SELIDBA

gde su komentari?

otide sve?

Svidja mi se ovo za knjige da se razmnozavaju na svetolosti…to mi sve nekako poznato zvuci – poslednjih sedam godina 5 seljakanja sa jednog kontinenta na drugi pa iz jednog suburb u drugi treci pa sad u drugi grad (bar je continent ostao isti) – a knjiga uvek sve vishe i vishe.

Nego …svi pricate o tome novom blogu a gde mi ostali mozemo to videti? :D

Komentari? Bitni su. Ali je ipak najbitnije da se u selidbi ne izgube prijatelji.
Zar ne? :)

da treba da cekamo do utorka?

Naravno, knjige i novine su poznate kao stvari nezgodne za selidbu. Ali, oni malo stariji će, bez svake sumnje, reći da je to mačji kašalj u poređenju sa gramofonskim LP pločama: em su lomljive, em imaju 300 grama po komadu, pa su obične kartonske kutije od male pomoći. Dovoljna zabava je i selidba 500 ploča iz sobe u sobu, a tek na drugi deo grada ili dalje...

Ko se nije selio taj nezna sto je patnja,sto se kaze.Ja sam proesionalno osudjen na selidbu [ganjam loptu, sto bi rekla moja pokojna baka],i nemogu reci da mi je bas neugodno jer uvek radujem da li kad odlazim od kuce ili da se vracam.Trenutno sam u Damasku a bio sam i u vasim krajevima dve godine sam igrao u Sostnju i bilo mi je divno.Hteo sam da kazem nesto u vezi knjiga i njihovog obima odnosno debljine kako neko rece pre neki dan.Prosle godine sam igrao u Iranu i posto sam bio 8 meseci nakupim dosta knjiga u povratku.Elem posto je ovde mermer jeftin ponesem prijatelju iz Beograda 20ak uzoraka mermernih ploca od po 10ak cm2 ne bi li videli da li moze da se ugovori neki posao.Uglavnom muke koje sam imao sa mermerom u jednoj i knjigama u drugoj torbi nemogu da se mere,tako da verujte mi knjige mogu da budu debele i teske iako neko rece ''svinje su debele a knjige su obimne''.Hvala vam za ove divne price pogotovo mi je probudila nostalgiju ona o dedama.Lep pozdrav fajn se imejte [jel se tako kaze davno bese,zaboravih],ko zna mozda se uskoro vidimo negde u komsiluku posto sve vise razmisljam o povratku u Sloveniju

U guzvi nestigoh da procitam tekst,izbrljao sam sve zivo a kucam kao sa sivacu a ne sa pisacu masinu

Jelice, Vi divno pišete. Možda ste poznata
spisateljica, oprostite mi na neznanju. Ali, ako niste ostavite se bloga i pišite priče, romane, eseje...
A u vezi teme o useljenu,novom blogu, domaćinu i gostima, potsetio bih vas na jednu kratku pesmu iz naroda,možda još iz onog perioda kad smo se selili sa "iza Karpata", a koju je "skupio" Vuk S.K.Ona glasi (po sećanju, mada se može videti u zbirci Crven ban):
"Sve ptičice lepo poju,
Ali kos, ali kos.
I domaćin dobro j...
Ali gost, ali gost."

molim vas javite mi se, molim vas napišite mi ponovo vašu priču. Nestala je, a meni je tako žao. Molim vas, a ja ću je prebaciti na novi blog, odmah. Hvala:)

Kako se kaže kad se seliš 8 puta za 5 godina?
Puno puta...više puta...? Da li postoji norma na osnovu koje se to obeleži, pa lepo kažeš, ne uvijaš...?
Neka bude da smo se BAŠ selili tih godina, sa sve kuhinjama, sklepačenim od nekih starih, sa sve knjigama u ogromnoj škrinji, plus u kutijama (koje kasnije nismo ni otvarali, jer nismo imali kud sa njima), sa sve klavirom, za koji je jedan moj prijatelj rekao da će sledeći put poneti sekiru, sa sve kučetom, zbog koga smo se valjda toliko i selili...ljudima smeta pas, smetaju i deca (tu smo bili u plusu), jednoj gazdarici (kakav naziv) je smetao i klavir - plašila se da ćemo biti mnogo bučni...deal je bio da joj šišamo travu i povremeno, kad ustreba budemo otvoreni za radove tipa: farbanje, malterisanje,čapras divan uz široke osmehe, kučetu smo objasnili da ne treba da laje, dok nije oterao neke lopove, al' to je druga priča.

