О РЕЛИГИЈИ: кад је сунце било бог

čujem reč Istina, odmah postajem nepoverljiva.

Најлакше је лепити етикете!!!
Шта ви стварно можете једном Косидовском?
Ако је човек толико превођен и читан, ваша натукница без аргумената, је неозбиљна.
Ако хоћете да се покажете паметним или да се прославите напишите есеј о површности Косидовског!

Kao da čovek želi da mu nešto naudi.
Kad je prevođenost i čitanost bila glavni argument za vrednovanje dela (odnosi li se to i na petparačku literaturu)?
Što se tiče alternativnog pogleda na istoriju preferiram Belu Hamvaša koji je tek posthumno otkriven, ali je ostavio veliko delo.
O bukvalnom razumevanju Reči pogledati kod Swedenborga. Čovek koji je bio jedan od najvećih naučnika svog vremena, u drugoj polovini života pisao je krasne izveštaje sa "lica mesta", ostvarivši uticaj na mnoge velikane, dok pri tom svojim stilom, lucidnošću i doslednošću nije ostavljao mogućnost argumenta onima koji su želeli da ga smatraju ludim.
Nijedan čovek nema tapiju na Istinu, a laži je previše i ponekad toliko liči na istinu da nam za razlikovanje i opredeljenje ponekad samo preostaje najdublji osećaj i afinitet vlastite duše.
Dobro je što postoji Kosidovski i dobro je što postoji Swedenborg.
Gospod sve pretvara u dobro.

"Toplo preporučujem ukoliko se ne osećate dovoljno zbunjenima u životu."
Bas mi se dopala ova vasa opaska :)
Neverovatno je kako su ljudi zbunjeni...narocito oni sto veruju u religijske price... Jednom sam cula izjavu jedne zene, babtiste, koja sanja o danu kad ce se Isus vratiti u Jerusalim pa ce ona sedeti odmah pored njega dok se on bude obracao narodu...Uf..lalala...:)))

Ja bih dozvolio zbunjenima da veruju u šta god žele. Ko smo mi da definišemo zbunjenost?
Sve ono što se dešava oko mene me drži u rebusu toliko da ja stvarno nemam ni volje ni živaca da etiketiram nečije verovanje. Sa dužnim poštovanjem naravno... :)

Upravo isti problem sam imala kada sam htela jednoj prijateljici samo ovlas da predstavim Kosidovskog. Nije ga bilo u Vikipediji, niti na ostalim sajtovima gde sam svakako ocekivala da nadjem bar nekoliko redova o njegovom delu. Nije bilo linka koji bih joj poslala. Naime, osoba kojoj sam zelela da preporucim Kosidovskog je engleskinja, profesor istorije (i to upravo starog veka) i nikada nije cula za Kosidovskog. Ocigledno, ne zbog sopstvenog nedostatka interesovanja.

I za mene je Kosidovski bio veoma znacajan autor, tim vise sto je citanje usledilo nakon prvog 'licnog istrazivanja' Biblije (radoznalost rane adolescencije =)), kao preporuka roditelja. Biblijske legende i Price jevandjelista bile su one knjige koje ponovo uvode upitnost u, naizlged, prethodno istrazeno polje. Bio je vazan kontekst, redosled citanja, konfrontacija absorbovanih ideja novim faktima ili interpretacijama autora-istrazivaca (bez naivne pretenzije da se otkriva "apsolutna istina" i sklonosti da se autoru bezrezervno veruje). U tom smislu, verujem da je za citanje ovih dela vazno izabrati odgovarajuci momenat.

Ne bih se slozila da su dela Kosidovskog povrsna, iako su neverovatno lako citljiva, pitka i dopadljiva pri prvom citanju. Zato i ne cudi sto su u Srbiji bila bestseleri (Kad je sunce bilo bog, ispred svih). Besmisleno je traziti u njima vrednost vrhunskih literarnih ostvarenja, jer ona to i nisu, niti literatura nastala kao rezultat istrazivackih projekata (koja god tematika da je u pitanju) pretenduje na status knjizevnog bisera. Razlicite kategorije.

Neko je pomenuo i Belu Hamvasa, izvrsnog autora (meni, licno, jednog od omiljenih), ali nisam razumela pominjanje Hamvasa u datom kontekstu, jer licno ne nalazim relevantne osnove po kojima se ova dva autora mogu porediti.

Ako ljubav prema otkrivanju i tumačenju istorije nije dovolljna osnova ("Naučna religija i religiozna nauka", "Mitologija prirodnih nauka"-neka od Hamvaševih dela), onda se nadam da ćete razumeti kontrapunkt u koji sam pokušao da stavim ova dva autora.

izvinjavam se ako kraj mog komentara (koji se ticao Vaseg poredjenja) nije bio adekvatno intoniran. Nije mi bila namera da odricem bilo kome mogucnost/sposobnost da poredi delo Hamvasa i Kosidovskog, vec sam htela reci da licno ne uspevam da nadjem osnov za poredjenje njihovih dela. Da, "ljubav prema otkrivanju i tumačenju istorije" im jeste zajednicki motiv - slazem se. Problem je u tome sto to vidim kao zajednicki imenitelj dela veceg broja autora, a da bih mogla da poredim, potreban mi je znatno uzi fokus od toga. Verovatno zato ne uspevam da to prihvatim kao relevantan osnov. Moj je utisak da Hamvas i Kosidovski imaju sustinski razlicite pristupe temama koje obradjuju, kao i da je Hamvasevo delo - kako po formi, tako i po sadrzaju - daleko kompleksnije. Otud, verovatno, pomenuti "problem".

