Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020

Sve muke prevodioca

Jedna knjiga - briga! figa! - menja sveJedna knjiga - briga! figa! - menja sveLetos sam od Samizdata B92 dobio ponudu koja se ne može odbiti. Uprkos nagomilanim obavezama i preferiranim projektima (koji su zbog toga gurnuti na stranu. Privremeno.)

Sada mogu da odahnem. Prevod na kojem sam radio od, ček da izračunam, septembra prošle godine, ove nedelje je izašao iz štampe. Sva siročad Bruklina  Džonatana Letema je peta knjiga na kojoj sam potpisan kao prevodilac i prva koju sam - kada mi se, sveža iz rerne, našla u rukama - doživeo kao "svoju".

Obično izbegavam da kukam, ali ko će vam reći ako ja neću?

Roman je bio prevodilački košmar: prepun duhovitosti (one retke, od koje se naglas smejete), igri reči, opskurnih referenci iz popularne kulture i skica svakodnevnog života u Bruklinu, od kraja sedamdesetih naovamo. Pre desetak godina, jedan iskusniji kolega mi je rekao: "Prevodilac ne mora sve da zna, ali mora da ima telefone onih koji znaju". Leđa mi je čuvao skroman broj pomagača bez kojih... O knjizi sam često razmišljao kao "neprevodivoj pre interneta".

Letema svrstavam u grupicu savremenih autora kao što su Majkl Šejbon, Stjuart O'Nen ili Čak Polanik. Konačno smo dočekali čitavu generaciju književno ambicioznih a čitanih pisaca koji ne ignorišu pop-kulturno nasleđe na kome su odrasli, a još manje se stide da se oprobaju u žanru. Letem često koketira sa krimićem i naučnom fantastikom, kroz blago intelektualnu vizuru, koja je još uvek dovoljno prijemčiva onima koji joj ne naginju. U dosadašnjem iskustvu imao sam neverovatnu sreću da radim isključivo omiljene ili bliske mi knjige. Pomaže kad voliš delo.

Od svih "dubinskih čitanja", prevođenje je verovatno najdublje. Međutim, ovde već na prvi pogled uviđate da se radi o romanu koji obrađuje mnoštvo tema onako kako ih jedino i vredi obraditi - bez ostatka. Redom: život u višenacionalnom Bruklinu, posebnom mestu dostojno predstavljenom filmskim diptihom Dim i Modar u licu (Bruklinac, slično Dorćolcu s Beogradom, nikada neće reći da je iz Njujorka). Uživanje u brzoj hrani. Vernost porodici i prijateljima. Usamljenost. Čovekova potreba za pripovedanjem, kroz pomalo zapostavljenu formu vica, ali i uopšte. Posveta velikanima kriminalističke literature.

I, naravno, ono centralno: Letemov pripovedač, Lajonel Esrog, pati od Turetovog sindroma, opsesivno-kompulsivnog poremećaja sve pristunijeg u našoj stvarnosti, o kome se i dalje suštinski malo zna. Sreli ste ga u istoimenoj pesmi Nirvane, humorističkoj seriji Fast Show ("Arse!") ili globalnoj debati o pobedniku poslednje sezone regularnog britanskog Velikog brata.

Budući da je, kao siroče, odrastao u domskoj biblioteci, glavni junak je razvio jedinstvenu turetašku opsesiju jezikom, koja se, u zavisnosti od stresne situacije u kojoj se nađe, ispoljava kroz neobične kovanice i izmišljene reči. Na srpskom ih je trebalo usaglasiti po zvučnoj sličnosti, ali i značenju, jer Lajonel ponavlja ili izvrće ono što čuje, često u obliku zakasnelog asocijativnog eha. Sveti gral kome sam težio, da sačuvam apsolutni svaki štos, odveo me je u milion i jedan ćorsokak. Izbegavao sam lenjo rešenje mrskih fusnota, ali u dva slučaja nije bilo izbora.

Prelomna tačka u nemogućoj misiji dogodila se kada sam shvatio da smem da se opustim - ne baš potpuno kao Nenad Briksi (prevodilac Alana Forda), čak ni kao Dragoslav Andrić, ali... tu negde.

Naime, dozvolio sam sebi da malo budem Lajonel. Da, kao i on, pustim iz sebe ono što mi prvo padne na pamet, usput pazeći da sačuvam famozni "duh dela". Znam da ima stvari koje sam mogao bolje da rešim (uvek ih ima), ali sam na kraju, uslovno zadovoljan rezultatom, arogantno zaključio da ne postoji neprevodiva knjiga. Sa ili bez interneta.

Nešto slobodniji naslov - u originalu, Motherless Brooklyn - proizašao je iz jednog dijaloga u samom tekstu. U već postojeću hrvatsku verziju sam, namerno, prvi put zavirio tek pre neki dan, kada je domaće izdanje bezbedno stiglo do knjižara. Dobra odluka - samo bi odmoglo.

Neponovljivo iskustvo, dakle, od koga sam možda trunčicu mudriji, ali i umorniji.

Sada mogu da odahnem. Bar dok ne čujem šta mislite.

Bolje knjižare i tako to.


Kupila danas. Jedva cekam da

Kupila danas. Jedva cekam da procitam.

Hvala na ovom tekstu. Ja sam od onih koji obavezno procitaju ko je prevodilac pre nego se odluce da li ce citati prevod. Nisam bas cepidlaka, ali ima nekih cije prevode ne prinosim oku :)

Toliko, pre citanja.


bez naslova

GDE SI KUPILA KNJIGU???


Staaa?!!

