Četiri sedmice su prošle. Skoro mesec dana, a mi još ništa zvanično ne znamo. Gošća-autorka Srbijanka Turajlić

Pustili su „škorpione“ koje su prethodno priveli na informativni razgovor u vezi sa pokušajem ubistva porodice Dejana Anastasijevića. Za privođenje im je trebalo dvadesetak dana.

I dalje se ubice i nalogodavci slobodno šetaju našim gradom baš kao i mi i naša deca. Kakav je onda to grad? O tome piše današnja gošća-autorka Srbijanka Turajlić.

Piše Srbijanka Turajlić
(Pre)živeti u gradu...

Živeti u gradu u kojem vam u bilo koje doba dana ili noći može na prozorskom simsu da eksplodira bomba je već samo po sebi dovoljno strašno i tužno, a interes da se pronađu počinioci izaziva dodatnu zabrinutost i stid.

Nismo zbog Tome i Voje zaboravili na Dejana. Gošća-autorka Gordana Čomić

Nismo zaboravili pokušaj ubistva porodice Dejana Anastasijevića. Naprotiv. Slične su ta i prošla noć: U obe su poslate poruke. Ko je poslao, kome i zašto - o tome piše današnja gošća-autorka Gordana Čomić.

Ima simbolike da o samovolji državnog aparata upravo danas, prvog dana novog, drugačijeg parlamenta, piše ličnost koja je kao potpredsednica Narodne Skupštine Republike Srbije često predsedala tom institucijom u jednom od najprosperitetnijih perioda našeg društva.

Piše Gordana Čomić
Bombe, laži i Hobsova Srbija

Kako se lako prepoznaje država Tomasa Hobsa?

Po selektivnoj primeni zakona.

Dejan Anastasijević i njegova porodica osećaju na svojoj koži i bombe i laži i Hobsovu Srbiju.

Hobs je tvrdio da država postoji da bi njeni podanici mogli da udovolje vladaru i da takva država podrazumeva „vladavinu pomoću zakona“, a ne i nikako ne - „vladavinu zakona“ (engleski: by the law i by law). To znači da zakoni mogu vladaru da služe da on „svoje“ podanike drži u pokornosti i strahu i da se organizacija države zasniva na strahu javnosti od vladara.

Zataškavanje pokušaja ubistva - gost autor Nenad Prokić.

Do ponedeljka je 1500 osoba potpisalo peticiju

Nije nam dosadilo da ponavljamo: pune tri nedelje od pokušaja ubistva novinara Dejana Anastasijevića i njegove porodice, nema nikakvih rezultata istrage. Zašto je mesto ministra policije ili šefa BIA važnije od sudbine čitave zemlje? Koga kriju i štite Koštunica i Jočić? Zašto tako panično, po cenu propasti cele zemlje, pokušavaju da zadrže ove dve pozicije? Kome su se obećali?

Piše Nenad Prokić

"Onog istog dana kada je Neko postavio bombu na prozor novinara Anastasijevića, naleteo sam na beogradski grafit: Pametni, ne popuštajte više, stanje je kritično!

Do petka u podne je 1479 osoba potpisalo peticiju - današnji gost autor Branka Prpa.

Pre obraćanja istoričarke i direktorke Arhiva Beograda, tužna rekapitulacija: prošlo je dakle tri nedelje od pokušaja ubistva novinara Dejana Anastasijevića i njegove porodice, a zvanični organi još uvek ćute.

Prošlo je i osam punih godina od kada je, za vreme Nato bombardovanja Srbije, dok smo svi strepeli od smrtI gledajući u nebo, Slavko Ćuruvija mučki ubijen s leđa, na pragu svoje kuće, držeći za ruku svoju ženu Branku Prpu, a na Uskrs i sunčan dan. Ubice još nisu otkrivene, njihovi nalogodavci još nisu kažnjeni, Služba je još uvek u njihovim rukama.

Piše Branka Prpa:
LUDO ČUDOVIŠTE

Kada se pokusaj ubistva novinara Dejana Anastasijevica okvalifikuje kao "uznemiravanje" i to stanovanjem u prizemlju zgrade, moramo kao dijagnozu za sveopstu abnormalnost u kojoj živimo, svoju državu proglasiti ne HLADNIM ČUDOVIŠTEM, već LUDIM ČUDOVIŠTEM.

