Pijani vadičep

U društvi sam desetak profesora univerziteta u Koloradu, na vrhu Rocky mountains pored mesta koje se zove Buena Vista. Prelepo je i stalno pada kiša. Ovi ljudi su svi zvezde u svom domenu arhitekture, dizajna, uglavnom vizuelnih umeća i razgovaraju o svom poslu na politički način kao da spašavaju svet. Tu su i neki studenti izabrani da prisustvuju ovoj radionici i vode beleške i kuvaju kafe. Moj omiljeni lik je Tucker koji je smislio vadičep za pijane ljude i liči na Mik Džegera. Elem kaže Tucker iznebuha, ja stvarno ne znam čemu sve škole, šta čovek uopšte može da nauči, prosto se rodiš takav kakav jesi i radiš šta umeš. Tu se ja istinski zabezeknem i pitam, a svi ovi vaši studenti što daju velike pare da sa vama popričaju...jel ozbiljno mislite da im ne treba diploma. Kaže Tucker, ne u Americi, portfolio je taj koji donosi čoveku posao, ama niko nikad ne pita za diplomu niti će te angažovati zbog nje. Ostali se složiše s njim.
Ja ne verujem u institucije osim što znam da je mnogo bolje da imaš njihove pečatirane papire u zadnjem džepu za ne daj bože institicionalnu karijeru. I zato što same institucije veruju u sebe. Pre raspada bivše Jugoslavije pokušala sam bezuspešno da nostrifukujem svoju univerzitetsku diplomu u Srbiji na raznim fakultetima, od filozofskog do FDU-a.
Onda sam otišla u Zagreb i tamo mi je katedra uporednih studija odmah udarila pečat na moje papire. Don't ask me why, ali sam im bila zahvalna iako su mi kasnije u životu daleko više pomogli ljudi koji su verovali u mene i moje drugarice nego ijedna katedra na svetu kroz koju sam protutnjila bilo kao student ili profesor. Kreativnost ne samo da ne može da se izmisli već ono što mene daleko više zanima je da ne može da se ugusi, čak ni na najsumnjivijim univerzitetima. Prema tome sto više univerziteta to bolje, konkurencija poboljšava kvalitet učenja. Ja bih jednostavno obezbedila otvoren upis svim studentima, statistike govore da na kraju isti broj studenata diplomira kao da je zatvoren broj odredjivao upis. Jedina razlika je što je selekcija bila prirodna i lična a ne u domenu komisija, novca ili veza.
Medjutim tema školstva i školovanja je velika crna rupa u našem sadašnjem društvu . Gledam kako se danas studira, zašto i čemu. Patim s tim mladima s nekim ogromnim osećanjem krivice i dužnosti, gledam i po inostranstvu šta mogu da urade s našim diplomama i vidim da ipak mogu kad zapnu. Gledala sam u LA-u američku decu kako studiraju za ogromne pare na ambicioznim fakultetima, moram da priznam da mi ni tamo nije izgledalo lako i prijatno iako su najbogatija zemlja na svetu. Nešto se tu u akademskom svetu ipak sve svede na isto, sto bih ja uprošćeno nazavala institucije i opstanka pojedinaca i kreativnosti u njima.