Treniranje optimizma, a onda život i ustav

Kao sto je gospodin Lyon u svom blogu primetio, ovaj clan ustanovljava Srbiju kao partijsku drzavu. Za mene je to definitivno najtuzniji deo ustava i sasvim se slazem da su poslanici cak i nepotrebni u takvom sistemu, sto ovaj clan cini besmislenim.

Mislim da je vreme da se Srbija vrati vecinskom izbornom sistemu, ili mozda dvodomnom parlamentu gde bi se za jedan dom poslanici birali po proporcionalnom, a za drugi po vecinskom sistemu. Definitivno treba ustanoviti odgovornost poslanika prema biracima, a ne, kako je ovom besmislenom tackom u predlogu ustava, prema stranci.

..."Narodni poslanik je SLOBODAN da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika"...

...Pa posle "ZLOBNICI" pricaju naokolo da ovaj ustav ne daje doprinos sirenju sloboda...:-)

Mislim da vam ova priča neće izgledati nategnuto:
Osnovna škola u Bjeljini ili negde tu u okolini. Odeljenje V3 (svaka sličnost sa 21.oktobrom i Kragujevcom je namerna) dobilo udžbenike iz Republike Srbije . Pomažemo Srbima van Republike Srbije koji nisu državljani Republike Srbije. Baš lepo. Ali...
Mali Mirza sa početka priče ide baš u to odeljenje. I razredni starešina ne zna šta da radi. Šta sa viškom užbenika. Mali Mirza prosto nije Srbin.
Iduće godine će lako, napraviće spisak Srba pa će sve biti lakše. Lakše će stizati pomoć od braće u knjigama, hrani, lekovima, oružju,... Bože, sav sam se naježio od miline,od sećanja na ta divna vremena ...
Uzgred, da li u ustavu piše da garantujemo bezbednost susednih zemalja,poštujemo suverenitet i nepovredivost međunarodno priznatih granica.

Veoma lep primer - dadoše Slavica i Branko - a ja tu vidim još nešto.
Kod nacionalista vlada potpuna sadržajna i terminološka konfuzija, tako da često ne znaju o čemu govore. Recimo, pojam "matica" ili "matična država".
Srbima u BIH nije matična država Srbija. Njima je matična država BIH. Ili, Srbima iz Hrvatske, nije matična država Srbija, nego Hrvatska. Upravo formula da im je "matična država" Srbija koštala ih je velikim delom izbegličke sudbine i nemogućnosti da artikulišu sopstvenu politiku.
Jedno je nacionalni i kulturni identitet, a drugo matična država.
Srbija je matična država svojim građanima koji se sada recimo, nalaze, u Norveškoj,Nemačkoj, u Holandiji ili Austriji, i imaju njen pasoš. Kako će biti matična država onome ko nikada nije ima državljanstvo Srbije.
I dok je god takvih konfuznih i nejasnih razmišljanja o "matičnoj državi", biće moguće plasirati teze o teritorijama, zemljama, Karlobagu i ne znam ti čemu....

Neko od nas ne ume da pročita šta u članu 13 piše. Ja u njemu vidim posebnu brigu (posebno pravo)za Srbe koji žive u inostranstvu i žele da razvjaju odnose sa Srbijom kao maticom. Možda ja vidim problem tamo gde ga zaista nema. Pokušao sam da sam sebi predstavim po kom kriterijumu će se to pravo ostvarivati osim ozbiljnim zadiranjem u privatnost. Neposredna prošlost puna je primera problema koje su ljudi imali zbog svojih imena i prezimena.
Odavno sam naučio da svako ima pravo da bude šta želi. Priznajem da mi je gramatika slabija strana i očekujem pouku.

Slozicu se sa vama da svako ima pravo na sopstveno citanje bilo kojeg teksta. Moj stav je da nije bas uvek neophodno imati negativan pristup stvarima. Kuda bi nas to odvelo? U situaciji da biram izmedju toga da kazem da je casa do pola puna ili poluprazna biram onu prvu verziju. Opaska na temu gramatike je bila samo pokusaj da vas malo "pecnem" i zbog toga vam se izvinjavam.

