Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020

ФУТУРОЛОГИЈА > шта се иза брда ваља?

ВИКИ ШКОЛЕ

  • Школа креативног новинарства

    Антиципација будућности – Футурологија

    Википедији је потребан солиднији чланак о футурологији но што га сада има. Ми верујемо да међу блогерским светом чуче таленти који би могли да од википедије добију посебно признање као људи чији ће постови заслужити да буду унети у Википедију. Замислите само како ће вас будуће генерације славити уколико тачно погодите „шта се иза брда ваља“!

    Quote:
    „Сви су цветови будућости у семену садашњости.''

    Кинеска мудрост

    За почетак дајемо вам један текст нашег википедијанца чији је корисничко име гласи: Ѕeverijan. Чланак који следи сматрамо корисним примером како се може антиципирати будућност, а и као увод у даљу расправу:

  • Трактат о футурологији

    “Футурологију или ''студије будућности'' дефинишемо као предвиђање будућих догађаја на основу постојећих услова. На тај начин футурологија нам говори како данашње промене (или њихов изостанак) постају сутрашња реалност. Теме и методи укључују могуће, вероватне или пожељне варијације или алтернативне трансофмације социјалних или „природних“ феномена (независних од људског утицаја). Често је футурологија повезана са сценаријима будућности. Циљ је да се представи како садашњи услови подлежу промени у оквирима дисциплина као што су економија, социологија, историја, инжињеринг, математика, психологија, физика, биологија, теологија.

    Футурологија се често повезује са стратешким пројекцијама будућег развоја, какве даје рецимо ЦИА. Осим тога, многи познати мислиоци су се ангажовали у овој области – Семјуел Хантигтон, Френсис Фукујама, Збигњев Бжежински. Њихове предикције су биле различите – од „краја историје“, до „рата цивилизација“. Две ствари разликују студије будућности од истраживања каква се иначе спроводе унаведеним дисциплинама:

    1. истражују се не само вероватне, већ и могуће или префериране будућности

    2. обично се даје комплетан, „холистички“, поглед на стварност базиран на наведеним дисциплинама.

    Следећи трактат представља могући развој света у овом веку према једном таквом погледу.

  • Свет у овом веку

    У својој анализи догађаја који би могли уследити у овом веку, Steven LaTulippe започиње општом причом о томе како је предвиђање будућности неизвестан подухват. Згодно је позивање на ''The Foundation Trilogy'', Исак Асимов.

    Пре разматрања конкретне предикције, потребно је рећи да су оваква дела једнодимензионална чак и кад нису једнострана. Неки се аспекти детаљно сагледавају, а неки занемарују. Тако овде није ништа речено о екологији и одржљивости развоја.

    Према датој анализа догађаја, у овом веку биће угрожен опстанак западне цивилизације

  • Америка: Другар, позајмиш ми...

    Судбина Американаца је да упознају своју изреку која гласи: ''Нема бесплатног ручка.''

    Како њихова економија не производи више довољну количину добара да покрије животни стил популације, осмишљени су начини да се то премости. Главни начин је био задуживање

    Влада полако тоне под теретом више стотина милијарди долара годишњег буџетског дефицита, док се економија гуши под 750 милиона трговинског дефицита годишње. Док је дуг по себи довољно лош прати га још једна ствар: инфлација (за сада је то видљиво кроз девалвацију долара). Плаћање дугова са обезвређеним доларом чува новац и чини да у књигама изгледа солвентније него што стварно јесте.

    Аутор наглашава да и поред халуциногених економских теорија Федералне владе, економија не може заувек живети позајмљујући новац. Пре или касније, вук ће закуцати на врата – и одувати кућу. Америка више неће бити „једина светска суперсила“.

    Оно што није наведено је ко кредитира Америку, докле, и који би му били разлози. Америка се финансира на јапанским и кинеским обвезницама од којих многе 2020 доспевају на наплату. Осим тога, источноазијске централна банка држе око 2000 милијарди долара својих |девизних резерви у Америци. То може покривати све дефиците неко време, али питање је када ће и овај капитал почети да се сели.

    Намеће се питање зашто би то радили? Одговор је прост – зато што им се исплати. Но можемо ићи у даље рашчлањивање. Разлози могу бити економски и неекономски (политички). Економски интерес и Кине и Јапана је јасан – Американци су велико тржиште њихових производа. Јапанци су осим тога и власници доброг дела америчких предузећа. Јапан има и политички разлог – његово зазирање од јачања НР Кине. Јапанци сматрају да ће их амерички савезник штитити. Међутим, виећемо, и њихове опције су ограничене.

