Kratka istorija Vikipedije na srpskom

Zdravo feeyook, bice u planu i jedan blog o Uncyclopediiji, tek smo naceli pricu o fenomenu enciklopedija na Internetu, tako da ocekuj, da cemo se oglasiti i na tvoj zahtjev u skorije vrijeme.

Pozdrav

Slaven Kosanovic

Мислио сам на текст... Неки сваки текст на блогу зову само ”блог”, па га и ја назвах ”блог”. :)

Иначе, код нас неће бити сви текстови ”једним писмом”, него зависно од тога у ком писму је/су аутор/и послао/ли свој текст. Ја обично пишем ћирилицом, али пошто такође користим више рачунара са разних мјеста, некад не стигнем..., да подешавам ”разне рачунаре” на ћирилично писмо.

Наша идеја је да приближимо свима ”глобални феномен енциклопедија на Интернету”, са акцентом на Википедију, односно пројекат који ми најбоље познајемо, те вјерујемо да ћемо нашим текстовима, успјети да заинтересујемо многе људе да се придруже у проширењу фонда чланака њене верзије на српском језику. За оне које не успијемо заинтересовати, оставићемо корисне информације о овом феномену ”информационог друштва”. На крају никад се не зна... :)

У овом конкретном случају наш колега Покрајац, је започео и скоро довршио, текст латиницом, те смо и остали наставили латиницом..., углавном ситне корекције, мале додатке, итд...

Добили смо ”брз одговор” на нашу молбу, за отварање блога Википедија, од уредништва и вебмастера B92, те користим прилику овдје, да им се искрено захвалим у моје, али и у име мојих колега. Те и ми покушасмо да будемо ”брзи”... :)

Срећна Нова 2007.

Поздрави са Средоземне обале! :)

Славен Косановић

Na Vikipediji svako moze da uredjuje clanke. Kad su u pitanju clanci oko kojih nema spora, svaka glupost se obrise vrlo brzo. Kad su u pitanju clanci oko kojih ima spora i/ili onih koji predstavljaju vrlo naporne teme iz nase blize proslosti, cesto se desava da jednostavno nemamo ljude koji imaju volje da se time bave. A to proizvodi prostor onima koji Vikipediju gledaju kao platformu za propagandu njihovih interesa ili lecenje frustracija.

Kakogod, na svaku razumnu primedbu zajednica odgovara ispravljanjem gresaka, pogotovu kad su u pitanju vazne teme koje treba valjano pokriti na Vikipediji na srpskom.

Stoji da je clanak do pre koji sat imao elemente umanjivanja zlocina u Srebrenici i dokazivanja da je "sve to posledica dogadjaja iz Prvog i Drugog svetskog rata". Moj stav je da se na umanjivanju tog zlocina jedino moglo raditi u junu 1995. godine.

Inace, osnova clanka je prevod istog sa nemacke Vikipedije i u trenutku kada pisem manje-vise i predstavlja clanak na nemackoj Vikipediji kakav je bio pre jedno godinu dana.

Kao sto sam rekao, nasa zajednica odgovara na konkretne razumne zahteve za sredjivanjem clanaka, kao sto je i ovog puta to bio slucaj. Ali, za razliku od svih ostalih medija, enciklopedija i sl., Vikipediju moze svako da menja. U tom smislu, kome god da smeta nesto, moze da zasuce rukave i ispravi konkretne clanke. U slucaju da postoje problemi u radu, moze se obratiti zajednici na nekoj od podstranica vikipedijanskog Trga.

Postoji i jos jedna razlika izmedju Vikipedije i ostalih enciklopedija i medija: Ne samo da prihvatamo konstruktivnu kritiku i pokusavamo u odnosu na nju da poboljsamo Vikipediju, vec i svaki clanak ima stranu za razgovor na kojoj se clanak moze analizirati.

Pise gore: Ali, za razliku od svih ostalih medija, enciklopedija i sl., Vikipediju moze svako da menja.

A sta se desi ako neko sada dodje i pobrise veci deo teksta o npr. Beogradu, i sav taj prostor popuni tekstom iskljucivo o kaficima u Beogradu? Tj tekst jeste tacan sto se tice podataka ali samo o jednom aspektu.

