Hromi Daba

Od Minhena do Lajpciga Šumadija. Meni nikako nije jasno kako Nemci ne mogu da naprave još jednog Borisa Bekera (ili bar Mihaela Štiha) kad ovde na svakoj livadi može da se igra tenis. Možda sam previše očaran tom nestvarnom geometrijom uz put, ali ovde se sigurno u svakoj seoskoj školi prebacuje preko mreže. A svako brdo teren za golf. Sećaš se onog crtaća (kontroverznog, znam) Teletabisi? E ovde je zaista tako. Kao da je neko na daljinskom boje i kontrast stavio na maksimum.

A i naš prerano omatoreli plavi kit je u fulu. Nostalgičari testiraju Kenwood, Pakleni vozači ostavljaju Srce na cesti i teraju Sabić da galopira. I da polako ali sigurno zadnja leva započne striptiz. Pokazuje zavodničku žicu na čarapi, a kada je videla da smo joj pretpostavili brojanje ogrooomnih vetrenjača, skida sve sa sebe. Ovaj put ne odolevamo. Zblanuti otvorenih usta izlazimo i gledamo, kao pubovi u Šeron Ston dok se smešta u stolici. Kakav samo pogled... Na usijane žice koje vire iz deformisane mlohave potpuno neupotrebljive gume. Branik ju je kao zlatar finim radom brusio prethodnih pet sati.

Kako je to moguće? Pa lepo. Kod nas je sve moguće. Pokušaji da ne budemo grupa TNT nisu dali očekivani rezultat, tako da je samo ostalo da podelimo imena (ne mogu da se setim imena Teletabisa, ali sjajno bi nam pristajala). Gregor je Grunf, Peca Sir Oliver, moja malenkost Alan Ford, a Švaja Klodovik. Zašto on ptičica? Zato što je dan posle tekme ostao bez glasa. No otom potom, rekapituliraćemo kasnije, sada prvo o tome kako je ovaj mali spis dobio svoje ime.

Pukla guma, pa šta? Neki problem? Naravno da ne, osim ako u gepeku kao rezervni točak nosiš gumu za poni bicikl. Dobro, da ne preterujem, ali ono malo komično što je Grunf izvadio ima profil najviše za spaček. U situaciji u kojoj bezuspešno pokušavam da detektujem wireless signale tri velemajstora (zapravo dvojica gledaju i smeju se, a Miško montira i smeje se) se igraju u Photoshopu. Točak sa požutele slike Paste to CMYK SAAB. Još su ga lepo federovali, ma bombona. Ako ih ne možeš pobijediti a ti ime se pridruži. Kidamo se od smeha na raskrsnici velikog puta u predgrađu jedinog grada iz DDR-a koji je dobio čast da bude domaćin tifozima celog sveta. Zapravo ne baš svim. Četvorica će tek da stignu. Sa 50 na sat. Jer Hromi Daba brže ne može.