svake druge nedelje 20.05 STBNemam baš puno omiljenih emisija na TV-u, ali Agape gotovo da ne propuštam. Ljubav, moral, krivica, bolest, brak, sudbina, zlo, i mnoge druge 'večite' teme za debatu, svake druge nedelje nalaze se na 'trpezi', bar što se mene tiče, nikada prežaljene televizije Studio B. Sinoć je pored Aleksandra Gajšeka (voditelja) i Vladete Jerotića (koji ima maltene status domaćina serijala), gost bio Emir Kusturica, sigurno jedan od mojih omiljenih reditelja, budući da svi filmovi koji se bave socijalnom tematikom spadaju u moje favorits.

...Razmišljam nešto... šta me u stvari raduje? Da li pobeda Marije ili pobeda Srbije?
I jedno i drugo ovog puta podjednako, jer Molitva mi se dopada kao pesma, i pevam je već drugi dan, osim toga volim što je devojka dosledna sebi, što se ne menja, što je otporna na bljutavu javnost, i verujem da joj je srce puno ne samo zbog Evrovizije već i zbog svih tih pakosnika. Kome ne prija kada na naslovnoj BBC vidi:

žene vole da drže stvari u svojim rukamaSigurno ste čuli da kažu, ‘Ono što je za žene Nedelja mode, za muškarce je to Sajam automobila…’ Nešto razmišljam, pa neće biti… Invazija muškaraca na bilborde i piste možda nije srazmerna sve većem broju žena vozača, ali činjenice govore da je sve više žena za volanom, sve se više žene opredeljuju da na lizing kupe automobil koji će biti samo njihov, postavljajući ovu stavku negde visoko na listi svojih prioriteta.

...Kako isterati Mad Maxa iz Gibsona? Za sve ljubitelje dobre akcije, srdačna preporuka.. Radnja je klasična, imate jednog lošeg momka, i imate jednog dobrog koji pobeđuje jer veruje u ljubav. Naravno tu je i dobro uklopljena muzika, ambijent meksičkih šuma, divljine, krvi koliko vam duša ište i nezaobilazno žrtvovanje koje je ovom prilikom prikazano kao nešto ‘tipično’ samo za Majansku civilizaciju, iako je ‘prinošenje žrtve’ bio ritual prisutan ne samo u prehispaničkim civilizacijama, već u drevnim plemenima širom sveta... Ali reditelj je samouvereno išao dalje, te je upravo u surovosti, žrtvovanju, prikazivanju Maja kao okrutnih divljaka našao da je verovatno baš to i dovelo do njihove totalne dekadencije i propasti, što - definitivno nije slučaj.

...Da vidimo najpre ovako... Ustanete kada hoćete, radite koliko vam se radi, tu je frižider, ne morate da se oblačite i izlazite preko puta do pekare, ne morate da se tiskate u prevozu, dajete novac za taxi i psujete na Gazeli... ne morate da kupujete dvadeset pari hulahopki mesečno jer pucaju nakon hiljadu predjenih koraka, budući da toliko nemate gde da napravite... nema šefa, nema povišice a ni otkaza. Nema straha od zatvaranja/prodaje firme, nema dosadnih kolega koji zaviruju u vaš monitor kad god im se pruži zgodna prilika za to, nema "To Do" listi koje vas ujutru zatiču na stolu koliko ste ušli...

bu!

Pušenje ubija.
Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini.

E ovo se zove negativna sugestija. Ne kažem da ljudi lažu, sve to može da se desi, al ne mora baš meni. Međutim oni koje ove reči anti tobako kampanje budu stvarno počele da proganjaju, a pitanje je samo momenta kada će se to desiti, e oni stvarno mogu da nadrljaju, al ne od cigareta (koje budući da su postali davno zavisnici neće lako ostaviti) već od dva reda crnih boldovanih slova uokvirenih crnim ramom, fali slika... eto možda baš vaša!

...Za koji sat trebalo bi da krenem u Inđiju - poslovno. A kada se preklope posao i nedelja, imam utisak kao da mi je neko zabranio da progutam sažvakano i naterao da žvaćem još bez mogućnosti za uživanje i pauzu. Jer, sutra je ponedeljak, sasvim očekivano - radni dan. Pošto će i RHCP fanove, proključale od iščekivanja dočekati u industrijskoj zoni ovog grada, idem malo da se prilagodim i oslušnem atmosferu. A večeras, kada se vratim, spectacle! Dodela Oskara!

free 2 B single

Bila sam blizu da postanem punoletna kada sam gledala ovaj film prvi put. Pa odmah i drugi. Sećam se i trećeg, posle jednog bolnog raskida, trebalo mi je ohrabrenje u vidu gomile mladih samaca... Još nisam imala pojma šta znači dati se nekome potpuno, kako je to vezati se, al još tada sam skrojila svoje credo za "kako uspešno ostati sam". Ono što mi se tu najviše dopadalo bila je neizvesnost samog čoveka, njegova putanja nema semafore ni trake koje ga usmeravaju kuda da se kreće. Nema ograničenja ni odgovornosti za odnos prema drugima. Samo prema samome sebi. Nešto želiš - uradi to! Bez opterećenja "šta će onaj pored tebe da kaže", jer pored tebe- nema nikoga. Nema čekanja, nema odlaganja, samo volja i želja da kreneš ka novim životnim iskustvima.