Pa, konkretna akcija (brisanje teksta i pisanje samo o kaficima) spada u nesto sto ce se ispraviti na nasoj vikipediji najkasnije u narednih pola sata (ako je tokom noci kada nam je nesto slabija pokrivenost).

E, sad. Prema tekucim pravilima, prica o kaficima koja bi bila opsirno ispricana u clanku koji bi se npr. zvao "Kafici u Beogradu" -- nacelno nije enciklopedijska i tesko da bi prosla i kao zaseban clanak.

S druge strane, ja smatram da su i da ako se kafici u Beogradu opisu na enciklopedijski nacin -- validne informacije koje treba da stoje u jednoj enciklopediji koja ima pretenziju da sadrzi "celokupno ljudsko znanje". I mislim da ce to i biti tendencija.

Svaka zajednica u odredjenom stanju razvoja poprima vise ili manje osobine konzervativnosti. Tako se to desava i sa (globalnom) vikipedijanskom zajednicom.

Uzmimo, ako napravite sjajan tekst o dorcolskom govoru na *engleskoj* Vikipediji, taj ce verovatno biti isprva kratkog veka. Jer, ne postoje opisani *valjano* ni sumadijsko-vojvodjanski dijalekat ni smederevsko-vrsacki, kao ni osobine govora Beograda koji ima lingvisticke osobine uporedive sa svim drugim velikim gradovima.

Ali, posto se svi navedeni dijalekti obrade, opsirna prica o dorcolskom govoru ce biti dobro docekana.

Jednostavno, to je *obicno* po vikipedijanskim zajednicama, iako smatram da je taj obicaj posledica iracionalnog straha od gomilanja *pravih* besmislica.

Isto tako i za kafice. Kada se obradi dobro turizam Beograda, pa nocni zivotu u Beogradu, pa klasicne kulturne znamenitosti Beograda, pa moderna u arhitekturi Beograda, pa znacajne zgrade... Pa, negde posle toga ce *biti prihvatljivo* napisati i clanak o kaficima u Beogradu.

Pritom, imajte na umu da Vikipedija nije mesto ni za originalna istrazivanja, ni za sintezne radove, vec iskljucivo citira/prepricava i jedne i druge. Pa, ako postoje dobre knjige koje valjano opisuju tu tematiku, onda ce tek biti moguce napisati valjan enciklopedijski clanak o kaficima u Beogradu.

Сретћна и берићена нова 2007. година свима блогерима, и свима читаоцима википедије. Ми, носиоци овога блога и то Славен, Поки и ја, млого се извињавамо што вам се нисмо представили на почетку овог чланка, казали да ћемо да се убудуће дружимо, и наравно да вам честитамо НГ. Очигледно да ми нашу малу иницијативну групу још нисмо уходали, али се надамо у новој години бољем. Очакивао сам почетак дружења првог викенда иза НГ, али је Славен вредан момак и пожурио је да зкачи чланак пре но што сам стигао да му напишем коментар на текст који ми је био послао. Тек тако, да знате, ми смо тим који се окупио око ове идеје, а да се никада видели нисмо. Славен је из Каталоније, ја из БГ, а Поки, то нико осим њега незна. Доста дуго радимо на пројекту википедије, знамо наше навике и теме, интересовања... и надам се да ћемо се добро слагати у припремању овога блога. Такође се надамо да ће се нашем напору придружити и други из викимедија фондације. Википедија је стално отворен енциклопедијски систем, те смо вољни да се дружимо у овом блогу и у нашем пројекту заједно са вама и са логистичарима из Б.92.

Унапред се извињавамо због наше зле намере да се напајамо вашим знањем и примедбама (читај: да „крадемо“ ), али ћете и Ви добити бољу википедију но што би смо је имали без вас.

Друго, већ смо добили први шамар на блогу (у вези Сребренице), али и ми сами се стално кувамо на тој ватри: измерити, извагати и одбранити се од троловања... Немојте само по томе да судите о нама, јер сутра све може бити много боље. (Ја саам, лично немам изграђеног става по питању минулих ратова, и низакога не навијам. Пишем у википедији лингвистичке теме и понешто о филозофији религије и то је то).

Треће, желимо помоћи нама и вама да сви ми више знамо.

У следећој теми имаћемо божићну шетњу кроз портале википедије.

Леп провод у „најдужој ноћи“.