Quote:
arogantno zaključio da ne postoji neprevodiva knjiga

Try "Finnegans Wake". Samo dva paragrafa, molim te (do prve grmljavine), i u Howth, Castle i Environs, ubaci podatak da se glavni junak zove HCE/Finnegan/ Fin again...and never intrudes in the proceedings.


pa zasto bi dorcolac

reko' da je iz njujorka?


Zato sto i onaj iz Brooklyn-a to

ne kaze:)))


mozda zato sto

onaj iz brooklyna nije dorcolac :))


Dorcolci u Njujorku

OK, heh, nisam bio dovoljno precizan :)

Doterao.


ako se

nekom srecom ili (nesrecom) rodis u brooklinu moze da ti se desi da za zivota ne odes ni do manhattana.to ti je ko drzava u drzavi.


Prvi covek koga sam

davno upoznao u USA je bio Karaburac. I imao ogromnu mapu Karaburme na zidu. Za Beograd nije znao da postoji.


a

di vam je taj dorcol ? :)


to je

neverovatno ? isto tako kao ljudi koji zive uper west side koji nikada bili nisu u east or west village-u.


Cestitke, kolega

evo u ove sitne sate malo radim malo ne radim poslednju reviziju, nadam se poslednjeg književnog prevoda u svom životu. Otkucati 400 stranica je muka živa, a tek prevesti? Nemam više snage, majke mi.

A što se neprevodivih knjiga tiče, ne slažem se. Mislim da ih ima. Nije da se ne mogu prevesti, ali se previse izgubi prilikom transporta. Prevelik rastur. :-)
Razmisljao sam da prevedem Brazilca Žorža Amada. Veliki knjizevnik. "Dona Flor e os seus dois maridos" (Gospođa Flor i njena dva muža) beše knjiga. Smešna svaka reč. Jezik fenomenalan, tropski. Veseo, razigran, milina jedna. Tako se govori u Baiji u São Salvadoru, na brazilskom ekvatoru. Mulatski jezik. Dzaba ti što razumeš. ( a nije baš ni da sve razumeš, čak ni Brazilci iz Ria ili Sao Paola kažu da ne razumeju baš sve)
Kako to prevesti na književni a ne upropastiti? A na šta onda prevesti? Pokušao, digao ruke, name šanse.

Ili kako bi se na strani jezik preveo recimo Petrijin Venac? Ako mu ukrades dijalekt, sta ostane?

Isto mislim i za poeziju. Fernando Pessoa:
"Ó mar salgado, quanto do teu sal são lágrimas de Portugal"
bukvalno: "o more slano, koliko od tvoje soli su suze Portugala" (pesnik peva o silnim moreplovcima koji su se podavili otkrivajuci kontinente i morske puteve)
Medjutim, ova slova S kad se citaju zvuce kao talasi. Ko ce to da prevede? Ma, nema sanse.

Tako da ti se divim, domaćine, na prevodu suburbanog amerikanskog. Mora de je bilo teško.


Promasena tema i jedno pitanje...

Dejane, da li si citao Jersen patrijarha i prevodd Milana Komnenica....ako jesi, sta mislis o prevodu? Ako nisi, povlacim pitanje...


citao u

originalu.

ali koristim ovu priliku da objavim naciji da sam jutros poštom dobio knjigu priča našeg blogera Čerevićana. Evo sad je malo čitam. Odnosno već sam pola pročitao u radno vreme.

Pravi užitak čitati je. Pričice kratke, kratke, Lepe, slatke, umiljate, mudre, ma divne.
Biser do bisera. Ma niska bisera. a nemaju naslove. a sadržaj zato - poema. Kažem sadržaj - ono na kraju knjige. Ma majstor je Čerevićan.
Neke od njih smo, mislim, imali prilike da pročitamo i na blogu.

(nadam se da se prijatelj Čerevićan neće naljutiti što ga javno opanjkavam, ali nisam mogao da izdržim. a nije me zamolio za diskreciju, pa kovelim, ajd da kažem.)

ups, sad kad smo već kod čitanja, i tvoju sam Neš knjigu sa zadovoljstvom pročitao, menoj da se ljutiš što sad ovoliko hvalim Čerevićana. Tvoja je nekako mladalačka, a njegova nekako mudra. U svakom slučaju prijatna iznenađenja.


Eh..sad mi nista nije jasno...

citao si Jesen patrijraha u originalu...ili...ma u svakoim slucaju blago tebi...:)>>>>!


da Markesa

u originalu. To mi je posao da citam knjige u originalu.
A i tebe i Čerevićana isto u originalu.
A sto se prevoda tiče, ajd kad već hvalim, oduševio me prevod Orhana Pamuka "Zovem se Crveno" - preveo Ivan Panović - no njima dvojici propaganda više i nije potrebna, makar ne u Beogradu.


Eh...blago tebi...

kad mozes da citas Jesen patrijarha u originalu....i ja citam sebe u originalu...ali mi se Markes mnogo vise svidja...I tako....


super je prevedena i

super je prevedena i poslednja Orhanova knjiga Istanbul. Sa turskog je prevela Mirjana Marinkovic. Mada fotke same za sebe govore, odlepila sam :)


Kad bi covek mogao...

sve u originalu da cita, ja se prva prijavljujem.
Meni je "Istanbul" na engleskom super, onako bas meko, setno, opojno.
U pravu si za fotke. Mada, u knjizi su jos najbolji turski izrazi koji su sacuvani u originalu - cist srpski!


stivie

"Istambul" me oborio. Na slichan nachin i ja dozivlkjavam Beograd, sa tom setom nestajanja, tranzicijom, tugom ..a i isti smo. Una faca, una raca :))


Dejane!

Kako ti zavidim, a postoji li mogucnost da je i ja nekako dobijem?:-))))))))


Čerevićan...

hocu i ja, plizplizpliz...
mislim, ako ikako moze...