Ako imaš sreću da se seliš na osmi sprat, doživećeš i to da ti onajkakosezove što drži ključeve od lifta u zgradi i što je mnogo važan baja - e, taj, da ti isključi lift za dobrodošlicu, pa sve to vučeš...dok se ne dosetiš i dodješ po noći...i na kvarno iskoristiš lift dok sav pošten svet spava.

I sve dok ne kreneš sa tim seljakanjima, ne znaš koliko krša u stvari imaš - posle ti glupo da se žališ da ti nešto fali, a nije da ne fali.
Vremenom, sve te stvari se izandjaju od silnog nošenja, rasklapanja i sklapanja, i ti ih svaki put prepravljaš, doradjuješ, krešeš iskrzane ivice, dodaješ šrafove jer se opasno klimata...i posmatraš sve to na gomili, i pokušavaš da upiješ taj novi prostor, u narednim danima ga pretvaraš u nešto svoje...iako znaš da ideš odatle uskoro, iako je to tek samo jedna od stanica za presedanje.

Već tri godine sam na jednom mestu. Puštam korenje. U dvorištu, ispred bondručare, ajda se primila pre nego li smo stigli da se raspakujemo. Naši su nas samo unezvereno posmatrali, dok smo mi oduševljeno pozdravljali napukle, od vode natečene plafone, objašnjavajući im kako se sve to može popraviti. Valjda smo u tim BAŠ selidbama postali očajni, toliko, da ništa nije izgledalo teško, ni čupanje cevi iz zidova, ni rušenje nekih, ni izbacivanje tona i tona djubreta...Sami, Majstor Mile i mi, rvali smo se sa kućom nekoliko meseci, pre nego li sam ponovo nakupila kutije...
Kuća, koju bi neko srušio, postala je naš dom.

Pozdrav iz Glazgova!

Odabrali smo i rezervisali stan, u juznom delu Glazgova. Ufrcili smo se bili prilicno, posto su nam juce, dok smo bili na putu, javili SMS porukom da je nas glavni kandidat (od onih koje smo odabrali preko Interneta) izdat.

Juce po podne smo obisli lokacije ostalih kandidata, sacnuli spolja, obisli par decjih vrtica, videli da je ovaj u kraju sa stanom raspoloziv, a onda danas otisli na gledanje, videli iznutra i trazili da odmah zavrsimo stvar.

Eto... sad znamo gde se selimo, sad samo jos... sve ostalo.

Geronimoooooo!

...обавестише ме уљудно у сектору за стамбене послове бивше фирме, када сам тражио следовани ми камион.
Изгоресмо два пута: 6 селидби у року од 8 година, са све малих DC-3. Били у заједници са родитељима, подстанари, чувари стана, у привременом смештају, у Лондону (имали и камин, хех) и коначно своји на своме, ево већ ће томе 15 година. Код сваке бгд селидбе ангажовали исте носаче, Шшшш..ведске, иста и цена, швајцараца 100.
Први пут су се слатко смејали, обавили трећину камиона за 1 сат; код друге камион скоро пун, посла пар сати; код треће препун - гунђали; код 4-те су буквално бацали кутије са стварима; код 5-те смо ми сами бацали у расход упропаштени намештај; код 6-те, по уласку у садашњи и свој НБГД блокејски стан, испили сви по пиће а женетина и ја разбили чаше. Тада сам свечано изјавио да одавлен излазим само ногама напред, и тако ће и бити.
Лелице-марелице-карамелице-пчелице, код селидбе на нови блог, као и код сваке друге, пазите на најфиније ствари: слике, вредне успомене, онај паучинасти кристал и прашњави порцелан, пре изласка из стана погледајте сваку просторију како бисте запамтили све оно лепо што вас је за њу везивало, заврните славине и погасите светла. Важно је увек ићи на боље...

