TRG REPUBLIKE i o njemu

iskljucivanje automobilskog saobracaja.
Sta vise, pod hitno bi moralo da se pristupi radikalnim rezovima u funkcionisanju beogradskog saobracaja.
Siri centar grada bi trebalo zabraniti za teska vozila.
Obustavljati saobracaj u centru grada kad god su vrednosti zagadjenja iznad dopustenog nivoa.

Ljudi moraju da shvate da se tu radi o njihovom zdravlju i zdravlju nase dece da nije u pitanju nikakav hir.
Ljudi bi ovo shvatili ukoliko bi bilo medijski propraceno.

Ne sme se cekati ni na metro ni na ostale mega projekte.
Ovo se moze uraditi vec sutra jer je situacija alarmantna.
Beograd je najzagadjeniji i najzagusljiviji grad na svetu.
Do ovog podatka sam dosao visegodisnjom analizom situacije u ostalim gradovima po Evropi i svetu.
Uostalom, svaki stranac ce vam prvo reci da je jako zagusljivo i cadjavo.

Stvar je ozbiljna, ako cekamo zavrsetak nekih krupnih projekata: mostova, metroa i sl. jos mnogo realnog danas zivog sveta ce se u medjuvremenu razboleti i umreti od kancera.

Molim Vas da uticete sa Vase strane na svoje nadlezne kolege da se bace na ovaj posao bez odlaganja.
Sa svoje strane ja nudim svu potrebnu pomoc, jer ne trazim pare za to nego samo hocu sebi i svojima da produzim zivot ako je moguce...

I ja se pitam gde su.............

kometari su bili vezani za zagadjenje.
Sada, opet citam u ovom tekstu da nije primereno da zivotinje trpe buku i zagadjenje od saobracaja u zoo vrtu na kalemegdanu pa ih treba izmestiti.
Dakle, molim Vas da problemu pridjemo sa prave strane.
MI TREBA DA SMANJIMO ZAGADJENJE OD SAOBRACAJA A NE DA OD NJEGA SKLANJAMO ZIVOTINJE KAO DA JE ZA NASU DECU TO ZDRAVO PA ONA MOGU TU DA OSTANU.

ZOO VRT NIJE ISPUNIO NORME PA NIJE PRIMLJEN U DRUSTVO ZOO VRTOVA. BOZE MOJ, PA CELA SRBIJA NIJE ISPUNILA MNOGE NORME PA JE ZATO IZOPSTENA OD SVETA.
HAJMO REDOM.

To ne znaci da ne treba da ispunjavamo norme i standarde

Ako ste pro;itali moj komentar od 1 juna mogli ste da vidite kakva je strategija i oko postoje'eg vrta i oko novog.

Zagađenje je samo jedan od važnih uslova u toj priči ali ne i presudan. Smanjenje zagađenja neće poboljšati skučene uslove i krajnje veštački i neprirodan ambijent za životinje. Radi se o novom konceptu.

Da ne bismo bili izopšteni iz sveta treba da ispunjavamo norme i standarde. Čak i oko malih stvari kao štop je zoo vrt. Taj stav da nije važno to oko standarda i normi i baš nas briga šta svet priča, mi smo najbolji i tako to, nas skupo košta pa me vaš stav zaista iznenađuje i pomalo plaši. Čujem takve rečenice sa skupštinske govornice i shvatam da to nije samo na tom mestu. Nadam se da vam je to onako izletelo iz tastature i da ne mislite bukvalno baš tako.

Ocigledno mene niko od Vas nije razumeo.
Dole na kraju mog posta stoji recenica:
HAJMO REDOM

Bez zelje da ista od Vasih zamisli dovodim u pitanje ja sam samo hteo da kazem da po mom skromnom misljenju ustanovljenje normi i standarda u ovoj zemlji stvarno ne treba da pocinje od prava zivotinja bas kao sto ni sa postovanjem ljudskih prava ne treba da se krene bas od prava nicim izazvanog Seselja.
Mislim, toliko nepravdi vidim svaki dan, i toliko malih ideja imam, koje bi samo sa malo dobre volje mogle da se realizuju.Toliko krsenja ljudskih prava svakodnevno, toliko ponizenja i onda na RTS-u vidis spot: "zastitimo Seselja" ili " spasimo zivotinje".
Da se razumemo, ne mozemo mi narodu koji je spreman da kidnapuje vozaca, zakolje ga i zakopa u sumi da bi prodao njegov auto za 1000 EUR da pricamo o pravima zivotinja.
Mi moramo prvo da cistimo ovo kancerogeno drustvo.

Dakle, meni je samo redosled poteza sporan.

Po meni je prioritet uraditi stvari koje mozemo da uradimo vec danas. A vec sam nekoliko puta pisao o tome sta moze da se uradi vec sutra, jer u medjuvremenu dok se ne zavrse sve te kapitalne investicije mi treba da zivimo.

Po meni zagadjenje jeste problem broj 1. Zagadjenje svih vrsta, i zato me je zabolelo sto se problem zagadjenja tretira samo kada su u pitanju zivotinje. Nemam nista protiv da se zooloski vrt premesti, ali ja bih ipak govorio o nekim prioritetnijim stvarima, jer dozvolicete ja nisam siguran, ali mislim da u pregovorima sa EU jos nije zapelo bas oko zoo vrta.
U Srbiji je prosecan zivotni vek muskarca izmedju 50 i 60 godina, zena nesto duze.
Drugo,
nikad mi necemo resiti probleme u Beogradu dok najpre ne resimo problem velikog broja crnih audija i zatamnjenih dzipova, koji su zajedno sa svojim vlasnicima potpuno van svih zakona i normi. Ti ljudi, a ima ih sve vise jer je Srbija ponovo postala raj za kriminalce, ne postuju nikakve standarde, norme i pravila ponasanja civilizovanog sveta i sto je jos gore policija se okrece kao na drugu stranu i onda mi eto pricamo o gradskoj arhitekturi i kao nesto radimo.
Neko to moze da prizna a ne mora.

Potpuno se slazem sa ovim tvojim komentarom, i on se tice stvari u globalu koje i mene mnogo pogadjaju. Moj moto jeste da treba svojim radom pokazati drugacije a koliko ce vremena trebati da se stvari i potpuno promene...videcemo. Moje ceste kritike se uglavnom baziraju na mojim iskustvima vremena provedenog u drugim sredinama. Iz tog iskustva video sam da kod nas veliki broj zakon ali i navika cini da mi nemozemo brze i lakse da se pokrenemo napred. cesto se pozivam na Holandiju obzirom da je to sto se savremen arhitekture tice zaista najinteresantnija sredina. Pre svega zato sto arhitektura spada u polje dizajna i jako ima malo veze sa inzenjerijom. Izrazi su toliko razliciti da imate ustisak kao da ste u prodavnici igracaka nekad i vrlo je zabavno posmatrati kako arhitekti tamo pristupaju izgradjenoj sredini. Kod nas na primer ne postoji ni jedan pejzazni projekat u pravoom smislu te reci. Druga stvar, cinjenica jeste da je infrastruktura prva i da prvo treba sredjivati, sto vi kazete "kapitalne investicije", mada kod nas to je izraz za velike investicije pa makra one bile i velike poslovne zgrade koje zidaju stranci. Tj. mislim da kod nas kapitalno ne znaci uvek i ono najbitnije. Druge, kad je u pitanju izgradnja, mislim da je odrzivi razvoj takodje bitan element a mislim da je i prica o zoo vrtu negde u takvom tonu, i da pre svega na tu temu moze da se razmislja u terminima odrzivosti.
Ponove se osvrcem na vas komentar i cinjenicu da crni audi i dzipovi rulaju pistama. Mislim da to treba da se promeni ali da to nije posao arhitekata, posao arhitekata jeste da pokusaju da takvim ljudima predoce sta je kvalitetno i sta je ok ali i tu se javlja problem a to je sto veliki deo mladje generacije zaista nema vise volje i entuzijazma i ne trudi se dovoljno da na tu situaciju utice. trziste se tek otvara i ima vise posla, cini mi se, a onda veliki broj arhitekata, gladnih za gradnjom jednostavno ne bira vec radi onako kako mu se kaze. Drugim recima, samo kroz sopstveni rad mozemo da uticemo da se situacija lagano pocne menjati ka necem sto bi mi zaista voleli da vidimo. Meni je pozitivan primer Praga kad je u pitanju savremena arhitektura i to iz prostog razloga sto stambena gradnja lagano pocinej da poprima oblike neke sofisticiranije arhitekture, svedenije u formi i umerenije, cistije i kvalitetnije. Daleko je jos od toga da prag bude neki super savremen grad ali trziste pocinje da se vodi nekim ukusom. Kod nas ne postoji jos uvek neka kolektivna svest o tome sta je prihvatljivo sve jos u velikom haosu.

mislim, zivotinje se mogu videti i na tv-u i na internetu, a nicim nisu zasluzile da ih drzimo u zatvoru...

pitanje je vremena kad ce eu (u kojoj cemo valjda jednog dana biti) iz potpuno opravdanih razloga zabraniti zoo-ove. ne znam da li ste primetili, ali je pre par dana napokon zabranjena korida u spaniji... to je dobar primer kako treba staviti razum ispred sentimenta, profita i nacionalnog identiteta...

to sa zoo vrtovima nikad se nece desiti. Ta manija pocela osamdesetih da se na zivotinje gleda kao na ljude konacno prolazi. Zooloski vrtovi imaju i niz dobrih strana pa i po same zivotinje jer su uvek i naucno-istrazivacki centri.

videcemo

U stvari mozemo da napravimo zoo vrt gde zivotinje vidis samo na ekranima pa ne trebaju ni ograde niti sta slicno :-). Slazem se s tobom u tome da ce i to postati bitno pitanje i moja je poenta upravo da sve te stvari mozemo da predvidimo u daljim projektima kao profesionalci i tad gubi na znacaju da li je ovaj bitniji projekat ili onaj dok god svaki sa sobom nosi svest o vremenu u kojem i zakoje se radi.

o trgu nastavi nakon izlaganja detaljnog regulacioniog plana, pa da se od toga krene? a da sada krene nova tema...
ili da se nissacim ne krece dok se ne prebacimo na novi blog, jer mi se cini da je ovaj malo pobenavio :)

koliko se secam, pitali ste me zasto sam toliko nezadovoljan prvim resenjem i da li imam neki predlog…

kod prvog resenja mi se najvise svideo sam ekspanzivni karakter gradjevine. svestan sam pred koliko teskim zadatkom su se nasle autorke s obzirom na nepravilni oblik trga i jaku denivelaciju + je na nasem trgu jos i tesko naci 2 gradjevine istog stila, jasno je da je jako tesko, mozda cak i nemoguce napraviti gradjevinu koja bi se uskladila sa celim okruzenjem, tako da su autorke pametno izabrale put konfrontacije sa okolnim prostorom. centralni motiv, “unutrasnji trg”, formiran je crvenim rampama koje prodiru daleko van zidova gradjevine i zajedno sa samim volumenima galerije aktivno reaguju na glavne tacke i pracke prostora postavljajuci novu zgradu kao vizuelnu dominantu u prostou do koje sve linije vode, cime su autorske uspele da objedine heterogen oprostor koji se inace odlikuje veoma raznovrsnom arhitekturo.. sama transparentnost galerije i jaka crvena boja rampi ucinili bi da sama zgrada vise deluje kao apstraktna skulptura nego gradjevina, mozda cak i kao neka nova “energija” koja se siri.

u najnovijem resenju doslo je do sistinskih promena, pre svega zamenecentralnog motiva – sada to nije otvoren „trg“ vec potpuno zatvoren „kamen“, dok su i rampe izostale, tako da je zgrada izgubila dosta od svog ekspanzivnog karaktera. sada mi deluje inhibirano u odnosu na prvi projekat, kao nesto sto je samo od sebe izniklo, potpuno nezavisno od svog okruzenja. ne kazem ja da je projekat katastrofalno los, svestan sam da je to 1. velko javno zdanje u dekonstruktivickom stilu (cime su autorke gotovo sigurno obezbedile sebi nesto u istoriji domace arhitekture), vec da nije dovoljno snazan za toliko prostor trga.

da se ne lazemo, ako za nekih 10 godina budem pisao o galeriji ovakvoj kakvu sada planirate da gradite, gotovo sigurno cu se o njoj pozitivno izraziti… ali ce se i tada trg republike navoditi kao primer toga kako jedan glavni gradski trg ne treba da izgleda. jednostavno, prvi projekat je pokazao da se izgradnjom galerije moze postici mnogo vise od dodavanje jedne gradjevine u vec preterano sarolik arhitektonski korpus trga.

sto se tice ideja, mozda bilo dobro da ulaz u buducu stanicu “metroa” bude kroz galeriju (nadam se da ce ulaz u nju biti besplatan, kao i u, georges pompidou centar u parizu npr.). to ce sigurno postati jedno od najfrekventnijih mesta u gradu, al ii mesto gde ce se ljudi cekati pre setnji, kad su vec tu i imaju dovoljno vremena, mozda i odluce da se prosetaju i kroz samu galeriju.mislim da ce i puko prolazenje kroz galeriju na putu u/iz “metroa” uciniti mnogo za slamanje barijere izmedju obicnih gradjana i kulturnih institucija… cini mi se da mnogi osecaju da su muzeji i galerije mesta na kojima oni ne bi trebali da budu, da se jednostavno nelagodno osecaju tamo…

spominjali ste program galerije. interesuje me da li je bas neophodno graditi bioskop u okviru galerije posto vec postoji jedan uz samu galeriju, i jos jedan odmah preko puta nje u kcb-u. takodje, da li se zna da l ice galerija imati i stalnu postavku i koja ce se umetnicka dela naci u njoj?

