Имамо и написмено: Википедија на српском кује у звезде Наташу Кандић, пљује по Слободану Милошевићу и Томиславу Николићу, пере биографију Чедомира Јовановића и веома је блиска са Б92. Сигурно је да ће ова непристрасна НИН-ова анализа променити мишљење свима на блогу који мисле да је "уређивање сувише српско".

Од јуче, у Сједињеним Америчким Државама забрањено је помињати број тринаест секстилиона двеста педесет седам квинтилијарди двеста седамдесет осам квинтилиона осамсто осамдесет седам квадрилијарди деветсто осамдесет девет квадрилиона четристо педесет седам трилијарди шесто педесет један трилион осамнаест билијарди осамсто шездесет и пет билиона деветсто једна милијарда четристо један милион седамсто четири хиљаде шесто четрдесет.

Veoma lep i inteligentan blog Dejana Stankovića Gospodine branioče, gde će vam dusa?* izazvao je kod publike buru animozitetima prema advokatima. Tražili su nekog od advokata iz blogerskog tima, da se javi da ga linčuju...pošto su ih generalno popljuvali. To shvatam kao kolateralnu štetu trenutnih događanja

У оквиру манифестације "Дани Београда" а захваљујући подршци Дома омладине Београда, Викимедија Србије ће одржати скуп "Дани Викимедије".

ВИКИ ШКОЛЕ

Школа истраживачког новинарства > Зенон Косидовски

Зенон Косидовски је на овим просторима изузетно популаран писац. Њега сви знају по прослављеној књизи: Кад је сунце било Бог као и по другим његовим књигама, које су доживеле по неколико издања. Ми смо одрасли и сазревали уз његове слике антике оживљене живим бојама пуним драматике. Већину његових књига прочитао сам много година раније, али је случај хтео да пре две године купим и прочитам његову последњу књигу: Приче јеванђелиста. Није ме оставила равнодушним његова беспоштедна критика произвољности и контрадикција у Библији. Његово храбро срце и бистри продорни ум натерали су ме да се заинтересујем за личност Зенона Косидовског.

[*]ВИКИ ШКОЛЕ

Школа креативног новинарства: екологија

У овом блогу није наш задатак да пишемо чланке о екологији, јер википедија има одличан чланак о екологији, већ да осмисломо повратак у здраву природу: док још има нас и природе. После ће бити касно.

ВИКИ ШКОЛЕ

[*]Школа креативног новинарства

Антиципација будућности – Футурологија

• Viki škola
• Škola istraživačkog novinarstva
• Kroz pustinju i prašumu: Željko Malnar

Ako ste pomislili da istražujemo pustinje i prašume poznatog nam Sjenkijeviča, prevarili ste se. Ako mislite da je (pod)naslov simboličan: prevarili ste se. Mi (od)istinski idemo u pustinje i prašume ne Sjenkivijeviča već Željka Malnara. Put u prašume počinje pored kontejnera ispred moje kuće...

Creative Commons

Као први корак Пројекта локализације Creative Commons лиценци, чији је главни носилац Викимедија Србије, а коју у оквиру њега подржавају партнерске организације слободног софтвера и слободне културе, састављен је први нацрт локализоване CC-BY-NC-SA (Attribution Non Commercial Share Alike) 2.5 лиценце, преведене са енглеског на српски језик и прилагођене српском правном систему. Нацрт је објављен на веб страни Creative Commons Worldwide: Serbia на енглеском и српском језику.

Викимедија Србије позива све заинтересоване, а посебно ауторе, уметнике, новинаре, правнике и друге стручњаке који се баве интелектуалном својином и информационо-комуникационим технологијама и/или намеравају да користе ЦЦ лиценце да се прикључе јавној расправи о нацрту преко електронске поште на CC-RS дискусионој групи.

Величина: Величина Енглеске Википедије кад би била одштампана.

For English version of this text see Some things I'd like to see in Wikipedia

Крајњи циљ Википедије је да постане скуп свог људског знања - по дубини и ширини. Верујем да већина људи, пошто чује ово, или га не схвата буквално, или не размишља о крајњим последицама. У овом тексту, желео бих да се усредсредим на ширину, и дам идеје за неке чланке о темама везаним за ово место овде одакле пишем које бих волео да видим у Википедији. Али прво, шта може да иде у Википедију, и шта „по ширини“ стварно значи?

Size: Size of English Wikipedia if it would be printed.

The ultimate goal of Wikipedia is to become the sum of all human knowledge - in depth and breadth. I think that most people, after hearing this, either don't take it at face value or don't think about the implications. In this post, I'd like to focus on breadth, and give ideas for some articles about topics pertaining to this place here where I write from which I'd like to see in Wikipedia. But first, what goes in Wikipedia, and what "in breadth" really means?

Sastanci uživo vikimedijanske zajednice okupljene oko projekata na srpskom jeziku dešavaju se srazmerno često. Prošle nedelje smo sastankom obeležili dve godine postojanja zajednice, a sledeći je u nedelju, 25. februara 2007. godine u 17 časova u tribinskoj sali Doma omladine Beograda (prvi sprat, ulaz iz Makedonske). Naravno, svi zainteresovani su dobrodošli da nam se pridruže, ali i da nam daju ideje za naredne sastanke uživo.

О културној размени на Википедији мало се прича, можда зато што пројекат воде људи са енглеског говорног подручја којима је невидљива. Ипак, она итекако постоји, и вероватно је једна од најзначајнијих последица Википедије, као и један од најинтересантнијих разлога за рад на њој. Тако ћу овде представити неке примере које сам имао из личног искуства. Напомена: читајте "Јапанска Википедија" и остала имена Википедија као "Википедија на јапанском језику".

Pa ko još ima vremena i volje da uređuje tamo nekakve članke i to još potpuno besplatno, i ostavljajući zatim te iste članke drugima na milost, da ih menjaju i prepravljaju kako im volja? Verovatno isto pitanje su pitali i kolege Džimija Velsa kada je započinjao Vikipediju 2001 godine. Verovalo se da će trebati najmanje 20 godina da se napravi besplatna enciklopedija obimna kao Britanika (ovo su verovali i nepopravljivi optimisti kao Ričard Stalman, što nam je i javno priznao na skupu u Beogradu početkom 2006), pa ipak, to se desilo za svega par godina, a danas engleska Vikipedija ima više od milion i po članaka. Takođe, ako pogledate statistike videćete da je trenutno Vikipedija mnogo popularnija od sajtova svih sredstava informisanja (npr BBC, NY Times, Slashdot..), čak i sajtova kao što su eBay, Amazon, Playboy, i NBA.com, svih univerziteta, zatim blogova (npr livejurnal), sajtova velikih kompanija (npr Microsofta, IBM-a), i da ne nabrajam dalje...