dance macabre/ cannes advertising festival

Pocinje jos jedan  advertising festival u Kanu. Opsta festa na kojoj se skuplja hiljade ljudi( provericu tacno koliko cim stignem).
Sunce , more, zurke na plazama sa beskrjanim kolicinama  sampanjca i votke( na ruskim zurkama) super zgodnim mladim art direktorima i  copywriterima, super bogatim direktorima svetskih agencija. Delice se gomile nagrada, bice nagadjanja, pice se i sedece se do zore na terasi Karltona i ostalim glamoroznim evropskim hotelima na Kroaseti i svi ce zaneseno slaviti jedni druge, cestitati jedni drugima pokazivati svoje " Zlatne lavove" i sve ce biti bas kao nekad...na Titaniku...Orkestar ce i dalje svirati, ljudi ce i dalje igrati a brod ce vec nepovratno tonuti  ...jer

Sve te reklame i filmovi koji ce se tamo prikazivati, i nagradjivati, sav taj lepi i ambiciozni svet polako i nepovratno tone u mracnom okeanu novih medija prepunom podvodnih ledenih bregova koje niko ne moze da vidi, niti da prepozna. Opasnosti su velike...Ali se mozda mogu zaobici samo ako se na vreme primete...

Ali kao i kapetani na Titaniku i kapetni advertajzinga veselo pijuckaju svoje martinije kao da ne haju sto ce se njihov brod uskoro razbiti o ledene bregove cablovske televizije, Tiva, interneta pod castova, celularnih telefona i ko zna sve cega...Oni i dalje veruju da voze najmocniji, najmoderniji i neunistivi brod na velikom okeanu masovnih medija. Koji je   odavno presusio...

Ne pamtim kad sam poslednji put videla neku reklamu na televiziji..Ne gledam nista u realnom vremenu. Sve mi snima Tivo...bez reklama naravno... U nasoj kuci jos samo moja cerka zivi pod uticajem televizijskih reklama.Ona ima pet godina..I juce sam je uhvatila sa daljinskim u rukama...Sta radis? pitam je, posto joj je zabranjeno da sama bira programe...Premotavam reklame...rekla je.