+ zasto se na sajtu grada ili direkcije za gradjevinsko zemljiste ne objavljuju rezultati konkursa? (ne samo pobednicka, vec i sva pristigla). to bi svakako doprinelo ozivljavanju rasprava o arhitekturi i, samim tim, njenom boljem razumevanju, a to je nesto toliko jeftino da bi i pojedinac mogao da to isfinansira.

Da, hoce li biti javne rasprave vezane za NBG?

sa sajta dab-a
Izložba konkursnih radova će se održati u holu Opštine Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 167 od 07. - 15. juna 2007. godine.

Diskusija o radovima će se održati 12.juna 2007. sa početkom u 18,00 časova.

Moze nova tema, ja sam iskritikovao projekat dovoljno pa sam sad miran :-) salim se naravno, samo bih dodao da je danas bio deadline i da treba obratiti paznju na konkurs za muzej savremene umetnsoti u novom sadu, mislim da ce tamo biti mnogo interesantnih radova iz kojih bi moglo da se izvuce novo vidjenje galerija i muzeja pa da sam konkurs bude referenca za dalji rad na toj temi.
Inace mislim da je i zoo vrt dobra tema i da mozda ne bi bilo lose razmisljati ne samo o zoo vrtu nego zaista o nekom vecem prirodnjackom parku, daleko vecem od sadasnjeg zoo-a ali koji ukljucuje i vodeni svet na primer i botanicku bastu. Drugim recima, mislim da uopste treba vise da posmatramo Beograd u smislu prosirenja njegovih kapaciteta tj. isto sto vazi za zoo vrt mozda moze da vazi i za botanicku bastu, da ono sto su oni sada tj. ti prostori postanu dostupni javnosti na mnogo direktiniji nacin, tj. protocni vise nego sto su sad, a da to sto se sad nalazi tamo dobije nove i kvalitetnije uslove na nekim drugim lokacijama. Botanicka basta bi po meni trebalo da se vise bavi istrazivanjem a samim tim da ima i bolje uslove ne bi li eventualno spojila nauku i prirodu na najbolji moguci nacin. Evo mozda jos jedne teme za razmisljanje a to su 'knowledge parc'-ovi i razni instituti koji opet na zapadu imaju karakter neke institucije dostupne samo odredjenim grupama ljudi. Mislim da kombinacije tipologija mogu da dovedu do interesantnih ideja i novih prostora a ako se uz sve to uvek ima na umu da projekat treba da ima izrazito javni karakter, mi bi mogli da obogatimo javnu sferu i na taj nacin uticemo i na uzdizanje svesti drustva o gomili novih stvari. U svemu tome mislim da Beograd ima sansu da bude medju prvim gradovima koji ne mora da zapravo radi sve sto je na zapadu i ponavlja njihove greske vec da preskoci neke stepenice. Da li gospodine Bobicu mozete da kazete kakvi bi to investitori eventualno bili zainteresovani za ovakve tipove sadrzaja. tj, ima li investitora za druge stvari sem za poslovanje?
da li na primer mozemo da razmisljamo o muzeju nauke, tehnologije i td. Sve kulturne i naucne institucije takodje imaju svoju evoluciju i to posebno programski a to je jako korisno prilikom razmisljanja i o arhitektonskim projektima. Inace, mislim da bi takvi projekti oziveli i urbani dizajn koji je kod nas zaista zamro. Tom prilikom pmenucu da je ovih dana bilo otvaranje roterdamskog bijenala arhitekture i da to vredi pregledati posto je tema zapravo bila grad i u okviru toga nekoliko drugih tema: vizionarska moc, novi svet nova moc i savremeni holandski grad http://www.biennalerotterdam.nl/page/Home
ziasta su teme interesantne. opet cu ponoviti, sve to tamo je interesantno ali ja verujem da mi ovde imamo kreativne kapacitete a finansijski ce vec doci (nadam se).
veliki pozdrav svima

Javni prostori, posebno objekti namenjeni kulturi ili srodnim aktivnostima, univerzitet ili naučne ustanove, na primer, su pod ingerencijom i paskom države i ona ih gradi i bvrine se o njima. Kada kažem država mislim i na grad Beograd. Što se tiče univerziteta i nauke tu se stvari kreću na bolje. Privatni kapital se angažuje na tom planu i verujem da će to pored državnog budžeta da bude dobra inekcija za razvoj. Grad će od toga, pored drugih prednosti, imati mogućnost da obogaćuje urbanu matricu i javni prostor. Sa kulturom ne ide dobro. Ulaže samo grad (časni izuzetak je Madlenijanum u Zemunu), do sada u 3 pozorišta koja su obnovljena, sada će ići Boško Buha i Zvezdara, galerije, muzeji, itd... Na zapadu je uobičajeno da privatni kapital bude angažovan na tom polju. Opera u Kopenhagenu i da ne nabrajam. To pre svega zavisi od potencijala investitora i njihove namere da se promovišu na takav način. Nadam se da će doći i to vreme ali tek kada država oslobodi poreza one koji investiraju u kulturu. To je profani uslov ali za vlasnike kapitala veoma važan. Retko ko od njih radi to iz jednosmerne ljubavi ka umetnosti. Smanjenje poreza i sjajna mogućnost za promociju i to tako treba da bude.

U Srbiji ne postoji jasno definisan javni prostor kao opšte dobro. To važi za slobodne površine ali i za zgrade javne namene. Zakon nije predvideo bilo kakvu beneficiju koja bi stimulisala ljude da investiraju. Nema čak ni elementarne obaveze da se okolina uredi. Naravno ima neki propis ali nije teško izbeći ga. Kada se uzme u obzir nivo urbane kulture ili uopšte kulture i nivo svesti o pripadnosti lokalnoj zajednici ovdašnjih investitora (ne svih naravno) onda je teško očekivati da će oni bez jakog interesa da učestvuju u stvaranju javnog prostora. To je proces koji zavisi od mnogih stvari ali i od države koja do sada nije prepoznala ovu mogućnoat pa nije ni strategiju o kulturi napravila. Ipak, pojavljuju se pojedini investitori koji podržavaju finansiski razne akcije u kulturi, do učestvovanja u izgradnji još nisu stigli, ali to je neminovan proces ako država to uspe da razume, ali pre svega da napravi i usvoji nacinalnu strategiju za kulturu.

Vaša priča o Zoo vrtu i Botaničkoj bašti se potpuno poklapa sa tezom koja se razmatra u Generalnom planu. Tamo na obali Save uzvodno od gornjeg špica Ade Ciganlije je određeno 150 hektara ta strukturu koju vi predlažete.
Pozdrav

Postovani gospodine Bobicu,
slazem se sa vama u pogledu toga koliko su neki zakoni ogranicavajuci. Nazalost, koliko god taj deo struke da je birokratski u stvari je od velikog znacaja za arhitekte i urbaniste jer zapravo obogacuje kulturno i arhitektonsko nasledje na duzi rok. Takodje mislim da zakonima u velikoj meri moze da se diktira razvoj grada ali ne znam koliko su u svemu tome neke stvari realne. Na primer, znam da je nekada ranije bio uveden zakon da se vlasnici kafica i butika brinu o povrsinama ispred svojih lokala. Da li je moguce zamisliti kao realan zakon da se od investitora ocekuje da dao gradjevinske povrsine urede kao javni prostor, tj. da na primer 10-20% gradjevine mora da bude predmet rada ili pejzaznog arhitekte ili tako nesto ili da bude javnog karaktera. U mnogim situacijama na zapadu jeste praksa da arhitekti podele posao pa jedan biro radi arhitekturu a drugi uredjenje prostora oko zgrade. To je na primer slucaj sa novim objektom Rema Koolhaasa gde uredjenje prostora okolo radi west8. Da li takva praksa moze da se pretoci u zakon. Znam da bi to bilo vrlo ogranicavajuce u ocima investitora ali ako bi eventualno razmisljali subverzivno, takva situacija bi u stvari pojacala komunikaciju i protok ljudi kroz takve objekte i samim tim objekat postaje primeceniji i poseceniji sto investitorima zapravo ide u prilog indirektno, mozda cak da taj deo koji bi bio javni bude i predmet konkursa i da prakticno dozvola za gradnju ne moze da se dobije dok se i taj deo projekta ne uradi (mada bi ovo bilo verovatno prestrogo).
Meni ovakve ideje ne izgledaju toliko nerealno imajuci u vidu da nase trziste ipak privlaci paznju. Takodje bih u svetlu roterdamskog bijenala i nedavnog clanka u blicu pomenuo koliko je znacajno i korisno razgovarati o vizijama grada posebno uzimajuci u obzir da se trendovi pomeraju ka urbanom dizajnu kao disciplini izmedju arhitekture i urbanizma i da drustvo danas prolazi kroz neku vrstu nove industrijske (ili cak digitalne) revolucije te i projekti samim tim pokazuju vece ambicije a mislim da projekti koji se bave vizijama imaju velikog uticaja i na formiranje javne svesti o prosotru i o gradu.

Komentari nestadose, ali, mozda bi bilo umesno da se ponovo okupimo oko iste problematike (Trga Republike) na novom blogu, koji, izgleda, krece od utorka.

Ovom prilikom ne bih da ponavljam svoje komentare (bilo ih je 2-3), ali sustina mog pitanja svodi se na sledece:

1) Po rusenju "Staklenca" i objekata u pozadini dolazimo do dileme- graditi "Gradsku galeriju + pratece objekte" ili ostaviti jedan veliki, prostrani centralni gradski trg?

2) Koncepcijski odnos KCB i planirane "Gradske galerije"?

Veliki trg kako ga vi zamišljate ima nepriliku u tome što bu bio omeđen sa ulicama, od Kolarčeve sve do Francuske, uz javni prevoz po osi Vasine. Sasvim sam siguran da to nije dobra matrica za gradski trg koji po mom mišljenju (izvinjavam se na klasičnom pristupu) kao javni prostor treba da bude u okružen zgradama. Osim toga, opet klasičan pristup, gradski trg je dobar kada je pravilnog oblika. No dobro, to je manje važno, i to se može lepo dizajnirati. Ja govorim o sadržaju, Gradska galerija je potrebna da bi se trg osmislio i integrisao u gradska događanja. Ipak, trg nije sam sebi svrha, to je mesto OKO koga se nešto događa. Već sam rekao da mislim da Nar. poz. i Nar. muzej nisu dovoljni. Galerija to treba da obavi.

Šta je KCB? Izvinite što neznam.
Sa poštovanjem

kulturni centar beograda
www.kcb.org.yu

Hvala. Sasvim su drugačiji koncepti. KCB je pre svega potencijal koji treba u gradu da bude inicijator događaja u okviru svog kapaciteta. Prostorno ograničenje je ovde problem.

Čini mi se da, prema dosadašnjim diskusijama ljudi koji se bave kulturom u gradu, ove će dve institucije biti u kooperaciji sa visokim stepenom saradnje. Gradska galerija će imati značajne prostorne mogućnosti i to je zdrava osnova za saradnju ove dve institucije. Uostalom, tek treba odrediti dali će galerija biti posebna institucija ili u okviru neke druge institucije kulture.

Pozdrav

Postovani g. Bobicu, ali sto ne bi bio omedjan (mozda nadzidanim) Domom vojske i ostalim predratnim zgradama kao i buducem galerijom u uglu? Zasto je potrebno da se smanji pomeranjem galerije ka pozoristu?