I ja želim

I ja želim. Čerevićana.


poshtovani prevodioche,

poshtovani prevodioche,
ne bih se slozio sa Vama kada kazete da je prevodjenje "closest reading". jer, kako to Borges pishe u Prologu prvome izdanju "Sveopshte Istorije Beschashca", "...chitati- to je, za trenutak, chin pozniji od china samog pisanja; vishe pomiren sa sudbinom, uljudniji, duhovniji". mislim da je ovo dovoljno kada na prevodilachko trudbenishtvo zelim da ukazem kao na ne bash "closest reading".
I sami pominjete spontanost- intuiciju ... koja je glavni i najpouzdaniji izvor saznanja- upravo (uzivanju) Umetnosti i Etike mozemo bez greshke da pripishemo osecaje i predstave intuiciji kao njenom izvoru.

i sam prevodim sa nemachkog i engleskog (manje sa francuskog) i moram da primetim da prevodjenje nikako ne moze da se svede na puko transponovanje "kompozicije" u drugi jezichki obrazac (tonalitet). prevodjenje je mnogo vishe ponovno stvaranje, "mishljenje i pevanje". dakle, izvornik ne treba da bude svetinja, invariabel, nepromenjiva Velichina- shta god pojedini autor o tome mislio; ultra posse nemo obligatur.

ps. Mislite li, kao i ja, da novi prevod Joyce-ovog Ulysses-a ne bi bio zgoreg; Deretino hrvatsko-srpsko doshtampavanje iz 1992. valjda je poslednje izdanje ovog Golema od romana za podruchje Srbije; a hrvatsko-srpski prevod Z . Gorjana chini ovu, i tako ne lakochitljivu knjigu, josh neprijemchljivijom.


mada nije meni upucena poruka

i ja da se složim s kolegom. nema temeljnijeg čitaoca od prevodioca.
a najskadje je kad se toliko uneste pa pocnete da hvatate pisca u ošljarenju. :-)


Ambicija

Veoma se ambiciozno poredite sa Dragoslavom Andricem. :-)

Elem, zasto je izmenjen naslov? Sa cisto zanatske tacke gledista mogao je biti preveden sasvim lepo, a i zvucao bi lepse.

Iz mog licnog prevodilackog iskustva (a sada vec i nije tako malo, premda ni preterano veliko), prevodjenje je u sustini kombinacija erudicije, inteligencije i dobrog recnika. Naravno, nema detaljnijeg citanja od citanja prevodioca, premda sam cin prevodjenja nije nista manja umetnost od pisanja (bar kada je rec o prevodjenju nekih americkih pesnika). Nazalost, citajuci neke prevode u nas, Kaningemove Sate, na primer, sticem utisak da prevodilac nije isao dalje od elementarnog kursa engleskog, da Virdziniju Vulf nikada nije citao, kao sto sam se zapitao i to da li je ikada cuo govorni engleski jezik.


Ups :)

Ovako:

Poenta nije bila u poređenju :) Ma to je i nemoguće. Govorio sam o principu "umetničke slobode u prevođenju" po kojoj je D. Andrić najviše bio poznat i koliko sam daleko u tome ja išao (daleko, ali ne baš toliko daleko).

Najlepše od svega je što naslov i nije izmenjen. "Motherless Brooklyn" je skraćena verzija izraza "All Motherless Brooklyn" koji se u romanu koristi (npr. "I brought you all motherless Brooklyn.").

Kad smo već kod toga, hrvatski prevod naslova je "Brooklyn bez majke". Lično se ne slažem da je lepši (pored toga što ništa ne znači u kontekstu knjige).


Naslov

Svidja mi se vase detaljno objasnjenje o izboru naslova. Mislim da za naslov treba provesti vremena koliko i za ostatak knjige.
Kada bi preveli samo naslov, bez konteksta - dobili bi drugo znacenje.

Lep primer za ovo je dala prevodilac cuvene "To Kill a Mockingbird". Ne znam kako se gospodja zove, ali slusao sam je na radiju (ili citao negde, sada me ne drzite za rec) kada je objasnila da je stari prevod "Ubiti pticu rugalicu" zapravo potpuno pogresan. Njen prevod je "Kao da ubijes drozda". Prevod engleskog infinitiva srpskim infitivom je bio potpuno pogresan, jer u srpskom infinitiv ima blag prizvuk imperativa. I iz nekog razloga je drozd jos postao ptica rugalica. Tako je znacenje "uraditi nesto potpuno glupo, ubiti nesto nevino kao sto je drozd" postalo "kako ubiti (zlu?) pticu koja nam se ruga".


To Kill a Mockinbird

wk, meni prevod naslova te knjiga, "Kao da ubijes drozda", zvuci uzasno, pa moze biti tacniji koliko god zelis. "Ubiti pticu rugalicu" je veoma lep naslov, efektan i lako se pamti. Slucaj "drozda" u potpunosti ilustruje neophodnost uzimanja "umetnicke slobode" pri prevodjenju, zarad samog dela. (Naravno, imam u vidu da je to manje-vise individualno sta ce kome lepse da zvuci.)


Tamnota bozicne oluje*

Da, apsolutno se slazem da je "Ubiti pticu rugalicu" mnogo efektniji naslov, ali sta vredi kada je potpuno pogresan? Ako je ceo ton originalnog naslova promasen, da li ima svrhe njegova efektnost?

*) Jos jedan efektan naslov promasenog znacenja.


Pa naslov nije promasio

Pa naslov nije promasio znacenje. To kako se infinitiv iz engleskog prevodi najmanje je bitno za naslov. (Dakako, govorimo i dalje o slucaju Drozd.)


Kako nije?

