Volela bih da ga sacekam,jer mi se cini da ne ceka on nas, nego mi njega. Bila sam skoro kod moje drugarice u Sloveniji – tamo je stvarno zivot. Ima nesto u vazduhu, u mirisu, u atmosferi…

Kad sam bila mala, deci su se obracali sa: ljubavi, duso, srce, sreco, sine (to je kompliment ako si devojcica), radosti moja, zivote. Danas imam utisak da je najcesce – ljubavi. To je intimno oznacava osecanja izmedju ljudi ili tako nekako. Nisam cula nikog da detetu kaze – Zivote moj.

samo da se javim da sam se napokon nakacila, ovako tehnicki polupismena, morao je Srdjan m. da sedi pored mene i evo sad u stvari ja probam a posle cu stvarno nesto i da pisem.

Veliki pozdrav svima, hvala sto upadoh u drustvo, nikad nije kasno....