и по мени је self-explanatory. Овај члан тачно гласи овако:

"Република Србија штити права и интересе својих држављана који живе у иностранству и помаже њихове везе са отаџбином.
Посебну бригу и заштиту уживају делови српског народа у другим државама."

Ви изгледа немате примедбу на први став овог члана, већ на други, који се не односи на држављане, већ на делове српског народа у другим (неименованим) државама.

Молим вас да елаборирате на шта се тачно односи ваша примедба у вези са овим ставом?

Taкође, не знам зашто упорно инсистирате на "задирању у приватност". У овом члану нема никаквог наговештаја о захтеву за декларисањем појединаца из споменутих делова српског народа, принуди коју би евентуално спроводила држава Србија над деловима српског народа или било чему сличном. Где ви тачно видите опасност по приватност појединаца?

Priznajem da mi je seks slabija strana i ocekujem pouku.
Stvarno.
Zasto pises ako ocekujes pouku?
Zamisli Nicea u sred recenice, trazi pouku?
Dobro, ne Nicea.
Mihajla Kertesa.
Bucko, kapiras ... ne pisi ako pouka nije u vlastitom tekstu.
I tako blogovi, po ko-na-koji-put ... skliznuse u blokeje.

..ukljucimo matematiku...zaista se kaze da drzava stiti interese njenih gradjana + brine i za "Srbe koji žive u inostranstvu i žele da razvjaju odnose sa Srbijom kao maticom". Dakle, Srbe stiti i kao drzavljane i kao Srbe. 1+1=2

videcemo i da niko ne oduzima ta ista prava ostalim gradjanima Srbije koji nisu Srbi. Matematika je tako egzatna nauka. Obozavam je.

dakle..."Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству.
Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.
...Ali slozicemo se da ne pise "развија и унапређује односе pripadnika nacionalnih manjina ili svih gradjana bez obzira..." који живе у иностранству са матичном државом".
Dakle ipak 1+1=2

A da li ti je palo na pamet da se ta druga recenica odnosi na Srbe koji nisu gradjani Srbije?

...to nije precizirano te se moze tumaciti dvojako!!!A Ustav bi morao biti precizan i nedvosmislen! Ne kazem da je po sredi losa namera ali se moglo bolje formulisati!

Ja samo u tome ne vidim da ce gradjani bilo koje druge nacionalnosti na bilo koji nacin biti osteceni. Cini mi se da to i jeste najvaznije.

OK...

advokatski rečeno - kratko a nejasno:))

ima dosta toga...na pr. ponovicu pravu hevi-metal legalistiku:
"..."Narodni poslanik je SLOBODAN da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika"..."
Ko li je samo smislio ovaj divni OKSIMORON???
Ima dosta toga...

Danas je Jugoslav Ćosić pobrojao pet zemalja u kojima strankeraspolažu mandatima. To su Bangladeš, Indija i ne sećam se još koje dve ali svakako ne neke razvijene demokratske zemlje. Nijedna iz Evrope.

ustav za koji se vi zalazete bi bio jedna podebela knjiga. Podseticu vas na ono sto i sami sigurno znate, a to je da se takve stvari dalje uredjuju zakonima.

Naprotiv!

ti zakoni moraju biti uskladjeni sa Ustavom. Ako Ustav predvidja da je narodni poslanik "slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika", to znaci da zakon propisuje uslove pod kojima je narodni "slobodan"? da stavi svoj mandat svojoj politickoj partiji, ali da zakon ne moze da propise da mandati pripadaju poslanicima koje je narod glasao. Naravno, moze postojati logika da narod nije glasao za poslanike, vec za partije. Ipak, u razvijenim demokratijama tesko da igde postoji ustavom predvidjena "sloboda" clanova parlamenta da stavljaju svoje mandate na raspolaganje partiji. S druge strane, veoma je cest slucaj da clanovi parlamenta u nekim slucajevima glasaju suprotno stavu vodjstva svoje stranke. To jeste u skladu sa demokratskim nacelima.

