene generacije :) Ne poznajem ni jedan par mladih roditelja koji nije taj sukob prosao (ukljucujuci i nas) :) Onda krene citiranje iz pedijatrijskih knjiga 50-tih i 60-tih koje su "zakon" i sve ovo moderno nista ne valja... :)

Konacno Gdja Saveta i Gdin Savetoje(?) mogli biste stvarno da pokrenete jedan online "Draga Saveta"-type blog za mlade roditelje... mislim da bi bio jako posecen!

Sve najbolje!

Fino ime Tara.. ima i njezhnosti i prkosa u tom imenu:)
dobro doshao na blog.:):):)

Mnogo lepo.

nešto više o njegovom značenju

ne varam je ovakva (bar ono što ja znam)...ima u Irskoj sveti kraj, zeleni brežuljci, a na jednom od njih i ostaci tvrdjave poslednjeg nehrišćanskog irskog kralja, taj sveti kraj se zove Tara. Ime i legenda su stari, očigledno iz daleke irske mitologije, jer i Tara, crnogorska, je dobila ime od Kelta, koji su baš tuda tumarali...a čim je božanski lepo, oni daju ime - Tara.
Inače i plantaža Tara, iz "Prohujalo sa vihorom" nosi ime po tom svetom irskom kraju, jer je stari O'Hara, Irac.
A lingvistički izvor imena, ne znam, trebalo bi pripitati nekog Irca, da ne kažem, Kelta :)

možete li me uputiti na neki izvor gde mogu doći do tih informacija

http://www.thinkbabynames.com/meaning/0/Tara
http://www.andythenamebender.com/name-meanings/Tara.htm
http://www.sripremananda.org/english/e7_more/e7b_names/e7b_tara.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/Tara_(name)

Moja Dunja, sedmogodisnjakinja, je prosli tjedan prvi put u zivotu dobila antibiotike, upala pluca. Mnogo su nas do sada napadali u domovini i okolo sto djecu lijecimo "bakinim" receptima, cajevima, oblozima npr., a odbijamo terapije antibioticima. (U tu svrhu je moj muz cak zavrsio i mali seminar lijecenja svega i svacega oblozima. I da kazem - pomaze, ni ne slutite oko cega sve!)

Ja imam obicaj reci da bi nasi ljudi bili najsretniji kada bi djeci svako jutro mogli mazati antibiotike umjesto nutelle/eurokrema na kruh/hleb. Toliko mi se ponekad cini da je jaka ta fascinacija antibioticima, cak i kada se radi o virusnim ili nekim beznacajnim oboljenjima.

Ja sam moje dojila mnogo krace, jedno 11, a drugo 9 mjeseci. Prvih 4-5 mjeseci nisu dobijali nikakve druge tekucine. U to vrijeme su poceli dobijati i kasice, a u pocetku je mlijeko bila sasvim dostatna tekucina.

Ja svesrdno podrzavam dojenje, a osim razloga koje je navela Jelica, i zato jer majkama pruza potpunu slobodu kretanja. ja sam s mojim klincima od rodjenja "hodala" po svijetu i isla za svojim poslovima, bez brige da ce im nesto usfaliti, jer je hrana bila uvijek idealno svjeza, na idealnoj temperaturi, u potrebnim kolicinama.

U Njemackoj je rasirena izreka da kod dojenja potraznja regulira ponudu. U to sam sasvim uvjerena. Veoma su rijetke zene koje nemaju dovoljno mlijeka za svoju bebu. Svakih nekoliko tjedana, kasnije mjeseci, kada beba naglo poraste, dolazi do 1-2dnevne "krize", manjka u ponudi; ali to je tek toliko dok se mlijecne zlijezde ne "presaltaju" na vecu potraznju.

S nasim sinom je takodje bilo nekoliko tih kriza, narocito od kako je krenuo vise da jede nemlecnu hranu. Naravno, babe bi odmah skocile kako moramo da mu dodajemo vestackog mleka, itd. Cak i neki od doktora su to govorili. Moja supruga je srecom to ignorisala, i nastavila istim tempom, i posle dan-dva bi se sve vratilo na normalu.

Rece mi da poslusam svoj majcinski instinkt po svim pitanjima, pa cak i ocinski je sekundaran. Ja bih mu taj savjet zlatom i dragim kamenjem platila, koliko je istinit. Na zalost, mnoge zene nacisto budu isprepadane savjetima sa svih strana, od kojih su neki boze-me-i-sacuvaj.

