Festival taštine

Srebrna godišnjicaPitanje je sve češće.

Koji je muzički festival ovog leta baš po tvom ukusu?

Moj odgovor je, sebično: "Jedan u Čikagu." Toliko me privlači, da bih otkolenao do njega da mogu.

Prijatelj me je prozvao svaštojedom, što je verovatno istina. Kad mi dosadi neka muzika (jelo/odeća/pisac), volim da šaram, s tim što ostavljam sebi za pravo da se najboljima vratim. Ali, ako treba da se odlučim za notu najbližu srcu (ili već nekom drugom organu), onda je to noise-rock s kraja osamdesetih i početka devedesetih.

Noise-rock? "Kada je tih, zuji, kada je glasan, bruji" (A. Dragaš). Dobrodošli u fantastični paralelni svet tzv. alternativne muzike. Muzički elitizam na delu.

Ove godine doživeo sam da omiljene mi grupe, koje su oduvek bile antipod dečijim rokenrol boljkama - kao što je ponovno okupljanje kada se konto stanji - počnu da se... ponovo okupljaju.

Niko nije bio mrtviji od Scratch Acid, punk-blues benda inspirisanog Kejvovim the Birthday Party, pa možda još i bolji. Teksašani. Sve što su ikada snimili staje u 74 minuta, na jedan CD, sabrani The Greatest Gift (fin naslov). Trajali pet godina, razišli se kud koji 1987. (Iz njega je kasnije nastao the Jesus Lizard; ne, ime nije bogohul, već specifična centralnoamerička živuljka, gušter koji hoda po vodi! Ali, to je neka druga priča.) Originalna postava okupila se samo za ovu priliku.

Nešto manji šok je reanimacija Big Black-a, budući da je Gos'n Guru, Stiv Albini (poznat i kao producent Nirvane, P.J. Harvey... i Pejdža i Planta [sic]), i dalje aktivan, istina sa drugim sastavom. Originalna postava okupila se "samo da odsvira par pesama."

Ipak, budimo fer. U oba slučaja, "matursko" je očigledno jednokratna avantura, a povod plemenit (a i niko od njih nije imao konto koji bi se stanjio) - proslava dvadesetpetogodišnjice matične etikete, čikaškog Touch & Go, majstora za dotični saund.

Slavlje traje od 8. do 10. septembra, a zarada ide u dobrotvorne svrhe. I to nije sve. Ko voli, ostali najavljeni izvođači: Shellac, Girls Against Boys, Calexico, !!!, CocoRosie, Killdozer, Man...or Astroman?, Shipping News, Enon, Ted Leo/Pharmacists, Pinback, the Black Heart Procession, the Didjits...

E sad... Čak i ako uzmete u obzir da vam ovi bendovi nešto znače u životu - pa neki još mnogo - a većinu ionako nikada nećete videti, i tada je, pored jednog ustoličenog domaćeg festivala, jednog jakog komšijskog i par pristojnih lokalnih, veeelika razmaženost želeti ići baš na taj, preko sedam gora i mora. Ali, čovek je proklet: uvek bi ono što ne može da ima.

Zato ću pod tušem da otpevam šlager kojim Bak Rodžers muči svoj kontrolni toranj. "Chicago, Chicago, my kinda town..."

A onda da pustim The Greatest Gift.