Ма није тако страшно како је некада било, почетком и средином 90-тих, рецимо. Тада, нарочито ако си се налазио на некој од територија бивше СФРЈ, која би касније постала ратно жариште, свако ”неслагање са одређеном верзијом историје” те је могло главе коштати. Тако да било какво ”загађење” данас, је мила мајка. :)

На Википедији, све се може ”исправити”, кориговати, само треба људи који ће се без ”страсти” и ”помрачења” у глави бавити тим ”историјским” темама. ”Википедија” ником не ”скида главу”, ако се не слаже са одређеном ”верзијом чланка” и многе ствари треба критиковати, али то треба радити на страницама за разговор матичних чланака.

Славен Косановић

Тада смо клали, а сада само "производимо фекалије".

nije nikakva enciklopedija nego čist forum i to onih koji su sada brojniji. Krivotvorenje, ne istorije, nego činjenica koje su dokazane na sudu je skandalozno. Dovoljno je otići na ICTY pa poskidati dokaze, presude etc. Ili dovoljo je staviti izveštaj Komisije RS o genocidu u Srebrenici.

Nemam komentara na jedinicu o Ratku Mladiću korišćenju literature za istu. Stvarno je Ljiljana Bulatović vrlo pouzdan izvor.

Ta ista nazovi novinarka je na tribini Nomokanona na Pravnom fakultetu govorila da nije bilo genocida u Srebrenici i da treba grobove pobijenih Bošnjaka izmestiti iz Potočara jer je to uzurpirana plodna srpska zemlja i zbog tog Spomen obeležja Srbi ne mgu da gaje salatu i luk na toj toliko plodnoj zemlji. Tribina se inače zvala "Deset godina od oslobađanja Srebrenice".

Ima ona (LJ.B.) i u Večernjim novostima feljton o Sarajevu u kom tvrdi da nije bilo opsade.

O moralu uređivačkog tima Novosti ne vredi ni govoriti. Oni su ti isti, kako god se danas predstavljali, koji su '94. stavili sliku Uroša Predića "Siroče na majčinom grobu" i napisali tekst kako su tom dečaku (koji je tada imao 115 godina, jer je akvarel tada bio toliko star)muslimani (a ko bi?)ubili celu poroicu. Ali sreća je da ga je usvojila jedna porodica iz Zvornika i sad "siroče" ide u srednju vojnu školu. Eto to su Večernje novosti nekad i sad.

U srpskoj Wikipediji je izjava Donalda Ramstvela kao ključni dokaz da genocida nije bilo, da je na izborima u BiH glasalo 3.000 Bošnjaka sa tog spiska pobijenih, naravno, bez ijednog dokaza, imena, spska i slično.

Spisak u Wikipediji broji oko 300 ubijenih Bošnjaka prema preko 3.000 ubijenih Srba, takođe bez dokaza i takođe bez imena.

Zanimljivo je da se genocid naziva masakrom. Iako je general Krstić sa vojnom knjižicom Vojske Jugoslavije, osuđen pravosnažno na 30 godina zatvora za pomaganje u genocidu, koga po piscma jeinice o Srebrenici nije bilo.

Dakle, ako nam neko uređivačko telo Wikipedije dozvoljava da pišemo, dopisujemo i ispravljamo, da se nadmećemo - o kakvoj je enciklopediji reč?

Jasna Bogojević

Enciklopedija, barem koliko ja znam, ne bazira svoj sadrzaj na ratovima, zlocinima, masakrima, itd. Ima tu jos sadrzaja, ili se meni samo cini, (a mozda sam ja samo neki lunatik koji vjeruje da tu ima jos "sadrzaja"), ali Balkanci svi redom "enciklopediju" jedino vide kao platformu za lijecenje tih neizljecivih patoloskih frustracija. Svi vide samo tudje zlocine, svoje niko ne vidi. Svi imaju svoje mitove, u kojima uzdizu kriminalce i zlocince u Svece, dok zrtve, bilo cije, smatraju beznacajnim. Zato smo se i klali devedesetih, zar ne? Zato smo nas region, Balkan, pretvorili u crnu rupu svijeta, devedestih.