Ako zamislite trg omeđen "predratnim" zgradama bez galerije i onog iza nje, bioskop Balkan itdd. onda je trg sasvim amorfan i bez jasno određenog prostora, sve neki džepovi i ulice po ivici trga. Mislim da trg nije samo veliki prostor već mu je potrebna međa u okviru koje su sadržaji. Tu imamo muzej, pozorište, Dom štampe ali sve ono ka Makedonskoj ili preko puta bioskopa Balkan nije baš sadržaj za glavni gradski trgf. Ima i tu neke hijerarhije ako već hoćemo da pravimo važan gragski trg. Kažu da je trg središte gde se sabiraju informacije o gradu i odakle se komunicira, zato je gradska galerija ok.

Nismo se razumeli, ja se potpuno zalazem ze galeriju i mislim da je to sjajna ideja, ali da prostor od sadasnjeg Trga prema Domu vojske ostane otvoren, a galerija dodje na mesto Staklenca i onih zgrada iza nje.

Своје мишљење о овом простору дао сам учешћем на конкурсу "Опера на тргу", где сам доказао да је могуће постићи јединствен простор трга од Мажестика до Дома војске, са увођењем саобраћаја у подземље, као и да је могуће на том простору, уз трг, имати и оперу и градску галерију (и још што-шта). Кога занима више, читав концепт (додуше, само у масама) може да погледа на www.arhitomic.com.

Ја, за разлику од планера овог плана, нисам укидао колски саобраћај, јер тема конкурса није било шире окружење, мада ме живо занима како су они то решили, јер један такав захват захтева ИЗУЗЕТНЕ резове у околном градском ткиву (+ огромне просторе за паркирање на ободу зоне без саобраћаја).

odnosno, barem dela, sa Google cashed: link

Bloger Luc i ja smo se nesto malo "pokacili" oko tog famoznog Zooloskog vrta. Jednostavno sam smatrao neke komentare ne primerenim. Ako je nekome zasmetala rasprava, mada i nije bila nesto, ja se izvinjavam. Medjutim, koliko vidim, izbrisani su svi komentari, tako da pretpostavljam da je u pitanju neka greska.
Sama cinjenica da je Zooloski vrt odnekud "iskocio", govori o tome koliko je to urgentno pitanje.
Moje misljenje u vezi sa Trgom Republike, ne razlikuje se bitno od gore pomenutog blogera. Stvarno mislim da bi trebalo razmisliti o rusenju zgrada iza "staklenca".
Pozdrav!

Ja nisam bas za to da se gradjenjem ogromne garaze u samom centru Beograda privlaci jos automobila u centar grada.
Automobile i teske kamione treba vec sutra proterati iz kruga dvojke.
U ostalim delovima grada obustavljati saobracaj u zavisnosti od nivoa zagadjenja.
U suprotnom, pogusicemo se ( odnosno vec danas se gusimo i trujemo najvise u Evropi).
U Holandiji, na primer sasvim je uobicajeno a i spada u moralnu normu da ukoliko vam je udaljenost do posla manja od 10km onda do tamo idete biciklom.
Ovde gradski seljaci vole da uparkiraju auto na sam salter banke ili kad bi mogli i uz stepenice da ga popenju.
Mentalitet je nas najveci problem. Slabo ko bi potrazio parking 200-300 m' dalje od svog odredista i prosetao.

Da bi zdrav ljudski organizam mogao da obavlja nesmetano sve bioloske procese potreban mu je kiseonik. To treba imati na umu.
Licemerno je ocekivati dugacak zivotni vek za sebe i svoje najmilije, a sa druge strane na sve strane zagadjivati sredinu koja ti pruza uslove za taj zivot.

Sasvim sam siguran da nije dobro rušiti zgrade, posebno biskop Balkan. Cela fasada po dužini Jug Bogdanove je dobro očuvana celina (kad bih uspeo da regulišem onu katastrofu, sasvim uvredljivu, sa brzom hranom "do jaja") i to je deo grada. Ne radi se samo o tome da je to zaštićeni skup zgrada, indentitet ukupnog prostora je upravo oslonjen na te zgrade. Veoma savremeni koncept Gradske galerije sa ovim zgradama priča priču o kontinuitetu i nastanku grada. Galerija tako dobija veoma definisanu ulogu, pored svoje funkcije, u dinamici razvoja grada i na tom mestu započinje i završava se priča o istoriji Trga republike. Nastajanje trga sa vremenskim krugom od Narodnog pozorišta, Narodnog muzeja, palate Ruinione, Doma štampe i najzad sa galerijom je meni značajna odrednica u definisanju suštine ovog proswtora. Retko gde u Beogradu se na jednom mestu ubeležila gradska urbana istorija i zato se zalažem za očuvanje znakova koji tu istoriju prikazuju.

Oko međunarodnog konkursa se mnogo priča, ne samo za ovaj prostor, već i za neke druge. Nemam ništa protiv i gde god je to moguće to će biti tako. Ovde na trgu je bio konkurs i imamo rešenje koje smatram značajnim dostignućem ne samo na lokalnom nivou. Ponavljanje konkursa samo da bi se napravio međunarodni angažman ne smatram primerenim. Imamo internacionalnu projekat. Zar ne?
Sa poštovanjem

zadnji red zgrada se moze dobro uklopiti i to ne bi smelo da predstavlja neki narociti problem. ali, zasto je "ukinuta" crvena rampa? to hodaliste sa trga - kroz galderiju - nazad na trg je jako dobra ideja. zasto je ona zasmetala?

samo je uvedena u zgradu. Na konkursu je to bio efektan i provokativan detalj koji je plenio svojom snagom i slobodom izraza. Međutim, kada pravite zgradu onda treba poštovati i neke druge stvari, trotoar ili kolovoz na primer. Programski savet je sugerisao da se izložbeni prostori, proswtori za multimedijalne aktivnosti stave u sredinu zgrade a crvena rampa je ostala na fasadi i povezuje sve nivoe galerije kontinualnom vezom (tema Gugenhajma u Njujorku)i na toj stazi - rampiu se takođe mogu organizovati izložbe. Ovo su autorke iskoristile na sjajan način jer je objekat transparentan, sa trga se učestvuje u događanju u zgradi iza staklene fasade, ali i iz zgrade sa rampe se doživljava trg. Zato i govorim da osnovni koncept nije promenjen, samo je znatno unapređen u funkcionalnom smislu ali i u dizajnerskom postupku. Ipak se ide kroz galeriju.

Postovani g. Bobicu,
1. Ako sam Vas pravilno razumeo, Vase misljenje je da bi pomenute zgrade valjalo ostaviti cak i kad ne bi bile zasticene. Svako od nas je zasigurno vezan za neke "spotove" u gradu (kjao ja za zoo vrt na Kalemegdanu npr.) i ponekad ne moze da razluci dobro od milog. Ali je fakat da ima i nasih sugradjana koji ce se sloziti sa Vama. Ali ima i mnogo onih koji nece i zato mislim da je najbolje pitati sugradjane i goste naseg grada, urbaniste iz inostranstva sta misle o tome jer konacno, mi ne preuredjujemo Trg samo za nas, vec za naredan vek. Ovakva prilika nam se nece u ovom stolecu pruziti i to ne smemo zaboraviti.

2. Sto se tice istorijskoumetnickog argumenta da te zgrade predstavljaju jednu epohu arhitekture zastupljenu u Beogradu, upravo takva arhitektura je u mnogo reprezentativnijem obliku zastupljena u Beogradu kroz mnoge gradjevine. Zar ne? Druga je stvar sa Konakom knjeginje Ljubice npr.- takve zgrade su najreprezentativniji predstavnici orijantalne gradske arhitekture i u Beogradu i inace.

3. Medjutim, cak i ako ostavimo estetske momente po strani (a meni na primer jako ne prija da u centru Beograda stoje zgrade koje izgledaju kao bakalnice u austrijskim i madjarskim selima), postoje drugi ozbiljni argumenti da se zgrada bioskopa Balkan,zgrada Do jaja i zgrada izmedju njih sruse. Da li je zaista celishodno da se propusti da se na celoj toj praceli (a ne samo na 2/3) izgrade podzemni sadrzaji koji centru grada nuzno treba; nije li celishodnije da ulaz u buducu garazxu bude upravo gde je sada Do jaja; da li je umesno propustiti priliku da se gradskoj galeriji prida poseban kulturni i arhitektonski znacaj postavljanjem nje kao jedine gradjevine na parceli (nije li to ideal kod monumentalnih gradjevina- da se ne nasljanjau ni na sta); naravno da Trg i trg treba da bude omedjan zgradama, ali zasto to ne bi bio Dom vojske i druge zgrade- sadasnjim projektom, galerija ce biti toliko pomerena ka Trgu, da na integrisanje donjeg dela mozemo da zaboravimo, jer ce ga galerija "otfikariti" i imacemo nov trg, ali to vise nece biti nas veliki i prostrani Trg; nije li lakse da se upravnim ugovorima i ekproprijacijom prosto oslobodi ta parcela nego da se mesecima i godinama preganja oko one nadogradnje; nije li vizuelno mnogo lepse kada se dolazi iz pravca Skupstine videti neku lepu gradjevinu koja pristaje velegradu nego udzerice?
Neestetski argumenti nekad mogu cak da idu i ispred estetskih, a ovde cini mi se, oni idu bas zajedno. Ovo je prilika da mi, Vi i ljudi oko Vas, zaista ucine nesto veliko za ovaj grad. Najtuznije su one gradjevine za koje svi jedva cekaju da budu srusene u momentu kada su sagradjene.

Mislim da se na pitanje da li je vredno neku zgradu ostaviti ili je ipak treba srustiti najbolje moze odgovriti prostim hipotetickim pitanjem: kada bi se ta zgrada usled vise sile (zemljotres, rat, konstrukcija) srusila, odnosno bila srusena, da li bi bilo pozeljno i vredno truda te celishodno ponovo je u istom obliku sazidati. Cini mi se da se u slucaju ovde raspravljanih zgrada odgovor namece sam od sebe.

Srdacno ljudi,
Luc

Ovde bi se moglo postaviti pitanje koju bi to zgradu trebalo u istom obliku ponovo sazidati. Osim zgrade rektorata mislim ni za jednom ne bi trebalo zaliti. Mozda bi se palata Albanija srusila sama od sebe tako da bi ono parce prostora zvano trgom republike napokon postalo trgom. Ili pak narodno pozoriste, tako da bi se moglo renovirati, ali ovaj put da moze da primi malo vise od 20 ljudi. Trebalo bi se napraviti obimno istrazivanje kada na nekim prostorima grada nastaju guzve, koje se gradjevine vide a koje ne primecuju i sta ljudi misle o nekom prostoru. Mozda bi onda lakse odlucili gde bi sta moglo da dodje. A mogla bi da se napravi i malo veca koncertna dvorana od Kolarceve. Umesto da toliko insistirate na operi koja (mada je nikad nisam ni video) ipak postoji u Zemunu ako se ne varam.

Palata Albanije je vrh arhitekture inace i vrh urbanog Beograda 30ih godina, pa ako nju ne bi valjalo renovirati- stvarno ne znam. To je jedno ostvarenje od svog nastanka pa do danas neizmerno puta hvaljeno i uzeto samo za sebe i gledano u prostoru koji visestruko oplemenjuje. Tvoji stavovi su iznenadjujuce radikalni.

Inace, naravno nisam mislio a ni rekao renovirati po svaku cenu, vec koju bi mogli ponovo sazidati mirne savesti i reci da to je (jos jednom) prava stvar.

Interesantna je tema oko obnove ako jwe nešto srušeno višom silom. Ja mislim da to ne treba raditi. Probali Poljaci sa Varšavom ali tu se radilo o emocijama. Život grada podrazumeva i situacije gde neke zgrade nestaju u vremenu, Beograd je nažalost u prošlosti i ne tako davnoj gubio zgrade silom prilika ali i bombama. Život ide dalje i prirodno je da se na tim mestima nađu drugi objekti iz ovog vremena. Naravno, neke treba obnoviti, Generalštab u Nemanjinoj na primer. To su primeri pojedini i ne mogu biti pravilo. Uostalom koji su to kriterijumi koji određuju šta se obnavlja?

Sa tim problemom se nosim već dugo. Zavod za zaštitu je do pre neku godinu bio veoma rigidan, štitilo se sve i to u izvornom stanju pod geslom, Beograd ima malo "starine" i to swvakako mora da se štiti. Je li zaista tako? Štite se zgrade koje su proglašene spomenikom kulture i ništa više. Sve ostalo je pitanje pojedinog gradskog detalja i procene kako se takva zgrada može utkati u urbano tkivo koje se menja po prirodi stvari. Izmišljewna je čak i neka kategorija koja se zove "predhodnba zaštita" iz razloga nemogućnosti da se objektivno sagleda vrednost i onda se to radi parcijalno, od slučaja do slučaja što svakako dozvoljava različite pristupe i odluke. Ja se zalažem za proaktivan stav gde se globalni uslovi postavljaju na nivou grada, štiti se pre svega urbana matrica, horizontalna i vertikalna, kada se radi o centru grada. To je dovoljno da se istorija zabeleži. Poslednjih godina, Zavod za zaštitu je u tom pravcu počeo veoma fleksibilno da radi i čini mi se ra se rezultati pojavljuju na dobar način.