Zasto mislis da nije? Ja shvatam ova dva naslova kao "kao kada uradis pogresnu stvar" i "uradi ispravnu stvar". Dakle, englesko "to kill (a mockingbird)" je bilo "cinjenje", a kod nas je ispalo "ucini"; onda jos drozd kao simbol nevinog i ptica rugalica koja mi ne zvuci kao simbol nevinog, naprotiv.

Mislim da se ceo kontekst promenio losim prevodom. Sa neceg sto ja shvatam kao ideju naslova koji je trebalo da izazove blago lose raspolozenje, sazaljenje, napravljen je poklic. Nije toliki problem da li je infinitiv trebalo prevesti infinitivom ili ne.

Slicno tome da li "Motherless Brooklyn" znaci "Bruklin bez majke" ili "Bruklin siroce", ili "Deo stanovnistva Bruklina koji nema majku"? Ovo trece je ocigledno ispravno, ali to ne moze biti naslov knjige, pa se to onda mora malo lepse napisati, i pretpostavljam da se tako doslo do "Sva sirocad Bruklina".

A da se vratim na "Mockingbird" - i ja sam bio zapanjen kada sam cuo da je prevod pogresan, i "ispravni" prevod dugo nije mogao da mi udje u uho.


pa ne znam

infinitiv ne navodi na imperati - ubiti pticu rugalicu (mockingbird jeste ptica rugalica, ili?)
ne znaci ubi pticu rugalicu, vec moze da znaci sta se desi, ako, ili kao kada... sto i nije za naslov


Obligatory quote from Wikipedia

Evo sta kaze Vikipedija u clanku za Northern Mockingbird:

Quote:
The "Mockingbird" is celebrated in a song of the same name by Barclay James Harvest, and in the title and central metaphor of the novel To Kill a Mockingbird, by Harper Lee. In said novel, mockingbirds are portrayed as innocent and generous, and the main character (Atticus) says that it is a sin to kill a mockingbird.

Clanak je ovde

Mislim da to potvrdjuje da je naslov neispravan... a da mocking bird bi bila i ptica rugalica, ali ako je poenta knjige da je greh ubiti nevinu pticu, onda sigurno pticu neces da prevedes kao "ptica rugalica", ma koliko to efektno zvucalo (a zvuci, nije da nije).

Sto se tice imperativa, ne kazem da infinitiv u srpskom ima znacenje imperativa, vec da blago asocira. Ponovite nekoliko puta "Ubiti ptice!", zar to ne zvuci kao imperativ?


Drozd, once again

I Oto i ja smo se slozili (a verujem da bi se i ostali prevodioci ovde prisutni slozili) da odredjena doza umetnicke slobode moze i mora biti uzeta pri prevodjenju. Doslovno prevodjenje je cesto ono najgore. To se, recimo, vidi u slucaju "drozda", jer kao sto je neko gore pronasao, pokazuje mnogo vece neznanje od najobicnije lose prevedene reci.

(Vida Ognjenovic, by the way, ima jako lepu pricu o naslovima, u svojoj zbirci Stari sat.)


to mock

izmedju ostalog znaci i "rugati". Tako da prijevod nije samo da dobro zvuci, nego je i ispravan fakticki.


Ups uvazen :))))

Andricevi prevodi su maestralni. Bilo da je prevodio poeziju i prozu. I izgleda da nam se kod njega dopadaju iste stvari: izmedju ostalog i to sto je uzimao odredjene slobode u odnosu na original, ali sve to, da tako kazem, u sluzbi prevodu. To je, uostalom, neizbezno. Moje prevodilacko iskustvo je uglavnom vezano za poeziju, tako da je doza "umetnicke slobode" uvek morala biti prisutna, inace ne bih nista uspeo da uradim kako valja.

Sto se tice prevoda, meni lepse zvuci hrvatski, ali samo zato sto rec "sirocad" jednostavno zvuci ruzno. Sta i koliko znaci u kontekstu knjige, to vec ne bih znao, nisam je procitao (jos uvek, premda si me, moram priznati, zainteresovao).


prevod Uliksa

'Uliksa' je preveo profesor Beogradskog i Univerziteta u Novom Sadu, Zoran Paunovic, a objavila 2005. cini mi se izdavacka kuca Geopoetika - samo da se zna

nisam citala dovoljno uporno, previdela sam da je neko dao vec isto pojasnjenje, sorry


Prof. Paunovic zbog tog

Prof. Paunovic zbog tog prevoda ima moje najdublje i vecno postovanje. Cuo sam, ali to nista nije sigurno, da prevodi i Finegana.


Godine 1982 je nemacki

prevodilac Uliksa bio placen po vremenu koje mu je bilo potrebno da prevede knjigu, a ne po stranici, i svi su smatrali da je to pravedna nadoknada. Izuzetan dogadjaj u istoriji prevodilastva.

Jedan od retkih prevoda Fineganovog Bdenja je japanska verzija koju je uradio Yanase Naoki - totalno insane, btw. On je imao priliku da se igra kanjdzi simbolima, sto je u srpskom mnogo teze.


