Nepoznati poznati

Igrom slučaja, bila sam van Srbije dve godine. Iako sam verovala da redovno i pomno pratim vesti, kad sam se konačno, ne previše voljno, ponovo našla u Beogradu, shvatila sam da se, u međuvremenu, na informativnom planu dogodilo nešto što sam potpuno previdela. 

Pojavila se potpuno nova generacija „poznatih,” koji su meni, sasvim nepoznati.  

Taj feler (i nemar!) sada me dovodi u brojne neugodne situacije.

Nepoznati-poznati su, u međuvremenu, zauzeli značajnu količinu prostora u svim dnevnim novinama. Pošto mi naslovi tipa “poznata voditeljka X konačno otkrila svoju vezu sa vlasnikom Y”, ili “ZMV nabacila (po izboru) silikonske grudi, usta, itd i sl.”, “G se konačno skućila ..”, ne znače baš ništa, čitanje većine dnevnih novina završim za tri minuta, koliko je potrebno da, nakoso, pogledom predjem vesti o političarima koji su mi vrlo poznati. 

Muke se, razumljivo, nastavljaju i kad predjem na nedeljna izdanja. Svaki put kad čujem reklamu za „Gloriju”...”saznajte kako žive poznati”...shvatim da uopšte ne znam da su nabrojani poznati, poznati. Pošto se jedni te isti ljudi sele iz „Glorije” u „Story”, a onda i u sve druge nedeljnike, nedavno sam s potpunim nerazumevanjem propratila venčanje jednog poznatog fudbalera S i njegove jednako poznate devojke, tj. žene (čije mi je zanimanje promaklo). Štaviše, ne tvrdim ni da je čovek bio fudbaler, možda je bio sportista, a možda uopšte nije bio sportista nego nešto drugo. 

Isti ljudi, ili slični (u svakom slučaju meni nepoznati), zaposedaju sve moguće TV emisije gladijatorskog tipa, koje su takođe doživele omasovljenje tokom mog (duhovnog, duševnog i telesnog) odsustva, i s puno žara izlažu svoje stavove o svemu i svačemu, od rata u Iraku, do otcepljenja Crne Gore i sl. Reflektori su upaljeni, retoričari su pod pritiskom sekundre, publika ih bodri...jedni padaju poraženi, drugi pobeđuju, prelaze u četvrtfinale, polufinale i finale i osvajaju ? (nisam uspela da odgledam nijedno takvo TV ostvarenje do samog kraja)...i napreduju u svetu poznatih.

Zašto se u stvari smaram oko nepoznatih-poznatih, koji (pošto sam im nepoznata) takođe ne mare što me ne poznaju?  Prvo, u izvesnoj, mada ne prevelikoj meri, imam osećanje krivice što ne cenim napor nepoznatih poznatih, da mi postanu poznati. Kao što se vidi i po ovom blogu, poznati poznati (tj. izrazito poznata “idealno loša”) zaokupljaju veliku pažnju čak i kad ni grudima ne mrdnu. 

Nepoznati-poznati, naprotiv, skapavaju od napora da se nekako uglave na naslovne strane dnevnih novina, da se kvalifikuju za reklamu „saznajte kako žive poznati”...da se probiju do „tornjeva”, „piramida”, „zamki”, „prizmi” i čega god...u tom cilju izlažu nam sve pojedinosti svojih života, telesnih i duševnih metamorfoza, imovinskog stanja i napredovanja, rasporeda stolica i žardinjera...teškom mukom uče strane reči i domaći poredak reči...i zbog ovako odsutnih duhom, kao što sam ja, opet ne dobacuju dovoljno daleko...(U najboljem slučaju završe u „Utisku nedelje” kod Olje Bećković pod naslovom „izvinite, a ko ste Vi?”) 

Drugo, to što dnevne novine, trendseterski nedeljnici i najgledanije emisije gube jednog gledaoca, obožavaoca, poštovaoca (ako nastavim ovako, počeće na mene da motri i nešto poznatiji Peđa Marković, u slobodnom vremenu predsednik skupštine, a u svakom vremenu čovek koji zna kako se menja „l” u „o”) i to što nepoznati-poznati gube jednog XY beslovesnog člana društva (tj. mene) koji ne raspoznaje poznate, je mnogo manji gubitak od mog gubitka što ne poznajem njih! 

