Nostalgija i kako je lečiti

Negde u avionu iz Ciriha za Skoplje, baš iznad moje Srbije, kada sam se kao i svakoga puta kada bih bila blizu kuće pitala da li život u inostranstvu ipak ima smisla i da li sam napravila pravu odluku, počela sam sa čitanjem knjige Vesne Bjelogrlić Goldsworthy "Černobiljske jagode" (na nemačkom: "Heimweh nach Nirgendwo" iliti Nostalgija ka nigdini). I ja sam imala 24 godine kao i Vesna kada je Srbiju zamenila  inostranstvom (ona Velikom Britanijom a ja Švajcarskom). I ja sam, kao i Vesna u njenim memoarima, pronašla puno puno obrazaca u nekim dogadjajima i osobama iz mog okruženja, a ipak najviše sličnosti u mogućnosti i uspehu života i ljubavi na dva jezika i u dve kulture. 

Ukratko: toplo preporučujem onima (posebno ljudima u inostranstvu) koji je do sada nisu pročitali. Srpsko izdanje (prevod originalnog engleskog) izdala je Geopoetika.