"Kvalitet prevoda

upravo je srazmeran vremenu uloženom u prevodjenje", voleo je da studentima ponavlja lektor Branko Jelić na vežbama prevodjenja, a sve oponašajući Miku Alasa, autora.


jedno pitanje

zna li se zasto niko ne prevodi irvine velsh-a, bar su porno mogli da prevedu...
unapred hvala


reading and translating (chitanje i prevodjenije)

ne znam iz kojih razloga ali pristup "uredjivanju" prethodnog komentara upucenog "poshtovanom prevodiocu" (i svima vama dobrim ljudima naravno) mi je onemogucen; a primecujem da sam napravio nekoliko presudnih tip-felera u njemu.
napor i upinjanje ulozeni u prevodjenje (muka prevodiocheva), nikako ne doprinose "dubinskom chitanju", naprotiv.
chak ni prvo, preliminarno, chitanje romana odredjenog za prevod (dok ga se dakle josh posredno prevodi) , ne da se uporediti sa opushtenim chitanjem knjishkog pacova (IGRA), lishenog slutnji mogucih (buducih) poteshkoca pri prevodu- u chijoj se mashti bez ikakve usiljenosti i predostroznosti i dushi, kao na svojevrsnom poprishtu knjige, u ritmu zelje odushevljenosti (=obuzetosti) odvija tanka nit- krivulja zivotá i zbivanja romana- chitanje poklonika pojavljuje se kao "otkrovenje" i vidovitost u parapsiholoshkom smislu.
naravno, i prevodilac knjigu mozze da chita na ovaj nachin (neposredni- chak i mora), ali sve samo do trenutka u kojem se lacca rechnika, uporednih prevoda sa drugih jezika, autorovih napomena etc. dok ne pochne da je prevodi, prevodilac knjigu chita - kada je prevodi on se u izvesnom smislu sa njom bori. kada je prevedena mozze da zadovoljno da odahne:)))
to je moje iskustvo.


T. Pinchon

meni su rekli da se njegove knjige skoro ne mogu prevesti na srpski ili hrvatski. da li ste se sreli s njegovim delima? citao sam ih na engleskom. sjajno. ali mukotrpno...


...

Profesor Zoran Paunovic (predaje englesku knjizevnost u Beogradu i Novom Sadu) je preveo Uliksa pre par godina, upravo iz gorenavedeih razloga. Nisam citao, ali kazu da je dobar.


...

To je verovatno trenutno najbolji moguci prevod Uliksa koji trenutno postoji. Prof. Paunovic ima moje ogromno postovanje za taj poduhvat. Meni je bilo neverovatno tesko knjigu samo procitati u originalu, a ne bih se usudio je prevesti.


U isto vreme lepa reklama za novu knjigu

Jedva cekam da je pazarim. Nema nista lepse nego kada se ovako "nakupis informacija" dodjes u BG pa onda na Plato. Izvadis spisak (moze i bez) sta si u proteklom periodu zameracio, pa onda polako...
Kada se vratim iz BG u tudjinu (kako to bezveze zvuci) te knjige mi dodju kao melem na ranu. Premoste mi dok ne udjem u "masinu" ponovo.


Mmmmm....

...prevodjenje knjizevnih dela. Kako sada stvari stoje to ce mi ostati nedosanjani san. A kako sam samo uzivao na vezbama i prevodjenu onih sitnih pasusa. Mozda jednom uzmem nesto da prevedem cisto za mene. Bas Vam zavidim na poslu!


Molba

Ja sam imala srecu (ili nesrecu – ko bi ga znao ) da naucim engleski jos kao dete. Kad pricam na engleskom ja i mislim na engleskom.

Cesto se desi da me neko zamoli da mu nesto prevedem – katastrofa , ne umem. Citam tekst na srpskom – ne mogu ga prevesti na engleski (ne tako da budem zadovoljna i da mogu da kazem “to je to”. Zato su prevodioci jedna od profesija kojoj se iskreno divim.

Autore sa engleskog govornog podrucja citam najradije u originalu.

MOLBA:

Postoji jedna izreka : Some day is no day - tako je sazeta, tako je tacna, tako melodicna – kako to najbolje reci na srpskom, moze li se uopste ?

Unapred zahvalna

p.s. izvinite ako mom komentaru nije mesto ovde – ni sama bas nisam sigurna, ali je radoznalost jaca


bez naslova

Some day is no day
Kod nas kazu "Nekad je bolje ne ustajati iz kreveta", ali nije ni tako zvucno. Mozda se setim nekog boljeg izraza kasnije...
Knjigu cu da kupim, svidela mi se reklama:)
A kako da "dodjem" do Cerevicanina?


Go ahead Oto!

U make my day...


smisao je drugi

Quote:
Kod nas kazu "Nekad je bolje ne ustajati iz kreveta"

Ne, ne - ova fraza znaci da ako resis nesto da uradis pa kazes - da, stvarno to treba da uradim, ali ne mogu danas nego cu ovih dana - rezultat je isti kao da si rekao : necu to uraditi nikad


Ako sam ja dobro shvatio

someday is no day (someday bi mozda trebalo da stoji zajedno zbog zvucnosti?) bi trebalo da znaci da svako obecanje treba da ima rok. dakle, nema pausalnog obecanja, "jednog lepog dana".
evo lupam glavu, ne mogu se setiti paralele.


bez naslova

Seticu se ja vec, jednog lepog dana :)
mozda moze i ovo onda
Na kukovo leto :)


Obecanje

ludom radovanje:)


bez naslova

Ko umije, njemu dvije!
Ko veruje, preteruje!
:)))


Pa kom'...

Pa kom' odbojci, kom' kosarci. :-)


bez naslova

A moze i tacka net, pa
net opanci, net kosarci:)))


bez naslova

A moze i tacka net, pa
net opanci, net kosarci, a ponekad i odbojci:)))


Na sveti nikad

Na sveti nikad


e to !!!

Quote:
(someday bi mozda trebalo da stoji zajedno zbog zvucnosti?) bi trebalo da znaci da svako obecanje treba da ima rok. dakle, nema pausalnog obecanja, "jednog lepog dana".

bas tako , i hvala na trudu, nadam se da cete naci paralelu


cari prevodjenja

leze u neprevodivom, a ipak prevodivom. some day is no day i u nemackom lepo zvuci "ein tag ist kein tag" te s toga ova dejanova verzija i jeste sasvim blizu. "jednog ko nijegdnog dana" bi bilo priblizno...


lepo zvuci

ali meni je some day - irgendein tag, u smislu bilo koji od istik lako zaborljivih dana.....