Razaznavanje poznatih, njihovo pravilno klasiranje i praćenje, neobično je važno za duševno zdravlje svih pojedinaca koji svoje bitisanje usmeravaju u skladu sa bitisanjem poznatih-poznatih. Jednom rečju, da bi ste imali što manje šanse da blisko upoznate poznate, morate dobro poznavati njihove životne navike.   

E sad zvuči zapleteno, ali nije... razjasniću brzo...Ko ima izvestan broj godina, sigurno se seća da su u jednom trenutku, socijalisti (napr. Drugarica Gorica Gajević u original „šanel” kostimu) i julovci (napr. Marija Milošević u original kostimu „obučena da ubije”) iznenada dobili napad da se kulturno uzdižu i uopšte, nametnu se kao elita. Svako ko je unapred znao da će, pomenuta Gorica, na primer, posetiti neko pozorište, znao je i da će obezbeđenje biti takvo, da će se, u najmanju ruku, na ulasku u pozorište, stvoriti nesnosna gužva. 

Pri sličnim dolascima Marije Milošević, ni ulazak, ni bezbednost gledalaca nisu bili na zavidnom nivou. Uskoro su ove likove počeli da prate i poznati-poznati u njihovoj milosti (ne bih nekom da se zamerim neprepoznavanjem, ali iz tog vremena se sećam Maje ?..kojoj su grudi iznenada porasle od posebne dijete, Goce Tržan, Leontine ?)... Znajući gde idu poznati, znala sam i gde sigurno ne treba da idem: što zbog bezbednosti, što zbog ukusa (mog ukusa koji se malčice razlikuje od njihovog). 

Ukratko, obavešten čovek pažljivo prilazi i Ušću i TV prijemniku

....... 

Poznati-poznati su, dakle, bili neobično važan orijentir u mom životu, pouzdan signal da svakako ne odem ni na premijeru, a možda ni na reprizu nekog koncerta, da odustanem od posećivanja modnih revija, i kafea i restorana „u trendu”.   

Vrlo često, gorko se kajem što danas ne vladam ovom veštinom. Ne poznajem „shnj” pevačice, voditeljke, političare, analitičare, i sl. koji su mi svi (možda grešim) nekako, tokom mog odsustva, srasli u jednu jedinstvenu „shnjelitu.”  

Ponekad mi se neko mesto učini baš pitomo, muzika skoro da ne preti da se otme u neke zvuke koje ne volim, a i ljudi deluju normalno. Onda, taman kad počnem da verujem da u Beogradu postoji neko, iole pristojno mesto za nas srećno nepoznate-nepoznate, nepoznati-poznati počnu da nadiru. 

Kako uopšte mogu da raspoznam poznate, ako stalno tvrdim da su mi nepoznati?  

Nepoznati-poznati se raspoznaju sasvim lako (jedino što je onda već kasno).Čim uđu na neko mesto, osmotre potencijalnu publiku iskusnim okom nekoga ko zna da će ga kad tad neko prepoznati.Čak i ako ih u prvom trenutku niko ne prepozna (nisam ja jedina crna ovca), i dalje zadržavaju pogled i stav ljudi koji u svakom trenutku, u životu i u medijima (ako je tu negde skriven naručeni paparaco) moraju izgledati, onako kako izgledaju poznati (prepoznatljivo nonšalantni).   

Nepoznati-poznati postaju naročito osorni (sad već prepričavam jedna događaj iz kafe Teatra) kad uprkos njihovom statusu, nema nijednog slobodnog stola sačuvanog baš za njih...ili kad niko od garantovano njima nepoznatih-nepoznatih, nema nameru da odstupi od stola iako je već na prvi pogled jasno da nepoznati-poznati polažu (imaju?) veće pravo na životni prostor od notorno nepoznato-nepoznatih... 

Moj život je dakle težak i zapleten, jer nepoznati-poznati, nadiru u ogromnim količinama, a kažu mi, i veličinama. 

U tom smislu molim vrle pisce ovog bloga koji su pored teksta okačili i slike „idealno loše-obe,” okače i sliku naslednice. Čini mi se da joj inicijali počinju na S.A, da se teško raspoznaje od ove koju prepoznajem (skapirala sam da su razmenile veoma poznate kreatore koji su mi, avaj, nepoznati), ali da je suviše masivna da bih je tek tako zaboravila.  

Unapred hvala.