Opet, u pitanju je razlika u okvirima licnog poimanja teoretske osnove za paralelnu analizu. Dakle, htedoh reci da mi to ne ide od ruke kao Vama. =)

Vašoj ljubaznosti i dobroj volji :)
U suštini se slažemo:

Upravo sam hteo da naglasim tu mogućnost različitog pristupa. Izbor je naravno stvar ukusa o kojem naravno ne vredi raspravljati.

Svako dobro!

Ipak, OK je i da neko drugi licno misli nesto drugo, zar ne ? U tom smislu Zenon je pisac koji ima brojnu citalacku publiku i to je to. Da li Zenon OBESMISLJAVA religiju ili je i on licno shvata onako kako je pisao o tome je sasvim druga stvar. Meni se licno cini da onom ko veruje Zenon nije smetnja da veruje i dalje. Mozda mu cak Zenon pomogne da veruje sa vise uverenja nego pre citanja njegovih knjiga. I sve je OK.

knjige ``kad je sunce bilo bog`` i ``biblijske legende`` su svrstane u literaturu za izradu seminarskih radova. hocu da kazem, da ako su doktori istorije procenili da je on pisac kojeg mozete da citate na studijama, onda ga ne mozete porediti sa piscem ``da vincijevog koda``

Ако ништа друго и ништа више и ништа мање, без Сунца неби било ни живота на Земљи. Користећи силогизам формалне логике закључак је да је сунце створило живот на Земљи! За Земљу је сунце бог, ма шта да то значи.

kakva glupost!

sunce je bog za one koji ne znaju da je sunce zuti patuljak, zvezda klase G2V, efektivne temperature 5777 K, mase 2x10^33g i tako dalje i tako dalje.

oh, vikipedijo, zasto mislis da se 'silogizmom formalne logike' moze nadomestiti ono o cemu jednostavno ne znas nista?

ili da se vratim na temu: kosidovskog nisam citao. moze li neko da mi objasni zasto je kosidovski toliko ignorisan koliko se sugerise u blogu?

ciro, mozda je kosidovski verovao u ideju pravednijeg drustva iza gvozdene zavese razocaran onim sto je video ispred nje?

ili neka zahebancija. ozbiljno pitam.
grupa Vikipedijanaca
članovi Vikimedije Srbije
Radna grupa za odnose sa javnošću Vikimedije Srbije
projekt Vikipedija,
Zadužbine Vikimedija
drugi ogranak Vikimedije
Vikimedijinog projekta

????

a sunce sija pa sija

ne, nije zajebancije.

wiki je veoma ozbiljan projekat i po mnogo cemu veoma vredan kao koncept slobodnog znanja. deo wiki kvaliteta dolazi iz cinjenice da su autori tekstova anonimni i da niti ocekuju zasluge za svoj doprinos, niti pokusavaju da kroz wiki (izborom tema, ili sadrzajem tekstova) nametnu svoje misljenje, pogled na svet, stagod.

nazalost, wiki je podlozna i manipulacijama. neki ljudi misle da im doprinos wiki daje pravo da se smatraju wikipedistima, enciklopedistima xxi veka, nesto rame uz rame francuskim enciklopedistima ili autorima britanike (originalne, ne politikine brief verzije). najcrnje je sto vrlo cesto clanci poticu od sveznajucih amatera koji jednostavno prevedu (najcesce lose) odrednicu sa drugog jezika. tako umesto koristi prave stetu. a ako jos uspeju da ubace svoja 'misaona vidjenja' u sadrzaj wiki, steta se umnozava, a slika o sebi samima uvecava.

na jednom od prethodnih wiki blogova ovde je neko spomenuo da je autor pobrkao formu bloga i formu enciklopedije. desava se to u oba pravca. izgleda precesto.

(sonjak, posalji mail.)

Nikola, ne prihvatas mailove.

videla juce mail..danas ga nema, a juce zaboravila da prepisem - trazi, molim te, od Lea.

"мирко пази метак! хвала ти славко..."
Ово је по сећању цитат из стрипа "Мирко и Славко" издавача "Дечије новине" из Горњег Милановца!

Да ли то Витас измишља топлу воду?
GajaR

Mislim da je ono sto govori o hrabrosti autora - pre svega - istorijski kontekst.
U kom je istorijskom trenutku delo stvarano, na kom prostoru, u kakvoj politickoj/socijalnoj klimi... Veci rizik podrazumeva izvestan stepen hrabrosti.

Npr. za mene je Harms gotovo sinonim za hrabrost. Poznato je i kako mu se zivot zavrsio. Danas je lako imitirati Harmsa, lako je graditi angazman na njegovim - tada avangardnim - idejama. Ali, to sada vise nema jednak znacaj i tezinu, nema rizika. Samim tim, to vise ne zahteva hrabrost.

Ova preporuka je ocekivana, s obzirom na nick. =) Odlicna preporuka. Pridruzujem se.

Od Kosidovskog nemojte ocekivati nista slicno Nietzscheu (bar ja ne mislim da bi trebalo).

Snezana, mislim da imamo mali nesporazum. =)
To o cemu Vi govorite svakako nije sporno (nacelno se slazem).
Medjutim, tu je u pitanju estetski plan(koji i treba da bude primaran), a moj komentar se odnosio na "hrabrost" - na jednu eticku, ne-estetsku kategoriju. Dakle, radi se o razlicitim, odvojenim ravnima, pri cemu vrednosti uspostavljene u jednoj ne uslovljavaju vrednosti one druge.