Jedno moguće rešenje

Jednog dana znači nikad.

Ovo mi nekako zvuči najbolje.


Someday is no day

nekad, znaci - na "sveto" nikad :)

PS: Ija Cerevicana ocem. (nemojte prevoditiga, niposto)
Izvinjavam se autoru na pozajmljenom stilu, ali, mnogo mi se dopao.


kaže Čerevićan

"E, da sam pripovetke ove umeo po moru okolnom pisati, talasi bi reči premeštale te eto stalno kazivanja novih."


Mi imamo izreku

"jednom k'o nijednom".


bravo!

evo, tek sam sad shvatio smisao te izreke.

a kad se preslisam, uvek sam je cuo bas u tom kontekstu: to sto kazes da ces nesto da uradis jednom (jednoga dana) to ti je kao da nece biti nikada (nijednom).
svaka cast majstore.


zavisi

kakav ti je follow -through :)


Quote:"jednom k'o

Quote:
"jednom k'o nijednom".

dobra izreka , ali drugo znacenje :)


someday is no day

za to bi moj pokojni deda rekao:

ne zalim za nicim sto sto sam uradio, ali zalim za onim sto nisam.

ko zna odakle to njemu.


zar nije : "jedan k'o

zar nije : "jedan k'o nijedan"???


someday is no day

malo sutra
ili na s/h/cg/b:
malo morgen


molba-ispunjena

someday is no day - (this taken signly by itself is but a dead letter)- da se prevesti sa "SAD ILI NIKAD" - u kakvoj drami, recimo.
mada, je i "obecanje ludom radovanje" (credits- d.nedeljkovic) svrsishodan prevod.


hvala !

kao sto ste i rekli, bez konteksta je tesko, pretpostavljam da su izreke, poslovice zato najteze za prevodjenje, pogotovo kada zelimo da zadrzimo melodicnost i moc jednostavnosti koju poseduje original.

Quote:
da se prevesti sa "SAD ILI NIKAD" - u kakvoj drami, recimo.
zaista odlicno za dramu.

Medjutim, u kontekstu edukacije (to je ono sto mi treba),
drzacu se manje zvucnog prevoda, tj.

"uradicu to NEKI DRUGI PUT, tj. NIKAD"

Hvala svima na korisnim savetima


Inspiracija, koincidencija ili plagijat?

Danas sam primio mail:

Quote:
NIKAD ILI SLEDECI PUT, MILENA PUTNIK I NEVENA POPOVIC

Izlozba Nikad ili sledeci put bavi se uslovima i mogucnostima susreta
razlicitih aktera, ocekivanjima i zeljama koje svako od njih nosi i
efektima medjusobnog kontakta. Interakcija se odvija u vise ravni:
kroz susret dve umetnice, dijalog izmedju njihovih radova, putem
»dodira« posetilaca ali i slucajnih prolaznika sa umetnickim delom kao
i dometa dejstva radova u izlagackom prostoru, okolini i kontekstu u
kome su realizovani. Printovi Milene Putnik i Nevene Popovic nastali
su specijalno za ovu priliku kao kreativna reakcija na izlagacki
potencijal prostora Velike Galerije.

Urednik likovnog programa Maida Gruden

Dom kulture Studentski grad
Bulevar AVNOJ-a 179
11070 Novi Beograd
Tel 26 91 442 Fax 31 93 889
www.dksg.co.yu

?


Film

Jedva cekam da procitam, Bruklin, turetov sindrom, sve mi je zvucalo poznato, ali kad sam videla naslov u originalu sinulo mi je.
Edward Norton je moj omiljeni glumac, trenutno snima film po knjizi koga rezira ( puno srece sa tim, Keeping the Faith je bio blago ocajan) i trebalo bi da igra glavnu ulogu ( za to se manje brinem).


Stav

Prevodjenje i prevodilaštvo je kod nas godinama zapostavljano. Zato danas imamo malo dobrih prevodilaca, u prevodjenje se upuštaju ljudi iz različitih profesija, što u principu nije loše, ali je problem što prevode tih ljudi kasnije niko ne lektoriše. Opravdanje za svaki propust i svako neznanje postala je čuvena rečenica: "To ne može da se prevede." i za ovo ili ono ne postoji engleska, nemačka, francuska itd. reč. Najbolji primer za ovo poslednje je čuvena srpska reč "inat" koje navodno nema ni u jednom drugom jeziku na svetu.

Podržavam vas u stavu da sve može da se prevede, i sama to godinama ponavljam. To što ja npr. nešto ne umem da prevedem ne daje mi pravo da generalizujem, utoliko pre što su generalizacije gotovo uvek pogrešne. Ako ja ne umem, možda neko drugi ume ili će umeti u budućnosti.

Pozdrav
Dracena


trotz

Trotz = inat njem.


Jeste, Dunjice,

Zaista postoje situacije kad za neke prirodne pojave, biljne i životinjske vrste ne postoji ime u nekom jeziku, ali onda to može da ostane u originalu (npr. kengur). Meni se čini da takve reči ne ometaju ni razumevanje ni doživljaj, ni sliku. Ali u proteklom periodu pojavio se manir da svako ko ne zna jezike izbaci tvrdnju kako nešto ne može da se prevede. Prevesti jedan tekst po meni znači napisati ga tako da kod čitaoca prevoda izazove istu sliku i iste misli kao kod čitaoca originala.


