Samo himna (zastava, ime vojske, agencija za lobiranje, prijateljska država - sponzor) Srbina spasava

U Srbiji kao da postoji verovanje da je za prevazilaženje duboke krize u kojoj se nalazimo dovoljno da promenimo himnu, zastavu i da vojsku nazovemo novim imenom. Crna Gora je, voljom svojih građana, napustila zajedničku državu, u toku su pregovori koji bi i za Kosovo mogli doneti sličan ishod, pregovori sa Evropskom unijom prekinuti su, od davno obećanog ustava nema još ništa, nezaposlenost i siromaštvo su najveći problemi građana, evo i fudbalska reprezentacija na Svetskom prvenstvu izgubila je utakmicu protiv Argentine rezultatom šest prema nula, a mi se bavimo simbolima.  

Slično je i sa verovanjem da bi sve bilo drugačije i bolje da smo izdvojili više novca i našli neku agenciju koja bi za nas lobirala, kao što su to, je li, uradili svi drugi. Ili je trebalo angažovati neku koja bi izmenila naš poslovično loš imidž, koji se, opet, smatra glavnim krivcem za sve što nas je snašlo. A još bi najbolje bilo da smo davno našli državu-sponzora koja bi nas, kao što to čini Nemačka sa Hrvatskom, gurala preko svih prepreka na putu na evropskom blagostanju i bezbednosti. 

Da se razumemo, mesta ima i lobiranju i popravljanju imidža i građenju partnerskih odnosa sa drugim državama. A nesumnjivo je i da bi novi simboli, koji bi imali novo, pozitivno značenje, a ne bi, poput starih, bili ispražnjeni od svakog ili ispunjeni negativnim, bili znak da je Srbija na nekom novom i boljem putu. Ali, ne može se kriza prevazići na nivou simbola, imidža i lobiranja, potrebno je da se njeni uzroci i posledice od neprijatnog osećanja u stomaku «osveste» u glavama građana. Do novog puta, koji ti simboli i imidž treba da prikažu, mora se doći kroz suočavanje sa onim što nam se desilo i sagledavanja naše uloge u tome, kao i kroz težak put prevazilaženja razlika oko onih ključnih pitanja koja će omogućiti da funkcionišemo kao politička zajednica koja ne menja ni simbole, ali ni pravila posle svakih izbora. A na tom putu himna, zastava i lobiranje sigurno nisu najvažniji, a verovatno ni prvi korak.