Off-Palić 4: "Mali ste, al' ste drčni"

JarboliGlasio je kompliment pevača subotičkoj publici tokom koncerta. Nije mala stvar.

Ali, zasluge najviše idu samoj grupi Jarboli, koja je prvo uspela polagano da ispuni travnjak ispred bine, a onda i da ga raspleše. Leto je stiglo i u najhladniji džep Palićkog jezera, onaj oko Jedriličarskog kluba.

Sad je sve kako treba.

Nije tako izgledalo u početku: ljubitelji raspevanijih numera benda bili su na mukama tokom prvog dela svirke, koji je bio bučan, eksperimentalan i, da prostite, "prog", verno predstavivši njihovu najskoriju fazu. Mene lično najviše je dojmila koncertna verzija singla sa friške poslednje ploče, "Glavu gore". 

Vremenom su, međutim, pesme postajale "poznatije", a sve se završilo sa dva furiozna bisa nabijena najvećim hitovima - ljudi su se provodili. Bend je svirao opušteno a energično, očigledno zadovoljan što je tu. Iz razgovora sa njima saznali smo da neki imaju nezgodne ranojutarnje obaveze, zbog čega je podvig delovao nekako još herojskije.

Pre toga, gledali smo kuplet filmova sa kosovskom tematikom, jedan ruralni i jedan urbani, zanimljivih upliva elemenata jednog u drugi (radio-aparat pronađen u šumi i potraga za dragocenom strujom u prvom slučaju; i zgađenost lokalnim turbo-folkom u drugom).

U Posle rata (2005) Srđana Keče, filmu bolno sporog ali zaraznog ritma u koji ćete ili uploviti ili se odbiti od njega, nekoliko preostalih stanovnika goranskog sela na granici sa Albanijom ležerno nas vodi kroz tegobe i teskobe svakodnevnog života, pod senkom stalne pretnje napuštanja rodnog kraja ("Devedeset devet posto sela je na 'bendžosima'. Sve ti je ravno. Nema nijedne planine na Kosovu.").

Politika, sranja i rokenrol (Shuffle: Politike, Laknuer, dhe Rock-n-Roll, 2005) Ilbera Mehmedalijua i Edona Rizvanolija je savršeno snimljena i izmontirana priča o šest prištinskih alternativnih grupa različitih žanrovskih usmerenja, od pravovernog panka, preko popa, do formi koje je teže definisati (najzanimljvije mi je zvučao Porn_No, ali ni ostali nisu za bacanje). Film opterećuje insistiranje na uniformnom upitniku za sve grupe, u kome su posebno irelevantna pitanja o važnosti probijanja na MTV ili "koja je najbolja grupa". Što se politike iz naslova tiče, njena oštrica je namerno otupljena, možda i zbog toga što su bendovi suštinski apolitični ili tek apstraktno angažovani ("protiv vlade", "protiv ministarstva", ali i "protiv primitivizma i nacionalizma"). Svaki put se iznova iznenadim do koje mere su ljudi zajedničkih interesovanja slični svuda u svetu.

A još pre toga, posetili smo pozorničicu za filmove snimljene mobilnim telefonom preko puta jezera, gde su se sinoć iznimno emitovali subotički "jeftini" i amaterski filmovi, i to stvarno mladih autora (zažarenih pogleda, na kojima im pomalo zavidim), koji su pokazali dovoljnu dozu entuzijazma, ideja i duhovitosti.

Nije sve otišlo do vraga? Sudeći po novim talentima, još ćemo se načekati do smaka sveta. Neka, imamo vremena.

Na primer, još samo jedan dan.