musterija je uvek u pravu

kada neki ljudi kazu da je “musterija uvek u pravu”, time zele da kazu da trziste daje krajnji sud o kvalitetu svakog proizvoda. po njima, ne postoji takva stvar kao sto je kvalitetan proizvod koji niko ne zeli da kupi. taj stav je delom inspirisan poverenjem u distribuirane procese trzista, a vecim delom nepoverenjem u postojanje bilo kakve centralne tacke sa koje bi se mogla ocenjivati auteneticna vrednost bilo cega.

medjutim, mnogi koji kazu “musterija je uvek” u pravu time smatraju da je sve sto bilo koja musterija (a pre svega oni sami) kaze o proizvodu koji je kupila tacno. taj stav je ocigledno pogresan. u najmanju ruku, kupci istog proizvoda se ne slazu u svojim misljenjima o tom proizvodu. a mnoga tvrdjenja o prozvodu (e.g. da li se televizor lako kvari) se mogu bez problema proveriti, i vrlo lako moze da se ispostavi da je, po tom konkretnom pitanju, konkretna musterija, ili cak sve musterije, itekako u krivu.

ovaj argument zvuci prilicno jednostavno, dok se ne primeni na pitanje u kojem smo prakticno svi u nekoj meri musterije, a to je pitanje obrazovanja. iz nekog razloga mnogi smatraju da sve sto studenti kazu o sistemu obrazovanja je tacno jer su studenti musterije tog sistema. ideja o korisnosti studentskog ocenjivanja nastavnika delom proizilazi iz takvog vidjenja stvari.

ideja o korisnosti studentsko ocenjivanja nastavnika drugim delom proizilazi iz zablude da je ocenjivanje nastavnika od strane studenata ono sto harvard cini harvardom. to je samo specijalan slucaj sve cesce prakse da se funkcionalno beznacajne razlike izmedju vrhunskih i srpskih univerziteta prepoznaju kao sustinski uzroci razlika u njihovom neuporedivom kvalitetu. nema nikakvog spora o tome da su vrhunski svetski (tj. americki) univerziteti neuporedivo bolji od nasih. zbog cega su neuporedivo bolji je, medjutim, legitiman predmet spora. samo to sto je kolumbija napravljena od crvene cigle, a filozofski fakultet nije, ne znaci da je crvena cigla uzrok superiornosti kolumbije.

ja ne mislim da su vrhunski univerziteti bolji od nasih zato sto je na njima studentsko ocenjivanje nastavnika uobicajena praksa. prvi razlog je sto ocene nastavnika od strane studenata imaju malu tezinu o odlukama o zaposljavanju nastavnika na tim univerzitetima. drugo je sto su, mnogo pre bilo kakvih reformi, na etf-u u beogradu postajala takva ocenjivanja nastavnika, pa su programi i sistem studiranja opet bili anahroni i neefikasni. treci su istrazivanja koja stavljaju pod znak pitanja vezu izmedju stecenog znanja i ocena koje su nastavnici dobili. na primer, u jednom eksperimentu glumac je pun entuzijazma i samouvereno odeljenju ispredavao besmislenu i kontradiktornu lekciju, i dobio je visoke ocene. u eksperimentima je pokazano da je ocena koju nastavnik dobija na kraju semestra veoma visoko korelisana sa utiskom o nastavniku koji se stice posle izlozenosti samo nekoliko sekundi filmu sa njegovog predavanja. korelacija izmedju stecenog znanja i ocene koju je nastavnik dobio je mnogo niza.

naravno, moguce je reci da proizvod univerziteta i nije steceno znanja studenata vec prijatno iskustvo, iskazano kroz utiske studenata. musterija je, kao sto rekosmo, uvek u pravu. tu se vracamo na potrebu da se napravi jasna razlika izmedju misljenja musterija, onako kakvim se reflektuje kroz njen izbor proizvoda, kao sto je upis na odredjen univerzitet, i misljenja reflektovanog kroz eksplicitan sud, dakle studentsku evaluaciju nastavnika.

nastavnici univerziteta, u zemljama u kojima postoji konkurencija univerziteta i slobodan izbor studenata da studiraju, u svakom slucaju jesu izlozeni sudu studenata. taj sud ne treba mesati sa sudom koji je rezultat eksplicitnih studentskih evaluacija. te evaluacije mogu da budu nerealne i njihovo ignorisanje opravdano, a da je pri tom potpuno nesporno da, na kraju balade, univerziteti zavise od odluke studenata da na njima studiraju. kao sto proizvodjaci cipela svoj proizvod prilagodjavaju ponasanju trzista a ne eksplicitnom misljenju i sugestijama kupaca cipela, tako i svaki univerzitet prati misljenje svojih studenata kroz trendove u upisu.