Bilo kakav "kulturni poduhvat", nije ni moguc na Balkanu, jer se isfrustrirani fanatici sa svih strana, postaraju da on ne bude moguc. Ali ja, "budala", opet vjerujem da ce doci vrijeme, kad ce se ljudi zanimati "i za druge stvari, sem ratova i zlocina", a mozda i nece. Mozda ce Balkanci opet staviti nozeve u zube, i u ime "svojih prijasnjih zrtava" ici da se opet kolju. Istorija na Balkanu je zacarani krug mrznje, frustracija, kompleksa, i cega sve ne... (nije li i mit o Drakuli sa Balkana?), u cije "ime" se ubijaju "oni drugi".

Sto se tice "urednickog tijela" ono ne postoji ni na jednoj Vikipediji, jer se ona bazira na principu "slobode uredjivanja". Postoje samo samoinicijativne organizacije zajednice, u razlicitim oblicima, ciji se clanovi "bore", uslovno receno (dakle, koliko je u njihovoj moci), za neku koherentnost projekta. Administratori, dakle, korisnici sa "vecim tehnickim ovlastenjima", mogu da uticu, ali ne i da "diriguju" projektom, ili sadrzajem na njemu. Na balkanskim Vikipedijama, biti administrator, znaci "peci se svaki dan na paklenoj vatri raznoraznih tudjih frustracija, kompleksa, itd". Ali svaki jezicki projekat Vikipedije "zavisi od ljudi koji se prikljuce da na njemu rade". Tako da, ako mislis da nesto treba izmjeniti, a treba mnogo toga, moraces sama da se ukljucis u taj poduhvat.

Inace, cesto pomislim, da "Balkancima" ne treba "enciklopedija", jos manje "slobodno znanje", nego puske i nozevi u zube, da zavrse ono sto su poceli. Da se dovrse vise jednom i puste normalne ljude da "zive", te ih oslobode svojih "krvavih bahanalija" i "proklete balkanske istorije".

Vidim da i ovdje vrlo malo ljudi interesuje "kultura", cast izuzecima... Inace, Balkan je ovo..., sta ja ocekujem... (pitam se u sebi?)

Slaven Kosanovic

Evo ja predlazem da zaposlite Gospodu Bogojevic da vam vodi uredjivacku politiku...mozda bude vise zainteresovanih...ko zna?

Gospodja Bogojevic, kao i svako drugi, može da učestvuje u pisanju članaka, ali ono što je bitno za Wikipediju je da to nije sredstvo za promicanje sopstvenih političkih ubedjenja. Do finalne verzije se dolazi konsenzusom, a ne samovoljnim menjanjem sadržaja kako kome padne napamet, pa nisam sigurna da bi se gospodja Hag tu snašla: njoj ipak više odgovaraju neki drugi mediji.

A momcima sa srpske Wikipedije poruka:
KEEP UP YOUR GOOD WORK!

za podrsku projektu, njegovoj ideji, u ime svih koji se trudimo da od nase (svih vas i nas) Vikipedije napravimo referentno mjesto saznanja, "Interneta na srpskom" i slobodne net kulture...

Pozdrav

Slaven Kosanovic

Snalažljiva semele će da me poduči. Njoj podjednako odgovaraju svi mediji a najviše oni u kojima piše R.K. pa joj zato prija jedinica o Srebrenici u wikipediji ili ona o Mladiću.

JB.

Pa, konsenzus jeste metoda kojom se postize opsta saglasnost po pitanju politike unutar zajednice. Sto se tice samih clanaka, za njih konsenzus nije relevantan, vec su cinjenice. Ne postoje pregovori oko toga jeste li ili ne Zemlja ravna i jeste li ili ne bilo Holokausta.

E, sad. Opet da kazem da zahvaljujuci svojoj otvorenosti, Vikipedija nuzno izgleda u skladu sa interesovanjima ljudi koji je pisu.

Da, imamo problema razlicite vrste. Na srecu, od pre jedno godinu dana nemamo problema sa clancima o osnovnim fizickim jedinicama, jer smo dobili pojacanje u vidu prof. Slobodana Macure. A imali smo problema i sa takvim clancima... Jednostavno, imali smo i imamo veci broj matematicara (stavise, jednog doktora sa Prinstona i jednog asistenta sa Matematickog fakulteta), ali smo dugo bili bez ijednog fizicara, bez ijednog hemicara.

