Google BirthdaySad sam bio na Googleu i vidim da je Google u svom stilu postavio logo gde svoje mnogobrojne posetioce obaveštava da je danas njihov rođendan. Mislim da je Google jedna od prvih, ako ne i prva firma, koja svoj logo prilagođava aktuelnim dešavanjima i praznicima. Vidim da tu praksu sve više koriste i druge kompanije.

Kliknite ovde ako vas zanima da vidite mnoge zanimljive logotipe koje je Google koristio do sada. Inače, to sa logotipima je jedan od odličnih načina da se pokaže da je kompanija cool.

Znači, sad 27. septembar 1998. Google obeležava kao svoj rođendan. Ništa ne bi bilo čudno da Google nekad za svoj rođendan nije napisao na svojojoj zvaničnoj kompanijskoj stranici datum 7. septembar 1998.

PRO PROd 13.9 - 15.9 je održan četvrti po redu PRO PR, kongres gde je bilo reči o različitim oblastima PR-a i načinima na koji se koristi na raznim mestima na prostoru Alpe Adria regije. Kongres je organizovan od strane hrvatske PR agencije Apriori i slovenačkog lokalnog partnera agencije Reaktor. Oni su se postarali da ugođaj na kongresu bude potpun.

Sunny BeachJuče sam se vratio sa od(mora), odmor koji sam cekao dve godine, od prošlog letovanja. Devojka i ja smo bili prilično neodlučni po pitanju destinacije. Prvi izbor je bila Grčka ali nismo hteli da rizikujemo zbog viza, Crna Gora se dobro poznaje, Hrvatska će da pričeka za neku od narednih godina, Turska je super ali nismo hteli ponovo autobusom a jeftine aviokompanije još ne lete iz Srbije, pa smo se odlučili za Bugarsku...

Kada neko završi formalno školovanje ili pre, pa krene da traži posao, ima da bira između dva izbora: ostati ili otići. Ostati u Srbiji i pokušati naći pristojan posao sa kojim ćete moći da izdržavate svoju porodicu ili otići u inostrantsvo, kako se to popularno kaže “trbuhom za kruhom”.

Oni su zvezde. Prave zvezde a mnogi od nas nisu čuli za njih. Neki od njih su veće zvezde od većine komentatora na CNN-u, BBC-u, voditelja emisija, fotografa. Oni su novi medijski moguli – Internet zvezde.

KrvŽivimo u vremenu kada se sve plaća ili će se sve plaćati. Kao što je jednom prilikom izjavio poznati ekonomski ekspert i nobelovac profesor Milton Friedman: "There's no such thing as a free lunch."

Kada sam bio klinac, bilo mi je čudno kako na Malti ljudi kupuju vodu, neki su se setili da prodaju vazduh u konzervi, a najodvratnije od svega je kad čitam da se prodaje krv. U stvari nije to najodvratnije, nego činjenica da krvi nema dovoljno ali ima ako se plati.

Za Internet neki kažu da je to "mreža svih mreža", neki da je to "globalno selo" ali jedno je sigurno - Internet menja način na koji mi komuniciramo i obavljamo svakodnevne aktivnosti. Istraživanja pokazuju da na svetu ima preko milijardu Internet korisnika dok u Srbiji preko milion korisnika koji barem jednom mesečno koriste Internet.

Javljaju se novi termini i mogućnosti koje pre nisu postojali ili barem ne u onoj meri koja je prisutna danas. Tako danas postoji termin "virtuelni timovi" koji predstavlja stvarne timove ali geografski dislocirani po različitim delovima sveta. Gde su virtuelni timovi, tu je i tzv. outsourcing gde inostrane zapadne kompanije deo svojih poslovnih procesa prenose na kompanije na tržišta koja su mnogo jeftinija od njihovih. Tu je i VoIP tehnologija, reč koja zvuči cool a bitnije od toga što je cool je pruža telefoniranje sa prijateljima u udaljenim zemljama besplatno ili skoro besplatno. Ne smemo izostaviti sigurnost i anonimnost koja se po nekima gubi a po nekima dobija na Internetu, a tu je i trenutno glavni trend na Internetu a to su tzv. social networking sajtovi...