    Кина има економски интерес јер још нема довољну унутрашњу тражњу. Само 300 до 400 милиона Кинеза може да у већој мери користи производе које израђује њихова све јача привреда. Али овај број сигурно расте, основица се шири можда за 5% годишње, што је опет мање од привредног раста који износи 9%. Када унутрашња потрошња довољно порасте, питање је колико ће Кинези хтети да финансирају Американце.

    Кина има и политичке разлоге да (веома дискретно) подржи америчко изигравање светског полицајца. Кина такође има проблема са милитантним исламом .Њима одговара амерички “рат против тероризма” и уопште сукоб на релацији Запад – Ислам. Западњаци тако бивају све више заглибљени у овај сукоб и не могу да спрече јачање Кине. Наравно, оваква “подршка” је веома цинична, али то неће спасити Америку.

  • Европа гледа у амбис

    Аутор укратко описује вредности Викторијанске ере које су владале Европом почетком прошлог века. Но, свему томе је дошао крај у вероватно најбесмисленијој кланици у историји света – у Првом светском рату. Брутални бесмислени рат изродио је зле духове нацизма, бољшевизма и геноцида. Уследио је још један рат и до половине века Европа је била исцрпљена – демографски економски и духовно.

    Европски одговор био је у напуштању старих вредности, уместо којих је усвојен пост-модерни секуларизам и морални релативизам. Енергије су усмерене на оно што су назвали ''La Dolce Vita''

    У суштини две главне ствари су резултирале из тога:

    1) социјализам

    2) секуларизам.

    Европски социјализам, који се појављује под разним именима: ''wellfare state, Sozialsicherungsistemm''... је практично подигао животни стандард људи и релаксирао их доброг дела борбе за преживљавање. Радно време је почело да пада, што технологија оправдава, чак и испод осам сати. Пензиони систем је дао сигурност под старе дане. Оно што сада видимо као последицу је све слабија конкурентност привреде у поређењу са азијским такмацима.

    Још гора последица био је пад фертилитета на 1,4 детета по жени (2,1 се сматра неопходним за репродукцију). Истраживања показују да људи гаје велике фамилије из две групе разлога – религиозних разлога и бриге за властиту егзистенцију у старости. Европски систем је уклонио оба разлога. Европске владе су суочене са колапсом популације учиниле фаталан корак – отворили су врата муслиманској имиграција.

    Иако аутор не гаји неки анимозитет према исламу, он наводи горку реалност да европска и муслиманска култура једноставно нису компатибилне. Муслимански свет захтева женску чедност, презире атеизам и спроводи строге казне и за лакше облике криминала.

    У наредних 40 година муслимани ће се приближити већини у многим западноевроспким земљама. Чак није неопходан наставак континуиране миграције. Рецимо да Данска тренутно заустави сваку имиграцију, свеједно ће 2039 имигрантско становништво чинити већину. У Француској је 2005, први пут у историји већина беба имала муслиманске родитеље.

    Према знањима аутора, ниједна група у историји није допустила да буде мирно замењена у земљи свога порекла. Бомбашки напади у Мадриду и Лондону, убиство Теа ван Гога, француска интифада и наравно последњи догађаји око карикатура пророка Мухамеда су весници тешких времена. У много чему Европа већ изгледа као Југославија кад је умро Тито. Последично, цео европски континент иде према будућности етничких ратова какви су виђени у Босни и на Космету.

    Предвиђања иду у једном од три правца. Могуће је да десничарске партије освоје власт у Европи и крену у отворени сукоб са исламом и насилне депортације, што би резултирало насиљем. Други сценарио је фрагментација континента на муслиманске и европејске кантоне. У трећем сценарију ислам је победник и намеће социјалне норме европском становништву.

    Таква Европа би подсећала на Мусолинијеву Италију, Либан или Зимбабве, респективно.

    Вредности познате као ''La Dolce Vita'' изгледа не могу бити победничке. Еволуција чини да опстају боље прилагођени. Ни лепши, ни паметнији, често не ни јачи – мада све то може бити део тога. Изгледа да је сада неко други боље прилагођен.

    [*] Азија: хладно или вруће

    Више није никакво откровење да се центар светске економије креће према источној Азији. Већина тих нација има вредне популације, економије које се шире и високи трговински суфицит. Градови као Сингапур, Хонг Конг и Куала Лумпур расту експоненцијално и постају културни и финансијски центри будућности.