Isto stvari stoje i kada su u pitanju clanci na relaciji Kraljevina Jugoslavija - 1999. Prvi koji imaju potrebe da dodju na Vikipediju i pisu clanke o tim temama su isterivaci istine i to sa svih strana. A takvi obicno ne donose reference, nego svoje licne stavove. A vise je nego ocigledno da ce se na Vikipediji na srpskom pojaviti vise isterivaca srpske istine, a na Vikipediji na hrvatskom vise isterivaca hrvatske istine itd. A za sredjivanje tih clanaka neophodno je da se nekoliko osoba posveti Vikipediji puno radno vreme. A svako od nas na Vikipediji radi volonterski.

Ali, kad god se pojavi neko ko dokumentuje tvrdnje, takva osoba ce sigurno biti valjano docekana. Poslednji primer je Gorran koji nam je napisao dobre clanke o ulozi cetnika u Drugom svetskom ratu. (Na primer, clanak Zlocini cetnika u Drugom svetskom ratu.)

Sou, za razliku od drugih medija, Vikipedija se moze menjati. Pa, ako postoji iskrena zelja da clanak bude bolji, vrata su otvorena: Relevantne reference u ruke i radite na tome.

Vikipedija ne predstavlja zatvoreni krug ljudi i nema klasicno urednistvo. Urednici su svi koji Vikipediji doprinose.

Takodje, za razliku od drustvenih modela oko nas u kojima se forsira socijal-darvinisticki "takmicarski duh", na Vikipediji toga nema. Dovoljne su cinjenice i elementarni smisao za grupni rad.

Da se nadovezem kratko na problematiku "clanci i kosenzus"... U pravu je loshmir kada kaze da je konsenzus metod kojim se donose odluke u zajednici i ne koji se koristi, ili treba da koristi za pisanje clanaka. Ali, postoji problem sa istorijskim temama i to je vise nego ocigledno.

Dakle, kada je u pitanju istorija, narocito ona sa balkanskih prostora, imamo previse "nadrieksperata", a malo, ili skoro nikako, ljudi kojima je istorija "profesija". Zatim svi narodi iz bivse SFRJ imaju "svoje autoritete za istorijske teme", koje citiraju do besvjesti, i koji su obicno naklonjeni "podobnim verzijama za svoju naciju", odnosno selektivno predstavljaju istorijske cinjenice, tako da je to "otezavajuca okolnost".

Nismo jedini u svijetu koji tretiramo istoriju na slican nacin... Na primjer, Spanci, odnosno spanski istoricari pa i svi koji su se interesovali za spanski gradjanski rat (koji se desio prije 70 godina), su donedavno koristili izvore na temu, iz engleske istoriografije, jer u Spaniji nije bilo "neutralnih izvora"..., to danas priznaju mnogi ovdasnji ugledni istoricari.

E sad, gdje cemo mi traziti "neutralne izvore", ili "autoritete"? To pitanje, za sada nema konkretan odgovor, tacnije ostaje otvoreno...

Cinjenica je takodje, da nasi prostori "generisu" vise "istorije" nego sto smo mi sposobni da "sazvacemo"... da se mnoge istorijske cinjenice prenose preko "mitova", dakle iskrivljene slike..., da se nasa istorija konstantno koristi u "dnevnoj politici" za razlicite svrhe (a ne bi trebalo, ipak nasi politicari vjesto koriste to "istorijsko orudje" da zamagle oci ljudima i odvuku paznju ljudi od "stvarnosti", kao i od stvarnih problema drustva), te i da se kod nas "svako razumije u istoriju"...

Sve su to problemi, koji se jasno reflektuju na jednom otvorenom, slobodnom projektu, kao sto je Vikipedija...

Kratki dodatak:

Jos jedan vrlo vazan detalj. Svako stoji iza svojih vlastitih izmjena na clancima, koje su registrovane u "istoriji svakog clanka", dakle svaka izmjena je registrovana "potpisom" onog korisnika koji ju je nacinio, tako da je neumjesno i cak "nekulturno" optuzivati sve Vikipedijance za svaku verziju clanka." Dakle, iako je Vikipedija kolektivni projekat svaki pojedinac je "odgovoran za svoje izmjene" i sve kritike odredjene verzije ne treba upucivati "zajednici", nego onome ko ih nacini, jer na Vikipediji ne postoji "urednicki tim", kao sto je loshmir vec jasno naznacio.

Slaven Kosanovic