Ipak, nema dobrog odgovora na pitanje o trajanju arhitekture u gradu. Zaista u Beogradu je mnogo toga uništeno, nebrigom, greškama ili nasiljem. Mislim da treba čuvati što je moguće više ali da se omete normalan razvoj i da se tome ne robuje. Istraživanja su rađena u više navrata i centar grada je u tom smislu dosta obrađen ali nedostaje generalni stav , mišljenja stručnjaka koji se bave zaštitom su podeljena.

Meni se dopada ta zanimljiva i atraktivna mešavina starog i novog, to produkuje dinamiku urbane strukture, nije uvek dobro da se sve ruši i pravi novo. Te "udžerice" kako ih nazivaju su deo istorije grada, deo identiteta grada i njegovog lika. Kontrast starog i novog je potreban i na galeriji zajedno sa blokom zgrada iza doprinosi da se obe strukture jasno odrede i označe postojanje grada i nas samih u njemu.

Sa poštovanjem

Tema sta zastititi a sta srusiti je uvek dinamicna. Ja sam ziveo u Splitu i tamo imate Dioklecianovu palacu, Varos i ostalo. Palaca je uvek bila zanimljiva za setnju i ostavljala je svoj dojam. Varos je uvek bila varos. Ali to je bilo to. Ti delovi su bili celina za sebe. I pripadali su nekom daljem vremenu, eventualno davali osecaj varosica. Ali ne moze zgrada od pet spratova koja se raspada, nadzidjivana i unistavana, da se proglasi za zasticeni objekat. Onda bi svaka zgrada postala zasticeni objekat. Kroz 10-20 godina niko nece moci da srusi zgradu u blokovima jer je to neki cuveni arhitekta radio pre 50 godina i to treba da bude zasticen objekat. I onda cemo da cekamo da se samo srusi. Da staklenac pozivi jos 10ak godina mozda bi i on postao zasticen objekat.
Postoji ona narodna: Sto ljudi, sto cudi(nastavak nije potreban) i da mnoge stvari imaju neki sentimentalni znacaj za nas. Ali ovaj grad treba da odraste i napokon da postane Grad. To je kao kada gradite kucu tako sto je gradite malo po malo. Na kraju ta kuce nace biti funkcionalna, prokisnjavat ce i nece liciti ninasta. Ali ce nama biti draga jer nas za svaki deo vezu neke uspomone. Ali deci koja se rode u njoj i odrastu to ce biti ruzna i ne funkcionalna kuca u kojoj su proveli detinstvo. Mozete da birate da li cete deci koja se tek treba da rode, onima koji tek treba da dodju da zive ovde, ostaviti lep i funkcionalan grad koji ce oni dalje da razvijaju ili iz sentimentalnih razloga cete samo da krpite rupe i popravljate fasade. Beogradu treba moderan centar! Da li cete da ga pravite na podrucju trga-KnezMihajlove, Savskom amfiteatru ili negde drugde to nije bitno, to vi treba da odlucite. Ali zapitajte se, da li ce ta galerija, autogaraze, metro stanica... imati tu funkcionalnost ako se centar premesti kilometar nize. Da li ce onda biti isto da je galerija sagradjena na Zvezdari, Vracaru... jer moze da izgubi svrhu svog nastanka, da privlaci ljude i bude posecena.
I nemojte da se plasite da se ljudima nece svideti, budite uvereni da nece. Jer kad nesto projektuje neki nas arhitekta, onda je: sta on zna. Ako radi strani, onda: mogo je neki nas. Sta god se napravi, ne funkcionalno je i ruznu, ali ovo staro ne valja i treba ga menjati. Vas posao je da projektujete ono sto je najbolje za grad koji dolazi. A vi bi trebali najbolje da znate sta je to. Nase je samo da predlazemo ideje.

Ово сте сјајно рекли. Што се мене тиче, од Балкана се може оставити фасада (ако је то потребно), али ону надогр(а)ђену ругобу од поткровља у сред блока треба полити напалмом и бацити шибицу...

Дакле, поново, ја сам за рушење, ако се тиме добија нови квалитет трга (а добија се).

Citajuci postove o galeriji moracu da prihvatim da postoji veliki broj onih koji zapravo podrzavaju galeriju. Meni licno arhitektonski izraz galerije nije dovoljno dobro promisljen, racimo da ideju da galerija bude na tom mestu mogu da prihvatim ali je ona meni jos uvek preglomazna pa bih je ja radije video kao paviljon. Mislim da kod nas postoji generalno problem posmatranja i analiziranja tipologija. Na primer, rekli ste u jednom trenutku da je Gugenheim donekle referenca za tu galeriju. Nemam nista protiv to je dobar i poznat muzej. Misljenja sam danas da pre svega umetnost menja formu sa jedne a grad sa druge strane. Mislim da teoretski galerija mozda postize jedisntvo ismedju te dve sfere ali formalno nisam siguran. I suvise je izlomljena pa onda sastavljana iz razlicitih delova i pri tom mislim da je prostor prilicno neiskoriscen. Mislim da ima previse metaforike u tom projektu i da ona predstavlja negde vise spomenik. U svemu tome kad kazem da treba razmisljati o tipologijama mislim da na preimer pre svega programi trebaju da budu drugacije formulisani. Jedno je ako se kaze na primer da se radi neki landmark ili nesto sto bi obelezilo centar grada i zaokruzilo pricu trga, a drgo je kad se kaze da tu treba da se radi galerija. Mislim da je to kod nas generalno problem jer decision makeri trebaju u stvari da pitaju strucnu javnost za misljenje i iz toga formiraju program pre nego da diktiraju sta treba da se radi. Moram da pomenem i slucaj novog Beograda, svi sa kojima sam pricao su misljenja da je gradjevinska povrsina od oko 500 000 suvise za tu lokaciju a 90 000 i previse za oko hale i da je iko to konkursom na primer rekao bio bi diskvalifikovan. Isto je tako i za galeriju, ja sam misljenja da je ona prevelika i da tu moze nesto drugacije da se javi, ali sad kad je jednom definisano da je tu galerija jedina stvar za diskusiju ostaje kako ona izgleda i da li je sam projekat dovoljno dobar pri tom povrsina govori o projektu vise kao o muzeju nego o galeriji. Eto ponovicu jos jednom, smatram da je razlika izmedju reci "muzej", "galerija" i "paviljon" dovoljno velika da bi pokazala osetljivost problema, trg isto tako ne zanci da ne moze da bude tematski i da se na nejmu pojave objekti. Mislim da se neke stvari definisu i zatvaraju suvise brzopleto a posebno sam misljenja da konkursi trebaju drugacije da se formulisu ne bi li se pocela pojavljivati raznovrsnost a samim tim i povecao izbor mogucih resenja i razlicitih pogleda.
Srdacno

A kamo srece da se kod nas gradi po tom kako ga je Zoran odredio. Ne diram u pravo svakoga da voli ili ne voli grad... neko voli selo, neko samo planinska sela, neko voli male gradice, neko voli kibucke, a neko voli velike gradove- gradine. Ali... lepo nek svako nek ide u to sto voli... Beograd bi trebalo jos vise da se razvija, da bude jos "skuceniji". Kamo srece da nam vise ulica izgleda kao prvi deo Knez Mihailove a onaj deo oko Kalisa deluje skroz palanacki.

Ti kazes klaustrofobija... pre je to neka druga fobija, metropolofobija ili tako nesto, ja na primer disem punim plucima kada sam u nekom gradu, okruzen visokim zgradama, sumama solitera, a neko voli mali trg, gradsku kafanicu i crkvicu, neko voli katun... ali zasto jednostavno veliki gradovi ne bi bili veliki gradovi, mali mali, a selo selo- pa svako nek ide gde zeli a ne da menja po svojoj volji.

Ljudi, Zorane, treba da shvatimo nesto: razlikujmo dobro i milo. Milo mozda meni jeste more, tebi jednospratnice na sirokoj ulici, ali Beograd nikada nece lezati na moru a isto tako planiran je decenijama kao veliki grad, gradina i tu vise nema nazad. Ako se pokusa neko regradiranje koje je trenutno u toku, ne postize se nista- nik se ostvaruje kao velegrad, niti greje zavicajna srca tetama u Zavodu za zastitu spomenika. Ne dirajuci u pravo svakoga da pise po blogovima u granicama kulture sve sto hoce, stvarno mislim da ne moze konstruktivan blog biti onaj u kome prosto svako iznosi svoje licne zelje (kao u izbriosanim psotovima onaj gospodin koji zivi u centru i zali se na guzve, parkiranje, buku nocu, pesacku subotu), vec treba malo da napnemo mozak i da trazimo nesto sto je objektivno dobro za ovaj grad.

pogledaj ovaj topic na forumu filozofskog faxa, na pocetku imas prvobitno resenje, a na kraju unakazen projekat:

http://www.studentski-forum.org/viewtopic.php?t=1026

Na zalost, sve sto se kaze kratko to prodje pogresno shvaceno. Nemam ja nikakav problem zivota u gradu. Lepo je i meni kada vidim visoku zgradu ili kada sam okruzen takvim kompleksima. Ideja podzemnih gradova sa plafonom na 5 metara i bez velikih trgova, samo katakombe, mi je isto tako bila privlacna. Ali necemo o metropolofobiji ili urbanofiliji, ovo nije rasprava izmedju mene i tebe mada tako izgleda, jer recimo ja sam ziveo na moru 16 godina i ma koliko je tebi milo more, meni je to jos uvek deo zivota makar ga nisam video isto toliko godina.
Mozda tebi Beograd izgreda ko velegrad, ali meni on izgleda ko dzumbus. Ono sto lici na velegrad jeste Novi Beograd sa svojom iole modernom arhitekturom i blokovi zgrada po perifernim delovima. Ostalo izgleda ko da je neko uzeo neku palanku iz centralne Srbije i razvukao na dvadeset kilometara. Kroz 20-ak godina neko ce sve one rusevine od kuca i palanackih pekara proglasiti za spomenike kulture i zaboraviti da ih renovira, tako da ce te rusevine i dalje da unistavaju ideju normalnog zivota. Umesto toga, napravit ce se sjajna galerija koju niko nece primetiti jer nece moci dovolno da se udalji da bi je mogao da vidi kako treba, a centar grada ce se premestiti na reke. Mislim da i ona piramida u Parizu ima veci plato oko sebe da bi ljudi mogli da je vide a i Ajfelov toranj se ne nalazi izmedju zgrada. Poenta je da se mora imati odredjeni slobodni prostor da bi nesto moglo da dodje do izrazaja. Da se ja pitam, na mestu centra bi mogla da se uradi futuristicka nadzemno podzemna konstrukcija gomile zgrada 30+ spratova povezane visecim hodnicima (recimo u visini KnezMihajlove, pa onda sledeci jos 10 spratova visi) i sve to mozda natkriveno jednom velikom staklenom kupolom koja bi jos prelazila preko Kalemegdana... Ljudi koji bi dolazili to da vide gledali bi to kao svetsko cudo. Ali za razliku od toga, Beograd poseduje palanacke ostatke iz 19 veka u samom centru a mi raspravljamo o tome da staklenac unistava sliku Beograda. Kada pogledas od onog parka kod Hotela Moskva prema reci, videt ces sta unistava sliku Beograda. A Beogradu treba jedan veliki celoviti urbanisticki plan, a ne gomila zakrpa.

Pa ja sam prvi rekao da te zgradice iza staklenca treba sravniti sa zemljom, kao sto bih i voleo da se ona dva bloka jednospratnihygrada od terazijske terase do parka ispred Ekonomskog sravne sa zemljom i na njihovom mestu naprvi park sa urbanim elementima koji bi povezivao gornji deo grada i donji sa buducim novim zgradama na mestu voznih sina.

Upravo ako se oni kucervi iza staklenca sruse, galerija bi mogla da se pomeri unazad i ostao bi otvoren prostor, samo bi na mestu vec psotohjecih zgradica dobili nesto reprezentativno.

Izvinjavam se ako bilo sta od mojih postova ima licnu notu.