Pojma nemaju svi na gomili! Majcinski instinkt je najjaci. Nikako mi nije jasno zasto bas oko dece toliko svi vole da daju savete, kada je sasvim jasno da niko ne moze poznavati vase dete bolje od vas samih?

Ajde lepo za kompjuter, pa tastaturu pod prste i da malko pricamo na ovu temu. Jedva cekam:))

CESTITKE!!
Da je zdrava, a sve ostalo ce i ovako doci uz maminu i tatinu ljubav!
Aljosu razumem. Secam se da sam i ja bila jako uplasena, i ljubomorna, kada je u moj svet dosla sestra. Ali to traje kratko. Ubrzo zatim shvatis da je to nesto najbolje sto su ti mama i tata ikada dali!

ako mislis na poseban tematski blog tu se stvar najcesce zakomplikuje kada neko treba da preuzme koordinaciju tog bloga. Ovde su svi uglavnom prezauzeti i ovo sto pisu je otprilike maximum onoga sto mogu dati za ovaj blog.
U svakom slucaju ja podrzavam ideju a ukoliko je neko zainteresovan za koordinaciju neka mi se javi pa da krenemo.
Urednik bi trebalo da nalazi autore, prikuplja tekstove, da ih objavljuje i moderise diskusije.
Jedan tekst/autor nedeljno bio bi sasvim dovoljan.

i započeti prvi korak
mislim da je tema veoma ozbiljna i veoma malo prisutna u medijima

da je dovoljno otvarati teme o bebama i decama...i tu će se pojaviti iskustva, saveti...evo Željko ti sada imaš bebu, pa tu i tamo iznesi neku temu, pitanje, zapažanje, a mi ćemo da se uključujemo. Sigurno jeste i korisno i potrebno. Najveća stvar koju čovek može da napravi, u životu, je novi čovek.

biće još novih tema da malo predahnemo od politike

Rodjenje deteta je najznacajnili dogadjaj u zivotu!

što si napisao.Istopila sam se

Fixer ajd jedna pesmica iz rukava

samo sa skakanjem ćemo trenutno malo pažljivije zbog tare... ali to nas sigurno očekuje

dok ne napišeš pesmicu :))))

Гледао сам ово раније,много је јако:)
п.с. честитке мами и тати.

najlepše smeju i gledaju pravo u oči.
(ja preferiram dečiji osmeh sa manje od 5 zuba iz faze "puž")

Našem prvom izrasli zubi tek krajem jedanestog meseca i to dve GORNJE jedinice (umesto dve DONJE, kao što piše u knjigama), pa probaj da zamisliš - puže brzo kao gušter, ustaje, hoda, pada, prevrne se, pa se nasmeje, a vire GORNJE jedinice!
Nezaboravno. Sada krije te fotografije od svih koji su ga upoznali posle sedme godine, a ja držim dve najbolje kojima ga uspešno ucenjujem! :))

Moj stariji oslovljava mladjeg sa "animal" - zivotinjo.
ja ga pitam - zasto tako zoves brata - a mali sam brani brata: "Pa nisam ni biljka, ni gljiva, kako da me zove?"
OK onda.

Logika im je nepogresiva. Kad bih samo ja mogao na taj nacin da povezujem stvari i izvlacim zakljucke.

je prvo porasla desna jedinica dole, pa onda leva jedinica gore, da crkneš od smeha...kad stisne vilice, a zubići se slože kao lego kockice u duet.

A mom sinu posle obe jedinice dole prvo porasle obe dvojke gore, izgledao je ko vampirak. :)

ima li šarmantnijih i slađih osmeha od tih?!...

Tara ce imati starijeg batu koji ce da je cuva i stiti. kako je to divno.

hvala vam svima
zaista mislim da bi smo sa ovim temama mogli da osvežimo blog

ali cesto razlicito ispoljavaju. Rekla bih, djeca su razlicita, interakcija je razlicita, pa se i ljubav ponesto razlikuje u izrazu. Npr. jedno je maznije, a drugo uziva vise u zajednickim poduhvatima. Iako su razlike cesto beznacajne.

Ooo pa konacno neka lepa vest, mislila sam da ce nas posle Everesta zatrpati sve sami uzasi..Elem sve cestitke tatice i MAMICE (ipak se ona "malo vise" namucila:)
Da vam je ziva i zdrava, vesela i lepa :)
A Aljosa.. pa pogledaj mu smesak! on je srecan, nemas zasto da brines!

