Lostalgija

the good the bad and the ugly: eci peci pecTelevizijska serija Lost imala je iritantno neujednačen raspored emitovanja na matičnom tlu prošle sezone. Pauze su se kretale od "običnih" (preskočena sedmica), do one zločinačke petonedeljne oko Nove godine.

Iako je trebalo da mi bude frka - a svima iz mog bližeg i daljeg okruženja jeste bila - krizu nekim čudom nisam osetio jer sam se trudio da ne mislim o tome. Budući da je taktika upalila, primenio sam je i na letnji raspust. So far so good.

Onda sam se pre neki dan setio serije i shvatio koliko mi nedostaje. Brzo sam se podvrgao metadonskom tretmanu (u slučaju nužde raspakovati DVD), ponovo pogledavši dvodelni pilot, uz zabavne komentare tvoraca.

U međuvremenu su isplivale natuknice šta nas čeka u trećoj sezoni, koja startuje 4. oktobra, epizodom pod imenom "A Tale of Two Cities".

Zagriženici uglavnom već znaju: prvih šest epizoda emitovaće se u cugu, baviće se repovima zaostalim iz druge sezone (v2.1), tvoreći blago zaokruženu celinu, sa opakim klifhengerom na kraju.

Zatim nastupa stani-pani: pauza od dvanaest nedelja, u najgore vreme, tokom ionako depresivne zime. Posle nje, preostalih sedamnaest epizoda ići će u neprekinutom nizu do kraja maja. Zvuči surovo, kao da moramo da se pripremamo na nove cold turkey momente.

Druga opcija nuđena producentima bila je da serija lepo startuje u januaru, pa je u celosti gledamo istim tempom, kao što već poslednje dve godine radi 24, i to dobro.

Nisam siguran šta je bolje. Ako ništa drugo, zbog štreberski unapred utvrđenog gradiva, 24 deluje kao da suvereno vlada situacijom, dok je Lost kampanjski u stalnom cajtnotu i juri da sustigne samog sebe... Opet, čak je i famozni pilot rađen pod istim uslovima, a ispao je fantastično. Dakle, ta nervozna aura seriju prati od prapočetaka, treba se samo navići.

Očekuje nas još novih stalnih likova (čak tri), veći naglasak na akciji i avanturi nego na hororu (što može biti dobro, ali i ne mora; volim akciju & avanturu, ali mi se dopala šizofreno mračna atmosfera finala druge sezone). I mnogo više romantike, bez koje se, je li, ne može.

S nestrpljenjem se očekuje obećanje autorâ da će Kejt konačno da prelomi između Džeka i Sojera (jedan čitalac bloga ranije je prokomentarisao kako "obojicu samo vuče za nos"). Rano sam odustao od sopstvenih raspomamljenih teorija po bilo kom pitanju, prosto je nemoguće takmičiti se sa ludacima (pozdravio vas Endrju Smit), ali imam predstavu kako će se razrešiti ova pat-pozicija - scenarista i producent Dejmon Lindelof čak mi je zacementirao to uverenje bezazlenim usputnim komentarom u pilotu (šifra: "Han Solo"). Neću da spojliram u slučaju da sam, nažalost, u pravu - pokušajte sami da prokljuvite.

Dobra vest je da se Džej Džej Abrams vraća posle gastarbajta na MI:3 (pffffft!), prvo kao koscenarista premijerne epizode u oktobru, a onda i kao režiser sedme. Verujem da ćemo osetiti njegov pozitivan učinak, jer su Lindelof i Karlton Kjuz - na čiji rad zapravo nemam zamerki - pomalo prisvojili kafanu za sebe.

U međuvremenu izlazi i druga sezona na DVD-u, sa gomilom poslastica, od kojih mi je najsočnija izmontirani spot sa Sojerovim uvredama na gomili; inače, zvanično prva upućena je Harliju ("Lardo").

Još samo malo, tričava dva meseca. Želim svima dobru "izgubljenu" godinu.