-Мацане, ти би да се омрсиш?
- Увек госпођо, али те женске ствари међу ногама ми је преко главе - све су исте - него бих волео да чујем Вашу причу јер видим да сте пуни животног искуства које може да ми користи при писању о жени у Србији и њеној борби за достојанство.
-Ма да, рече као за себе.
Гледам је, још увек је лепа и пожељна.
Могу да наслутим каква је то лепотица била - дуга црна коса која јој пада низ рамена која су још увек лепо извајана, лице без бора око очију и без подочњака, па изгледа да има десетак година мање него што заиста има.
Седимо на клупи у Буковичкој Бањи поред платана који је посадио , по легенди, Михаило Обреновић и питам се зашто сам се загледао у тај дивни распоред црта лица и груди које пркосе земљиниј тежи.
-Удала сам се се млада, тргне ме суво из мојих мисли. То је било време другачије него сад. Ако се не удаш одмах после средње школе сви мисле да си под неком маном и почну да те избегавају и оговарају. Био је хармоникаш, досадан и пичка у души, да извинеш. Одмах сам знала да поред њега нећу да уживам. Без икаквог загревања би га ставио и завршио кад он мисли да треба да заврши. Зто сам убрзо почела да шарам, али се нисам крила од њега него од свекра, сверкве и остале мужевљеве родбине, као и од моје родбине која није била рада да им се јуначки изданак шврћка и каља образ. Пожелео ме прво комшија, нисам се много опирала, па комшијин комшија, па венчани кум...
Онда ме је муж нахватао и убио Бога у мени, заслужила сам и поштено испаштала.
Да ли се једноставно прочуло или ме је диплома Гимназије препоручила, не знам, али убрзо су ме примили у то предузеће о коме сам ти причала и у коме сам стекла пензију. Е ту сам доживела све што може да се доживи. Онако млада и путена одмах сам постала љубимица директора, истакнутог члана градског комитета. Он је био љубоморан на мог мужа и није волео да чује да сам, понекад, испуњавала и брачне дужности, па сам га лагала да само са њим лежем.
Онда је, вероватно са вишег места, њему стигло наређење да мора да ме подводи другим директорима братских/сестринских фирми из других градова.
Е то су били дани... Синдикални сусрети, сусрети на радничко-спортским играма, одласци у градове побратиме и дочеци побратима у шумадијским хотелима. Наравно да је све било плаћено што збрињавањем целокупне родбине и пријатеља, што намиривањем мужа који је све то време морао да шета опанке.
Једном ме је, у фирми, на очиглед колегиница и колега, пребио љубоморни швалер који није могао да схвати да ме дели са руководећим друговима региона, а и шире.
Онај хармоникаш ми је направио кућу, дрматори усмина су ми запослили ћерке и зетове, државна безбедност ме ослободила свих противзаконитих радњи које сам урадила. Била сам Краљица која је такве као ти побацивала стојећи, кад би се усудили да ме питају. Постала сам моћнија од секретара градског комитета. Била сам црвена конкубина републичких главешина и средство обрачуна на Осмој седници.
Моја струја је политички пукла, нисам успела да се пребацим на победничку страну где су већ биле млађе и атрактивније, моје време је истицало и нове власти су ме послале у пензију.
И даље сам путена и потентна, либидо ми је висок, по бањама трошим млађе као што си ти. Ако хоћеш можемо код мене у собу на црно и топло па макар то била и кафа?
- Хвала госпођо, чека ме редакторка којој хитно морам да предам текст.