1423 potpisa – gošća-autorka Nada Kolundžija

Nastavlja se naša građanska inicijativa kojom tražimo rasvetljavanje pokušaja ubistva porodice novinara Dejana Anastasijevića.

O tome zašto je neophodno otkriti teroriste (i izvršioce i nalogotavce) pisali su (redom): Vesna Pešić, Dejan Anastasijević, Filip David, Dinko Gruhonjić, Vojin Dimitrijević, Veran Matić, Brankica Stanković, Miloš Vasić i Dijana Milošević.

U vezi sa pokušajem ubistva vlada gotovo potpuna tišina. O tome piše današnja gošća-autorka - Nada Kolundžija, pijanistkinja

Tišina
Piše Nada Kolundžija

Odlučila sam pre tri godine da sebe zaštitim od informacija. U mojoj kući se ne pali TV, radio , nema novina... Tako se bolje i lakše živi. Ne znam ništa!

1390 potpisa – gošća-autorka Dijana Milošević.

Oglasili su se. Ni slova o istrazi pokušaja ubistva porodice novinara Dejana Anastasijevića. Protestuju protiv grafičkog rešenja naše peticije. Nije nešto, ali barem imamo potvrdu da nisu na ovo ravnodušni.

Do sada su o tome zašto je neophodno otkriti teroriste (i izvršioce i nalogotavce) pisali (redom): Vesna Pešić, Dejan Anastasijević, Filip David, Dinko Gruhonjić, Vojin Dimitrijević, Veran Matić, Brankica Stanković i Miloš Vasić.

Danas je gošća-autorka Dijana Milošević, rediteljka DAH teatra.

Davanje dozvole za nasilje ili otvaranje Pandorine kutije u Srbiji
Pise Dijana Milosevic

U pojedinim drzavama u USA jos uvek je na snazi smrtna kazna. Pobornici smrtne kazne tvrde da ista sprecava zlocin izmedju ostalog i tako sto sluzi kao opomena i zastrasivanje potencijalnih pocinioca. Abolicionisti i protivnici smrtne kazne su pazljivo proucavajuci statistike dosli do zakljucka koji je suprotan od onoga sto tvrde pobornici smrtne kazne: upravo u drzavama u kojima se smrtna kazna izvrsava raste broj ubistava i to narocito neposredno posle egzekucije. Zakljucak koji se nametnuo je da egzekucija zapravo daje zeleno svetlo za ubijanje, ili kako na svesnom tako i na podsvesnom nivou salje poruku da je uzeti tudji zivot u redu.

1341 potpis – gost-autor Miloš Vasić.

Skoro dve sedmice su prošle od kako je napadnuta država Srbija („pokušaj ubistva novinara nije samo pucanje na javnu reč već napad na državu“, Boris Tadić, predsednik Srbije, 14. aprila 2007.). Nikoga od državnih zvaničnika od tada da kaže radi li se šta na planu odbrane napadnute države.

Nas (sada već više od 1300) još dan po atentatu (kada nas je bilo daleko manje) javno smo pozvali ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića da ispuni svoju dužnost i redovno obaveštava javnost o rezultatima istrage. Do sada to nije činio. Na strani ćutologa je sve. Na strani potpisnika peticije je samo upornost.

Gost-autor danas je Miloš Vasić, novinar, i sam povremena meta verbalnog linča.

Dignite glavu dok je imate
Piše Miloš Vasić

To što je ručna bomba opalila na prozoru Dejana Anastasijevića – jasno je, kao i to zašto je tamo stavljena. To su objasnili srBski radikali: Dejan Anastasijević je, naime, ako niste znali, „omiljeni svedok Karle del Ponte“ (Jorgovanka Tabaković, SRS, pre neki dan); on je „saradnik obaveštajnih službi i budući svedok protiv Šešelja“ (Aleksandar Vučić, SRS, još 2004.).

1207 potpisa – gost-autor Brankica Stanković.