Da li mislite da se može brzo zaraditi ta magična cifra od milion dolara, radeći pošteno? Ako ne verujete, pročitajte sledeće primere koji to potvrđuju. Potrebna je samo dobra ideja.

Volim da gledam reklame. Stvarno. Ali samo one dobre. Da ne volim reklame, verovatno ne bih otišao da gledam nekoliko sati najboljih svetskih reklama na Noći reklamoždera.

Nažalost, takvih reklama je malo na domaćim TV kanalima, radio stanicama i bilbordima. Srbija je mala zemlja a i pored toga imamo previše marketinških agencija. Udruženja za unapređenje tržišnih istraživanja je nedavno objavilo podatak da u Srbiji ima oko 1500 firmi koje se bave marketingom a više od 4500 osoba u nazivu svoje funkcije ima reč marketing ili odnosi sa javnošću. Sa tolikim brojem marketing i brending stručnjaka u Srbiji kako to da već nije urađen re-brending Srbije u svetu, da nas ljudi vide u pozitivnom svetlu?

Amerikanci su skloni tome da daju akronime pa je tako nastao i akronim GYM koji nema nikakve veze sa fizičkim vežbanjem nego sa tri kompanije koje najviše definišu budući pravac na koji će se razvijati Internet.

Kliknite ovde da vidite koje su sve kompanije kupljene od strane GYM od 1997. godine.

GoogleGoogle je verovatno trenutno najmoćnija Internet kompanija, osnovana 1998. a pravu popularnost stiče posle kraha NASDAQ berze. Ime Google potiče od reči googol što predstavlja broj 1 sa 100 nula. Osnovali su je dvojica kolege sa Standforda, Lary Page i Sergey Brin Google je, može se reći, praktičnu upotrebu reči buzz i PR-a doveo skoro do savršenstva pa je tako reč Google najčeće spominjana reč na blogovima koje pokrivaju Internet a možda i generalno. Poznati su po svom čuvenom sloganu "Don't Be Evil" i po njihovoj misiji da "organizuju svetske informacije". Ta njihova misija je sama po sebi toliko opšta da ne čudi da Google polako ali sigurno ulazi na sva polja kada je reč o Web tehnologijama. Njihov core business je pretraga a manje-više svi servisi koje vrlo često lansiraju služe tome da cene akcije održe visoko. Imaju preko 200 miliona pretraga dnevno preko njihovih raznih servisa. Treba reći da su im akcije dostigle i skoro $500 a trenutno im je cena akcije oko $400.

Amnesty International je krenula sa vrlo zanimljivom kampanjom sa providnimAmnesty International reklamama sa sloganom “It’s not happening here but it’s happening now”. Kampanja ima za cilj da ljudi budu upoznati sa stvarima koje se događaju u svetu i pored toga što se ne događaju ispred njih. Reklame prikazuju dešavanja u Iraku, Kini i Sudanu. Stvarno kreativna kampanja i odlično je što su izabrali baš providne reklame. Za sve slike, kliknite ovde.

Shallow HalNisam gledao nijedan film tokom proteklog vikenda. Onda sam sasvim slučajno video neki film koji mi se u startu učinio zanimljivim. Kasnije sam na sjajnom IMDB sajtu video da se film zove Shallow Hal.

Pretpostavljam da su mnogi od vas gledali ovaj film, a za one druge (da ne kažem za one sa jeftinijim ulaznicama :)) radnja filma se odvija oko tipa po imenu Hal i devojke po imenu Rosemary. Hal je pre nego što je hipnotisan od strane nekog gurua kada su bili zaglavljeni u liftu, devojke posmatrao samo po spoljašnjoj lepoti. Nije ga interesovala unutrašnja lepota. Bio je plitak. Nakon susreta sa guruom, devojke koje su mnogima bile neprivlačne za njega su bile super cice. On ih je tako video. Zbog toga devojka od preko 120 kg je u njegovim očima izgledala vitko i lepo kao Gwyneth Paltrow koja glumi u filmu. Još ako se zna da je ta devojka ćerka njegovog šefa, mnogi su mislili da se zabavlja sa njom zbog karijere. Međutim, kada je magija nestala i video je onakvu kakva jeste i dalje mu se sviđala, zbog onog što ova devojka jeste a koju je dobro upoznao. Zbog njene čitave ličnosti, a ne samo zbog lepote.

UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Ima, itekako. I mi i oni smo mala zemlja, imamo dobre fudbalere, neki od njihovih najboljih fudbalera su igrali ili igraju za reprezentaciju sa kojom ćemo se prvo sastati na Mundijalu a ima i još nešto, mnogo bitnije od navedenog...

Pre nekog vremena sam pokrenuo diskusiju na domaćem IT forumu DevProTalk o srpskom jeziku i IT-u. Postoje različita mišljenja kako se IT izrazi trebaju koristiti u srpskom jeziku. Meni je zanimljiv uticaj na koji nove tehnologije utiču ne samo na naš svakodnevni život, čineći ga lepšim i lakšim, nego i na komunikaciju i to ne samo komunikaciju preko Interneta i mobilnih telefona nego i komunikaciju kao takvu, na samu upotrebu jezika.

Lično više volim da kažem kompjuter umesto računar, fajl umesto datoteka, folder umesto fascikla, link umesto veze, provajder umesto dobavljač ali ne treba ići ni u krajnost. Mnogi i previše koriste strane reči pa ćete kod njih često čuti izraze kao što su po defaultu, deadline, timeframe, que, guglati, hendlovati, istripovati, strejt. fensi i slično...

Ovaj tekst sam pročitao na forumu Dizajn Zona, napisao korisnik Lexus. Odličan tekst. Ovo je samo deo teksta, za kompletan tekst, posetite forum.

Znas li sta je "branding"?

Stručnjaci to danas zovu branding. To kad na after work partyju, najčešće poslije ležernije nouveau cuisine u nekoj trendovskoj fancy enoteci, corporate manager naloži svom najboljem head hunteru da na team buildingu izabere nekoliko mladih advertisera, copywritera, marketing freakova, opinion makera i trendsettera, koji će nakon streaminga na creative meetingu među sobom odabrati team managera, i na višednevnom brain stormingu, ako treba i preko online-confference, tek uz kratke coffee breakove i lagani finger food, od nekog imena napraviti takav autentični trade mark...

UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst. 

Razmišljam da li smo kako civilizacija napreduje sve humaniji jedni prema drugima ili su naši preci bili humaniji.

Da li ste i koliko učinili dobrih i humanih dela? Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko malo je potrebno da se učini da bi nekom pomogli. Da li prosjaku udelite neki dinar? Ja sam po tom pitanju vrlo selektivan, to zavisi od više faktora.

Na primer, koliko sam raspoložen, koliko žurim, da li pada kiša ili sija sunce, ko prosi, kako prosi, da li se trudi da zaradi novac ili samo ispruži ruku i kaže: "Imate li koji dinar, za 'leba? Molim vas!" Oni koji žive u krugu Slavije su verovatno i naišli na ženu koja koristi tu rečenicu da zaradi novac ko zna za šta i za koga. Svestan sam ja da mnoge pare ne idu prosjacima neo njihovim makroima, ali deci često dam neki sitniš, ako ni zbog čega drugog, da ne dobiju batine što nisu skupili više. Pogotovo ako lepo sviraju na violini kao jedna grupa malih Cigana u Knezu.

Jednom sam sedeo sa drugarima u kafiću pored Ruskog cara (da li oni misle da završe sa renoviranjem tog kafića) kad nam priđe neka Cigančica. Traži pare. Ja joj dao 10 dinara a drugovi me nešto zezaju što sam dao samo toliko. Mislio sam da će i ona nešto da kaže negativno za to ali ona je rekla nešto vrlo pozitivno:"Pa šta, on je barem nešto dao".

Da ne bude samo priča o davanju prosjacima.