    Историја показује да кад год једна нација смењује другу на врху светског система, следи период нестабилности. Оба светска рата су уследила као последица покушаја растуће Немачке да замени Британију као светски хегемон.

    Све предикције говоре о Кини гао главној сили века – економски и геополитички. Сједињене Државе, из наведених разлога, неће моћи да представљају изазов кинеској доминацији. Међутим, неке нације, као Јапан, могу бити узнемирени и покушати да спрече даљи кинески напредак. Међусобна економска размена ту не мора бити пресудна. Британија и Немачка су били највећи међусобни партнери 1913. и поново 1938. Осим тога, делили су исту религију и њихови монарси су били блиски рођаци.

    У таквом сценариу, цели регион се дели на непријатељске блокове. Један такав блок био би Јапан са Вијетнамом, можда и Индијом и Тајваном. Са друге стране Средње Краљевство би имало на својој страни уједињену Кореју и неке мање земље АСЕАН-а, могуће и Индонезију.

    Међутим, источњачки поглед на свет је другачији од европског. Оно што се догодило у Европи не мора се десити поново тамо. Има још један разлог који чини овакав сценарио мање вероватним – Јапан је демографски исцрпљен, са мањим фертилитетом чак и од Европе.

    Појављује се у неким расправама аргумент да ће Кина имати проблема са старењем становништва. Овај аргумент се вероватно изводи из “политике једног детета”. Међутим, у футуролошким анализама обично није приказано да Кина има такве проблеме. Фертилитет је у Кини око 1,7 што је више него у Европи или Јапану. Предвиђа се и благ пораст до 1,8.

    Нешто је друго проблем у Кини. Екологија. Такви проблеми су већ уочљиви. Структурални проблем је сам “кинески сан”: да се стигне и престигне Америка. Ако је то планирано на агрегатном нивоу, како се често иначе рачуна на Истоку, то не би био толики проблем. Свет би могао преживети потрошњу ресурса још једне Америке. Међутим, шта ако се крене ка остварењу циља да сваки Кинез живи као Американац? Може ли свет издржати пет Америка?!? Примера ради: Кина је друга на свету по броју нових аутомобила, али њихов број износи тек 14 на хиљаду становника. У Америци је 780 на хиљаду. Може ли се замислити још милијарду аутомобила на већ напаћеној планети?!?

    Остаје нада да се таква катастрофа ипак неће догодити јер источњацису навикли да живе у складу са природом. Чак и међу богатијим земљама арчење ресурса је далеко мење него у Америци, а народи су научени да живе на веома малом простору у Хонг Конгу, Сингапуру или Јапану.

    Ако Азија избегне грешке Европе из прошлог века, аутор види да ће период процвата технологије и културе иницирати један од најкреативнијих периода у људској историји.

    Са Русијом се никад не зна. Ова земља располаже огромним ресурсима, од којих ће неки бити веома драгоцени. Друго, преживевши бољшевичку диктатуру, Русија ће можда прва повратити вредности које су изгубљене 1914. У осталим европским оваква обнова није ни на видику. Међутим, проблеми са корупцијом, гангстерима и етничким насиљем и даље постоје. Популација се и смањује, чак више него у остатку Европе. Тако да Русија заслужује статус миленијумског џокера.

    Све ово и не мора бити тако, али проблеми у Америци са дуговима и у Европи са демографијом, као и динамика развоја Азије су ствари које се већ одигравају. И тешко да ће бити заустављене.“

    ************

    Овај футуролошки блог завршавамо цитатом из једне викикњиге по имену „Бог за трећи миленијум“.

    Quote:
    Задатак овог текста је да подстакне читаоце на размишљање о будућности наше цивилизације. Очекујем да сви заједно у овом истраживању покушамо да проникнемо у смисао и сврху нашег битисања на овој планети, као и да антиципирамо бар један део наше будућности. Ако за смисао нашег постојања одговорна јесте или на то није од утицаја божја промисао; (у склопу тога одговор на питање: а шта је то „божја промисао“), човек трећег миленијума могао би промислити на посве нови начин. Ви сте баш тај Човек Трећег Миленијума, зато наоштрите перо и пишите...

    Драги блогери, будућност је пред вама...пишите нам! ,

    Воли вас Р. Гајић

     


  • zezate se, zar ne?