Danas je prvi dan seobe i kod mene. Uzas!!!

Dok mi se zena emancipovano penje po Denalima, rentiram od rane zore masinu za parno ciscenje tepiha (neparno ne valja, savet komsije iz supermarketa) i 'vatam zalet za obracun sa prokletim americkim tepisima ciji je jedini smisao postojanja da na sebe navuku sto je moguce vise fleka, prljavstinje, povracke od grinja i sracke od morskih nam prasica, Talkitne i Hamurabija, koje usput podmicujem rendanom sargarepicom da ne bi skicali dok se nasim Meksiko sitijem (elitni kraj u mom malom gradicu, ekvivalent Marinkove bare na Dusanovcu ili Jatagana u Krnjaci) ori urlik moje parne masine koja je upravo progutala ski cipelu. Dobro je, bolje cipela, nego Hamurabi.

I taman kad je prva faza preseljenja (da li sam rekao da se selim kod nje, o muskosti, moja prosla...) gotovo uspesno zavrsena, skoknuh na posao, da predahnem i pogledam sta se kuva na omiljenom mi blogu, kad ono - prica o seobi! Kakva koincidecija slucajnosti, evo imam kome da se pozalim ;-).

Bogami, iako sam iz BGD-a pobegao prakticno na nuli, za ovih sedam godina gastarbajtovanja nakupilo se krs stvari koje sad treba preseliti, u slavu pocetka zajednickog zivota. Imam 3 nedelje na raspolaganju, planiram da svaki dan posle posla prenesem po malo, koliko stane u gepek. Najveci su problem akvarijum od hektolital i radni sto velicine aerodroma Beograd, koji sam maznuo pre par godina necu da kazem gde. Sreca, ima puno duznika koji ce da u znak zahvalnosti podmetnu kicmu.

Strah me je da cemo kad konacno sve prenesem, zena i ja doci do ociglednog saznanja da u stancicu nema mesta za sav taj krs i da nam treba kuca sa dvoristem i garazom. A decu jos niko nije ni pomenuo...

Odličan tekst, hvala Vam!
I srećno preseljenje! ;) :)

Da, ta koplja. Bas se tesko slazu. Sem ako nisu u rukama. Ako u toj seobi ne sluze za odbranu od onih koji vas progone. Dok trazite mir da svoju decu mozete podizati bezbedno. Radovati se odrastanju. Sloveni. Oni koji to jesu. Oni koji nisu dosli iz Irana da to ne bi bili. Oni koji su ostali svoji ne trudeci se da u svoje gene ugrade vrednosti komsija Germana. Oni koji znaju da to jesu i ne stide se sto su se neki drugi Bogovi tokom vekova uselili u njihove molitve.

Ostaje to u nama, ne gubi se. Karavani i kolone. Zapreznih kola ili traktora zavisno od vremena. Pod Carnojevicem ili preko Race ili dok bombe padaju oko vas. Svejedno. I mozda dobra vila nije nosila seme heljde mozda je to u tom mraku bila sljiva. Ko zna?

Ruzan politicki pamflet. Neka Vam je sa srecom Jelice. Mislim ta selidba.

A moja prva oficielna selidba beše kad smo se selili sa boljom polovinom u novi stan - sve fino stalo u 3 kese, a najbolji bio orman u spavaćoj sobi - 2 stolice okrenute jedna od druge i motka preko naslona - da se okače ofingeri sa odećom. Da crkenš od smeha, al' nam to bilo tako fino, da smo namerno tražili orman za garderobu skoro 8 meseci. Onda smo ga kupili "na brzaka" pošto je bio Rene (sin) na putu!

Jelice, moram priznati, da me oduševljava tvoj način pisanja, i uvek se od srca nasmejem, kada pročitam pravu srpsku reč.
Samo tako napred!

Jagodinac