Upecan isprva

"Hej, pa ja kasnim!""Šta nosiš u košarici, devojčice?"

Navodno svaki veliki zavodnik ima svoj pick-up line, jednu rečenicu uz čiju pomoć nepogrešivo odvodi netom upoznatu devojku kući. Legenda kaže da je Rod Stjuart svaki put poentirao s gorenavedenom (doduše, da bi upalila, verovatno morate biti Rod Stjuart).

Prva rečenica u svakom romanu svojevrstan je pick-up line.

Što kažu "ljudi iz marketinga", prvi utisak je nemoguće promeniti: prvom rečenicom kupujete čitaočevu naklonost, bilo da je preko nje prešao letimično, listajući knjigu u knjižari ili biblioteci, ili se s njom sreo otvoreno, spreman da se preda štivu. Od tog susreta zavisi kako će se oni, čitalac i knjiga, dalje slagati.

Naravno, ubitačno otvaranje ne podrazumeva automatski genijalno delo – kao što ni suptilan, naoko nezanimljiv uvod ne znači da će knjiga biti loša – ali vremenom je prva rečenica postala pitanje prestiža, konjski zubi koje rado zagledamo.

Ona je esencijalna udica; pisac skuplja petlju, upire prstom i kaže: "Tu počinje." Strategije kojima to čini su razne – šok, odsustvo šoka, mozgolomka, elegancija, neuglednost, apsurd...

Stiven King, jedan od najvećih pripovedača savremenog doba i promoter maksime: "Priča, a ne pripovedač" tvrdi da je svoju omiljenu uvodnu zen-bajalicu maznuo iz knjige Daglasa Ferberna, Shoot:

"Evo šta se desilo."

A desilo se da je časopis American Book Review nedavno obelodanio 100 najboljih prvih rečenica. Izbor nužno naginje anglo-američkoj selekciji, ali ništa ne brinite, tu su srećno-nesrećne porodice, a i Jozef K. je oklevetan. Pored nezanemarljivog broja "žanrovskih" naslova, drago mi je što vidim lične favorite – poput onog pod brojem 85 – jer ih nisam očekivao na jednoj ovako "konvencionalnoj" listi (nije teško pogoditi prvo mesto).

Organizujte sebi igru pogađanja – kviz, takoreći – pobunite se protiv dotičnog izbora, zgotovite sopstveni spisak.

Prodrmaće sadržaj košarice.