Nadam se da nije imalo.
Lepo je sto smo se napokon razumeli. Na zalost, to kod mene najcesce iziskuje malo vise pisanja :( ali covek se navikne.
A za prostor od Terazijske terase do save treba uraditi globalnu ideju i okvirni plan (posto nisam siguran da ista moze konkretno da se uradi ako ne pocne da se dovrsava prokop-sto je G. Bobic pomenuo, i ne pocne izmestanje luke (bese ti vozovi jos uvek po nekad prodju?!)) da ne bi doslo do cuvene srpske boljke zvane: sad gradimo, sad potkopavamo jer treba nesto da dodamo, sad rusimo jer nam se ne svidja ili se ne uklapa. Ja i dalje mislim da su onu pijacu trebali skloniti, eventualno je ostaviti u sklopu nekog velikog kompleksa, a ne je ograditi mermerom.

Pa i ja se slazem za pijacu, ali g. Bobic, cini mi se, ne.

Postovani Zorane,
Pomenuli ste nesto sto me je zaintrigiralo. Rekli ste da ne moze da se uradi nista konkretno dok se ne uradi prokop i ne izmesti marina (sto se prokopa tice ok, ne moze da se izmesti zeleznicka stanica jer vozovi ne bi imali kuda). Ja se sa tim u principu ne slazem. Mislim da je bolje i da te stvari idu cak paralelno i u korak tako jedna drugu ubrzavaju. Mozda bi bio malo haos u gradu ali to bi zapravo bio veliki korak napred. Takodje, svaki dobar projekat mora da uzme u razmatranje sve te cinjenice a ne da bude subjektivno vidjenje arhitekte. Znaci, projekti koji ne uzimaju u razmatranje ono sto se zapravo desava u gradu su pre svega van konteksta. S toga mislim da cekanje mozda nije dobro vec treba da se raguje na postojecoj situaciji i pre svega planira. Arhitektura jeste bliska umetnosti ali je pre svega vezana za grad i planiranje. Samo referentni objekti u svom zatvorenom svetu maste mislim da nikome nisu od koristi. Nesto slicno bih tvrdio i za galeriju ali mislim da bi ipak bilo preostro.

Pogresno si me razumeo. Ja sam rekao da ne moze nista da se pocne dok ne krene da se dovrsava prokop i izmesta luka. A i sami ste rekli da ste za to da stvari idu paralelno, a da bi isle paralelno prvo treba da idu, a bar jedna od njih stoji. I ja nisam za cekanje vec da se krene, ali izgleda da bi morali da se okupi protest na zeleznickoj stanici i napravi mars do prokopa da bi to krenulo kako valja. Na zalost, tako nesto bi se shvatilo kao bunt a ne kao skup podrske resavanja nekih stvari.

je specificno sto se stvari ne desavaju sistematski: nema ozbiljnijih landscape intervencija, a pojedinacne nemaju svest o buducim.

Tako je i sa Terazijskom terasom, tako je i sa centrom Novog Beograda, tako je sa svakim domacim konkursom.
Ne bi da mracim, al' zaista, ne mogu ni da zatvorim oci.

Samo jedan mali komentar. Beograd ima globalni plan vrlo jasan u stavu oko teme koju napominjete. Ono što je za diskusiju je vrednost tog plana sada i koliko će trajati postavljeni koncept. Brzo se menjaju stvari i brzo se misao menja. Globalne i strukturne odluke traju u kontinuitetu a sve ostalo se menja. Biće zanimljivo videti šta će kroz dvadeset godina neki drugi urbanisti predlagati.

Možda nije dobro usredsrediti se samo na centar i tu istraživati i tražiti novi koncept. Grad se širi i uvek ima prostora za novo. Ono što jeste stvoreno je deo naših života ili života naših predaka i ja prema tome imam veliki respekt. To je kontinuitet i ja to smatram možda najvažnijim kriterijumom u životu grada.

Sa poštovanjem

i jeste vrhunac idiotizma koji potpuno nema veze sa zivotom u ovom obliku koji se sada praktikuje.
Ta zona bi jednostavno morala da bude pesacka za stalno i gotovo. A ne da se zajebavaju i vozaci i pesaci tako sto na kraju nikad ne znaju kad negde krenu da li je nesto zatvoreno ili nije i zbog toga i nastaju najvece guzve a bogami u zadnje vreme i vatreni okrsaji na pesackim prelazima.
I da vam kazem jos jednom po ko zna koji put.
Vreme je da pocnemo da radimo male i korisne stvari svaki dan, a ne da ceo zivot provodimo u planiranju megalomanskih preuredjenja i izgradnji najvecih hramova i crkvetina, najvecih mostova, najvecih podzemnih prolaza i sl. koje na kraju nikad ne napravimo.
Za to vreme ni ulice nam nisu obelezene,putevima se voze konji,pored pijaca teku potoci krvi dok samozadovoljni debeli polusrbi polucigani glade svoje prednapregnute stomacice a parking servis radi po principu "dizem onoga na koga mi se digne".
Neko je pitao da li bi ti da menjas narod ?
Ja kazem, da narod treba da se menja. Na bolje.

imaju i kracu raspravu o liku & delu djordja bobica:

http://www.studentski-forum.org/viewtopic.php?t=1222

Javne garaže su deo gradske infrastrukture i potrebne su. Iskustvo drugih evropskih gradova kažu da i pored metroa ili zabrana ulaska automobila u centar i dalje je pritisak automobila veliki. Izgradnja garaže ispod trga je jedno moguće rešenje. Pešaci su na površini, na trgu, a ispod je garaža i to omogućuje veći stepen pristupačnosti i razdvajanje pešaka od automobila.

Sa poštovanjem

(koja nema veze sa trgom)


ovako izgleda buduca arena zagreb. ne bi bilo lose da se onaj nas betonski sanduk uoblici nekom lepsom fasadom.

Mislio sam da ne nastavljam pricu na ovu temu ali izgleda da se ona sama vratila. Slazem se sa primedbom da ZOO vrt treba da bude u sklopu nekog mesta gde ljudi izlaze svakodnevno jer ga inace mozete premestiti u Jagodinu. Tamo i ovako dolaze ljudi autobusima da bi videli zoloski vrti i sta vec ne. Da li ces se pola sata-sat probijati po guzvi ili sat vremena putovati do Jagodine da bi samo video ZOO vrt i vratio se nazad, dodje mu na slicno. Ada kao ideja mi se ne svidja samo zbog one velike poplave pre par godina. Tada sam video koliko je ona u razini-ispod razine vode. Nilski konji bi se i obradovali ali za ostale nivotinje nisam siguran.
Bilo bi lepo spojiti Botanicku bastu i ZOO vrt, mozda dodati i Aqua-park i sve to da se napravi malo modernije i atraktivnije kao deo nekog izletista (mislim da bi opaasne zivotinje ipak morale da ostanu u kavezima :) ) i to sve u saradnji sa Bioloskim fakultetom tako da studenti mogu da volontiraju i staziraju tu.
I da napomenem, ljudi sada mogu da putuju u daleke zemlje ali osim kamile i lame, da bi videli ostale zivotinje ipak se preporucuje kafez. Ili postoji sansa da te pojede lav, pregazi nosorog ili slon, razbaca beli medved...

prekopirana od Frank O. Gehryja. A gdje u Zabregu?

Sto se tice poplava, ove godine je podignut nivo nasipa, tako da one vise nisu problem.
Na vrhu Ade postoji jedno jezero oko kojeg je nelegalno naselje. Mislim da bi taj prostor bio zanimljiv za zoloski vrt. Jedini problem je sto ce u blizini biti izgradjen most preko Ade.

zagrebacka arena = na lanistu

i jos jedno pitanje za g. djordja bobica: da li je istina da je projekat gradske galerije izmenjen, pa sada izgleda

ovako!? STETA!!

a trebalo je da izgleda OVAKO:

i ovako:

premalen je

jeste, ali toliko toga treba porusti da bi se dobio trg pristojne velicine, koji opet nece biti posebno reprezentativan... bobiceva prica o evoluciji urbane matrice zvuci lepo, ali je tolika raznovrsnost neukusna ako nema dovoljno jakog glavnog motiva koji sve te razlike objedinjuje... naravno, ne smatram da nam treba oktogon sa identicnim zgradam okolo (kao u kopenhgenu), to je jos gore resenje...

ja veliki novi trg vidim na mestu bulevara oslobodjenja (koji bi se tunelisao od autokamde do slavije, sto bi bilo i daleko jeftinije od rusenja gomile zgrada oko trga)... zapravo, ne trg u klasicnom smislu te reci... tu ima beskonacno mogucnosti, pa ne bih da se ogranicimo na trg ili park...

objavljen je novi, valjda konacan izgled arene na "oko zagreba" i nece imati ni slicnu fasadu.

Od tog tzv. Kiclovog projekta na slici se odustalo. Uostalom, to je samo slika, a uzivo bi to bilo zicano klupko. Mora se iamti na umu da je nasa arena gradjnea po projektu od pre 20 godina i da je upravo u onom stadijumu kad joj arhitektonsko resenje ne deluje ni novi ni starinsko, vec bezvezno. Ima svoju car, steta samo sto je oblozena nekom sivom malterskom mesavinom (mislim da ono nije beton).

ja se nadam da se ipak nesto moze uciniti sa fasadom i naknadno, beograd bi morao da izgleda elegantnije. najmonumentalnije gradjevine u gradu (arena i hram) izgledaju kao bunkeri.

to je tacno... za hram

zagrebacka arena je takodje kic...

nasa ne lici ni na sta, al joj ne bi pomogla ovakva fasada.

samo nek' ne lici na turbo-soc-realizam kakvim se beograd puni u poslednje vreme. beogradska arena je impresivna u svakom smislu sem u estetskom. zagrebacka arena je samo primer iz neposrednog susedstva da je neko makar razmisljao o fasadi, sve i da mu to nije uspelo.

To mi je u komšiluku i znam za problem. Jednan kiosk je srušen a ovaj preostali je u sporu, bnavodno ima neke papire i kako sam obavešten u opštini "rade" na tome da bude uklonjen. Na žalost to nije u mojoj ingerenciji i mogu samo da šaljem inspekcije a opštinari rade svoj posao. Nadam se da će biti uspešan.
Sa poštovanjem

Vala sravniti sa zemljom i jos popiti u to ime posle toga... mozda i neki vatromet.

Gradska galerija lepo moze da se sazida bas ne mestu staklenc i onih dvospratnica iza njega. One su najveci uzurpatori u toj prici i tada bi ostao trzni prostor i ispred galerije.
Saobracaj je najmanja stvar koja deli Trg republike. Nije to ni prvi ni poslednji trg koji je podeljen saobracajem. Stvar je u tome sto on vizuelno ne predstavlja celinu, jer donji deo izgleda skroz otkaceno. Resenje je da se povuce jedna ravna ploca od bioskopa Jadran pa sve do Doma vojske, koja bi imala stepenice 15m ispred doma vojske.

Nisam govorio samo o zgradama i njihovoj reprezentativnosti. Radi se i o ulicama koje bi uokviravale trg ako bi to bio otvoren prostor kako neki blogeri predlažu, a ja sam malo klasičnih pogleda i volim kad oko trga ima zgrada sa sadržajim u prizemlju, ne volim na ivici trga kolovoz i aute i autobuse.

Zgrade oko kojih diskutujemo su zaista zaštićene kao spomenik kulture i nije moguće uklanjanje ili zamena. Ja zaista verujem da one mogu biti deo nove slike tog prostora zajedno sa novom zgradom galerije. To nije neobično i ima takvih primera u mnogim gradovima. Autorke galerije su to uklapanje dobro napravile i verujem da će to u prostoru biti dobar odgovor na pitanje. Ovde je problem čudovište iza tih zgrada nastalo bezobrazno, agresivno i divlje. Ako bi se ta uvreda uklonila sve bi izgledalo bolje. Pa da probamo tako.
Sa poštoivanjem

Skroz se slazem sa Vama da te zgrade oko Trga nemaju dovoljnu reprezentativnost. Ali da li ste mozda u skorije vreme pokusali da se spustite niz nekadasnju ulicu Mose Pijade? zaista ona zgrada Do jaja i ona do nje deluju uzasno. Vi ste arhitekta i ne mora Vama da se naglasava da arhitektonski gledano zgrada bioskopa Balkan je znatno vrednija od dve jednospratne zgrade do nje.

Ako ste primetili već sam komentarisao taj izazov "do jaja" što je veoma lep primer suprotan od svega što mi ovde diskutujemo. Kao prst u oko. Hoću da kažem da nasilje ne može biti mera za odluku. Zvuči malo šašavo, ali već dve godine pokušavam da promenim tu bespravno urađenu stvar ali administracija i advokati su uspešniji. Neću se predati.

Ovde se radi o grupi zgrada koje su zaštićene kao ambijentalna celina (formulacija Zavodaq za zaštitu) a ne o pojedinačnim zgradama.

