Ajmo, lepo, razlaz

lepo ko ljudi, nema nista od ovoga.
Sa predhodnom temom, kao da sam izvukla cep sa dzinovske kese govana, koja se strovaljuje, pljusti bez prestanka, evo vec cetiri dana, pa tako stigosmo i do Djindjica "sto nije u redu da bude ubijen, ali nije bio cvecka", do vola, Pala, bombardovanja, kafe late, farbe na Markalama, ko ce kome bombe da strovaljuje na kucu, kajmaka, radze, ko je pisno protiv Srbije postrojavanja, e pa sad je dosta stvarno.

Kad sam procitala da tu neka zena, bez ikakve sramote, mrtva ladna urbi et orbi objavi "nije u redu da bude ubijen, ali nije bio cvecka" ja bih polako da se ispisem iz ovog pakla i odem da malo citam knjige, novine, ukrstene reci, svet i skandal, setam kuce, secem nokte, cackam nos, buljim u prazno, zmurim, brojim ovce, bilo sta, sve je bolje da ne citam misli osujecene osobe i njenih duhovnika.

Ovde je znaci bio topik na temu stajanja Zena u crnom na godisnjicu srebrenickog pakla. Nadam se da je neko od vas ipak otisao, neko sam u kuci cutao neki minut u ime i za seni sedam hiljada mrtvih. Ko nije, ko bi da peva, njemu na dusu i na njegovu cast. Svi cemo jednom negde da se postrojimo, svi cemo jednom u neki mrak.

Ovo je kraj topika o Srebrenici, molim razumne ljude da se tamo vise ne oglasavaju. Pustite Zike da seire sami.

Za fajront dijasporo, i za novi pocetak, da vas nesto naucim, posto vidim da vas to u stvari jedino cacka: niti me iko placa, niti mi treba takvih para. Niti zivim u "burzujskim" arondismanima, niti pijem mleko u kafi. Gledam da ne jedem ni kroasane ni kajmak, jer nisu zdravi.
Nisam ni gaster, ni izbeglica, niko me nije motkom terao da se selim, ali nikada mi se nije zivelo u Francuskoj, niti bilo gde van Beograda. Niti me to fascinira/muci/raduje/boli. Dosla sam ovde da budem sa covekom, isla bi tako i u Azejrbedzan i uopste me nije sramota da to priznam.
Pa dalje, ne mislim da je drzava sekta u kojoj svi moraju da misle isto, ne mislim da je Srbija komunisticka partija, pa da je stitimo od stranih nepijatelja. Nisam niciji vojnik, ni zemlje, ni crkve, ni partije, bilo koje ideologije, sve sto mislim, svojim imenom potpisujem, a pricam samo tamo gde me neko nesto pita.

I sto je najbitnije, nemam rezervnu domovinu. Ali mi niko od vas ne moze oduzeti ovu jedinu koju imam.

Svima vama sa vise od pet knjiga i pet zuba u glavi objavljujem poluvreme. Da se umijemo, operemo ruke, pa da se opet u zdravlju sretnemo. Ekipi sa Samplona, porucujem da svrate do jevrejskog muzeja i pogedaju izlozbu o Alfredu Drajfusu. Da jednom zauvek nauce sta je patriotizam.

Ostav.