Koštunica-MiloševićEkipa je kao rehabilitovana, imaju »nove« igrače, pare, sređuju pukotine u svom sistemu, produciraju provereno najprimitivniju matricu punom parom. Srbija u haosu je njihovo ogledalo. Sve to im puni džepove i naravno da zbog toga ne dozvoljavaju da se dođe do normalnih tema, da se probije bilo koji zrak svesti. Ali, vreme ne radi za njih, to je sigurno.

Opet su ti nesrećni Kosovari oružje za eliminisanje protivnika UDBE. Ovog puta meta su im protagonisti Bojkota referenduma za Ustav. »Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća sa Kosova i Metohije i grupa istomišljenika uzvikivali su preteće parole lideru LDP-a Čedomiru Jovanoviću.« Linčovali bi Čanka, Mićićevu, Svilanovića i Kandićevu... Verovatno sve koji su za Modernu Srbiju. Nosili su i majice sa amblemom JSO.

Optuzba za izdaju ne mora da bude nasilje, moze da bude i osnova za utvrdjivanje istine, odgovornosti, pravde, ili bar tacna definicija necije delatnosti. Srbija ima izdajnike. Pisao sam o tome na svom blogu (Kostunicina vlada je izdajnicka), a tamo je i primer kako se Poljaci obracunavaju sa svojim izdajicama.

Rukovodstvo DS nije uspelo da dokaze ili ukaže na neosnovanost optuzbi o izdaji Djindjica iznetih na racun predsednika Srbije i rukovodstva DS, koje smo ovih dana culi u javnosti. Na Blogu B92 smo videli neuspeli i degutantni pokusaj zamene teza Nebojse Krstica, savetnika predsednika Srbije. O toj strategiji (Da se Vlasi ne sete) sam pisao u drugom svom blogu (Debrendirati Srbiju)

Voz za Ljubljanu kasnio je sinoć 5 ipo sati sa polaskom iz Beograda, zaposleni na dežurnom telefonu za informacije nije dizao slušalicu, a osoba koja se predstavila kao "dežurna kontrolorka šalter 1 i 2" na železničkoj stanici u Beogradu izdejstvovala je da stanični policajac mene i gošću iz Ljubljane legitimiše, usput presliša i o tome sačini službenu belešku.

Reality show, počinje u petak predveče, kada pokušavam da preko nekog od tri telefonska broja za informacije proverim da li voz zaista polazi na vreme. Međutim, metodom unakrsnog pozivanja nisam uspeo da pobedim zauzete telefonske linije.

Premijer Srbije Vojislava Koštunica, ministar policije Dragan Jočić i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić posetili su Hilandar. Sudeći prema retorici i delovanju vlast u Srbiji se u ime građana Srbije i ovaj put odlučilia za carstvo nebesko (ostaje nejasno da li će biti sa ili bez ponavljanja prizora »kosovskog boja«).

Vladajuća ekipa snova (ja tebi – ti meni = srpski san) koja bi morala da rešava probleme države i ljudi, rešava samu sebe i obezbeđuje sebi alibi. Ekipa u glas govori: »Mi nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova!« Mediji objavljuju: Kosovo se brani ustavom!
Ekipa, kao, ne može da prihvati realnost. Zbog tih slabića, ali podlih, i dalje će se prećutkivati uzroci kosovske samostalnosti i srpske nerealnosti.

Grafit u BGI da se Isus Hrist pojavi glavom i bradom, i da progovori u Srbiji, i na srpskom da ga ceo svet razume, mala bi vajda bila. Nije očigledno više stvar ni u osobi, a ni u istini. Situacija u Srbiji je čisti varvarizam na javnom i političkom nivou. Svakodnevica i u drugim oblicima pojavljivanja nije suviše drugačija. Svi sve znaju, svi sve pričaju, svako radi šta hoće, a nigde nikakvog parametra ili kriterijuma (pardon, tu je Slobin ustav). »Mnogo smo jaki« i sve je u Srbiji, kad se o bilo čemu govori, »najbolje na svetu«. Ali je zato Srbija po svim pokazateljima jedna od najnazadnijih zemalja u Evropi. Ruganje Bugarima, Rumunima i drugim susedima loša je karakterna osobina.

Barata se brojkom od 300 hiljada građana koji su od 1990 godine izbegli (samo) iz Beograda zbog Miloševićevog režima. Egzodus mladih i obrazovanih iz Srbije još traje. Iz Srbije beže njeni građani kako god i gde god mogu. Priče o tome su za filmove i literaturu. Izbeglih iz Srbije ima bukvalno po celom svetu, rade gotovo sve poslove što postoje.

Doživela je Srbija da roditelji govore deci "idi sine/kćeri, beži odavde, spašavaj se" a ne "ostaj ovde sunce tuđeg neba neće te ogrejati". Kad ljudi u Srbiji razmenjuju informacije gde je ko otišao obično se završava pozitivnom konstatacijom u stilu: "i bolje da je tamo, šta će ovde, vidiš kako je."

Čuvena strategija "Da se Vlasi ne sete" još uvek je jaka poluga uzurpatora Srbije, jer je najveći deo građana još uvek izolovan od Sveta i njegove realnosti. Deo koji je uhvatio kopču sa svetom kroz informacije, obrazovanje, zaposlenje u stranoj kompaniji ili time što je prebegao u civilizaciju - još uvek nije kritična masa, niti se na takve računa. (Za njih se kaže – »oni su se spasili«. Na njihove predloge i ideje se odgovara – »ti ćeš da mi kažeš«.)Pravo je pitanje kada će moć u Srbiji da budu ljudi koji poseduju globalnu svest, znanje i sposobnost. Kada će u srpskom drušvu početi da teče globalna sadašnjost s pogledom na budućnost. Ovo sada je farsa na svakom koraku, jer ništa ne funkcioniše kao sistem koji je kompatibilan sa svetom. A i kako bi. Najgori su i dalje glavni, spinuju da se u lažima i mitovima pronađu opravdanje i izlaz.

Srbija zvanično nema svoje državne simbole - grb, zastavu, himnu (ali ima Slobin ustav kao najveći izgovor za sve). Likovna i značenjska sramota je troma dvoglava kokoška sa krunom koja se upotrebljava kao simbol države Srbije na osnovu pravno neobavezujuće PREPORUKE srpskog parlamenta iz avgusta 2004 (pogledaj attachment ispod za za detalje).

Mnogi su u Srbiji bili izdajnici. Uvek smo imali neke izdajnike, jer totalitarno društvo, koje jedino izgleda poznajemo, ne može da opravda svoju prirodu bez izdajnika i onih sličnih njima. Ali, ni demokratija ne može da se uspostavi ako se ne pobede oni koji su joj protivnici, ako se ne definišu, ne nazovu pravim imenom. Nažalost, ljudima koji se bore i žele slobodno društvo, a posebno oni koji su zbog toga dobijali etikete izdajnika i stranih plaćenika, vrlo je teško da bilo koga nazovu izdajnikom. Ali to nipošto ne znači da izdaja i izdajnici ne postoje. Izdaja se (kao i rat) događa, izdajnici postoje, kao što postoje i ljudi koji obavljaju druge delatnosti. Posebne su priče što je izdaja gnusna rabota i što je to u Srbiji termin kojim totalitarne službe označavaju i uništavaju borce za slobodno društvo.