Životinjska karma

"Ah, taj miris!"Ko da nisam imao pametnija posla, devedesetih sam se često jeo kada bi rokenrol, nemajući kud, sklonište potražio u pozorištu, kada bi se život knjige završio već refleksnom književnom večeri, a naročito kada bi neki strip, u nedostatku publikacija, bio viđen (ali ne i čitan) isključivo u likovnim galerijama.

Nije to bio nikakav zadrti, diskriminatorski, (anti)snobovski stav; nemam ništa protiv pozorišta, književnih večeri ili likovnih galerija. Bilo mi je samo žao što se pomenutim medijumima tako umanjuje upotrebna vrednost (iako, da budem sasvim iskren, ponekad naprosto nije bilo izbora).

Ovde, srećom, nemamo taj slučaj.

Jer, strip o kome želim da vam pričam, WHAT'S NEW IN DA ZOO, jeste nedeljni kaiš bez reči koji je poslednjih godina uveseljavao Subotičane na stranicama lokalnog kulturnog vodiča po imenu Flash. Čak do te mere da je jedan moj prijatelj, kada bi posle naporne potrage po kafićima konačno došao do svog besplatnog primerka, doživeo da časopisu nedostaje hirurški precizno otcepljena traka sa poslednje stranice u obliku samog stripa - savršen kompliment njegovim autorima.

A autori - Punkerstein i Kowalsky - čitaoce su u sedamdeset i kusur nastavaka častili modernim, ciničnim basnama, kako sami kažu, u rasponu "od prostih, preko banalnih do sofisticiranih". Moj najomiljeniji geg i dan-danas ostaje onaj o divokozi koja, nakon neuspešnog ubiranja cveća sa litice, isti bokor dobija od porodice tokom bolničke posete.

Krug se za ovaj prvi maj uredno zatvorio, onako kako to životu retko uspeva.

Verovali ili ne, u izložbenom obliku strip su prve imale priliku da ošacuju same životinje Palićkog zoološkog vrta.

Meni još preostaje da se nadam da će jednog dana ovi kaiševi biti sakupljeni u knjiškoj formi, jer želim nanovo da ih iščitavam, sve na jednom mestu, i zadovoljno čuvam na polici.