    Quote:
    Са Русијом се никад не зна. Ова земља располаже огромним ресурсима, од којих ће неки бити веома драгоцени. Друго, преживевши бољшевичку диктатуру, Русија ће можда прва повратити вредности које су изгубљене 1914. У осталим европским оваква обнова није ни на видику. Међутим, проблеми са корупцијом, гангстерима и етничким насиљем и даље постоје. Популација се и смањује, чак више него у остатку Европе. Тако да Русија заслужује статус миленијумског џокера.

    recite mi da se zezate? :)))

    mozda je bolja tema za ozbiljan tekst - 'predvidjanje pojava, naucni princip vs. vradzbina'. ali o tome sigurno cirkovic moze puno da vam kaze. moj dodatak je da je trenutno u toku konkurs za predvidjanje sunceve aktivnosti u narednom 11-godisnjem ciklusu. vrlo ozbiljna stvar, mnogi se teoreticar i posmatrac nada da ce njegov koncept pobediti.


    О ком вицу причате?

    Молимо вас Г. Витас да елаборирате мало шире ваш коментар. Није нам јеасно где ту лежи виц?


    Hej

    a koji ti je nick na Vikipediji?


    Trg

    svi mi sa vikipedije skupljamo se ovde na trgu
    GajaR


    Glede ekologije.

    Postovani R. Gajicu,

    u rubrici Ekologija niste spomenuli globalne posledice kineskog naglog rasta tj. trovanje ostatka planete jeftinim ugljem. Posledice se osecaju cak i na Grenlandu gde su naucnici pronasli hemijske elemente koje taj ugalj svojim sagorevanjem ispusta u atmosferu i salje dalje.

    Drugo, ne mozete generalizovati islam posebno jer ta religija ima razlicita tumacenja u razlicitim zemljama. Svakako se razlikuje islam u Turskoj, u S.Arabiji i Indoneziji. Problem nije u religiji, vec u imigracionim politikama pojedinih zemalja, a i samoj nevoljnosti imigranata da se uspesno integrisu u svoju sredinu. Odgovornosti lezi na obema stranama. Koji je vas recept za buducnost?


    Рецепте не продајемо!

    А да их знамо били би богати!!!
    Ипак покушаћемо на крају школске године да понудимо неке алтернативе!
    ГајаР


    Mislim

    Mislim da ovaj tekst nema veze sa pamecu. 'Ajde da se drzimo pravljenja enciklopedije.


    Sastanak razredne zajednice

    G-din Vitas i wk dobili su ukor razrednog starešine vikiškole: oni nemaju šta da pitaju nego da slušaju i odgovaranju na pitanja.
    G. Vitas ima svoju učionicu i možda je u nekom magnovenju pogrešio, i počeo da se ponaša kao učitelj, a zaboravio je da je djak!
    Ko je dobar djak naše škole dobiće diplomu - loši djaci će biti isključeni.I da ne zaboravim, uradite domaći zadatak!
    PS: ainfant teribles imaju popust!
    PSS: otvaram diskusiju. Ima li ko šta protiv?


    kad već pitate...

    ...blogere/ke:

    Quote:
    ...otvaram diskusiju. Ima li ko šta protiv?...

    ...ja sam protiv.
    A i sadržaj Vašeg komentara je "e, svašta!".
    U skladu sa postom.

    Obrazloženje za "protiv" i sugestija za dobru komunikaciju sa blogerima/kama:

    MI ZNAMO kako se Wikipedia menja, znamo i ŠTA je Wikipedia ali OVO JE BLOG, otprilike kao čuveni grafiti na zgradi sarajevske pošte pred početak rata - neko napisao "ovo je srbija!", pa neko precrtao pa napisao "ovo je bosna!", pa poslednji precrtao sve i napisao "ovo je pošta, budalo!".

    BLOG. Neobavezna, dobrovoljna, ponekad zabavna, ponekad korisna, ponekad tvrdoglava, ponekad uvredljiva, ponekad neophodna, ponekad uticajna, ponekad "pucanju" slična pisana komunikacija ljudi koji se (mahom) ne poznaju. Ali nemaju gde drugde da razgovaraju o temama koje ih zanimaju. Većina ne piše ništa, samo čita. Većina ne komentariše blogerima/kama za čije postove nemaju zainteresovanost. Većina razume, prihvata i poštuje internet bon-ton. Koji ste Vi, u komentaru kojim "otvarate diskusiju" otoič prekršili...

    Ali ste, nehotice, otvorili i dobru temu zbog koje i komentarišem Vaš post:

    -moglo bi se glasati i o VIP blogerima/kama...mi koji čitamo i pišemo/ne pišemo komentare...kriterijumsko ocenjivanje koje podstiče kompeticiju, a ona podiže kvalitet...