Dobro, ali jedna stvar je ako Vi mislite da su te zgrade (po sebi ili kao celina vredne) i ja to misljenje kao is vako psotujem, a duga je stvar to sto su te zgrade pre koliko 30-40 godina stavljene pod zastitu i nema nikakvih prepreka da se to preispituje. Prihvatam dakle da ih cuvate zato sto verujete u njihovu vrednost, ali sama cinjenica da je nesto stavljeno pod zastitu ne mora da znaci da je (narocito iz danasnjeg ugla) vredno zastite i taj status je moguce skinuti.

Srdacno

Mozda je ipak najbolje tu bude nesto drugo, ako je prostor skucen... a ako nije onda galerija! Ali takvi projekti se obicno daju high clasarhitektima... :(

Mozda bi g. Bobic ili neko iz Gradske Vlade (kultura) mogao konkretno da odgovori sta bi sve, konceptualno/izlagacki podrazumevala Gradska galerija. Ne verujem da bi, pritom, mogle da se preklapaju "nadleznosti" sa postojecim institucijama, kao sto su Muzej savremene umetnosti (na dve lokacije), Narodni Muzej, niti Muzej Grada Beograda. Takodje, u ovom gradu postoji i ULUS (mala galerija u Knez-Mihailovoj, "Cvijeta"), te ULUPUDS, Muzej primenjene umetnosti, Graficki kolektiv, SULUJ, te malobrojne, ali veoma aktivne privatne galerije u neposrednoj blizini Trga Republike (Haos, Zvono, itd.)...

Naravno da bih bio srecan kada bi Beograd bio u poziciji da ima nesto poput Praske nacionalne galerije, a o UK da ne govorimo:)

Mozda je bolji put da ocuvamo i unapredimo, sto je vise moguce, ono sto vec imamo- dobro je sto se krecemo u tom smeru (Muzej Grada Beograda konacno dobija svoju kucu, Narodni m. pocinje da se renovira), a tek nakon toga, ako bude sredstava, da planiramo gradnju novih i skupih objekata. Ukoliko bismo ideji Gradske galerije pristupili sa dozom skepse (pouceni dosadasnjim trendovima), nazalost, mozda bismo stigli do "realizacije" nekoliko stotina novih kafanskih, odn. bastenskih stolica i velikog profita nekolicine ugostitelja ili "ugostitelja". Ili astronomske cene kvm poslovnog prostora u novoizgradjenom kompleksu? Dobro, i to je sve za ljude i trziste :((

PS: Ako dobijemo odgovore o planiranoj umetnickoj koncepciji projekta Gradske galerije, dobicemo odgovor i u vezi KCB-a, ukljuciv i dvoranu (nemam nista protiv da ostane bioskopska i raduje me da je renovirana).

Ma to ne dolazi u obzir. Premestiti zoo vrt sa Kalisa znaci iscupati arteriju Beogradu i Beogradjanima. Slazem se da treba napraviti veliki kvalitetan zoo vrt negde malo dalje od centra (Makis, jezero kod Borce, Nbgd), ali u na Kalisu treba ostaviti taj prostor istoj nameni, tako da na primer tu komotno budu smesteni samo neki sisara, ili da to bude park ptica ili park africkih zivotinja, ili pak da se na svakih godinu dana menjaju zivotinje i dopremaju druge iz velikog zoo vrta van grada. Isto vazi i za botanicku bast

Izvini, ali kad si poslednji put bio(la) u zooloskom vrtu? I zasto bi zivotinje bile i tamo i vamo?
A bot.basti je potrebna kompletna rekonstrukcija.

Zato sto sam rodjen i dobrim delom odrastao u ovom gradu, zato sto ga volim svim srcem i zelim mu najbolje i zato sto je zoo vrt tamo jos od pre rata, zato sto je kao takav jedinstven na svetu, a novi je potreban jer je zivotinjama potrebno vise prostora, ali to ne znaci da neka celina ne moze ostati u starom i konacno zato sto je jedini "razumljiv" razlog da tu ne budu nikakve zivotinje zelja "gradjevinske mafije" o kojoj ne neko vec pricao da prigrabi taj deo gradske tvrdjave. Razumeo naravno i onih 200ak ljudi koji zive pored a smeta im smrad. Ali zoo vrt je tu vec 80 godina, te niko im nije kriv sto se nisu odselili ili sto su se tu doselili.

A mozda ceo ZOO vrt da prebace kod Palme u Jagodinu. Trebace vam slicno vremena da dodjete do njega ko i da je negde na preriferiji grada, a vise ljudi ce da ga posecuje nego da se nalazi na periferiji. Da sve ove godine nije bio na tvrdjavi ne bi ni opstao. Nemojte da ga mrcvarite, ili ga zatvorite ili ostavite na miru. Jedino mesto na koji bi mogao da se premesti jeste na usce. Time se nebi narusila struktura parka, bio bi pri ruci ljudima a i zivotinje bi imale vise prostora (i verovatno bi bili zabranjeni koncerti)

Vidim i vi ste bili skoro u zooloskom vrtu.

beozoovrt ima preko hiljadu zivotinja a prostire se na povrsini od 6 (sest) hektara.


vazeci standard u evropi je da svaki zoo vrt koji ima preko hiljadu zivotinja ne sme biti manji od 60 (sezdeset) hektara. u prevodu, na kalemegdanu je rezervisano DESET PUTA manje prostora po zivotinji od minimuma pristojnosti.

Kakav je ovo argument u vezi sa mestom zooloskog vrta??? Kakve veze ima gde si ti rodjen? I kakve veze ima sto je tu bio i pre rata? Jel' zato sad treba tu i vecno da ostane? Po tebi ovaj grad treba da bude palanka iz 19 veka, posto je za tadasnje razmere predgradje i industrijska zona bila kod Pancevackog mosta.
A sto se tice gradjevinske mafije, uopste to nije bio argument za ostajanje zooloskog vrta, vec upravo suprotno. A voleo bi i da vidim tog koji ce da podpise bilo kakvu "gradnju" po Kalemegdanu.

Pa to je vec najavljeno. A brate kad budes iz Beograd, shvatices.

E moj "brate", ja i jesam iz "Beograd", samo nisam opterecen time kao ti! A posto ti je rezon iz "palanku", moja polemika sa tobom se ovde i zavrsava. Jel' ti to jasno?

Entweder man hat es, oder man hat es nicht.
:)

Ti si kao neka agresivna faca? Batali to ovde, ovde ljudi dolaze u slobodno vreme.
To sto sam ja napisao apsolutno nema veze sa time sto ti pricas, sa pricom da je Beograd glavni, najveci grad, milionski grad i bla bla bla i da ja imam komplekse u vezi toga... vec sam jednostavno hteo da kazem da svako mesto (Nis, Kragujevac, Segedin, Malmo, Ofenbah, Bazel, Cuprija, Paracin pa i Beograd), svaka varosica ili grad ima neko svoje kultno mesto koje je objektivno mozda potpuna tragedija (iz estetskih, ekoloskih i bilo kojih drugih razloga), ali da ljudima koji su odrasli u tom gradu, uz to mesto, ono je na planeti najdraze... i interesi "mestana" da se takva mesta sa nepromenjenom funkcijom ocuvaju su sasvim legitimni.

Ja ne mogu da razumem da neko ko je imao srecno detinjstvo u Beogradu, ko je provodio vikende na Kalisu, koga su baba i deda svake nedelje vodili u zoloski vrt, da neko ko je znao ime svakoj drugoj zivotinji, jahao prvog ponija u beo zoo vrtu, gledao sve one razne zivotinje sa crtanih filmova iz dana u dan, molio tatu da ga digne na krkace da vidi preko zidica sazidanog pre 300 godina... moze da zahteva da se taj zoo vrt pomeri.

Decko, na moj komentar si poceo da dajes glupe argumente i na to sam ti skrenuo paznju, na sta ti opet odgovaras glupostima tipa ko je gde rodjen, a pri tom niti znas ko sam, niti odakle sam. Bolje bi ti bilo da naucis da se ponasas, nego sto se pravis pametan!

Sto se tice zooloskog vrta, covece, tamo zivotinje zive jedna drugoj na glavi. Ono je potpuno nenormalno. A ti mi odgovaras iz perspektive tvojih secanja iz detinjstva i sl. To je bilo u jednom perioidu tvog zivota i zivota ovog grada. Red je da se tu nesto promeni na bolje. Ko da sad sve treba da bude onako kako je bilo pre 20-30 ili 50 godina. Ko da je Beograd toliko super grad da ne treba nista da se menja. A vidim na tvojim postovima od pre, predlazes da se srusi i onaj deo iza staklenca (sa cime se i ja slazem).
A sad da vise ne spamujemo, predlazem da spustimo loptu i na spavanje :-).

Ma aman pokusaj da razumes, ja samo kazem da u svakom mestu postoji nesto zasta su sugradjani vrlo vezani, a ja mislim da je u Beogradu to kalemegdanski zoo vrt. E sad ako tu gresim, naravno ne zelim svoju volju da namecem vecini, ali ako sam u pravu, onda bi to trebalo da prihvatis. Naravno da ima i Beogradjana koji imaju svoj razlog da mrze taj zoo vrt.

Da su zivotinje skucene- jesu i to ne moze vise tako. Zato sam i predlozio da napravimo normalan zoo vrt negde drugde- nesto iyvanredno, a da na Kalisu ostanu samo reptili ili samo ptice ili samo africki sisari ili tako nesto.

a da vratimo i turke pa da im sluzimo iz cisto sentimentalnih razloga?

Zatvorite zoloski vrt, i vratite zivotinje u divljinu. Zoo je koncept iz 19. veka. Dokle ce vise jadne zivotinje da budu zatvorene i izlozene da "zabavljaju" mestane konceptom mecke Bozane? Zivimo u 21.veku, imamo dobre dokumentarne i filmske programe o zivotinja i ne vidim ni jednog moralnog, etickog niti humanog razloga zasto moramo da te egzoticne zivotinje vidimo sa 2 metra daljine? Mnogi gradovi sveta su to uradili, budemo primer bar na Balkanu.

Razlog je sto deci znacia da zivotinje vide uzivo, i ta sreca koju svako dete dozivi kad dodje u zoo vrt nije samo stvar hira, vec i vrlo podsticajna stvar u razvojno-vaspitnom procesu.

Dolazi i to vreme da takve naturalisticke ideje kao sto je tvoja postaju prevazidjene.
S druge strane, izgleda da ce doci vreme kada ce zoo vrt biti poslednje utociste zivotinja.

Mislim da je pogresno vaspitavati decu gledajuci zatvorene zivotinje, cisto zato da bi im se zadovoljilo. Deca moraju da se razvojno-vaspitno unaprede negledajuci zatocenistvo. Kad sam bio mali, zeleo sam da vidim i Mesec i marsovce, ali nista nije bilo od toga, naprotiv daleko sam vise mastao i uzivao u tome.. nesmemo bit sebicni, zamislite kako se te zivotinje osecaju.. I to nema veze sa naturalizmom, niti shvatanjima da je to prevazidjeno, naprotiv, kod nas se tek sada razvija svet o tome. Mnogi gradovi sveta, posebno u Australiji i Americi, nemaju zoo vrtove. A i Evropa ih polako zatvara (postoje mnogi projetki za to). Nastavimo li da zivotinje ignorisemo, manipulisemo, krademo i odvodimo iz njihovih prirodnih stanista da bi zabavljali decu ili starce, naravno da ce zoo-vi biti poslednje mesto gde mozemo da ih vidimo i kloniramo, da bi im i nasi unuci gledali! Ali zasto i MORAMO da ih vidimo uzivo? Pa one su divlje zivotinje i to iz razloga. Prodjite Kalisom, i vidite one jadne tigrove i slonove i njihovu tuznu riku.. Nisu oni samo tuzni zato sto su u malom, vec zato sto su odvojeni iz svojih stanista, a to samo instinktivno osecaju.

Ljudi, o cemu vi danite ovde, pa naravno da ce podzemna garaza biti nevidljiva, kao sto su svuda u svetu. Ulaz i izlaz mogu da budu npr. iza galerije.

