Lostovanje

Špica za seriju, špica za serijuPostoji jedna strana televizijska serija, ingenioznim programskim zahvatima zauvek izgubljena za domaće gledalište.

Uprkos zloj sreći, uz pomoć tog čuda od interneta, nemali broj ovdašnjih posvećenika i dalje pažljivo prati avanture avionolomnika na misterioznom ostrvu i shvata ih zabrinjavajuće ozbiljno.

Kutak za štreberski trenutak. Vi koji negujete Lost u svojim životima znate da ste zabrazdili kada:

Po okončanju druge sezone, planirate da odgledate seriju ispočetka.

Balavite na samo pojavljivanje skrinsejverskog logoa (a i odsustvo "prave" špice vam je simpatično).

Bezočni cliffhanger vam se čini savršeno normalnim načinom da se okonča dramska forma.

Više ne obraćate pažnju na Neverne Tome kojima serija ne valja jer nije potrefila detalje u specijalizovanoj oblasti u kojoj su slučajno stručnjaci (prva pomoć, ribolov, kukičanje); ili jer se mitologija ostrva ne otkriva dovoljno brzo (a trafike pune enigmatskih časopisa).

S izuzetkom nesrećne "Fire + Water" (koja se, inače, popravlja na drugo gledanje), dobro se zabavljate i uz najdosadniju epizodu.

Iskreno verujete da je über-nesuptilni Michael Giacchino najbolji kompozitor koji se dogodio Holivudu bar u poslednjih deset godina.

Svaka teorija o tome "šta se zapravo dešava", ma koliko ŠLB bila, zvuči vam uverljivo.

Tražite i prepoznajete zloslutne brojeve svuda oko sebe (broj moje zgrade je 108).

Svake nedelje slušate podcast u kome gostuju glumci i scenaristi.

Jurite čak i stripove koje pišu autori serije -Ultimate Wolverine Vs. Hulk (Damon Lindeloff), The Middle Man i Annihilation: Super-Skrull (Javier Grillo Marxuach). Ili još gore: čitate i njihove omiljene knjige.

Budite se ujutro s rečima na usnama: "Kate, volim te."