    Da budem precizniji

    Mislim da ovaj traktat koji ste dali kao primer nema veze sa pamecu.

    Taj traktat je vrlo dobar primer kako clanak na Vikipediji ne treba da izgleda. Mislim da je on sasvim nepotrebna ilustracija, sasvim bi dovoljan bio link na njega.

    A sto se tice traktata kao ilustracije potrebne za clanak, mislim da cak ni tu nije bio dobar primer.

    A sada idem da se sakrijem u misju rupu dok nisam dobio keca iz vladanja.


    Kritizerstvo!

    Viki projekti ne vole kritizerstvo. Lart pour lart, ne vodi u napredak. Pročitajte blog iz početka. Zar nismo rekli da nemamo dobar članak i da smo se obratili vama za pomoć. Nećete nas uvrediti što pljujete nego ćete nas razočarati što možda nećemo imati bolji članak.
    Zašto ste moćni da kritikujete a nemoćni da pomognete?
    Vikipedije nebi ni bilo da ste vi trebali da zaorete zemljište! Sapienti sat.


    Bas se vi lepo zabavljate...

    Koliko se secam, Enciklopediju Galaktiku su otisli da prave najbistriji i najcistiji umovi... a vama ne bih dao ni bojanku da bojite... Jedno je poziv na konstruktivnu debatu radi punjenja teme, ali ne vidim sta se sa vama moze debatovati. Zar niste culi da u naprednim drustvima i djaci ocenjuju profesore. Sedi-jedan-kec-k'o-vrata!


    love, ah!

    Koju nam ocenu dajete?


    Ja sam pljuvac

    Ali, srecom, ti mene uopste nisi napljuvao.


    wk

    Mi smo braća po materi.
    Zašto bih ja!


    PREOKRET

    Ono što ja mislim nema veze sa Vikipedijom ili bilo kojim drugim stavom. Industrija, nauka kojima danas raspolažemo ali, još preciznije,ekonomski uzori s kojima raspolažemo su isti-ono što danas jede SAD, sutra će progutati Kinu-iste zablude, bolesti,nezdrave industrije. Nije Amerika kriva, to je izvrnutost ljudske prirode.
    Šta možemo da uradimo, kao malobrojni ljudi iz male zemlje? Izgleda malo šta ali, pošto verujem da dominantnu ljudsku prirodu najbolje oličavaju oni koji nas predstavljaju u Parlamentu predlažem da se na ovom blogu,i gde god možemo, oglasimo svi mi kojima je dosta onih koji rade za interesne grupe,bogataše,policiju, rejtinge, imaginarne mase birača koje trebaju da pređu cenzus, javni imidž,samopromociju i licemerje,onih koji su nacionalisti, desničari,fašisti,slobisti,zaumni monarhisti, kvazianarhisti,onih koji ne mogu da sastave vladu,onih koji gunđaju jer nisu u šemama za vladu. Iskreno,želim da se, za početak,svi koji pišemo na ovom blogu nešto i verujemo da ovoj zemlji treba iskrena i nesebična snaga, ne partija, način razmišljanja ne interesna grupa kojoj je stalo do opšteg dobra.I, da, ta snaga bi trebala da bude levičarska. Treba pokušati. Tako nešto još nismo pokušali na blogu. Ako neko želi da zna kako mislimo da to uradimo objasniću vrlo rado.
    PS: Ovo pišem kratko, da vidim hoće li ova poruka naići na ikakav odjek


    ...

    Pričajlo,
    "Vredi li Pariz jedne liturgije?"
    Kardinal de Rišelje


    IRONIJO,MAJKO GADOSTI

    Svi narodi sveta mrze sve ostale narode sveta i svi narodi sveta su u pravu
    Oskar Vajld
    I, sta s tim?
    Možemo biti cinični gađati se citatima koliko god hoćemo i igrati se geopolitike ali, ako ne dođe do drastičnog zaokreta u ljudskom poimanju sveta koji, podsećam, nije mesto namenjeno isključivo čoveku i njegovoj samoživosti, baš me briga da li će me sutra otrovati Amerikanac ili ubiti Arapin, kolonizovati Kilez ili neki ludak kojem je dosadilo da kontroliše postrojenja u Pančevu.
    Lament nad zapadnom civilizacijom me ne zanima, već konkretna akcija. Ekonomska i ekološka katastrofa je u našoj zemlji, zavisi od ljudi koji su našeg porekla i koji drže najveći deo bogatstva ove zemlje. isto će ti reći i neko u Argentini ili Indiji. Dakle, pomažemo svetu tako što pomažemo sebi.