Dobro, hajde da ne budemo bas toliko bukvalni - nisam mislio da nece staviti krov, pa da ce "podzemna garaza biti vidljiva". Mislio sam, pre svega, da se naprave diskretni prilazi garazi, koji se nece videti iz aviona, i jos vaznije - gde guzva za ulazak u garazu nece ometati redovni saobracaj, kao sto se cesto desava kod Pionirskog parka ili Obilicevog venca. Resenje koje mi pada na pamet je dugacak prilazni put / tunel i naravno vise ulaza (iz vise pravaca) - ono sto Pionirski park cini toliko nezgodnim za mnoge vozace.

u principu slazem, ali ipak se radi o glavnom gradskom trgu, koji uzgred i nema neku istoricnost, a kome (a i celom gradu) nedostoje nesto originalno... meni licno trg deluje krajnje nezanimljivo, sto bi prvi projekat mogao da popravi...

stakleni podovi i fasade odavno nisu novina u arhitekturi, projekat je moguce izvesti (san manim prepravkama) tako da izgleda kao maketa sa fotke... onda bi u omotacu od potpuno providnog stakla crvene rampe (koje su u finalnom projektu odbacene) dosle prvi plan tako da bi galerija vise delovala kao apstraktna skulptura nego gradjevina.

u svakom slucaju se slazem da je bolje ne graditi nista, nego da ovo iznikne:

Nemam ja nista protiv da se tu desi neki dobar projekat (ali ne veliki i pre svega sa ciljem da oslobodi prostor maksimalno), ali ovo nije dobar projekat. Ono sto sam hteo da istaknem kroz kritiku projekta jeste da nije dovoljno napraviti neku ludu skicu vec unapred mora da se zna kako to moze da se napravi. Druga stvar, na konkursu je bio jos jedna blago dekonstruisan projekat neke italijanske grupe koji je po meni imao taj kvalitet, tj. deluje uverljivo, ali prvi rad je jako nezreo i ocigledno ne postoji dovoljno znanja da se iznese takav projekat, ne mislim na finansije vec pre svega na strucnost a drugo sto kod nas nema inzenjera koji pre svega u tako necemu vidi izazov. Ono sto je meni referenca na primer (iako ne volim preterano njihovu arhitekturu) je NOX i neki njihovi manji projekti i instalacije. Na primer ja mogu da zamislim tu neku vrstu urbane instalacije umesto objekta. NOX je imao onaj vodeni paviljon pa onda onu instalaciju sto menja boje u odnosu na to kako je u proseku raspolozenje u gradu u tom trenutku. Instalacija u stvari reaguje preko weba i ljudi preko ankete unose podatke sto cini da instalacija menja boju, pa kad je ona zelena znaci grad je tipa nesto kiseo, kad je crvena, verovatno je super u gradu i td. Eto na primer paviljon je vec bolja rec nego galerija. takodje iako mozde neko to smatra sinonimima, preciznost je jako koristan alat u konceptualnom razmisljanju a posledice pogresno izabrane reci izgledaju tako kako izgledaju, glomazno.

meni su noxovci mozda i omiljeni, ali kapiram da ne zivim u holandiji i da je vizuelna kultura u bg-u na toloko niskom nivou da ce nam trebati bar decenija da dostignemo zrenjanin. pre 2 godine je igrom slucaja paralelno sa domacim salonom arhitekture nekih 300m dalje, u servantesu, isao spanski, sto je bila jako dobra prilika da se vidi koliko smo svetlosnih godina iza njih. verovatno samo jos u kolekciji moderne religiozne umetnosti u vatikanu covek moze toliko slatko da se nasmeje... jos ako se na to doda ko je glavni arhitekta grada (ja stvarno ne kapiram kako je on dobio tu funkciju), pravo je cudo sto je i ovakav projekat pobedio.

ako govorimo samo o gradjevini kao gradjevini, naravno da mogu da izlistam bar 500 gradjevina koje mi se vise dopadaju, ali ako je ubacim u drustveni kontekst vec je stvar mnogoooo bolja - prvi projekat mi se najvise svidja zbog toga sto je zgrada totalno providna pa ce mozda uspeti da privuce ljude. imamo dosta dobar muzej savremene u koji gotovo da niko i ne ide, cak mi se par puta desilo da mi bus ne stane na toj stanici, a i kad se posle dovucem peske od hotela jugoslavija retko kad mi se desi da tamo zateknem vise od dvoje ljudi. ortakinja mi je jedno vreme volontirala tamo i kaze da nije retko da se desi da u muzeju sat vremena bukvalno ni jednog posetioca (btw, ispostavilo se da volonteri i nisu potrebni jer tamo gotovo da samo dolaze istoricari umetnosti i umetnosti koima vodici nisuu potrebni)... stanje jednostavno ne moze biti gore. nadam se da bi ovakva na ovoj lokaciji (ako se kvalitetno popuni) mozda mogla barem malo da popravi stanje.

sad, ako je bilo moguce napraviti sendai mediateku, ne verujem da je nije moguce napraviti ovakvu galeriju (radove ne mora da izvodi domaca firma, a na ovakvoj lokaciji ne treba stedeti i praviti kompromise).

sad, ne mislim da je treba prebaciti na nbg, jer su novobeogradjani svojim odnosom prema muzeju savremene pokazali da tako nesto jednostavno ne zasluzuju. btw, ja ne zivim u centru, da ne bude da navijam za svoj kraj... jednostavno je ovako svima najbliza i gomila ljudi, htela to ili ne, nora da prodje pored nje.

pod drugacijim drustvenim okolnostima, tesko bi bilo boljeg resenja od noxa.

kad smo vec kod toga, ne kapiram zasto se na konkurse za tako vazne projekte ne pozivaju strani arhitekti. ako je kazahstan mogao da plati moss-a, ne vidim zasto bg ne bi imao kintu za, recimo, zahu...

Eto kad si pomenuo Zahu,
ja smatram da kod nas postoje dovoljno kreativnih ljudi koji imaju potencijala za dobre projekte. U svemu tome nedostaje nesto informacija i znanja. ovaj projekat galerije je po meni dokaz da nije dovoljno samo imati privlacnu zamisao vec treba znati kako moze i da se izvede. Ghery tako radi, zguzva papir ali onda radi par meseci na tome kako da od toga isprojektuje zgradu (btw njega bas ne mogu da podnesem). Ta ideja za galeriju je isto kao kad bih ja rekao da ne bi bilo lose imati teleport kabinu tamo i na tome zavrsio svoj projekat, tj. na rechi ili skici.
Sto se tice vizuelne kulture kod nas, slazem se, ima mnogo nedostataka, ali do sada, na ovom blogu video sam da je prilican broj ljudi koji poznaje radove drugih arhitekata ali svemu tome nedostaje podrska. Jedan od problema mladih generacija kod nas je taj prenaglaseni profesionalizam i samim tim nedostatak motiva za neki kreativan experiment. Svi su u fazonu, "reci mi sta treba da radim i plati me a ja cu to tako i da odradim i drugo me ne interesuje i ne zelim da razmisljam". Malo ko zaista smatra sebe sposobnim za malo veci poduhvat (pri tom ne pricam o ne znam ni ja kakvim svemirskim osvajanjima). Mi ovde imamo kreativne pojedince kad su u pitanju sport, muzika, film...ma sigurno ima i kad je arhitektura u pitanju. Sto se zahe tice, ne mislim da treba samo ona da gradi. Ja bih voleo da vidim Bg kao neki svetski grad u kome projektuju mnogi poznati. Ipak mislim da mozemo da se izdignemo iz tog provincijskog dozivljaja grada i shvatimo da ako dovedemo zahu jednom i svi se zalepimo za njen projekat kao da je u pitanju vavilonska kula, bicemo kao oni majmuni u odiseji ispred crnog monolita. Savremena arhitektura je prilicno trzisno orijentisana ali se njena svakidasnjica menja, tehnologije su dostupnije pa u razvijenim zemljama ima mnogo vise interesantnih projekata. Rotterdam npr. ima 500 000 stanovnika a ima projekte OMA-e, Renza Piana, naravno skoro svih ostalih holandskih arhitekata ali i Meyer-a itd. Prag ima jednu Gherijevu zgradu i to je to. Ja se negde zalazem za to da se nase trzise arhitekture potpuno otvori za eksperiment jer nikom nece biti arhitektonski Bg zanimljiviji ako ima samo jednu zahu, tu treba da se nadje i Rem i ostali ali i nasi arhitekti pored njih za koje verujem da imaju kapacitete da stanu rame uz rame, ne mozda sa Rem-om ali sa velikim brojem ostalih arhitekata koji se pojavljuju po strucnoj literaturi. Posebno imajuci u vidu Dobrovica, Brasovana a pogotovu Aljosu Josica.

ok, ae da ti verujem, ja sam student istorije umetnosti, tako da blage veze nemam sa tim koliko je neki projekat moguce realizovati. anyway, pokusavam da kazem da prevashodno svidja koncept.

ne znam kako se vi arhitekte svalazite, ali sto se tice i. umetnosti , svi koji zelimo ozbiljno da se bavimo tim gledamo da sto pre pobegnemo odavde jer to ovde jednostavno nije moguce, niti ce biti dok je sanu-u vazniji romanticni nacionalni identitet od nauke. recimo, prof. timotijevic nam je pricao kako mu je povodom nekog njegovog rada jedan akademik (ne mogu da se setim tacno koji) rekao: "ha, ha, ha, vi to necete objaviti dok sam ja ziv"... tako je i bilo... i sad svim profesorima bukvalno stoji ispred nosa da povezu studenicu i carigradsku bogorodicu farsku (koja je nazalos poznata samo iz pisanih izvora) i dokazu da je to najvecim delom najverovatnije skoro cist vizantijski spomenik, ali za sad izgleda da se niko ne usudjuje da dirne u romanticno "izmedju istoka i zapada"... jos ludji pime o profesionalizmu dlazi iz istorije (tek oni su ludi ko' skupstina) kad je lik posle nekoliko godina kopanja po raznim arhivima uspeo da dokaze da je sv. sava izvrsio ubisto. kada je to krenuo da izlaze akademik je izuo cipelu i lupao njom o sto sve dok izlaganje nije zavrseno... uostalom, verovatno znas i sam da je slobodan maldini morao sam da finansira i izda svoju enciklopediju arhitekture, verovatno najbolju te vrste u svetu, "zahvaljujuci" nasoj akademiji...

i institut za i. umetnosti pravo cudo. mislim kado neko ko tamo radi napise kako juzni paraklis srednjovekovne crkve nije izgradjen kako bi se ocuvao pogled na lepo uredjen prilaz (nastao par stotina godina kasnije), ti imas pravo ne samo da sumnjas u njegovu strucnost, vec i u njegov zdrav razum... sto je najgore, mi moramo da cekao da on umre kako bi oslobodio radno mesto za nas...

zahu sam spomenuo cisto zato sto mi je prva pala na pamet... nije da ne gotivim neomodernizam, ali mislim da dekonstruktivisticka gradjevina tu mnogo bolje legla. na trgu gotovo da nemas 2 gradjevine istog stila, tako da neki dekonstruktivizam, ko' sto coop himmelb(l)au kaze, "jasno ukazao na neslaganja u slojevima proslosti".

naravno da treba dovoditi sto vise stranih arhitekata, mada bi od satasnje situacije bilo bolje da zaha bude svetinik umesto svograd/napred zgrada koje se poslednji 5-6 meseci gotovo kloniraju...

i ja bih najvise voleo da savremena beogradska arhitektura lici na holandsku. tesko da je bolji uzor moguce pronaci...

Potpuno se slazem s tobom i upravo ta situacija u tvojoj struci jeste u stvari slika i prilika nase celokupne realnosti. Ko sto rekoh ranije, verujem da ima kod nas potencijala. Takodje, to sto si pomenuo Neomodernizam jeste jako dobra tema i ja mislim da odatle treba da pocnemo da se ukljucujemo i hvatamo neki korak. Ajde da ne garavim vise tu jadnu galeriju, konceptualno je ona meni i dalje stani-pani ali recimo da je namera lepa (mada bih opet imao strasno puno kritike na temu dobrih namera u arhitekturi). Svejedno, ukusi su razliciti pa mislim da sto se galerije tice necemo se razumeti, ali u principu se slazemo oko mnogo toga.

to je dobra ideja jer su neomodernisticke zgrade obicno dosta jeftinije od dekonstruktivistickih (koje su daleko od jeftine rabote) pa su vece sanse da ga investitori prihvate, a i imamo dobar istorijski background kad je modernizam u pitanju.

... ali pre svega bih voleo da i kod nas postmodernizam konacno umre...

i ja mislim da je velika steta sto je odbacena crvena rampa, jer je upravo ona trebala da nacini sponu i objedini gornji i (buduci) donji deo trga, a sve to kroz izlozbeni prostor.

sama setnja trgom bi se time ucinila zanimljivijom i konacno bi se 'montirala' nekakva dinamika u samom centru. tesko mi je da sagledam ovo novo (redukovano) resenje, ali mi se cini kao da je to novi staklenac umesto starog. sama ideja da se proazi kroz galeriju u slobodnoj setnji je zaista dobra i nadam se da se od toga nece odustati. apelujem da se od toga ne odustane!