Moji su se roditelji po rodjenju mladjeg brata isto tako brinuli da im se princeza ne oseti zapostavljenom, elem, ja sam to tako obilato koristila da je na kraju muceni mi brat, posto je bio najmirnija beba na svetu, obicno dobijao flasicu i zveckicu pa pravac u krevetac, a sa mnom su se gledali crtaci, pravili kolaci od peska itd..:)

rekao jedan moj drug, "Moje porodično stablo izgleda k'o bambus."

Nije mu lose poredjenje, mada se ja, iskreno, ne palim mnogo na te price o porodicnim stablima (daleko su zanimljivije one anegdote o, recimo tetkama, kojih opet imam pet komada). :) Ali, na stranu to, imamo mi jedinci protivotrov: bracu i sestre ne mozes da biras, ali prijatelje mozes. :) Kod nas uvek bila puna kuca mog drustva, a neka i danas drzeca prijateljstva pocela u uzrastu od 4-5 godina.

ja smo jedinci i zato uživamo, sa malo zavisti, kada gledamo naših troje kako uživaju i kako su navikli na gužvu, to im je prosto normalno agregatno stanje...kuća mi je uvek puna dece, društva, a najsmešnije je kada društvo prespavljuje kod nas, pa se natrpa dečija soba kao oko, kikoću se do ponoći, složeni kao sardine...

E eto, gde se nadjosmo , kod zvecke.
Istu takvu je moja cerka dobila od strine. Sa dva meseca se smejala ko luda gledajuci u nju, a jos kada se okrene druga strana na kojoj je ogledalo,... milina. Nazvali smo je DRUG, i bez druga nigde nismo mrdali jedno 2 godine.

na cestitkama i komentaru mog bloga

.... ruke gore, svi u glas: "Alal vera, alal vera"

I zelim da vam deca rastu polako..Nigde ne zurite. Uzivajte u njima polako. Svaki dan. Svakog trenutka :)

:))))))))
mnogo slatko.

ali sasvim glup! Sreca i za sina i za tebe da ga nisi poslusao.

zar je potreban komentar???

Da, to je fascinantno. Moja cerka koja ce napuniti tri godine u septembru nikada ne pristaje da kupimo nesto samo njoj, vec uvek trazi da se ista stvar kupi i starijem bratu (to je sin iz prvog braka mog muza koji je 8 godina stariji i koji je njen apsolutni idol). Ali, mogu da ti kazem, da se braca i sestre razlikuju, i da su sestre uglavnom nesebicnija strana u tom odnosu.

Uvek mladji više vole stariju braću/sestre nego obrnuto. I da, u pravu si: sestre su prosto neumorne u svojoj ljubavi prema braći. U našoj celokupnoj književnosti npr. ne postoji ni jedan opis kako je sestra naškodila bratu. Mislim da ni u kriminalistici takav slučaj nije zabeležen, bar do pre desetak godina nije bio.

faza 1- ona mu smeta, jer kmechi, zauzima roditeljsku paznju i sve se vrti oko malog smotuljka, dok je on "vec veliki", pa mora da razume, a ne razume,

2- pokushaji da se hodajuci patuljak zlupotrebi za spostvene eksperimente, a da isti ne vrishti,

3-pa, dobro, mogu i zajedno da se igraju, a i slatka je nekako, narochito kad ga dotiche, shto on ne voli bash puno kada to rade komshinice u liftu,

4-malo gurkanja, malo igre, dodushe vishe sa automobilchicima, nego s lutkama,(one su razumnije od pochetka), pa malo otimanja , ko ce prvi da chita Zabavnik,(dok ne pochnu da se kupuju dva),

5-onde njemu intezivno dolazi drushtvo, a ona ne moze da nadje bolju zabavu, nego da im smeta,

6-sada i njoj dolaze drugarice, al' su dosadne i stalno se kikocu, ni malo cool,

7- sledi prva, pretezno ljubomorna,zashtitnichka faza, kada se pojave prvi frajeri,otkucavanje mami, ona je ovo, on je ono,

8-konachno pristajanje na izabranog dechka i pokushaj
uspostavljanja bolje komunikacije,

9-i inda, do karaja zivota, ona je (bratu) njegov najveci oslonac i zashtitnik !

sve je tačno u zapetu, i prelepo opisano. Znala sam!!!
Kiss