Svaki jezik ima svoje specificnosti

i naglasak na onome sto narodu i tradiciji ima posebnu vaznost. Tako npr. ni u jednom indo-evropskom jeziku ne postoji takvo bogatstvo izraza za rodbinske odnose (ujak, stric, snaha, jetrva, tast, tasta, svekar, svekrva, djever, ..., ...) kao u nasem. Prica se da u Inuit, jeziku Eskima postoji X (ne znam tocno, cula sam gotovo nevjerojatno veliki broj) izraza za bijelo, za snijeg. Njemacki je posebno bogat i precizan izrazima vezanim za tehniku, za filozofiju. I tako dalje... fascinantno, kuda god da se covjek okrene!


Posto u Aboridzin jezicima

ne postoji rec kengur (kangaroo), prica se da je rec nastala tako sto je neki pridoslica pitao lokalca, pokazujuci na kengura, kako se zove ta zivotinja, a ovaj odgovorio "ga nuru", sto znaci "ne razumem sta govoris", i tako je ostao naziv "kengur".


kengur

to sam i ja cula. zna li netko odakle dolazi "klokan"?


Da, Tigre,

nedavno sam čula tu priču, pa sam je zato i navela. Potpuno je nevažno šta tačno znači ta reč, odakle potiče itd. ako ona u oba jezika stvara istu sliku (npr. na engleski - srpski).


ne prevode se reci

svaka rec ima znacenje koje je prevodivo ako ne direktno onda opisno. no u pitanju je knjizvnost. prevodi se duh, stil, prilikom prevoda se gotovo uvek izgubi deo lepote jezika. Ukoliko je taj deo prevelik, (a ponekad neminovno jeste) cemu onda prevodjenje.

Tema je presirokla da bi se doslo do zakljucka.
ja studentima sugerisem da se ne prihvataju prevoda ako im se ucini da je prevod suvise "izdao" original.
ali tu postoji opasnost, mozda ce neko bez senzibiliteta sutra uhvatiti isto delo i upropastiti ga verujuci da je rezultat rada dobar.

U svakom slucaju jedno je vazno, ako i za svaki posao, ako ne volite taj lose placen posao, ako u njemu ne uzivate, i ako vam taj uzitak nije najeca motivacija, bolje da radite nesto drugo.


Potpuno saglasna

Gore sam Dunjici upravo rekla nešto slično. Medjutim, mnogi ljudi, ne samo prevodioci, misle da su reči svrha govora i pisanja. Najbolji je govor u kom se reči ne primećuju, samo se nižu slike i misli. Tamo gde primećujemo reči, po meni nema umetnosti, samo brbljanje. Zbog te "stilske diskretnosti" veoma volim Pavića. Na njegov stil sam obratila pažnju tek posle, recimo, desete pročitane knjige. I bila zaprepaštena koliko je to čist rad. Gotovo perfektan, ako se u jeziku uopšte može govoriti o perfekciji. Slike cure pred našim očima kao film, a uopšte nismo svesni kako ih je umetnik proizveo.


Perfektan je

i Dragoslav Mihajlovic. Super rigorozan. nema reci van svog mesta.
Andric, medjutim, veoma cesto upotrebljava prideve u parovima i ponekad upotrebi dva prideva koja gotovo isto znace, pa kad se prevedu, onda se ta slicnost ponekad odskoci i zazvuci nevesto. znam de je ovo bogohulno, i da da bih ovime mogao da navucem raznorazne na vrat, ali posle toliko godina rada na istom mislim da imam prava to da kazem.

s druge strane, postoje uvazenji knjivenici ciju su tekstovi tako stilski pojjednostavljeni da moze dete da ih prevede. posebno kada je u pitanju upravni govor. pravio sam taj eksperiment. moj sin od 12 godina mi je sasvim pristojno preveo par stranica jednog knjizevnog dela. trebala je, naravno revizija, ali je prevod nio sasvim OK.

kad smo vec kod te teme - pitam ja istog mladica "sta znaci "Ne cackaj mecku" a on kaze - "não brinques com fogo" dakle - ne igraj se vatrom. uopste nije preveo nikakvu mecku jer on kao svako dete ide na smisao a ne na reci.


tesko mogu i zamisliti da

tesko mogu i zamisliti da jedan ozbiljni prevoditelj prevodi direktno, a ne po smislu. za mene to nije upitno.
Stu uciniti, medjutim, kada je neka fraza, neki izraz, specificnost jednog jezika, a nema ga u drugom? Npr. nase "ubiti u pojam". S druge strane, nitko normalan ne bi nase "spava kao zaklan" doslovno preveo, nego (paradoksalno pomalo da samo mi imamo cak i u jeziku toliko nasilja) "spava kao andjeo" ili "kao klada".
Meni je zanimljiv irski/keltski. Kod njih se ne kaze "gnjevan sam", "radostan sam", itd. nego "gnjev je NA meni" ili "radost je NA meni". Stanje se ne poistovjecuje s osobom, ne implicira se da je to njena osobina. Genijalno! Izvrsno za dobru komunikaciju, gdje je vazno razlikovati osobu od problema, zar ne?!


Kazes

"tesko mogu i zamisliti da jedan ozbiljni prevoditelj prevodi direktno, a ne po smislu"

veruj mi da ima. to se desava, najcescxe, kada prevodilac ne vlada bas najbolje izvornim jezikom pa ponekad neki idiomatski izraz protumaci kao stilsku figuru. Tako se pojavljuj mecke gde im mesto nije.


Slažem se

Mihajlovićev stil je klasičan i strog. Nikad neću zaboraviti neke njegove opise ljudskih lica. Andrića ni ja ne cenim kao stilistu. Pre svega mi jako smetaju arhaizmi i turcizmi. Ali mi najviše smeta jako duga i često zamorna rečenica. Verujem da je on za prevodioce noćna mora.