Broj potpisnika ... nije odlučujući faktor, nikako. Što duže policija odlaže da uradi zadatak za koji je plaćena, to peticija više dobija na snazi i uverljivosti. Koliki god da je broj potpisnika. Što je vlast gluplja to je neosetljivija na peticije. To je jedan od razloga što peticije UVEK postignu cilj.

Ovo je samo deo onoga što je na jučerašnjem blogu Terorizam napisala gordanac nakon što su se, pošto još nema efekta peticije i pošto je tempo pojavljivanja novih potpisnika usporen, pojavile među komentarima prve sumnje: Je li ovo pravi način pritiska, jesu li pseudonimi komentatora „ozbiljni“ potpisi peticije, je li malo više od hiljadu ljudi dovoljno za ovakav pritisak itd.

Današnji gost-autor je novinarka koja je i sama žrtva napada. Eventualni dodatak poput „na sreću za sada 'samo' verbalnih“ pokazao bi koliko je dobro odabrala naslov teksta.

Izopačena Srbija
Piše Brankica Stanković:

Nije mi jasno zašto svi zaboravljaju na činjenicu da je za atmosferu stvorenu u Srbiji u kojoj su zločinci heroji a oni koji ukazuju na zločin izdajnici srpskog naroda - odgovorna upravo vlast!

1098 osoba je potpisalo peticiju - današnji gost-autor je Veran Matić.

Deset dana od pokušaja ubistva porodice jednog novinara niko više u Srbiji ne piše o tome. Samo deset dana je bilo potrebno da bude potisnut u zaborav slučaj koji je predsednik Srbije okarakterisao kao napad na državu. Današnji gost-autor piše o neprekinutoj seriji napada na novinare, o tome kako te napade doživljavamo maltene kao nešto normalno što pokazuje koliko je stanje nenormalno.

Piše Veran Matić:

Da li smo normalni?

Ovih dana B92 puni 18 godina. Svih 18 godina radimo u okruženju pretnji nasiljem.

I danas, bar jednom nedeljno, doživljavam preteće susrete na ulici, gde neki od prolaznika besno prilazi, vređa, preti, nasrće na ivici fizičkog obračuna.

1064 osobe su potpisale - današnji gost-autor je Vojin Dimitrijević.

Pre pisma profesora Dimitrijevića, nekoliko reči podsećanja: u danu kada se iznose završne reči, pred Specijalnim sudom pred kojim se vodi i zbrzava proces za ubistvo premijera Đinđića, MUP i dalje ne saopštava ozbiljne rezultate istrage za pokušaj likvidacije porodice Dejana Anastasijevića, nastavljamo našu građansku inicijativu za pritisak na nadležne državne organe da ovaj kriminalni akt ne bude zataškan.

Peticiju možete potpisati na uobičajeni način, a obraća vam se direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

Piše Vojin Dimitrijević:

Svi su teroristi kukavice, sem bombaša-samoubica, koji su ludaci čiji su šefovi dibidus kukavice.

Nastavljamo našu gradjansku inicijativu pritiska na ministra Jočića da slučaj pokušaja likvidacije novinara Dejana Anastasijevica i njegove porodice ne bude, kao i mnogobrojne kriminalne afere do sada, zataškan i zaboravljen. Akcija okupljanja potpisnika peticije nastavlja se i ove subote, na istom mestu, ispred ckve Sv. Marka na Tasmajdanu, u 21 h.

Danasnji gost - autor je pisac Filip David.

Pise Filip David

Bombaski napad na Anastasijevica i njegovu porodicu pokazuje svu bedu nase trenutne politicke situacije. Jednako kao i napad, sramotna su i neka reagovanja na taj kukavicki teroristicki cin. Ono sto izjavljuju politicari poput ministra u tehnickoj vladi Kojadinovica sasvim je van pameti. Ali velika, svakako najveca odgovornost pada na ministra policije Jocica i njegovu sluzbu jer ne cine nista da se takve stvari onemoguce.

Nepunu nedelju dana nakon pokušaja ubistva porodice Dejana Anastasijevića napadnut je još jedan novinar - Miloš Vasić. Ovog puta napad je bio „samo“ poziv na linč. Dakle napravljen je prvi korak, obavljena je priprema. Za to je poslužio Radio Fokus.