Ako Vas interesuje, postoje jasne i velike skice i vizuelizacije galerije na www.beobuild.net (prva vest).

znam da je off, ali moram da ti pohvalim sajt. da ga gomilu stvari ne bih ni video... kamo srece da jos imas priliku da ga popunih dobrim projektima...

Apsolutna podrška inicijativi... kome treba sve to što smeta parkiranju? Šta kome trebaju oni stari platani? treba ih sve poseći i zasaditi one pritke, tek da se ekolozi i oni kojima baš treba zelenilo ne bune.
Eno i deo od Lipovog lada do Batutove se polako krči. Izgleda da nam je Gradsko zelenilo - pluća našeg grada, zahvatila neka bolest...
Ali vodite računa, oni su profesionalci, oni stručno procenjuju i seku drveće..., što zdravije i što veće lakše ga iseku...

jao, pa to je divno! beograd je jedini grad na svetu u kom se u 21. veku sistematski smanjuju pesacke povrsine. eto sad imamo nesto po cemu smo jedinsteni u svetu!

Da stvarno je tuzno, za ono na Bulevaru treba podneti krivicne prijave... prolazio sam i od svih posecenih stabala... samo sam jedno video koje je mozda malo uz sam kraj trulo. Sva ostala su fantasticna.

pa bas i ne mogu da saosecam. jednostavno kapiram da je to cena koja se za zivot u ovoliko centralizovanom gradu mora platiti. centar ne pripada samo vama, vec svim beogradjanima. ovde je sve centru . ja i da hocu ne mogu da ne dodjem do centra jer vam njega gotovo da i nema nicega. cak i kad idem u drugi deo grada moram da prodjem tuda jer je prevoz tako projektovan.

u centru su gotovo svi muzeji, galerije, pozorista, bioskopi... ako pristanete da se sve to izmestiti centra, onda moze da se razgovara o tome...

Poštovani,
Upravo o tome i govorim, da centar treba da bude pristupačan svima i svakom, a ne da bude blokiran, ispresecan i nepristupačan, što bi se desilo ovakvim "uređenjem" Trga.

Saosećajnost nije ni tražena.

Iskreno,
Armitage

Ako Vam se ne svidja u centru preselite se na periferiju, tamo je mirno, nema mnogo saobraćaja, ima puno zelenila a još pride je i jeftinije živeti tamo.

Razumem vaše muke, ali vi morate da shvatite da je to cena života u centru, i da u centru BG.a jednostavno ima previše saobraćaja. To što je saobraćaj loše organizovan (nema kružnih bulevara oko centra) je druga priča i treba da se reši. Centar BGD.a ima uopšte jako malo pešačkih zona u poredjenju sa ostalim gradovima slične veličine pa i pored toga ljudi u tim gradovima ne kukaju kako ne mogu da voze. Istovremeno uvek imate alternativu da predjete na gradski prevoz, to nije nikakva sramota nego potreba modernog čoveka.

Poštovani,
Ja se ne žalim na život u centru, nego apelujem da prestanu da nam ga bespotrebno zagorčavaju.
Oprostite mi, ali moram da primetim da je jedan mali korak od Vašeg "Ako Vam se ne svidja u centru preselite se na periferiju", do "Ako ti se ne sviđa u Srbiji preseli se na Filipine".

Takođe Vas molim da mi objasnite zbog čega mi oduzimate pravo da se borim za poboljašanje života u okruženju u kome se nalazim, već mi odah namećete selidbu kao jedino rešenje?

Smatram da imam isto toliko prava na dobar život koliko i bilo koji stanovnik bilo koje opštine u Srbiji.

Ne moraš da mešaš Filipine, periferija BGD.a je odlično rešenje. Ako zagorčavanje smatraš uklanjanjem saobraćaja iz centra to je pogrešno pošto je to sasvim normalan proces :) Niko vam ne oduzima pravo, ali vaša borba treba da bude zaista dobro argumentovana a ne ovakva poruka iz koje struji frustracija na najvišem nivou. Jedno mora da bude jasno - iako svako ima pravo na dobar život ne može nigde da bude ujednačen, život u centru grada nikada neće biti isti kao na periferiji, uvek će da bude nečeg boljeg a nečeg lošijeg u svakoj varijanti. Za mene je potpuno prirodno da se saobraćajnice u centru zatvore i da se automobili (konačno) proteraju sa centra a gradjani istog shvate da počnu i oni da koriste gradski prevoz.
Naravno ne mislim da treba ovo odmah uraditi, sa danas na sutra, prvo treba uopšte stvoriti infrastrukturne uslove za to kao što su Metro, kvalitetniji i udobniji GSP, garaže (za one koje se žale kako izduvni gasovi izlaze iz garaža - verovali ili ne automobili kada su parkirani imaju isključen motor!), neki kružni bulevar oko centra i slično... e tek onda može da se predje na konačno zatvaranje centra.

I ja nisam neko stručno lice, a ovo pišem iz iskustva i osmatranja rešenja centara gradova iz Evrope :-) Pozdravljam vas,

Steva

Recimo da sam, ipak, shvatio poruku, i da, hipoteticki, odlucim da se preselim iz centra u periferiju. Umesto mene, neko ce doci u centar, pritom, nenaviknut na sve nedostatke istog. To bi, s moje strane, bilo zaista dusmanski prema tom jadnom, prevarenom centropridoslici.

Poštovani Stevo,
Iz Tvog odgovora se može zakljušiti da ne živiš u delu grada za koji predlažeš urbanističko rešenje. Ne ulazeći u kvalitet rešenja koje predlažeš i bez namere da strujim bilo kakvom frustracijom, molim Te da mi objasniš odakle Ti ideja da centrom Pariza ne prolaze automobili? To NISI mogao da vidiš. Kao ni centrom Berlina. Za centar Londona se prolaz kroz privatnim automobilima posebno naplaćuje, ali daleko od toga da im je zbaranjen pristup.
Jedino na šta svojim postovima želim da ukažem je princip, i to loš princip po kome odluke donose neobaveštene osobe.
Konkretno nagrađivani urbanista iz Novog Sada, ma koliko gledao u planove grada Niša ne može (i ne treba) da odlučuje o njihovim saobraćajnim problemima.

Tačno je da Centar pripada svima, ali valjda i Cerak pripada svima, ili je nama iz Centra zabranjeno da idemo na Cerak? E, pa pošto nije, verujem da možemo da nađemo osobu iz Centra koja posećuje Cerak, taman koliko i Ti. Da li ga to čini kompetentnim da žiteljima Ceraka menja saobraćaj?
Znam da zvuči debilno, ali izgelda da će samo tako poenta biti shvaćena.

Ako radi - ne popravljaj!

Ova diskusija je jako jalova. Zivot u centru grad ima svugde svoje velike nedostatke pa tako i u Beogradu. Nikad nece biti isti zivot u centru i zivot u nekom drugom kraju. Svako kome smetaju ti nedostaci, jednostavno treba da se odseli.

U svakom slucaju, traziti od gradske vlasti da uredjuje centar kojim se koristi 2 miliona i vise gradjana po meri i volji nekoliko hiljada stanovnika je prohtevanje najsebicnije vrste.

Oni koji nam kazu da treba da se selimo iz centra ako nam se ne svidja bi trebalo da odgovore na dva vrlo jednostavna pitanja:
1. Zbog cega samo u centru ne vaze pravila o parkiranju pa svako moze da se parkira kako mu je volja (na primer paralelno sa ulicom tako da oni koji se regularno parkiraju ne mogu da izadju)
2. Zbog cega samo u centru ne vaze pravila o radu objekata do ponoci radnim danom, odnosno do 1 h vikendom

Mi znamo da zivot u centru ima svoje dobre i lose strane, ali ocekujemo da zakon vazi za sve. Ako bi se to postovalo i nama bi bilo lakse. Svakako ne ocekujemo tisinu kao na Ceraku ali i ne zelimo svakodnevno maltretiranje do 4-5 ujutru.

Prema tome ne treba da se selimo nego treba da se postuje zakon. Samo nas to zanima, ni vise ni manje.

Ako takav zakon postoji on je los i necelishodan za grad u celini. Ja zivim u centru i ostajem jer mi ne smeta.

Institucija Pešačke prve subote u mesecu podseća me na tradiciju subotnjeg kupanja u našem (i ne samo našem) narodu. Dok održavanje lične higijene jednom sedmično ima ukorenjenost u, istorijski posmatrano, nedostatku resursa (kupatila, tople vode, grejanja), dotle Pešačka subota, osim idejnog marketinga, nema nikakvu funkciju. Sistemska rešenja trebalo bi tražiti na drugoj, realnoj strani svakodnevnog života, regulisanja saobraćaja, parkiranja i primoravanja svih sugrađana da, barem u užem centru grada koriste isključivo javni gradski prevoz- ili da pešače, ali svakodnevno.

Poštovani,
U obrazloženjima za postojanje pešačke subote stoji da:
- je to ekološki jer se smanjuje emisija izduvnih gasova i grad se "provetrava"
- je to prilika da ljudi koji bi se inače kretali automobilom zapaze izloge radnji i u njima nešto kupe
- sve velike metropole to imaju

(Ovo je usmeno obrazloženje dato mojoj malenkosti telefonskim putem po početku sezone pešačkih subata)

Pešačka subota na način kako je izvedena u Beogradu nije dobra. Prvi i najvažniji razlog je upravo emisija izduvnih gasova:
- automobili idu dužim putem, što znači da im motor duže radi odnosno da ispuštaju više gasa nego kada se kreću uobičajenim trasama
- povećava se korišćenje automobila, naročito taksija

Ako zaista hoćemo da postignemo ekološku komponentu pešačke subote zašto lepo ne usvojimo "dan bez automobila"? Imao sam nesreću da se lično uverim u funkcionisanje istog u Briselu. Postoji još rešenja, kao što su "par-nepar" gde je upotreba auta ograničena obzirom na poslednju cifru registarskog broja na primer...
Da bi se građanstvo orjentisalo na gradski prevoz on:
- mora da bude tačan "u minut"
- sam po sebi mora da bude ekološki
- mora da bude pristupačan

Da li zbog sopstvene mentalne ograničenosti ili zbog nedostatka inteligencije nikako nisam u stanju da shvatim iz kog razloga je nemoguče kupiti recimo dnevnu ili nedeljnu kartu za vožnju?
Pa to svi veliki gradovi imaju!
Zašto se ne poštuje red vožnje (a iz ličnog iskustva znam da se počtuje u Bukureštu, Poznanju i Hojnicama)?

Iskreno,
Armitage

Ova diskusija je jako jalova. Zivot u centru grad ima svugde svoje velike nedostatke pa tako i u Beogradu. Nikad nece biti isti zivot u centru i zivot u nekom drugom kraju. Svako kome smetaju ti nedostaci, jednostavno treba da se odseli.

U svakom slucaju, traziti od gradske vlasti da uredjuje centar kojim se koristi 2 miliona i vise gradjana po meri i volji nekoliko hiljada stanovnika je prohtevanje najsebicnije vrste.

ne kapiram sto se protivis prosirivanju pesacke... nema cak ni potrebe da ti navodim primere iz inostranstva vec je dovoljno da pogledas samo najblizi komsilu i skapiras da smederevo (15 puta manje od beograda) i sremski karlovci (koji nemaju ni 9000 stanovnika) imaju neznatno manje pesacke zone od beograda... beograd je saobracajno projektovan za 500 000 ljudi i jasno je zasto se takve mere moraju uvoditi u centru... uostalom, privatni prevoz je mrtav (jednostavno nije moguce isprojektovati milionski grad u kome svi voze automobile, a nema velikih guzvi i zastoja) i grad bi pre svega trebao da se orijentise na izgradnju metroa (umesto da gradi poluprsten)... recimo u pragu koji ima 3 linije metroa + 1 lakog metroa (koji lokalci btw nazivaju tramvajem) saobracaj je savrsen i sada kada planiraju da poplocaju vaclavske namjesti (ekvivalent terazija) niko se ne buni...

kad sam vec spomenuo smederevo, cisto da pogledamo kako grad u kome svi ne misle samo na svoje interese funkcionise - reciklaza je uvedena na teritoriji CELOG grada jos pre 2 godine) i skoro ceo centar je pokriven semaforima za slepe i rampama za invalide (takodje pre 2 godine)... a smederevo je siromasniji grad od bg-a... zasto sami mi beogradjani moramo da budemo toliko sebicni, pa iz licnih sentimalnih razloga moramo da mucimo zivotinje... ako su nas ucili da se "vrtu bez nade" divimo zlostavljanju zivotinja, ne moramo i mi tome da ucimo nasu decu...