Odrasla sam u porodici u kojoj je svako imao svoje novine. Osim dnevne šeme Sport i Ekspres, kroz kuću su se provlačili Tempo, Nin i Eliksir, Bazar i Burda, Politikin i Mikijev zabavnik, a kasnije su se ređali: Rock, Ćao, Ukus nestašnih, Vreme zabave... To Vreme zabave, negde kada sam već bila student, zamenio je po meni nenadmašan magazin za pop kulturu XZabava...nostalgija...

...

Ne sećam se da su me vesti skoro obradovale kao večeras informacijom da je izmedju B92 i Telenora napravljen ugovor kojim startuje akcija „Izgradnja sigurne kuća“ za žene i decu žrtve nasilja. U svom okruženju sam do sada uvek imala bar jednu ženu koja je bila izložena nasilju od strane muškarca. Zato sam se i sama osećala mučeno kao posmatrač, slušalac, sa jedne, i kao potpuno bespomoćna osoba da nešto promeni u svemu tome, sa druge strane. Ono što me je najčešće bolelo, kada žena izubijana i modra vrati se mužu, su bili komentari okoline: “Eto, nikada se neće promeniti! Ma sama je birala…”

iz fotelje za reciklere...Oslabio mi imunitet. To je opšti zaključak. Da nije, ne bi me ovi virusi i temperature lako savatali. Pa evo prilike da iščitam dnevne novine od prethodne nedelje, i napišem koju za blog, mada pišem pod stresom, jer me mrzi da se dobacim do daljinskog i eventualno prebacim kanal i kako god maknem Tele Shop neurotične glasove što prodaju muda za bubrege... „pozovite odmah!“

crazy fingersKakav dan, a? Toliko me je iznenadio da sam se rešila da napišem nešto na ovom parčetu koliko vidim, sve šireg & popularnijeg Bloga „binajtitu“. Poslednji moj post bili su utisci sa Najdželovog kocerta, i baš se nešto mislim... posle toga, bejah još na Stingu, čula sam da je bilo dobro... od onih koji su stvarno bili na koncerti u prvim redovima, kako i valja, a ne kao ja da stoje u tri lepe od bine sa dokonim mortusima allaround, odakle se pružao sjajan pogled na video bim, gde niko nije znao nijednu pesmu, a ako se zadesi da počnete da pevate na glas, okreću se kao da ste zapevali usred crkve „Whole Lotta Love“.

NigelKada sam pre 6 godina išla na koncert Nigela Kennedyja, kada je sa šalom Aston Vile izašao pred publiku i pokazao svoju srdačnost i raspoloženje da medju prvima (ako ne i prvi) nakon bombardovanja i svih Slobodan Milošević sranja dodje kod nas, bilo je potrebno dva ipo minuta da kažem "Brate, sad si me kupio za sve pare..."

I dugo se prerpičavao taj koncert.
I dugo su se oni koji nisu bili tada počeli raspitivati o njemu, ko je, šta je, kad dolazi ponovo...
I od tada pa do danas, svaki put sala SC je bila puna, ali je sve manje ljudi koji su na tom prvom koncertu pravili atmosferu pravog Nigel Kennedy koncerta, ako znate na šta mislim..

La Revancha del TangoOduvek sam bila fascinirana flamenkom i tangom. Imala sam jednu neuspelu avanturu sa flamenkom, nismo stigli ni do kastanjeta a već se grupa raspustila... Ali svaki put kada ne TV-u zakačim neko plesanje, sve obustavljam i ne dišem... Verujem da mnogi tako reaguju, delom zbog ritma, delom zbog vibrirajuće energične atmosfere koju dvoje na podijumu nameću publici.

Nedavno se desilo da na nekom rodjendanu upoznam par koji se upoznao na tangu. U nekom momentu, uz prvi i najbolji Gotan Project "La Revancha del Tango" digli su se, krenuli ka sredini sobe i zaplesali... Euforična, kakva jesam, odmah sam sasula gomilu pitanja o školi, gde su učili i od koga, zašto baš argentinski tango, sve me je živo zanimalo...

after midnightU mom bivšem komšiluku živi žena, koja sa svojih 60 i kusur razmišlja ovako: "Treba da živim bar još 20 godina... ne smem da dozvolim da mi bude dosadno!"

Ali postoji jedna faza u životima mnogih žena, kada dosadno postane strah a potom i realnost koja vuče ka očaju. To je negde od 28. obicno, +- par godinica, kada se dešava da Ona prihvati vezu sa tipom koji joj u gro stvari ne odgovara. Radije bi se svlačila u kabini neke simpa radnje nego pred njim, i dalje zamišlja da će se pojaviti neko nov, neko zbog koga će joj se odseći noge, ali dok se tako nešto ne dogodi umisliće da joj je super tu gde je. Pa nije on baš tako loš. Na kraju krajeva dobar je pema njoj, pošten, ima solidno društvo, njegovi drugovi je gotive. Seks je “pa onako”. Nekakav crossover infantilne stidljive tinejdzerke i muškarca koji hvata pauzu izmedju dve utakmice za ovu vrstu razonode. Kada je sve gotovo, i on sa smeškom je ljubi u čelo, ona zapravo tek dobija želju, zamišlja da jeste kako nije, ne ustaje joj se iz kreveta ali je on već u kupatilu.