Присни односи. Присна братимљења... После, кад се у томе претера, буде оно, од играчке плачке.
Кажу, неке су државе пале у дужничко ропство према Кини, а да би се то могло десити и Србији. Чуди ме да тог детаља нема у дневнику РТС у пола осам. Србији се ово са дужничким братимљењима догодило (догађа) не само са Кином. Дуг нам је све већи. А куповна моћ све мања.
Тако. Друг нам је све ближи.
Јестиво уље скоро 200 динара, на пример. То је повећање за малтене дупло у односу на пре 5-10 година. А евро још од пре једне деценије стоји, па номинално повећање плата у динарима, за које може да се купи све мање робе, у еврима испада 500, 600, 700... Може да се нагрува и на 1000. Мислим на просечну плату, не на функционере државе и њихову родбину и кумове.
Е, онда важи не од играчке плачке, него од играчке пљачке.
Све смо успешнији. Избиће ускоро социјална побуна по Европи због нас.
Ма, да не компликујем. Пустимо просечну плату исказану у еврима. И громогласну помоћ грађанима исказану у еврима. Ионако ћемо ускоро на Јуан.
Док се раја навикне на прерачунавање у Јуанима проћи ће још најмање 2-3 туре избора. Буде можда места и за гласање око промене Устава.