Čistilište

Otvorena je nova sezona dokazivanja podanićke vernosti vlasti koja nam uporno govori da moramo misliti i osećati isto. Valjda ovaj put nećemo dozvoliti da se nesretna sudbina Srba sa Kosova i Metohije zloupotrebi za ostanak na  vlasti onih koji ne vide ono što svi vide i ne čuju ono što svi govore. Poziv na jednoumlje treba da nas podseti na početak '90tih, da nas zaplaši i da zatre ionako slabašne znake slobode misli i govora. 

Odbijam da učestvujem u politikantskoj manipulaciji osećanjima gradjana Srbije, manipulaciji kojom  nemoćna vlast prikriva svoju nesposobnost i nespremnost da se suoči sa realnošću. Najavljujem da neću glasati za ustav koji će potvrditi Miloševićevu izjavu da smo 1999 “očuvali teritorijalni integritet zemlje…“  Glasaću samo za ustav koji Srbiju definiše kao demokratsku, modernu, evropsku državu. To mi pravo ne mogu oduzeti.

Svaki nacionalizam svoje argumente pronalazi u apsurdnim, pseudo naučnim tvrdnjama. Prošli smo kroz fazu genetskog razgraničenja na Balkanu a pre neki dan nam je Vojislav Kostunica ponudio novu „istinu“ koju će neizbrisivim slovima potvrditi i novi ustav. Dakle: „Otkad postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa svešću da je Kosovo (šta bi sa Metohijom?) uvek bilo i da će zauvek biti sastavni deo Srbije:“ Nisam proverio ovu tvrdnju kod (sve malobrojnije srpske) novorođenčadi i (sve više) trenutno umirućih već sam se obratio samom sebi. Ustanovio sam da sam veći deo života (svoje svesti pri rođenju se ne sećam) proveo sa unutrašnjim osećanjem prostora-teritorije koji osećam kao „svoj“ i u kome se osećem slobodan. Taj prostor se zvao Jugoslavija i uključivao je i Srbiju i AP. Kosovo i Metohiju. Verovao sam da će tako biti „zauvek“. Nije bilo. Bez obzira na razne ustave, zakletve i neizbrisiva slova, bez obzira na želje i potrebe mnogih,  stvari su se promenile. Danas živim u manjem delu „svog“ nekadašnjeg prostora. Ostale povremeno posećujem ili kroz njih prolazim, uvek uzbudjen zbog probudjenih sečanja. Kao pri susretu sa starom ljubavi. Bilo i prošlo. To se zove život.  Jedino što je u životu stalno je da ništa nije zauvek.