Devedesete su daleko iza nas, devedesete su daleko iza nas i tako pričamo već skoro trideset godina da je nešto iza nas, ali nije.

Nisu iza nas. Lupaju nam na vrata i ruše sve što mogu. Ruše aveti prošlosti koji ne žele nikada da  stanu, ruše i misle da  će rušenjem sve biti bolje, ali neće.

Srbija je zemlja, moja, naša, puna lepote i ponekad mi se čini da zaista nije poput savremenih Evropskih zemalja, gde je sve upeglano, lepo, mirno, čisto...sve je na note, ovde nije.

Gde god da odeš nekoga poznaješ, nekoga si voleo i još češće je ono od čega

Dana 10. januara 2024. godine uputio sam odgovornim osobama u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MARIJA DŽIVDŽANOVIĆ, IVANA RADULOVIĆ, MIROSLAV PETKOVIĆ) 2 novinarska pitanja, pozivajući se na važeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja:

Poštovani,

uz Novogodišnje pozdrave i želje

23. aprila 2024, u zgradi Tehničkog fakulteta u Beogradu održana je javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu. Akademija Inženjerskih Nauka Srbije (AINS), Akademija Arhitekture Srbije (AAS) i Udruženje Arhitekata Srbije (UAS) su u saradnji sa podkastom Sfera kao medijskom platformom za dijalog o arhitekturi, održali stručnu javnu raspravu o kompleksu Beogradskog Sajma i zgrade Generalštaba.

Đorđe bi sasvim sigurno uzeo učešće u diskusiji, kao jedan od vođa panela, i zbog toga porodica smatra da je potrebno da ova rasprava bude što vidljivija, između ostalog

 

 

Pre par godina kada je bilo price o tome da se postavi spomenik Sabanu Bajramovicu u Nisu desili su se protesti i negodovanja jer mu nije mesto na Trgu. 

To se nekako resilo, Saban je ostao tu gde je i ulica je dobila ime Saban Bajramovic.

Danas su mi pisali Romi zasto cutim na ovu nepravdu koja se desava  u Nisu, a za koju nisam ni znala,

 

 Gost autor Kleinemutter

 

Poštovani,

За оне коју су пропустили ова два-три бисера:

1.  линк1; коме није јасно, може да кликне на линк2 с титлом

2. један текст

3. други текст

МИ­ЛИ­ВОЈ АН­ЂЕЛ­КО­ВИЋ

ОСМА БОЖЈА ЗАПОВЕСТ

 Пре­се­као га је про­до­ран звук зво­на на вра­ти­ма. Из ход­ни­ка се чу­је лу­па, не­што па­да. Зво­но, по­но­во.

Нај­бо­ље је да се не ја­вим, по­ми­слио је. Ни­сам код ку­ће. Он­да се тр­гао. Ма, шта си се ску­пио, при­го­во­рио је се­би. Неће рат да ти зво­ни