Miloš Vasić je jutros bio gost u Peščaniku gde je govorio o tom „mediju“, a pre toga u televizijskoj emisiji Replika gde je govorio o pokušaju ubistva porodice svog kolege.

Na Radio Fokusu se moglo čuti da je Miloš Vasić izdajnik, đubre, smeće novinarsko, itd. „To su džukele koje treba zapisavati“, rekao je jedan slušalac uživo. Prete da će vaditi grkljane svima koji kažu da je Kosovo nezavisno, prete pištoljima i puškama.... Jedan slušalac predlaže uvođenje „novinarske policije“ koja bi se „bavila“ „tim“ novinarima.

Dogovorili smo se juče da ne pišemo ovaj blog Terorizam baš svakog dana nego svaka dva-tri dana. Ali nam događaji diktiraju drugačije.

Sutra nas ovde čeka novi autor. Ovo je vanredno.

Rastemo :) tj. sve nas je više. Do petka je 859 osoba potpisalo naše Otvoreno pismo ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću kojim tražimo da pokušaj ubistva porodice novinara Dejana Anastasijevića bude rasvetljen i da o toku istrage javnost bude redovno obaveštavana.

Slučaj još nije rasvetljen, javnost nije redovno obaveštavana o toku istrage. Naprotiv, slučaj po starom običaju lagano tone u zaborav. Nema pri tome nikakvog pritiska na medije da ne objavljuju informacije o pokušaju ubistva. Nema za to potrebe jer ako nema ničeg novog – onda nema ni razloga za pisanje.

Za sada postoje dva „problema“:

Gradjansku inicijativu, koju su pokrenuli autori na blogu B92, a kojoj su se do sada pridruzili mnogobrojni komentatori, vec sada, samo nekoliko dana kasnije, kao i sve ozbiljno i pozitivno u ovoj zemlji, trpi ozbiljan pritisak. Politikantskim prepucavanjima uglavnom anonimnih komentatora, koji svemu pokusavaju da daju poznati srpski dnevno-politicki ton, autori i potpisnici nase gradjanske inicijative, pokusavaju da se dezavuisu, stvar razvodni i urusi sama od sebe.

Podsecamo jos jednom, da je nasa namera da vrsimo svakodnevni medijski pritisak na najvise predstavnike vlasti, da slucaj pokusaja likvidacije novinara Dejana Anastasijevica i njegove porodice nikako ne prepusti laganom zaboravu, sto je uobicajeni ponasanje ove vlasti. Istovremeno, podsecamo da ovde ne nastupamo u ime niti jedne partije, ali da istovremeno smatramo, da u demokratskom drustvu, partijsko i politicko opredeljenje ili pripadnost - nije nedopustivo, ni sramno, niti na bilo koji nacin diskvalifikuje gradjane koji zele da se pridruze nasoj inicijativi.

Dejan Anastasijevic je nas danasnji gost-autor i ovde objavljujemo njegovo pismo u celini.

Piše: Dejan Anastasijević

AnanasDrage kolege i prijatelji,

Prvo da se zahvalim svima, znancima i neznancima, na neverovatnoj podršci koja mi stiže ovih dana. Voleo bih da moj slučaj posluži kao povod da Srbija kao društvo pošalje jasnu poruku da se političko nasilje u ovoj zemlji, bez obzira protiv koga je upereno, od sada više neće tolerisati.

Povodom prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, generalni sekretar SE, gospodin Teri Dejvis (Terry Davis) imao je danas radni sastanak sa novinarima iz čitave Evrope, i tom prilikom je na prvom mestu istakao sledeće:  

.... "Koristim ovu priliku da osudim nedavni napad na Dejana Anastasijevića, istaknutog srpskog novinara, specijalizovanog za teme organizovanog kriminala i ratnih zločina. Ponoviću ono što sam rekao nakon prošlogodišnjeg brutalnog ubistva Ane Politkovskoje (Anna Politkovskaya) u Moskvi. Mi ne možemo istinski pričati o slobodi izražavanja dok novinare ubijaju na ulici ili ih bombama napadaju u njihovim kućama"...