UMRO JE MSTISLAV

Mogao bih sada, kao što to čine neki, da vam saspem ogroman broj podataka o čoveku. Za neke, koji instrument je svirao, gde je svirao, gde je dirigovao i slično.

Neću!

Ispričaću vam priču o ličnom doživljaju sa ovim genijalnim umetnikom.

Za početak, potrebno je vratiti se u neke davne godine, kada je tadašnja YU estrada u tadašnjem SSSR-u bila sve i svja. U čemu se to ogledalo?

Ovaj post ima sa jazzom posrednu vezu.

Aleksandar Revišin, za nas muzičare Reša je lekar specijalista, urolog i hirurg. Osim toga je i jazzista, odlično svira klavir. Ogledao se i kao kompozitor. Autor  je vrlo lepe balade „Plavi sneg". Tokom cele karijere u njemu su se prelamali medicina i muzika. Pobedila je medicina, iako je muzika bila i ostala sastavni deo njegove ličnosti. To najbolje potvrđuje činjnenica da sada kao penzionzioner, svira dva do tri puta nedeljno u jednom kafiću u Zemunu.

 U ex- Jugi pri RTV centrima, delovalo je šest klasičnih Big bendova u sastavu: četri /ređe/ pet truba, četiri trombona, pet saksofona, klavir, bas, gitara i bubnjevi. Bendove su imali: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje i Novi Sad.Jedno vreme je postojao i Plesni orkestar RTV Priština, ali nije bio kompletan. U punom sastavu  pojavili su se kod nas u drugoj polovini četrdesetih. U početku, pored snimanja u studiju, pojavljivali su se u javnosti na koncertima, javnim snimanjima sa publikom, a kasnije najčešće kao deo festivalskih orkestara, kada su im pridodavani gudači. Nijedan festival zabavne muzike nije se mogao zamisliti bez tih orkestara.

Ova priča je autentična – do detalja. Predolimpijsko Sarajevo, godina 1984. Nekome se učinilo da će neki momci koji sviraju džez uspeti da inostranim gostima razbiju predrasude o tome da u našoj dragoj domovini nemamo što drugde ima i tako to... pa je taj neko odlučio da nas pozove na prezentzaciju naših dostignuća, koja su, ruku na srce, u tim godinama nešto značila i u evropskim razmerama. Slećemo na aerodrom Butmir.

Čausesku Jazz Fan

Tokom dve godine,1978/79, radio sam na mestu Zamenika direktora i Glavnog urednika u Produkciji gramofonskih ploča RTB. Jednog dana, mislim da je to bilo tokom 79, javljaju se telefonom iz Protokola predsednika Republike. Saopštavaju nam, da će drug predsednik Čaušesku koji se nalazi u Beogradu, tokom sledećeg dana da poseti Sava Centar. PGP tamo ima prodavnicu, pa bi bilo zgodno da neko od rukovodilaca /tako se to tada zvalo/, drugu Čaušeskuu preda prigodan poklon. Direktor je bio na putu, pa je meni kao zameniku pripala ta obaveza.

Poštovani blogeri.

Zahvaljujem se na toploj i srdacnoj dobrodošlici. Izvinjavam se, što ne mogu svima  odmah da odgovorim i da se zahvalim, pa to činim ovim putem.

Za moj prvi post pripremam jedan veoma zanimljiv autentičan događaj.

Post će biti naslovljen sa "Čaušesku Jazz Fan".

Možda ću uspeti da ga napišem za nekih sat vremena, ako me umor ne savlada.

Poštovani blogeri,

Ovo je moje prvo javljivanje na blogu. Za njega su zaslužni dva Dejana i jedna

Beba, koji me nagovoriše.