Ko li samo smisli da ovu partiokratiju kojim se, u sustini, ogranicava sloboda na slobodno izrazavanje stavova,u Ustavu nazove slobodom?

Nije sporno ako poslanik glasa protivno stavovima svoje stranke zato sto misli da njegova stranka nije u pravu u vezi sa nekim pitanjem. Kod nas je, medjutim, obicaj do sada bio da se "neslaganja" pojavljuju uglavnom kada je to "neslaganje" potpomognuto i nekim drugim faktorima (clanstvo u upravnom odboru, novac, stan, posao za svastiku...). Da li je, dakle, fakticko stanje koje sada imamo bolje resenje?

Losa je svakako feudalizacija izvrsne vlasti koju je uvela aktuelna vlada.

Niti Ustav (stari ili novi), niti ijedan zakon podržavaju bilo kakav vid diskriminacije.
Šta ste vi uradili u vezi tog slučaja (imajući u vidu da je zakon na vašoj strani)?
(Ne sumnjam da govorite istinu, ali post festum se diskriminacijom može objasniti svaka petica ili šestica u indexu i svaki nedobijeni posao, ne samo ako se zovete "Mirza", već i ako ste ružni, ako ste lepotica, debeli, ako ste žena, gay, ako imate godina preko neke granice. Ukoliko ste bili oštećeni, trebalo je da reagujete i odmah odete kod advokata.)

A meni je svojevremeno profesor na fakultetu posle polozenog ispita na kojem sam ga pomalo provocirao upisao 9 i rekao da bi to bilo i vise da sam manje pricao.

ни позитивно ни негативно. Устав не предвиђа декларисање грађана нити по националној (етничкој), нити по верској припадности да би остварили било које своје право.

Оно што Устав предвиђа је подршка "деловима српског народа" у другим државама, који, по смислу је јасно, нису држављани државе Србије.

Јасно је и вама и мени да су се стицајем историјских околности, велики делови корпуса српског народа нашли ван граница државе Србије која јесте њихова матица. Те земље су, да их набројим некаквим географским редоследом Румунија, Мађарска, Хрватска, БиХ, Црна Гора, Албанија и Македонија, а сутра то може бити и Косово (иако Устав то не предвиђа).

Тај став члана 13. о коме говоримо, како га ја разумем, се уопште не односи на појединце, етничке Србе у другим државама, већ на "делове народа", нити ће, опет како ја разумем, држава Србија условљавати своју подршку формалним декларисањем појединаца. (Вероватно вам је познато да напр. у Мађарској постоје српска културна друштва која се баве очувањем српске културне баштине на територији Мађарске. Изгледа ми природно да држава Србија помогне сваку такву иницијативу.)

Мене задовољава да држава не инсистира на мом етницитету да бих остварила било које своје право. Са друге стране, ја ни свој етницитет ни свој културни идентитет не видим као тајну. Једноставно, ја сам сасвим comfortable са обома и нити их кријем, нити њима машем.

Што се испитног инцидента тиче, ја верујем да је грађанска дужност свакога од нас да реагује на такве ствари у нашем окружењу.

Још средином осамдесетих је службеница у једном београдском дому здравља рекла мојој пријатељици, рођеној Београђанки са албанским именом и презименом, "Какво вам је то име?", показујући сопствени простаклук и непрофесионалност, макар је моја пријатељица то тако видела и није желела да се жали. Међутим, ја сам отишла код управника дома да се формално жалим на такво понашање.

Ви не верујете да се може ишта урадити јер мислите да је "систем" a priori дискриминаторан. Можете ми веровати да поменута службеница, ма шта приватно мислила, више на свом послу није блебетала о туђим именима, дакле, нешто је ипак могуће променити.