Navodiš svog sina kao primer, a ne pitaš se da njegovo uspešno prevodjenje nije na genetskoj bazi?


sve je genetski

a sto se turcizama tice, portugalski ima oko 800 arabizama kji se iole koriste. onih koji se vise nikako ne koriste ima mnogo mnogo vise. Ideja je bila prikupiti to jezicko blago pa ga "posoliti" po prevodu da se da orijentalan smek.
e to je nocna mora. i sto je najgore, uopste nisam siguran da je to prihvatljiv metod.


Orijentalni šmek

Nešto mi se ne svidja taj orijentalni šmek. Sav mi je nešto prešaren, kičast, zagušljiv i prašnjav. Nekako mi sve orijentalno zaklanja vidik. Volim strogo moderni izraz, čist bez preterivanja i foliranja.

Ali kod prevodjenja ti verovatno nema mrdanja. Ako je na srpskom upotrebljen turcizam, ima da ga prevedeš bar arabizmom, nikako modernim portugalskim izrazom.


Mihailoviceve Tikve su, cini

Mihailoviceve Tikve su, cini mi se, dusu dale za prevodioce pocetnike; knjiga je napisana lepo, jasno i precizno. Andric je, ipak, daleko iznad, stilski beskrajno kompleksniji, jedna sasvim druga liga. Jos jedan pisac za kog mislim da je pakao za prevodjenje, to je Crnjanski.


Преводиоци преводе, читаоци суде

пратим размишљања присутних на занимљиву тему коју наче г. Олтвањи.преводиоцима јесте важно шта о њиховим преводима читаоци мисле јер у противном се неби бавили том заметношћу од посла.но битно је и шта се преводи.може писац писати штогод хоће ,креирати ликове укључујући и сопствени како год му падне напамет али читалац даје ултимативни суд и ако он Причу невиди као што је писац види бадава преводиочева трудноћа ,ту помоћи неима.читаоци на првом месту траже елементе идентификације са причом и карактерима.чак и ако писац у томе успе,тај успех може бити само привремен ако се врти једна те иста тематика.са друге стране непредвидљивост може спасти и најдосаднији превод .они пак којима је писање више духовна релаксација него врста радне терапије добро ће се осећати и кад напишу самој/м себи нешто . вежбе ради.
критиковати другог је углавном в. лако .
Без намере да злоупотребљавам овај блог ред је захвалити се г Станковићу на посве спонтаном приказу књиге мојих приповедака (Печалбаде) .свима зању заинтересованим биће поштом прослеђена на адресу коју доставе на мој 'блоговски контакт и мејл’ . молим за стрпљење обзиром да су књиге у србији 'аја плутам вазда на истом месту усред медитерана' па ће бити потребно организовати дистрибуцију.


Hvala unapred,

ali,

Quote:
korisnik

* prikaz
* prati
* kontakt

Черевићан ne prihvata e-mail-ove.

PS: I ja plutam nasred Beograda, pa cu sacekati, kolkogod.


г. Рафаиловић и . . . остали

Черевићан ево креено да ПРИХВАТА е-маил-ове


OK spisak, ali...

"Letema svrstavam u grupicu savremenih autora kao što su Majkl Šejbon, Stjuart O'Nen ili Čak Polanik. Konačno smo dočekali čitavu generaciju književno ambicioznih a čitanih pisaca koji ne ignorišu pop-kulturno nasleđe na kome su odrasli, a još manje se stide da se oprobaju u žanru."

A George Pelecanos? Obozavam njegov humor, hip-hop, country-rock i ostale muzicke threads, plus basket, romanse, a onda, sa druge strane, rasizam, segregacija, amoral ... Kakav covek!

Volela bih da procitam tvoj prevod, original mi se jako, jako dopao.


definicija prevodioca,,,

...je cini mi se najtacnija u onoj italijanskoj
TRADITTORE- TRADUTORE
sustina je elegantno i neprimetno lagati


brzopletost

Traduttore - Traditore


Odma' u knjižaru

E pa, dakle, ovaj tekst me je "napalio" da otrčim u prvu novosadsku knjižaru i kupim knjigu. :D (Btw, SamizdatB92 bi mogao da otvori svoju knjižaru i u Novom Sadu. Iako se u gotovo svim knjižarama u NS mogu naći knjige tog izdavača, bilo bi dobro da budu skupljene na jednom mestu. Hmmm, ili tako nešto postoji u NS, a ja ne znam...)

Elem, drago mi je da je ovakav tekst napisan, pošto se često napor i trud prevodioca previdi, i najčešće znamo i naslov knjige i autora/autorku, pa i izdavačku kuću, ali ko je preveo neko delo ili neki tekst to najčešće ne znamo. A bez tih "nepoznatih junaka" gomilu tekstova nikada ne bi imali prilike da pročitamo.


Bravo! Jedva cekam da

Bravo! Jedva cekam da procitam.


100 bullets

E, a jesi li se mucio sa 100 bullets? Mislim nisam citala tvoj prevod, ali poznajuci original mogu samo da kazem - zajebano


Re: 100 bullets

Možeš da zamisliš ;)

I, naravno, podeljena su mišljenja koliko je uspešan...


Pazi, meni su sami oni

Pazi, meni su sami oni naslovi pakao!!!


bez naslova

Hvala sto ste preveli ovu knjigu. Uzivala sam dok sam je citala.
Jos mi u glavi odzvanjaju teuretske nadovezalice i smesim se zbog zadovoljstva koje osecam posle citanja. Neobicni i divni likovi, fantastican redosled radnje i ne bas neocekivani zavrsetak.
Nekada sam previse citala Konana Dojla. Tamo je ipak sasvim drugi vek.


zainteresovan?

oto, mislim da bi ti ovo novo stivo izvrsno leglo za prevodjenje.
meni zvuci tako zanimljivo, da jedva cekam mini-godisnji pocetkom aprila da iscitam. a do tada - pravac knjizara.